Vuna-pravi dar prirode Wool - a true gift of nature

Vuna je od davnina materijal kome se za pletenje davala prednost, pre svega kada se radilo o pletenoj odeći. U tome se do danas nije mnogo promenilo iako je izbor sintetičkih prediva za ručni rad koji igraju veliku ulogu u modernoj eri veliki. Vuna uprkos tome nije izgubila svoje mesto u oblasti ručnog rada.  Kao pravi dar prirode vuna svojim izvarednim osobinama ostaje na prvom mestu i do sada njen prestiž nije ugrožen razvojem moderne tehnike. Naprotiv, vuna postaje neophodna u oplemenjivanju sintetičkih prediva. U narednim postovima biće više reči o šivenju pletenina. Na stranici Pletenje možete da pronađete više o ovoj temi.

 

Kroz legende i poslovice istican je značaj isporučilaca vune- ovce.  Bogatstvo plemena se pre novog veka računalo prema broju stada ovaca. Sve do sedmog veka ovca je u zemljama Sredozemlja predstavljala najvažnije sredstvo plaćanja.

U Španiju gajenje merino-ovaca prenose Feničani, u Englesku Kelti. U kasnijem periodu Rimljani usavršavaju ovu vrstu stočarstva, naročito u Nemačkoj i Belgiji.

U srednjem veku vuna je igrala najvažniju ulogu na trgovima. I dan danas su poznata mesta u kojima se začela industrija vune još u ono vreme. Nastajanje industrije platna u oblasti Ahena krajem desetog veka vezano i zasnovano na ukazu Karla Velikog. U Filadriji, tadašnji gospodar Baldur od Filadrije zasniva prvu tkačnicu vune u svojoj zemlji, koja doživljava procvat u četrnaestom i petnaestom veku.

Ovčice

U Engleskoj je već u sedmom veku vuna bila najvažniji proizvod za trgovinu. Godine 1298. naredio je Edvard III da lordovski sekretar njegvog veličanstva treba da prisustvuje sednicama Gornjeg doma sedeći na vunenom džaku. I danas se neguje ovaj običaj. Zahvaljujući portugalskim brodovima vuna dobija nove trgovačke puteve, kupljenim od prodate merino-vune. U šesnaestom veku nailazimo na nekoliko ukaza tadašnjih gospodara koji se odnose na sprečavanje izvoza sirove vune da ne vi došlo do nestašice za domaće potrebe.U Pruskoj Fridrih Vilhelm sprečava izvoz sirove vune, a ujedn i uvoz tuđih vunenih proizvoda, da bi naterao svoje podanike da unaprede ovčarstvo i obradu vune u sopstvenoj zemlji. Fridrih veliki nastavlja svoje napore.

U devetnaestom veku Australija naglo razvija svoje ovčarstvo. Krajem osamnaestog veka nekoliko engleskih naseljenika donosi u Australiju izvestan broj merino-ovaca iz Španije, kojima se novi kontinent dopao da već oko 1820. godine Australija ima šest miliona ovaca.

Pored Australije, u izrazite zemlje sa velikim brojem ovaca i razvijenom vunarskom industrijom ubrajaju se: Novi Zeland, Rusija, Argentina, Južna Afrika i Urugvaj.

 

Sirova vuna

Osobine vune

Nauka se već skoro čitavo stoleće bavi ispitivanjem vune i do danas su još mnoge tajne neotkrivene. Vuna se sastoji od izvesne supstance roga, od vunene belančevine ”keratina” koja je od istog hemijskog sastava kao npr. kosa, nokti i kandže.

Vuna se sa pravom može uporediti sa prirodnim krznom, ona nije samo topla- ona daje toplotu. Reaguje sama po sebi na procenat vlage u vazduhu, vezuje se zahvaljujući komplikovanom hemijskom procesu i pri tome razvija toplotu. Vuna izjednačava temperaturu, prilagođava se klimi okoline, kao i zahtevima tela. Zbog toga se u vunenoj odeći osećamo prijatno na najvećoj hladnoći kao i na velikoj vrućini.

U Australiji je merenjima utvrđeno da spoljna temperatura ne prodire više od 1½ cm  ”pod krzno”. Logično je da ovca nikada ne može da pretrpi toplotni udar. Izveštaji ekspedicije sa Himalaja, viskoh Anda i iz oblasti Amazona dokazuju da je vunena odeća dorasla svim ekstremnim opterećenjima temperature.

Ponašanje vune u odnosu na vlagu graniči se sa čudom.Vuna prima vlagu sve do 30% svoje težine a da se ne uvlaži. U suvoj okolini vuna predaje upijeni procenat vlage. Prirodno isparavnaje koje time nastaje povo se apsorbuje vunenom odećom.

Mogućnost sakupljanja toplote vune počiva pre svega na njenom sadržaju vazduha. Vazduh se sakuplja između čestica vune kao i između sastavnih delova tih čestica. Ovaj prirodni sloj vazduha jeste razlog prijatnog osećaja vune na telu.

Kada je vunena odeća mokra, fine čestice se ne lepe među sobom, jer sadrže još vazduha. Zbog toga je i u mokroj odeći omogućeno disanje kože. U vuni se zaista zdravije živi.

Na dijeti sam. Ili me ošišajte :)

Vuna je obnovljivi izvor i u prirodi je biorazgradiva.

Put koji vuna pređe od šišanja ovce do vaše korpe za ručni rad je veoma dug i ima nekoliko stranica. Puna godina je potrebna da bi se runo ovce pretvorilo u obojeno, meko vuneno klupče.Već pri sortiranju sirove vune, što danas radi samo iskusni stručnjak sa školovanim timom, misli se na kasniju upotrebnu vrednost i svrhu. O procesima bojenja i veza na tkaninama i pletenima biće prikazano u narednim postovima. Moguće je da obiđemo neke od vunarskih industrija i otkrijemo i neke zanimljvosti.

Svaka vrsta ovce daje određenu sirovu vunu i nije svejedno koja se vrsta vune, prema svom kvalitetu i finoći čestica, namenjuje vunenoj haljini ili nekom drugom delu odeće.Svaka vrsta ima svoju upotrebnu svrhu. Kada sirova vuna prođe nekoliko faza pranja, ona ulazi u obliku vazdušastih belih pahuljica u sistem valjka, koji ispravlja čestice paralelno i od njih stvara gusti sloj.

Posle ovog postupka vuna je pretvorena u svileni meki sloj koji se upućuje u predionicu gde se najpre upreda u niti debljine olovke. Laganim okretanjem mašina ovaj postupak se ponavlja i dobija se željena fina nit. 

 

 

Bojenje vune se vrši ”kanurama”. Radi se veoma pažljivo jer vuna u tom procesu ne sme da izgubi od mekoće i punoće, naprotiv ti kvaliteti se bojenjem još više unapređuju. Bojeno predivo dobija i svoju prodajnu vrednost, kao i značaj. Vuna se mota u klupčad ili kanure. Dobija etikete sa oznakom marke i kvaliteta, ako i o upustvo o sastavu i preporuci za debljinu igle. U međuvremenu otkriveni su još neki procesi koji sprečavaju ćebanje vune, zatim je štite od moljaca i prave otpornom na vlagu. Kada je vuna položila sve ispite kontrole, stiže konačno u radnju čekajući zahvalne kupce.

 

Izbori merino vune, vuna ljame, mohar, angora vuna, devina  dlaka, gruba vuna su u ponudi. Detaljnije o vrstama vune biće više reči u narednim postovima. Preporučujemo vam filcanu vunu, dobro se pripija uz telo, dozvoljava disanje kože, ne izaziva alergiju, mekana je i nežna na dodir zato je preporučujemo svim ljudima.

Ukratko filcanje je tehnika prerade vune koja se temelji na svojstvu vlakana da se usled mehaničkog i toplotnog delovanja, a uz pomoć sapuna, međusobno upletu u čvrstu strukturu. Nakon postupka dobija se gust i neraskidiv materijal-filc.

 

 

Šivenje i pletenje, često se povezuje. U primeru na slici samo u detaljima, kojima možete da ulepšate pletenine. Možete da koristite sve navedene tehnike šivenja, dodavanje rajfešlusa    kako bi učinili svoj rad još boljim. Unikatni ručni radovi od vune često se rade tehnikom filcovanja vune što je i najstariji način primene vune u svetu. 

 

O načinu pletenja možete pogledati Umetnost pletenja gde je prikazan jedan način. Primer pletenja šala biće prikazan u sledećem postu. 

 

 

Vunarska industrija nije zaobišla ni najuticajnije modne marke, prikazujemo vam sada jedne od najpopularnijih čizama UGG uradjenje od najfinije merino vune.

Vuna, naročito ovčija, sadrži masnoću lanolin koja se odvaja nakon obrade, kako bi se kasnije dodavala u oplemenjenoj vuni, ili se koristila u kozmetičkoj industriji ili u druge svrhe.

Izvor