Покушавајући да разумемо како је Господ Исус Христос истовремено потпуни човек и потпуни Бог, долазимо до закључка да то оптерећује нашу мисао немогућношћу схватања. И најбистрији умови из првих неколико векова постојања цркве, имали су потешкоћа да објасне ту чудновату реалност.
Ипак, стих из посланице Филипљанима 2, 6-8 нам јасно говори да је у Христу истовремено постојала потпуна Божанска и потпуна људска природа: „Који будући у ОБЛИЧЈУ БОЖИЈЕМ, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио, узевши обличје слуге, постао ИСТОВЕТАН ЉУДИМА и изгледом се нађе КАО ЧОВЕК.“
Као Син Божији, Христос постоји у вечности пре времена, али се у одређеном тренутку у историји људског рода, родио у људском телу да би поживео међу нама и извршио тачно одређену мисију спасења људског рода.
Када размишљамо о претходно реченом, увек произилази једно логичко питање, а то је шта је Господ Исус радио пре него што се родио у Витлејему.
Мада нам Свето Писмо не даје исцрпан извештај о томе, оно нам даје довољно индикација.
1. Као прво, у вечној прошлости Син Божији ужива љубав и славу, коју дели са Богом Оцем. Мало пре своје смрти на Крсту, Господ Исус говори: „Оче, хоћу да и они, које си ми дао буду самном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре почетка света…“ (Јеванђеље по Јовану 17, 24)
2. Друго, Свето Писмо индентификује Сина Божијега као творца свега створеног. Говорећи о Христу као о Речи (Логосу), апостол Јован пише: „У почетку беше Логос (Реч) и Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. СВЕ КРОЗ ЊЕГА ПОСТАДЕ и БЕЗ ЊЕГА НИШТА НЕ ПОСТАДЕ што је постало.“ (Јеванђеље по Јовану 1, 1 – 3)
Апостол Павле такође пише: „…Прворођени прије сваке твари, јер Њиме би саздано СВЕ, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво…“ (Посланица Колошанима 1, 15 – 16)
Такође у 1. посланици Коринћанима 8, 6 апостол Павле пише: „Али ми имамо само једнога Бога Оца, ОД КОЈЕГА је све и ЗА КОЈЕГА СМО МИ и једнога Господа Исуса Христа КРОЗ КОЈЕГА ЈЕ СВЕ И МИ КРОЗ ЊЕГА.“
Тако у Светом Писму имамо више него довољно доказа да је Бог Отац све на овом свету стварао кроз свога Сина.
3. Треће је да је пре рађања у људском телу Господ Христос одржавао универзум. У посланици Јеврејима 1, 3 апостол Павле пише за Господа Христа: „Он, који је сјај славе и обличје бића Његовога (Бога Оца) и КОЈИ ДРЖИ СВЕ моћном речју својом…”
У посланици Колошанима 1, 17 се каже за Христа: „И ОН ЈЕ ПРИЈЕ СВЕГА и све у ЊЕМУ ПОСТОЈИ.“
Дакле, разлог због којег свет још наставља да постоји је у Сину Божијем, који га одржава.
4. Четврто је што се Син Божији припремао да откупи своја створења – људски род. У Јеванђељу по Јовану се Господ Исус обраћа Богу Оцу о завршењу посла који му је Отац дао да обави: „Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим.“ (Јован 17, 4). Такође говори и о људима, које је потребно да откупи. „Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји бејаху па си их мени дао и твоју су реч одржали.“ (Јован 17, 6)
У Светом Писму се јасно види да је требало да дође пуноћа времена да би Бог Отац послао свог Сина ради извршења мисије: „А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене….“ (посланица Галатима 4, 4)
Све у свему, иако Свето Писмо не говори исцрпно и детаљно шта је Син Божији радио пре него што се родио у људском телу, оно описује Сина као Ствараоца и одржаваоца створеног света, који је живео у Божијој слави и примао славословљење анђела као Бог, док је чекао да се испуни време и сви потребни услови и предуслови да би се родио од тачно одређеног јеврејског племена, од одређене девице, у одређеном месту.
.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.