петак, 30. септембар 2016.

GODIŠNJICA BRAKA: Kako se naziva svaka godina koju ste proveli sa vašim partnerom

Najčešće se praoslavljaju sledeće godišnjice:  prva, peta, deseta, petnaesta, dvadeseta,dvadeset peta, pedeseta, šezdeseta. Za svaku godišnjicu braka postoji i prigodan naziv:




Godišnjice braka dele se na:
Prva– papirna, Druga– pamučna, Treca-kožna, Četvrta-svilena,
Peta-drvena, Šesta-gvozdena, Sedma-bakarna, Osma-slektrična,


ljubav (1)


Deveta-glinena, Deseta-kalajna, Jedanaesta-čelična. Dvanaesta-lanena,
Trinaesta-čipkana, Četrnaesta-slonova kost, Petnaesta-kristalna,


Sta-je-to-Ljubav

Šesnaesta-staklena, Dvadeseta-porculanska, Dvadest peta-srebrna,
Trideseta-biserna, Trideset peta-koralna, Četrdeseta-rubinova,


kapor ljubav


Četrdeset peta-safirova, Pedeseta-zlatna, Pedeset peta-smaragdna,
Šezdeseta godina braka-dijamantska



Godišnjicu braka uvek treba obeležiti. To je jedna specijalna prilika!
Jedno od osnovnih pravila, prevashodno za muškog bračnog partnera je da treba da se seti godišnjice braka!

ljubav


Proslava godišnjice braka je prilika da se ponovo razbuktaju emocije. Izlazak na večeru, ili intimna večera kod kuće, obavezno bez dece, razmena poklona, može biti najjednostavniji i najuzbudljiviji način da se proslavi ovaj dan. Po pravilu dece ne treba ništa da poklanjaju roditeljima jer to nije njihov dan.
Takođe i dugogodišnji verenici mogu da ovaj dan obeležavaju kao dan svog prvog susreta ili dan odluke o vereništvu.

Izvor Opanak. rs

Dve pesme kneza Mihaila

Pored romanse “Što se bore misli moje”, Mihailo Obrenović napisao još dve pesme. Narodnu bajku “Čardak ni na nebu, ni na zemlji”, Vuk Karadžić zapisao onako kako je knez Mihailo slušao u detinjstvu od svojih dadilja

UGLAVNOM je nepoznato da je osim popularne komponovane pesme “Što se bore misli moje”, knez Mihailo autor i drugih poetskih sastava, koji su prethodili kultnoj romansi i neki čak štampani. Reč je o dve knez Mihailove pesme: “Svetski putnik” i “Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom”, objavljene 1844. godine u “Srpskom narodnom listu”.
Posle svrgavanja s vlasti, 1842. godine, knez Mihailo (1823-1868) živeo je u emigraciji, pretežno u Beču. U to vreme, kao što pokazuju i navedene pesme (verovatno je bilo i drugih njegovih nesačuvanih poetskih pokušaja), ispoljio je afinitet prema književnosti i književnicima, takođe i prema muzici. U Beču je tada živeo i knez Miloš, takođe emigrant, koji je održavao prijateljske odnose s Vukom Karadžićem. Po Miloševoj želji, Vuk je bio Mihailov savetnik i duhovni vaspitač (o čemu svedoči i njihova prepiska). U tom svojstvu su njih dvojica zajedno putovali u Berlin i boravili na obali Severnog mora. Na tom putovanju ispevane su (ili zapisane) i dve navedene kneževe pesme, što potvrđuju sačuvani prepisi kneževog rukopisa ovih pesama. Ispod naslova pesme “Svetski putnik” sa strane je stavljeno: “U Drezdi (Drezdenu) 10. Julija 1844.”, a upravo naslov druge pesme upućuje da je ispevana na obali Severnog mora (“na bregu morskom”).

Prepis kneževog rukopisa ovih pesama našli smo u rukopisnoj ostavštini Đure Daničića, koja se čuva u Arhivu Jugoslovenske akademije nauka u Zagrebu (Arhiv Jugosl. Akad. sign. 15 7 B). Te prepise, uz kratko pismo Daničiću, poslao je Konstantin (Kosta) Branković, rektor Velike škole i cenzor, na Daničićevo traženje 1862. godine. Daničić je u to vreme bio i učitelj srpskog jezika kneginje Julije Obrenović.
Knežev afinitet za književnost potvrđuje i Vukovo svedočanstvo da je upravo u Berlinu od kneza Mihaila zapisao maštovitu narodnu bajku “Čardak ni na nebu ni na zemlji”, onako “kao što je on slušao u detinjstvu od svojih dadilja”. Doduše, Vuk je knežev tekst, kao i tekstove drugih kazivača, ne samo opismenio, nego i literarno preradio, sažeo i oplemenio ekspresivnim narodnim jezikom.
Molitva  
 
“Na čast carem krune i svetila Bogatirom korablje i more,
Meni moja Srbija je mila,
Za nju ginem i njene oltare. SILEN! K svetom prenesi
me kraju
Da t’ u rodu ime Tvoje slavim, Neću prestol, neću zemlje vladu, Srbstvo milo i Srbiju tražim.”

 
(Poslednje dve strofe iz pesme “Molitva knjaza srpskog Mihaila na bregu morskom”)

Kneževe pesme nastale su u vreme kad i Branko peva u Beču. Međutim, kneževi pokušaji pripadaju, više po duhu nego po jeziku - uglavnom narodnom, predbrankovskoj eposi klasicističko - sentimentalističke poezije, koju predstavljaju J. Subotić, V. Živković, N. Borojević i dr. Čini se da su knezu Mihailu kao ugled poslužile onovremene nacionalno-rodoljubive budnice (Subotićeve pesme) “Srbin”, “Srpkinja” i slični sastavi drugih autora.
Pesma “Svetski putnik” ima deset katrenskih strofa (40 stihova) i ispevana je u rimovanim sedmercima. Pesma je dijaloška: jedna strofa sadrži pitanja autoru, a druga odgovore, kao što pokazuju početne dve:

Stan’ putniče tko si ti,
Imaš koga od roda,
Je li živa jošt mati,
tako dičnog poroda?

Srbskog ja sam porekla,
Narod ceo moj je rod,
majka mi je umrla,
No živ mi je jošte Bog...”
U narednim strofama pesnik se žali na svoju prognaničku sudbinu, vajkajući se da će mu grob biti u tuđini, jer je ostao bez svog zavičaja i u završnim stihovima pesme kaže:
Nisam zemlje gospodar,
Jedno srce ja imam,
Od sirote to je dar”

Pesma “Molitva kneza srbskog”... ispevana je u klasičnom desetercu. Ukupno ima 44 stiha, odnosno, jedanaest katrenskih strofa. Manje je tečna od prethodne i više je natrunjena slovenizmima. I ona sadrži autobiografske elemente kao i prethodna. I u njoj se srbuje, poziva na pravdu: “Pravdu, Bože, jerbo stradam za nju...” Ima i nepravilnih rima; završne strofe pomalo polemički iskazuju i navodno odricanje od vlasti i naglašenije apostrofiraju rodoljubive emocije. Obe pesme su neke vrste elegije, a i lamenti (“Ja sad sedim i plačem na moru”) i veoma su politizirane i polemičke, a u drugoj se prečesto traži božja pomoć.
 
Što se bore misli moje  
 
 
Što se bore misli moje,
Iskustvo mi ćutat’ veli,
Bež’te sada vi oboje,
Nek’ mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga,
Sjajnom suncu podoban,
Plenio je srce moje,
Učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina,
Celom svetu kazaću,
Samo od tebe, ah, premila,
Ovu tajnu sakriću.

Važno je konstatovati da je knez Mihailo neuporedivo više doprineo srpskoj književnosti i kulturi kao izdašan mecena ljudima od pera nego svojim skromnim poetskim pokušajima. Bio je mecena Vuku, Branku Daničiću, Svetozaru Miletiću, Iliji Vujiću, kompozitorima Alojzu Kalauzu (iz Beča) i Korneliju Stankoviću. Po Vukovom nagovoru pomagao je i slovačke slaviste: P. J. Šafarika i Ljudevita Štura, a i pesnika Đorđa Markovića Kodera, koji je kao poliglota bio prevodilac knezu Milošu, a mladog Mihaila je 1838. učio mačevanju.

U literaturi je dosta pažnje posvećeno pesmi “Što se bore misli moje”, čini se više zbog pitke Stankovićeve melodije nego zbog teksta pesme. U mogućnosti smo da saopštimo i nepoznate podatke o njenom stavljanju u note zahvaljujući proučavanju srpske književne periodike u 19. i 20. veku. Iz novosadske “Sedmice” (1855) u rubrici “Književne vesti” doznajemo sledeću novost “Poznati komponista g. Alojzije Kalauz, koji je dosad više srbskih arija u glazbu stavio, izdao je pesmu srbsku: ’Što se bore misli moje’ u varijacijama za klavir”.
U istom listu (1857) piše: “Ovih dana izašle su u Beču kod Gustava Albrehta dve kompozicije 




našega komponiste g. Kornelija Stankovića i to: ’Što se bore misli moje’ za fortepijano u varijacijama - posvećana Pravoslavnoj opštini pančevačkoj: ’Sremsko kolo’ i narodna pesma ’Čija li je taraba?’ za fortepijano”. Kao što vidimo, bilo je više stavljanja u note ove pesme, i to pre od bečkog kompozitora Kalauza, a zatim od K. Stankovića.Dragocene su vesti objavljene i u “Prosvetnom glasniku” (1942). U članku Koste P. Manojlovića piše:
Knez Mihailo je dao Korn. Stankoviću 1.200 groša za putovanje po Srbiji, za beleženje melodija naših narodnih pesama”. Navodi se da je istu sumu ranije dao i Alojzu Kalauzu, koji je u Beogradu izdao dve sveske svoje zbirke naših narodnih pesama 1854-1855, dok su mu druge dve sveske ostale u rukopisu kod Društva srpske slovesnosti. Uz navod da je K. S. komponovao pesmu “Što se bore misli moje”, sa varijacijama, kaže: “... koju mu je pevao knez Mihailo u dva maha u Beču, u kući trgovca Mojsilovića, i koju je posvetio pančevačkoj opštini.” Navodi se i da je K. S. “komponovao srpsku Marseljezu iz 1848, Sterijinu pesmu ’Ustaj, ustaj Srbine’, za klavir i posvetio je knezu Mihailu. Pesme: ’Tavna noći’ i ’Sećaš li se onog sata’ posvetio je kneginji Juliji Obrenović Hunjadi”.

Izvor Novosti.rs
 

SRPSKI KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ BIO JE I PESNIK: Obožavate OVU pesmu, a i ne znate ko ju je napisao

Knez Mihailo Obrenović je, nakon svrgavanja sa vlasti 1842. godine, živeo  u emigraciji, pretežno u Beču. U to vreme ispoljio je afinitet prema književnosti i  muzici. U Beču je tada živeo i knez Miloš, takođe emigrant, koji je održavao prijateljske odnose s Vukom Karadžićem. Po Miloševoj želji, Vuk je bio Mihailov savetnik i duhovni vaspitač, a i zapisivač kneževih pesama.
Što se bore misli moje je prva ljubavna pesma koju je napisao srpski knez Mihailo Obrenović. Knez ju je, kako se verovalo, napisao jer je bio zaljubljen u blisku rođaku Katarinu Konstantinović, ali nije smeo da je oženi, da mu ne bi pao ugled u narodu, a i vera mu je branila tu ženidbu.


                      



Knez Mihailova pesma, ispostaviće se mnogo godina kasnije, zapravo je bila posvećena jednoj drugoj devojci i to iz dinastije Karađorđević!


Međutim, 2003. godine je otkriven originalni dokument sa posvetom koji je knez Mihailo uputio za rođendan Kleopatri Karađorđević (1835-1855), kasnije udatoj Petronijević. Dokument je štampan u Beču na francuskom jeziku i predstavlja notni zapis za klavir pesme „Što se bore misli moje“, Kornelija Stankovića. Knez Mihailo je, takođe, dao Stankoviću 1.200 groša za putovanje po Srbiji i beleženje melodija naših narodnih pesama.


knez-mihailo
 


Malo je poznato da je osim popularne komponovane pesme Što se bore misli moje, knez Mihailo autor i drugih poetskih dela. Reč je o dve pesme: Svetski putnik i Molitva kneza srbskog Mihaila na bregu morskom, objavljene 1844. godine u Srpskom narodnom listu. Vuk je u Beču zapisao ove dve gore navedene kneževe pesme.


KNEŽEVA BAJKA


Knežev afinitet za književnost potvrđuje i Vukovo svedočanstvo da je upravo u Berlinu od kneza Mihaila zapisao maštovitu narodnu bajku Čardak ni na nebu ni na zemlji, onako “kao što je on slušao u detinjstvu od svojih dadilja”. Doduše, Vuk je knežev tekst, kao i tekstove drugih kazivača, ne samo opismenio, nego i literarno preradio, sažeo i oplemenio ekspresivnim narodnim jezikom.


Knez-Mihailo (1) 

Važno je pomenuti da je knez Mihailo bio vrlo veliki pomagač i darodavac, te tako neuporedivo više doprineo srpskoj književnosti i kulturi nego svojim skromnim poetskim pokušajima. Bio je mecena Vuku, Branku Daničiću, Svetozaru Miletiću, Iliji Vujiću, kompozitorima Alojzu Kalauzu (iz Beča) i Korneliju Stankoviću. Po Vukovom nagovoru pomagao je i slovačke slaviste.

Delove dveju Kneževih pesama možete pročitati na sledećoj stranici


Stan’ putniče tko si ti,
Imaš koga od roda,
Je li živa jošt mati,
tako dičnog poroda?

Srbskog ja sam porekla,
Narod ceo moj je rod,
majka mi je umrla,
No živ mi je jošte Bog…”
(prva dva stiha pesme “Svetski putnik”)

“Na čast carem krune i svetila Bogatirom korablje i more,
Meni moja Srbija je mila,
Za nju ginem i njene oltare. SILEN! K svetom prenesi
me kraju
Da t’ u rodu ime Tvoje slavim, Neću prestol, neću zemlje vladu, Srbstvo milo i Srbiju tražim.”

(Poslednje dve strofe iz pesme “Molitva knjaza srpskog Mihaila na bregu morskom”)


Delimično preuzeto iz: Novosti.rs

Izvor Opanak.rs

Срећан празник Свете мученице Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије!




Срећан празник Свете мученице Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије!

Молитва светим мученицама ВЕРИ, НАДИ И ЉУБАВИ и њиховој мајци СОФИЈИ

О, свете и хвале достојне мученице, Вера, Надо и Љубави и храбрих кћери мудра мајко Софија, к вама сада притичемо са усрдном молитвом, јер шта би снажније могло за нас пред Богом посредовати, него вера, нада и љубав, три темељна камена свих врлина, по којима сте назване и чије обличје бејасте. Умолите Господа да нас у жалостима и искушењима заштити неизрецивом благодаћу Својом, да нас спасе и сачува као Благ и Човекољубив. Његову славу, као сунце незалазно, сада гледате и помозите нам у смиреним молитвама нашим, да опрости нам Господ Бог грехе и безакоња наша, да помилује нас грешне и недостојне милосрђа Његовог. Молите, дакле, за нас, свете мученице, Господа нашег Исуса Христа, а Њему славу узносимо, са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 
 
 
 
 
 
 
 
Света Петка Ђунис

A MARS JE U JARCU, MNOGO POSLA ALI I LJUBAVI...(27.09.-9.11.2016.)


Sanja Perić

I can't answer why (I'm not a gangster)
But I can tell you how (I'm not a filmstar)
We were born upside-down (I'm a starstar)
Born the wrong way 'round (I'm not a white star, I'm a blackstar)


- David Bowie (Blackstar)

Kako je samo njemu lako da bude dosledan. Da bude svoj, pa opet ne na neki opšte prihvatljiv način, već više "na svoju ruku" kada oseti potrebu da sledi sopstvene principe, a to je (kazaće vam drugi) baš onda kad principima vreme nije. Gotovo da pokreće talas strepnje kod drugih koji ga iole poznaju, i koji se pribojavaju da će se osiliti i iako preumoran imati snagu da satima raspravlja, i to na nogama gledajući vas odozgo, kapci poluspušteni kao da je sva težina ovog sveta u njima. Ne, ne mrzi ga da vam besomučno odgovara, a ako je njegova žuta minuta - drsko izaziva. Jer ništa ga ne uznemiruje već dugo. Ništa ga ne pokreće u tom radu kome je predan i posvećen, a koji ga odavno ne ispunjava kako bi trebalo. Nema ni protivnika ravnopravnog, o vrednog pomena neprijatelju on sanja koji će njegovu istinsku hrabrost i nepotrošnu snagu da istraje u svome izvući iz leda. Pa kao da sve što mu je ostalo jeste vreme sa kojim se tuče, vreme kome ne dozvoljava da ga lako slomi, a kamoli da ga promeni. Pa nije se on rađao da bi se menjao ni zbog koga!

Dosledan sebi, svojim vrlinama a još više manama, nalazi oduševljenje tek kad dosegne gorčinu koja o odvratnosti i isprljanosti današnjeg sveta svedoči. Sa godinama je izgubio sav optimizam pa zaleđen u ravnodušnosti onoga koji je video i doživeo sve, koga više ništa ne može iznenaditi latio se hirurškog skalpela ili građevinskih skela, frizerskih britvi ili šou biznisa, no lice mu je uvek isto. Ne odaje ničim svoje nezadovoljstvo, uporno ćuti ma koliko da ste raspoloženi za ćaskanje, pomislite možda će ga komplimenti otkraviti, al' dešava se suprotno. Prezire iz dna duše svaku vrstu ljubaznosti, sve nasmejano i lako jer prevarilo ga je sve to jednom davno.

Verovao je da je svet mio i da su ljudi dobri, da pravde ima i da trud mora biti nagrađen, ali desilo se sve suprotno. Baš kao što mu i u ljubavi sve suprotno onome što kaže i pomisli život beše nudio. Kad pomisli to je to, desi se kraj veze. Kad pomisli da je negde tek slučajno na kratko, ostajao je predugo. Kada je rekao da nikad neće biti treći u vezi ili biti u romansi sa mnogo mlađim partnerima - život je kao po naredbi sve to izvlačio boga pitaj odakle i servirao mu.
A onda je shvativši taj metod, iz inata sam krenuo da sebe oslobadja predrasuda i ubeđenja da sebe poznaje doživljavajući pravo oduševljenje tek u tom bacanju u nepoznato, eksperimentisanju, istraživanju koje je nekada bilo i opasno.

Zato je Mars u Jarcu kralj paradoksa, a život koji živi pustolovina kroz pustinju i prašumu kvazi uverenja, lažnih ubeđenja, nedorečenih nauka, šarenih laža u koje svet veruje jer čovečanstvo pati od straha suočavanja sa jednom od najranijih paradoksalnih istina što glasi "Znam da ništa ne znam". I umesto prihvatanja i slobode u manama i crnim rupama čovečanstvo ipak bira pozitivizam, nadu, verovanja. Pa otuda je on nekada naoko superioran, dozvoljava sebi ono što drugi ne smeju. Dok će Marsa u Vodoliji svet hvaliti kao ekscentrika i pobunjenog, u tom ekscentrizmu Mars uJarcu vidi tek nekakav bezobrazluk i javašluk. Bez strukture biti pobunjen, bez žiga biti odmetnik - njemu je smešno. A tek hvaliti se time kako te je život žigosao, pa postoji li nešto smehotresnije i očajnije. Zato on ćuti, ni nema nameru da vam ispriča svoju priču i pokaže svoje žigove koje mu je život naneo, svoje ožiljke reći će vam da je zaslužio iz nekog tek nebesima znanog razloga i nema dana da ih se ne seti. Ali vi pred sobom vidite nekoga kog možda i ne volite, ali mu se divite jer je princip neprilagodjavanja on izmislio. Princip prkošenja, otpora na sile i utege koje se spolja nameću.

No ne, nije mračan. Nije negativan, tek je malo ponekad težak i naporan, neumoljiv sasvim sigurno ako mu je do nečega došlo. Već baš kao i svaki Mars nosi iskru oduševljenja i životne snage što ovog puta žive upravo u toj doslednosti, trpljenju, odricanju, upornom čekanju, i jednom naročitom doživljavanju sveta kao arene u kojoj su svi isti, u kojoj svi imaju podjednako šanse i gde nikoga ne treba poštovati više nego sebe. I nikoga omalovažiti više nego sebe. Zato mu je čudno što tražite da vam persira, ali mu je više nego što će vam se činiti lako da vam udovolji jer mu nije bitno šta vi mislite, već šta on zna. Zato mu je strano da vas uvažava iako vas možda svi drugi u zvezde kuju.

Zato pažljivo narednih mesec dana, a posebno sad kad ide u kvadrat sa Jupiterom što olako sudi, olako pametuje za druge. Šta znamo mi o drugima? Šta zamo mi o tuđim sudbinama kad već jedno sutra može da nam promeni život zauvek i donese preoket kakav ni sanjali nismo a koji nas baš u ono što smo juče napadali smešta.

Tako da će narednih nedelja biti dosta preokreta i paradoksa, malo ironije i potrebne duhovitosti da se neprilagodjenost ismeje tom luksuziranju koje zovemo planovi, ciljevi, ambicija i poznavanje čoveka i života.
Marsa u Jarcu imaju/imali su: Woody Allen, David Bowie, Bob Marley, Frida Kahlo, Lady Gaga, Jim Carrey, Goethe, Walt Disney, Bjork, Brad Pitt, Albert Einstein, Marlon Brando.

 Shutterstock

четвртак, 29. септембар 2016.

Помоћ неверујућем

Очигледна је потреба верујућих људи да и неверујући поверују у Христа. Међутим, та њихова потреба у практичном сусрету са неверницима не даје увек и добар резултат. Углавном су реакције верујућих ароганција према неверујућима и њихово осуђивање, или у тај сусрет уложе превише туге и жалости. Мали је број оних хришћана који тај однос устроје на најкориснији начин – молитвом. 

Када видимо да наши ближњи не љубе Бога, тугујемо због тога. Али, туговањем не постижемо апсолутно ништа, као ни саветима и опоменама. Ни једно ни друго није исправан начин поступања. Постоји једна тајна. Ако је схватимо, помоћи ћемо ближњем. Тајна је у нашој молитви, у нашој преданости Богу, како би деловала благодат Његова. Својом љубављу, чежњом за Богом и љубављу према Њему, привући ћемо благодат, како би се она излила на наше ближње, духовно их пробудила и побудила на љубав према Богу. Или, боље речено, Бог ће послати Своју љубав да нас пробуди све. Оно што ми не можемо - учиниће Његова благодат. Својом молитвом допринећемо да сви постанемо достојни љубави Божије. 

Знајте још нешто: напаћене и намучене душе, које страдају због својих страсти, веома су способне да задобију љубав и благодат Божију. Такви људи постају свети, а ми их често осуђујемо. Сетите се шта оно каже Свети апостол Павле: А где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат (Римљ.5,20). Када се сетите ових речи, осетићете да су такви људи достојнији и од вас и од мене. Ми видимо да су они слаби, али када се отворе за Бога, они онда постају свецело љубав и жудња за Богом. Мада су били навикли на другачији начин живота, касније се свом снагом своје душе предају Христу и постају огањ љубави Христове. Тако дејствује чудо Божије у душама које иначе називају “одбаченим”. Немојмо се обесхрабривати, нити журити са закључцима, нити судити о стварима површно и споља. 

Ако угледате, нпр. неку обнажену или непристојно одевену жену, не задржавајте се на спољашњости, него се загледајте у дубину њене душе. Можда је она веома добра душа, која се одликује егзистенцијалним трагањима, а испољава их преко свог спољашњег изгледа. Носи у себи динамизам, тј. снагу пројекције, жели да привуче погледе других, али је из незнања изокренула ствари. Замислите да она позна Христа! У том случају, она ће поверовати и сав тај њен порив ће се окренути ка Христу. Она ће учинити све да привуче благодат Божију. Постаће света. 

Наше упорно настојање да други треба да постану свети јесте један вид пројекције нас самих. У ствари, ми желимо да постанемо свети, па како нисмо у стању то да постигнемо, захтевамо то од других и инсистирамо на томе. При том се, губећи из вида чињеницу да се све исправља молитвом, често жалостимо, негодујемо и осуђујемо. Често својом претераном забринутошћу, страховима и рђавим душевним стањем наносимо зло другима, иако то не желимо, па чак и не запажамо. То важи и када друго људско биће веома волимо, као што, примера ради, мајка воли своје дете. 

Мајка преноси на дете сав свој немир, своју претерану бригу за његов живот, његово здравље и његов напредак, чак и када му ништа не говори, чак и кад ни најмање не испољава шта осећа у себи. Ова љубав, што ће рећи - природна љубав, понекад уме да буде штетна. То се, међутим, не дешава са љубављу Христовом, која је спојена са молитвом и светошћу живота. Таква љубав човека чини светим и умирује га, јер Бог је Љубав. 

Љубав је добра и права само као љубав у Христу. Да би био од користи другима, треба да живиш у љубави Божијој, иначе нећеш моћи да будеш од користи своме ближњему. Не треба да присиљаваш ближњега у име љубави. Доћи ће његов час, наступиће прави тренутак. С твоје стране, довољно је што се молиш за њега. Ћутањем, трпељивошћу и, првенствено, молитвом, тајно пружамо корист другоме. Благодат Божија очишћује његов хоризонт и уверава га у љубав Божију. Ово је осетљив моменат. Ако наш ближњи прихвати истину да Бог јесте Љубав, тада ће га озарити изобилна светлост, какву никада пре није доживео. Наћи ће своје спасење.

Старац Порфирије Кавсокаливит

Извор http://www.prijateljboziji.com/

Svadbeni običaji u Srbiji

 
U Srbiji od davnina svadbe uglavnom dešavaju u jesen. Običaj je ustanovljen u vremenima kada je život bio podredjen seoskim poslovima pa je jesen kada se završe poljski radovi, obere letina bila rezervisana za svadbe. Sačuvan je ovaj običaj do naših dana, mada je danas Srba više u gradovima no u selima. Tako je i sa ostalim svadbenim običajima koji se nisu suštinski menjali vekovima.

Dobro je da mlada na dan venčanja pogleda mladoženju kroz verenički prsten jer će na taj način obezbediti sebi njegovu večnu ljubav, samo je jedan od obaveznih narodnih rituala, običaja koji se preporučuju kako bi mladima doneli srećan i dug život. Ali dok se sam čin venčanja ne desi toliko toga valja uraditi, da je prava sreća ako se mladenci sete makar jedne iz čitave plejade preporuka u stilu …valja se… Jer, pre nego što počnu porodični razgovori o pripremanju svadbe, dolazi veridba.

Zapravo to je premijerno upoznavanje dveju porodica, mladine i mladoženjin. Budući mladoženja sa svojom najužom porodicom i sa kumom odlazi kod neveste u goste, na svečani ručak ili večeru. Tu se medjusobno svi upoznaju, devojka od momka dobija prsten i od tog trenutka njih dvoje dobijaju status verenika i verenice. Verenikova majka daruje buduću snaju uglavnom bogatim nakitom. A buduća mlada daruje prisutne muškarce košuljom, a žene materijalom za haljine. Posle svega ovoga, uz aperitiv i kolače, ugovara se svadba, kad, gde, kako, koliko zvanica, kakva muzika. I kada se sve ugovori, onda se krene sa pripremama, a pre svadbe je obavezno momačko veče.

Budući mladoženja okuplja braću, rodjake, prijatelje i momci piju i vesele se. Danas i devojke imaju svoje devojačko veče, gde se okuplja samo žensko društvo da se pre važnog čina ispričaju i provesele.

Pre svadbe mladenci biraju kumove. Za Srbe kumovi imaju posebnu ulogu ne samo na svadbi već i u celom životu.nKum nije dugme ili Bog na nebu a kum na zemlji, su narodne poslovice koje kazuju koliko su kumovi važni. Bez kuma nema venčanja ni gradjanskog ni crkvenog, oni su svedoci pred Bogom i narodom. Mladoženja ima kuma, a mlada kumu i to su obično njihovi najbolji prijatelji ili porodični kumovi ako se kumstvo prenosi sa generacije na generaciju.

Na dan svadbe gosti se okupljaju i kod mlade i kod mladoženje. Mladoženjini gosti odlaze po mladu gde ih dočekuje mladina rodbina. Nekada je bio običaj da se mladoženjini gosti cenkaju za mladu, tražeći novac. Bile su to priične svote novca ili pozamašna količina zlata, ali je 1846. godine knez Aleksandar Karadjordjević izdao naredbu: Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem. Običaj je tako ukinut a danas se samo zbijaju šale, pa kada mladoženja stigne sa rodjacima po devojku, onda se neko iz njegove pratnje koji ima najviše smisla za humor kao cenka za devojku, a mladini opet sa druge strane kao ne daju devojku. Zapravo je to način da se svi opuste i opštu tremu i nervozu razbiju šalom i smehom.

U seoskim sredinama ispred mladine kuće na vrh drveta se okači jabuka pa dok se ona ne obori mladoženja ne može ući u mladinu kuću. U njenoj kući svatovi će biti okićeni ruzmarinom i cvetovima od čipke. Mlada je u beloj haljini koja simbolizuje lepotu i čednost a mladoženja u odelu u skladu sa mladinom haljinom.

Povorka zatim okićenim kolima odlazi u opštinu i crkvu. Mladencima će se u crkvi staviti venci na glavu, otuda i naziv venčanje. Venci simbolizuju čedan život mladenaca do venčanja i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih. Mladencima se belom maramicom vezuju ruke u znak večite životne vezanosti, sloge, vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Kumovi drže upaljene sveće a reči molitve koje sveštenik upućuje mladima su pune simbolike: …blagoslovi Bože brak ovaj, podaj im život miran, dugovečnost, medjusobnu ljubav, decu dobru, složnost duše i tela, udostaj ih da vide decu dece svoje, sačuvaj beskprekornom postelju njihovu, daj im nebesku rosu odozgo i izobilje zemaljsko, ispuni domove njihove pšenicom, vinom i uljem, i svakim dobrom da bi davalli i onima koji nemaju…

Posle ceremonije venčanja mlada nasumice baca bidermajer preko ramena koji hvataju neudate devojke. Veruje se da će ona devojka koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Takodje, na vratima crkve ili opštine kumovi bacaju metalni novac po svatovima, što treba da simbolizuje blagostanje koje mladence očekuje u zajedničkom životu.

Kada se sve ovo obavi, tek onda počinje svadbeno veselje koje uz muziku, dobro jelo i piće traje do ranih jutarnjih sati, a u nekim krajevima Srbije traje čak i više dana.

Običajima ni tu nikad kraja, tako recimo tast i tašta mladoženjini stavljaju dukat u čašu crnog vina i to neku poveću, pa kad mladoženja popije vino može da uzme dukat. Popularna je i kradja mladine cipele koju u toku svadbenog veselja neko dete iz familije uspeva da skine mladi sa noge, a vratiće je tek onda kada dever plati simboličan otkup za nju. Sečenje svadbene torte, koju zajedno obavljaju i mlada i mladoženja je takodje veoma stara tradicija koja simbolizuje zajedništvo mladog para.

I naravno, kada se sve završi i mladenci krenu kući mladoženja će mladu preneti preko praga. To je paganski običaj starih Slovena po kome se smatra da duhovi predaka žive u pragu svake kuće, pa da ih mlada ne bi gazila kada prvi put ulazi u kuću, mladoženja je prenosi preko praga poštujući tako svoje pretke.

Izvor: glassrbije Napisala: Ljiljana Sindjelić Nikolić
 Tekst u celosti preuzet sa sajta Klik do vencanja


Резултат слика за love viber

Crkveno venčanje kod pravoslavaca

crkveno vencanje  


Zа ovаj rаdosni i svečаni dogаđаj u životu prаvoslаvnih hrišćаnа, vezаno je mnoštvo nаrodnih običаjа. Nаrаvno, suštinа Svete tаjne brаkа nije u svаdbenom veselju već, pre svegа, u jednom ozbiljnom pristupu svetinji brаčne zаjednice, kojа je temelj i osnovа porodice, а time i crkve i držаve. U vezi sа ovom svetom tаjnom, venčаnjem i svаdbom, iznećemo ono što je bitno zа crkvu, prаvoslаvnu veru i njeno učenje. Ovde su vаžnа dvа momentа: predbrаčni ispit i venčаnje u crkvi.

Predbrаčni ispit

Dvoje punoletnih, muško i žensko, koji ispunjаvаju sve ostаle uslove koje crkvа propisuje zа sklаpаnje crkvenog brаkа, nаjpre obаvljаju predbrаčni ispit. Sаmа reč kаže štа je predbrаčni ispit. To je postupаk gde crkvа ispituje dа li dvoje kаndidаtа zа brаk ispunjаvаju sve uslove koje propisuju crkveni kаnoni zа sklаpаnje brаkа. Predbrаčni ispit obаvljа nаdležni sveštenik devojke. Zа ispit mlаdenci trebа dа pripreme: crkvenu krštenicu, muškаrаc potvrdu od svog nаdležnog sveštenikа o slobodnom brаčnom stаnju. Roditelji mogu biti prisutni, а ne morаju аko su sprečeni. O izvršenom predbrаčnom ispitu dobijаju potvrdu koju predаju nаdležnom svešteniku mlаdoženje, nа osnovu koje ovаj može vršiti venčаnje mlаdenаcа. Ovа potvrdа (zаpisnik) vаži šest meseci. Predbrаčni ispit morа biti obаvljen nа tri nedelje pre venčаnjа kаko bi sveštenik mogаo nа tri liturgije u crkvi dа oglаsi želju kаndidаtа zа venčаnje i dа pitа nаrod dа li postoji nekа smetnjа zа njihov brаk. Oglаšаvаnje se može vršiti i nа liturgijаmа nа prаznike i tаdа oglаsni rok od tri nedelje krаće trаje.

Venčаnje

Zа dаn venčаnjа ili svаdbu u nаšem nаrodu je vezаn običаj svаdbenog pirа i veseljа, аli obzirom nа veliku svetinju brаkа, ovom se dogаđаju i dаnu morа dаti potrebnа ozbiljnost i hrišćаnsko prаvoslаvno obeležje.
Kod prаvih srpskih hrišćаnskih domаćinа, svečаnа sаlа, nekа drugа prostorijа ili šаtrа, gde se obаvljа svаdbeno veselje, ukrаšenа je prаvoslаvnim simbolimа i srpskim znаmenjimа. U čelu stoji ikonа krsne slаve togа domа i kаndilo ili ikonа Hristа ili Bogorodice, а može i ikonа svetogа Sаve. Levo i desno srpskа trobojkа sа krstom i zlаtnim ocilimа. Ikonа i znаmenjа opominju nа ozbiljnost i pristojnost.

Molitvа

Pre nego što svаtovi krenu od mlаdoženjine kuće po mlаdu, trebа obаviti molitvu. Domаćin upаli oveću, uzme kаdionicu i žаr, stаvi mаlo tаmjаnа, okаdi ikonu, sebe i mlаdoženju i sve svаtove po redu. Zаtim se pročitа molitvа Oče nаš, Bogorodice Djevo ili nekа drugа molitvа iz molitvenikа, pomoli se zа sretnа putа i sretnа venčаnjа, zа složаn i srećаn život mlаdenаcа i tek ondа se kreće nа put po mlаdu.
Ispred svаdbene kolone ide stаri svаt, to jest neko od mlаdoženjine fаmilije, ujаk ili neki drugi srodnik ili prijаtelj koji će ujedno biti sа mlаdoženjinim kumom drugi svedok nа venčаnju u crkvi. Izа njegа ide mlаdoženjin kum, а izа njih mlаdoženjа sа ocem.

Obručenje

Kаdа se mlаdа povede nа venčаnje ide se istim redom. Kolonа stаje pred crkvom, а mlаdenci, kumovi i svi svаtovi sа potpunom ozbiljnošću, u tišini i pristojnosti, kаkvа dolikuje domu Božijem, ulаze u hrаm. Mlаdenci, prаćeni kumom i stаrim svаtom, odlаze prаvo pred dveri nа oltаru. Tu se vrši obručenje. Burme i sаm čin obručenjа simbolizuju vernost. Mlаdenci tаdа, nа svoju ruku, četvrti prst desne šаke, stаvljаju burmu i ne skidаju je do krаjа životа. Onа ih podsećа nа zаvet vernosti koji su dаli u crkvi pred Bogom i sveštenikom. U toku obručenjа, mlаdenci, kum i stаri svаt, drže u rukаmа sveće, obično bele boje, kаo simbol čistote i nevinosti. Te sveće kаsnije ostаju u crkvi, а mogu se poneti i čuvаti kаo drаgа uspomenа nа dаn venčаnjа.

 

Sveta tаjnа venčаnjа

Posle obručenjа, mlаdenci i kumovi odlаze u centrаlni deo hrаmа i tu se vrši svetа tаjnа venčаnjа. Nа venčаnju se belom mаrаmicom mlаdencimа vežu desne ruke u znаk večite životne vezаnosti, sloge i vernosti, uzаjаmnog pomаgаnjа i ljubаvi. Negde se mlаdi kupuje plаtno zа hаljinu i tаdа se to plаtno prebаci preko vezаnih ruku mаrаmicom. Tа mаrаmicа se, tаkođe, čuvа kаo uspomenа.
Mlаdencimа se nа venčаnju stаvljаju venci nа glаvu. Otudа i nаziv venčаnje. Venci simbolizuju celomudreni život mlаdenаcа do venčаnjа i blаgoslov crkve zа njihov zаjednički život u slаvu Bogа i svojih bližnjih.
Vino koje se dаje mlаdencimа, negde i kumovimа, nа venčаnju, simbolizuje dogаđаj u Kаni Gаlilejskoj, kаdа je Hristos sа svojom Mаjkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicimа bio nа svаdbi i pretvorio vodu u vino.
Trokrаtni ophod oko stolа nа kome stoji krst i ostаlo što je potrebno zа venčаnje, simboliše večnu vezu supružnikа, jer krug znаči večno trаjаnje, а trokrаtno obilаženje je u slаvu Svete Trojice – Ocа i Sinа i Svetogа Duhа.


Brak

Brаk koji nije sklopljen nа nаčin propisаn crkvom, zа crkvu nije brаk. Zаto, decа iz necrkvenih brаkovа, zа crkvu su vаnbrаčnа. Neki episkopi i sveštenici uskrаćuju pričešće supružnicimа koji žive nevenčаno. Zаto je dobro dа se dаnаs, kаdа je to slobodno i moguće, svi oni koji se iz mа kojih rаzlogа do sаd nisu venčаli, učine to i tаko sebe uvedu u spisаk prаvih i doslednih prаvoslаvаcа i hrišćаnа.
Vreme venčаnjа Crkvenа zаpovest hrišćаnimа zаbrаnjuje prаvljenje svаdbe uz post jer zbog svаdbene gozbe, kojа je redovno mrsnа, prаvi se jаvnа sаblаzаn i greh. Tаkođe, venčаnje i svаdbа se ne vrše u sredu i petаk, nа Krstovdаn 18. jаnuаrа, Usekovаnje 11. septembrа i Krstovdаn 27. septembrа. Venčаnje se ne vrši nа Vаskrs, niti svetle sedmice, jer tаdа su svečаni dаni koji su posvećeni slаvnom Hristovom vаskrsenju i nikаkvo drugo slаvlje nije primereno tim dаnimа.

 

 

Mesto venčаnjа

Mesto venčаnjа je isključivo hrаm. Ali po odobrenju episkopа, а nа predlog nаdležnog sveštenikа može se, u nuždi, (zbog bolesti mlаde ili mlаdoženje) izvršiti i u domu jednog od njih. Zа rаzliku od krštenjа gde se može krštаvаti po nekoliko dece, venčаvаti se mogu sаmo jedni mlаdenci.

Hram-Svetog-Save

izvor: pravoslavni kalendar

 Tekst u celosti preuzet sa sajta Klik do vencanja


Резултат слика за love viber

Crkveno venčanje – još neke stvari koje možda niste znali

 

Šta je po kanonima pravoslavne crkve smetnja za sklapanje braka?

Nenavršenih 16, a za nevestu 14 godina života, krvno srodstvo u pravoj liniji, bez obzira na stepen, kumstvo, srodstvo po usvojenju do drugog stepena i najinteresantnije – ranija četiri braka istog lica! Pravoslavna crkva priznaje i razvod i ponovno venčanje, ali ne više od četiri puta. Običaj vuče korene iz 10. veka.
Vizantijski car Lav Šesti Mudri tražio je od crkve da ustanovi obred za drugobračne. Medutim, uspeo je da mu crkva da blagoslov i za njegovo četvrto venčanje! Od tada, pa do danas, pravoslavna crkva priznaje četiri braka kao mogućnost!

Kada se zakazuje venčanje?

Svakog dana osim srede i petka, koji su posni i, naravno, u vreme velikih postova crkva ne venčava. Sve do sv. Jovana, a od božićnog posta, nije bilo ili ne bi trebalo da bude crkvenih venčanja, kao ni na dane Usekovanja i Krstovdana. Po pravilu, crkvena venčanja se obavljaju pre podne.

pravoslavno vencanje

Tok venčanja

Mlada u crkvi mora imati pokrivena ramena, a ostali gosti i gošće moraju biti pristojno odeveni.
Mladenci i kumovi ulaze u crkvu, celivaju ikonu, mlada se pozdravlja sa deverom. Mladenci i kumovi staju pred carske dveri ispred oltara, gde sveštenik vrši čin veridbe – prstenovanja. Posle čina prstenovanja mladenci i kumovi odlaze sa sveštenikom na sredinu crkve, gde se obavlja čin venčanja. Čin venčanja se vrši u apsolutnoj tišini, uz isključene mobilne telefone, bez aplauza, smeha i glasnih komentara.
Sveštenik pita mladence – prvo mladoženju, pa zatim mladu – da li pristaju na brak, zatim mladenci predaju sveće kumovima i sveštenik im vezuje ruke, uz čitanje molitvi, na koje kumovi, koji stoje iza mladenaca, odgovaraju sa “amin”.


krune za vencanje


Sveštenik, zatim, mladencima stavlja krune, i posle čitanja odlomaka iz jevanđelja o svadbi u Kani galilejskoj i molitve “Oče naš”, mladenci piju vino iz zajedničke čaše u tri puta. Zatim mladenci i kumovi hodaju, prateći sveštenika, u krug oko jevanđelja, uz pevanje tropara:
“Isaije likuj Svjati mučenici Slava Tebi, Hriste, Bože.” Venčanje se završava kad sveštenik blagoslovi volju mladenaca: “Gospode, Bože naš, slavom i čašću, venčaj ih!” Uklanjaju se krune, razvezuje se platno i počinje čestitanje. (Za ostale detalje oko samog venčanja informišite se kod sveštenika koji će vas venčati.)

Simboli obreda

– Voštane sveće simbolizuju čistotu i večnu svetlost carstva nebeskog. – Burme, kao i krune, predstavljaju večnost bračne zajednice, krug bez prekida. – Krunom je zamenjen venac od lovorovog lišća. – Zajednička čaša, obično srebrna, zamena je za svetu tajnu pričesća.


Izvor: egliseorthodoxerbe.org 

Tekst u celosti preuzet sa sajta Klik do vencanja


Резултат слика за love viber

среда, 28. септембар 2016.

Znanost dokazala nevjerojatne stvari koje LJUBAV čini vašem tijelu!

Foto: pixabay.com  


Svi znamo da se od ljubavi osjećamo dobro, ali jeste li znali da iza toga stoji stvarna znanost?

Htjeli bismo vam pokazati neke od najnevjerojatnijih i znanstveno dokazanih učinaka koje ljubav ima na vaš um i tijelo.

Ljubav je prirodni analgetik

Svi znamo da se od zagrljaja osjećamo dobro i utješeno. Ipak, nedavna istraživanja su pokazala da oksitocin (kemijski spoj u mozgu koji stvara osjećaj mira i bliskosti) koji se oslobađa tijekom 10-20 sekundi dugog zagrljaja može učinkovito ukloniti bolove, posebno glavobolje.

Štoviše, samo gledanje fotografije svoje voljene osobe povećava prag izdržljivosti i smanjuje bol (do 40% u umjerenim slučajevima, a 15% u teškim). Naš mozak povezuje sliku našeg partnera s ugodnom distrakcijom koja čini da bol postaje podnošljivija, na isti način na koji djeluje i analgetik.

S druge strane, znanstvenici su dokazali da seksualna stimulacija, također, blokira bol. To je osobito učinkovito kod kronične boli u leđima, kod simptoma artritisa i grčeva.

Ljubav se brine za vaše srce

Istraživanja su pokazala da izražavanje ljubavi snižava broj otkucaja srca na pola. To je čak i učinkovitije u stresnim situacijama, te dugoročno smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Osim toga,  za oksitocin (koji je poznat i kao ljubavni hormon) vjeruje se da je jedan od najnevjerojatnijih molekula na svijetu – smanjuje stres, snižava krvni tlak, smanjuje anksioznost, povećava samopouzdanje i pomaže nam izbjeći i boriti se protiv depresije.

Ljubav pomaže tijelu u borbi protiv bolesti

Geste kojima se iskazuje ljubav, od držanja za ruke do seksualne aktivnosti, povećavaju proizvodnju endorfina što zauzvrat, povećava naš imunitet.

Isto tako, osobe s fizičkim problemima koji se osjećaju voljenima,  bolje reagiraju na liječenje i imaju jaču motivaciju za borbu protiv bolesti.

Ljubav liječi nesanicu

Ljubavni hormoni (oksitocin i endorfin) inhibiraju oslobađanje kortizola, hormona odgovornog za stres i to dovodi do boljeg odmora.

Također, naučno je dokazano da “hormonski preustroj” koji se događa tijekom vođenja ljubavi je jedan od najučinkovitijih tretmana za dobar san.

Ljubav smanjuje vjerojatnost stvaranja ovisnosti i smanjuje simptome odvikavanja

Opijati, kokain, nikotin, alkohol stvaraju ovisnost zbog toga što mijenjaju nivo dopamina u našem tijelu. Dopamin je hormon koji je odgovoran za iznenadnu navalu zadovoljstva i euforičnih učinaka.

Zaljubljenost funkcionira na isti način. Ipak, osim dopamina, također potiče lučenje testosterona i oksitocina, koji čine najbolju kombinaciju u izbjegavanju i borbi protiv ovisnosti.

Drugim riječima, biti zaljubljen znači ispuniti svoj život zadovoljstvom i zanosom koji su vam potrebni. 

No, u isto vrijeme, ako se osjećate voljenim dok se borite sa ovisnošću, to vam doslovno pomaže da se nosite sa simptomima odvikavanja i smanjuje žudnju.

Ljubav potiče dugovječnost

Istraživanja pokazuju da se ljudi u smislenim odnosima, posebno u braku, osjećaju zdravije i žive zdravijim životnim stilom (uključujući izbor hrane, redovne obroke, bolji odmor, manje stresa itd.)

Život u dvoje, također, pomaže ljudima spriječiti, lakše otkriti i brže otkloniti fizički problem. Pokazalo se da ljudi koji se vole, koji su u ozbiljnim vezama, žive duže.

Ljubav je terapija

Ljudi pribjegavaju terapijama iz mnogo razloga, ali najčešće zbog toga što žele da ih se sasluša i razumije. 

Od svih specijalista na svijetu, osoba koja je jedina u mogućnosti pružiti vam sveukupnu “terapiju” je vaš brižni partner.

Podrška i ljubav koju vam pruža partner su i mentalno i fizički glavni (a nekada i jedini) “lijek” koji vam treba da biste se suočili sa strahovima, depresijom, anksioznošću i na kraju, fizičkim stanjem.

Ljubav i iskreni smisleni odnosi nam se ne događaju tek tako. Mi biramo voljeti, biramo poboljšati odnos, ponašati se drugačije i na kraju, mi biramo biti sretni i zdravi.

Psiholog Robert Sternberg  je rekao: “Bez izražavanja ljubavi, čak i najveća od svih ljubavi će nestati”.

Imajući to na umu, otvorite svoje srce i pokažite ljubav, zato što je to najefikasniji način da je dobijete više!






 




Оpraštanje

U carstvu duše postoji jedna široka oblast koja se zove opraštanje. Nju vrlo često posećujemo, jer da bi smo stigli na druga odredišta put nas najčešće vodi kroz ovu "zemlju", prostor opraštanja. Kada je opraštanje u pitanju nemamo potrebnu distancu da bi sagledali njegov značaj za čovekovu sreću i zdravlje i za izgradnju harmoničnih odnosa sa drugim ljudima. Nekako utonemo u odnose koji donose nekad sreću i zadovoljstvo, i mnogo češće, sukob, razočarenje i međusobno kažnjavanje, pa ne vidimo šumu od drveća. Umeti oprostiti drugom za ranu koju nam je naneo predstavlja najveću vrlinu ljudske svesti. Ali olako se odričemo dobre volje da se naoružamo takvom vrlinom. Osveta nam izgleda mnogo slađa. Ako se ne svetimo, ipak u intimnosti svoje duše nosimo ogorčenost i odbojnost prema onom ko nam je naneo bol. Ogorčenost i odbojnost je drugi vid nepraštanja. U osveti mi kažnjavamo neku osobu za prouzrokovani bol, a u ogorčenju mi kažnjavamo sebe zbog toga što smo dozvolili nekome da budemo povređeni. Nije dobro svetiti se ili kažnjavati druge, ali nije dobro ni kažnjavati sebe. Najmudriji ljudi su govorili – Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
 

Osveta, sa svim svojim posledicama, kao druga strana medalje nepraštanja, nije ono najgore što nam se može desiti. Intimno nepraštanje koje se van naše duše ne vidi, ali traje u nama, ima pogubne posledice na zdravlje čoveka. Ono je kao rđa koja se taloži na metalu i polako neosetno sa vremenom osvaja deo po deo zdravog materijala. Obično ima formu razočaranosti ili ogorčenja u intimnosti duše, a često je sakriveno i od same ličnosti. Znači, nepraštanje nije samo pogubno za naše spoljnje odnose, nego i za unutrašnje stanje duha. Nepraštanje u formi razočaranosti i ogorčenosti vrlo često dovodi do, po život opasnog fizičkog razboljevanja. Od svih oblika nepraštanja najpogubniji je nepraštanje samom sebi.
Nepraštanje sebi proističe iz osećaja krivice zbog pogrešnih postupaka ili prema drugim ljudima ili zbog pogrešnog odnosa prema svojim željama i očekivanjima. Iako se najčešće dešava da pogrešno postupama nenamerno i neznajući kakve će posledice iz toga proizaći, svejedno osećamo se krivim i kažnjavamo sebe upornim prekorevanjem i omalovažavanjem svoga bića. Tako se stvara zatvoreni krug: uradimo nešto što nem se lično ne dopada, osudimo sebe, nahranimo sebe novim osećajem bezvrednosti, a to naše inferiorno Ja proizvodi nove neuspehe i promašaje. Drugima nekako uspemo da oprostimo, ali najteže je sebi oprostiti.
 

Svako ko je ikada bio povređen bio je u situaciji kada je trebalo odlučiti hoće li oprostiti onome ko ga je povredio ili će, ipak, nastaviti da živi sa tim neprijatnim isustvom zadržavajući ljutnju i ogorčenost u sebi. Ovo je vrsta odluke u kojoj nema srednjih rešenja ili polovičnih odgovora. Ili ćemo oprostiti ili nećemo.

Napisao:psiholog Srecko Lazic


Српски родослов

MIROPOMAZANJE: Dodir čoveka sa Bogom

Kako je ulje dobilo religijski značaj

U antičko doba uje je za narod Sredozemlja i Bliskog Istoka, bilo osnovna i dragocena namirnica. Koristili su ga u ishrani i za osvetljenje, ali je predstavljalo i svetlost i blagostanje, pa je korišćeno i u različitm obredima. Ulje je, zbog svoje zlatne boje, Sunčev element, dok se , zbog tečnosti agregatnog stanja, približava vodi,  od kojeg preuzima simboliku plodnosti.


miropomazanje-vladara-06


Stoga je Ramzes III darovao maslinjak bogu Rau, kako bi, kako kaže, ulja, simboli, života i večnosti, mogla zauvek da “održavaju plamen u svetiljkama njegovog svetilišta”.

 Kod Jevreja je ulje predstavljano vezu preko koje ljudi mogu da dođu u dodir s Bogom.


miropomazanje-vladara-04


U samrtnom času, Adam, u Starom zavetu od Boga traži obećano iskupljenje u vidu ulja milosrđa. Gospod od Mojsija traži da pripremi ulje kojim će miropomazati oltar, Zavetni kovčeg i svoje sinove, pošto je pomazanje uljem pre svakog obreda simbolizovalo čistotu i svetlost.

Božje ulje, Kraljevsko ulje
Ulje je svreprisutno još u jevrejskim tradicijama o kojima se govori u Starom zavetu, a prema  kojima su kraljevi Izrailja pomazani uljem čime im je predavana vlast i dodeljivana moć i slava. Ulje kojim su pomazani hrišćanski kraljevi simbolizuje Svetog duha

Ulje simbolizuje i  žrtvovanje: Isus je noć uoči stradanja proveo u molitvi sa učenicima, u Getsimanskom vrtu (hebrejski gatšemanim-“presa za ceđenje ulja”) na Maslinskoj gori.


reljef-bakru-isus-maslinskoj-gori-slika-35841285


U hrišćanskoj tradiciji, čisto ili pomešano sa mirisima, kada postaje sveto ulje, simbolizuje božju zaštitu i blagoslov na početku i na kraju života. uljem se pomazuje tek kršteni vernici, njima se pomazuju  i bolesnici i na kraju pokojnici, tokom posmtrnih obreda.
.

Izvor Opanak. rs

Jesen prođe, ja se ne oženih!

https://astrogrineta.files.wordpress.com/2015/09/stenpr.gif

 Otkad znam za sebe, slušam pesme ’Jesen prođe, ja se ne oženih’, narodne pošalice da se žene, udaju na jesen. Ne znam odakle to u našem narodu, uvek sam zamišljala svadbe u leto i nikako mi nije bilo jasno, zašto jesen?
Otkako je Sunce ušlo u znak Vage, pade mi na pamet astrološko objašnjenje za ovo uvreženo mišljenje u našem narodu. Dok je Sunce bilo u znaku Device, znaku koji je vredan, radan, još se završavaju poljski radovi, krajem meseca septembra dolazi do predaha do spremanja zimnice. Sunce ulazi u znak Vage i vreme je za svadbe.
Vaga je u prirodnom horoskopu u sedmom polju, koje između ostalog, označava brak. Kardinalni, muški znak koji ne čeka, on sam kreće ka sjedinjavanju. On voli da uživa u hrani, piću, lepom oblačenju, muzici, parfemima, privlačenju pažnje. Voli izlaske na lepa mesta, javnost u svakom smislu te reči. Ljubav, harmoniju, sklad. Sve u simbolici svadbe u prelepom hotelu, sa dosta zvanica, gde uživa u osmesima, poljupcima, ljubavi, hrani, fotografisanju.
Nisu svi u prilici da se venčaju u hotelu, restoranu, neki to rade u šatoru. Ali lepota je u oku posmatrača, zar ne?!  :)
Kako god, uz znak Vaga se vezuje Saturn, sem Venere, koji takođe govori o Jeseni života, ozbiljnosti 

prilikom skalapanja ugovora o bračnom partnerstvu. Kada se potpiše mladi Ovan, Blizanac ili Rak, to je rano. Za brak je potrebna jesen, boje, iskustvo, zrela ljubav.
Jesen, jer se tada ubiru plodovi rada i uživa sa ljubavlju..  


Izvor 

 

уторак, 27. септембар 2016.

Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег - Читања

Молитва пре читања светог писма
 
Веч.

Изл. (XV, 22 - XVI, 1).

Крену Мојсеј синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. 23. Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. 24. Тада стаде народ викати на Мојсеја, говорећи: Шта ћемо пити? 25. И Мојсеј завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. 26. И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Египат нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, исцелитељ твој. 27. И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде. 1. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја.

Прич. (III, 11-18).

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досаде укори Његови. 12. Јер кога љуби Господ оног кори, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њу куповати него злата и сребра ризнице. 15. Скупља је од драгог камења, ништа јој зло неће одолети; благоразумна је свима који је љубе, све скупоцено недостојно ју је. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава; из уста њених излази правда, закон и милост на језику носи. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно свима који се хватају за њу, и тврда је помоћ онима који на њој почивају, као на Господу.

Иса. (LX, 11-16).

Овако говори Господ: отвориће се врата твоја, Јерусалиме, и неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. 12. Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. 13. Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње Моје да би прославио место ногу Мојих. 14. И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Светог Израиљевог. 15. Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. 16. Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Бог Израиљев.



Јутр.

Јн. 42 зач. (од пола), (XII, 28-36).

Рече Господ: Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. 33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети. 34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији? 35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. 36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.



Лит.


1 Кор. 125 зач. (I, 18-24).

Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Јн. 60 зач. (XIX, 6-11, 13-20, 25-28, 30-35).

У вријеме оно, одржаше вијећање архијереји и старци против Исуса да Га убију. И доведоше Га Пилату, говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. 7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. 8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? 11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; 13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! 15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! 27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. 28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, 30. преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: 33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, 34. него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово. 


Извор  http://eparhijaniska.rs/

14. (27.) Септембар - СРЕЋАН ПРАЗНИК драга браћо и сестре - Воздвижење Часног Крста - КРСТОВДАН!

МОЛИТВА ЧАСНОМЕ КРСТУ 

Слава Господе, Крсту Твоме Часноме!
Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.
О, пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек. Амин.
Тропар Крсту, глас 1. Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим Православним Хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој.
Кондак Крсту, глас 4. Узнео си се на Крст Својом вољом, истоименоме Твоме новом народу милости даруј, Христе Боже. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви род наш, даруј му победу над непријатељима, јер имамо Твоје оружје у свету, непобедиву победу Крста.


 


 Света Петка Ђунис

Psihologija obilja: kakva je veza između finansijskih problema i životnih trauma

Nije dovoljno znati šta činiti sa novcem, važnije je znati šta novac čini sa nama.

kada_je_novac_nas_prijatelj_prave_vrednosti_i_prava_osecanja_u_pravo_vreme_1

Naša finansijska situacija zavisi od osećanja sopstvene vrednosti. A na njega, pak, utiču uverenja koja smo stekli kao deca. Odnos prema novcu možemo promeniti ako sagledamo svoja osećanja.
Našim životima upravljaju uverenja, i pozitivna i negativna. Možemo, na primer, da budemo uvereni da smo vredni pažnje i ljubavi, ali i da ih ne zaslužujemo. Možemo biti uvereni da zaslužujemo sreću i blagostanje ili upravo suprotno... Ali ono što mislimo i zastupamo na svesnom nivou često se jako razlikuje od naših dubokih uverenja na nesvesnom nivou, a upravo ta uverenja upravljaju našim ponašanjem.
Naime, naš odnos prema novcu i materijalnoj sigurnosti duboko je ukorenjen u nama, ali uglavnom nismo svesni njegove moći. Ipak, u doba finansijske krize naši unutrašnji porivi izbijaju na površinu.

Finansijski problemi u sebi sadrže mnoge nerešene životne traume i konflikte. Odnos prema finansijama je ogledalo u kome se mogu prepoznati konflikti unutar sebe i sa drugima. Na primer, ljudi mogu imati duboko nesvesno uverenje da ne smeju da nadmaše roditelje i imaju više nego oni.
Iako su „izašli" iz finansijskih okvira koje su postavili njihovi roditelji i dovoljno zarađuju, pate zbog unutrašnje zabrane i imaju problem da napuste svoje poreklo i dopuste sebi da budu imućni. Upadnu u konflikt lojalnosti i nesvesno razviju strategiju kako što pre da izgube novac. Dakle, finansije su samo jedno područje života u kojem se manifestuju osećaji koji su ovladali nama ili koje pokušavamo da potisnemo. Zbog toga je važno da spoznamo kojim osećanjima reagujemo na novac, prepoznamo svoj odnos prema novcu da bismo ga poboljšali

kada_je_novac_nas_prijatelj_prave_vrednosti_i_prava_osecanja_u_pravo_vreme_2

Osećanja koji se kriju iza odnosa prema novcu...

Možda, na primer, vašim odnosom prema novcu upravlja osećaj da ga nikada nema dovoljno, a možda vas na akciju nagoni strah od siromaštva - svako mora da istraži svoju bolnu tačku.
Kao psihoterapeut radila sam sa ženama koje su bile zavisne od kupovine, sa prezaduženim muškarcima i parovima koji su se redovno svađali oko novca. Svi oni su morali da sagledaju osećanja koji se kriju iza njihovog odnosa prema novcu.
Naime, da bismo imali dobar odnos prema novcu, nije dovoljno biti finansijski „pismen", znati dovoljno o kamatama, štednji i planiranju budžeta - potrebno je imati sposobnost upravljanja osećanjima. Nije dovoljno znati šta činiti sa novcem, važnije je znati šta novac čini sa nama.
Hronični minus na računu, strah za egzistenciju u kontekstu globalne krize, škrtost ili nemogućnost da naplatimo svoj rad (a svesni smo cene koju zaslužuje) i slični problemi retko imaju uzrok u pomanjkanju znanja o finansijama. Stoga takav odnos prema novcu neće promeniti savet, kako god stručan bio. Promena je moguća samo ako osvestimo svoja duboka uverenja o novcu i osećanja koje u nama izaziva. Iskustvo pokazuje da smo svi još u dečjoj dobi od svojih roditelja preuzeli barem jedno uverenje o novcu.

Ono je ostavilo trag koji svesno ili nesvesno nama upravlja. Pritom je manje važno ono što smo o novcu čuli i videli, važnije je ono što smo osetili, a i ono što je bilo tabuizirano. Tako se svako od nas može vratiti u prošlost i prisetiti se atmosfere u vezi sa finansijama i može biti siguran da te „sile" u nama i dalje deluju, ako se, naravno, time već nismo pozabavili.

kada_je_novac_nas_prijatelj_prave_vrednosti_i_prava_osecanja_u_pravo_vreme_3

Kako povećati svoju vrednost...

Uverenja koja nastaju u porodici mogu, na primer, biti da novca nema dovoljno za sve, da se do novca i uspeha dolazi teško, da nije pravedno uživati i biti dobro plaćen za to, nego da se mora naporno raditi i jako boriti...
Ako su to naša duboka uverenja koja smo prihvatili, a nismo ih preispitali, nego ih doživljavamo kao jedinu istinu, kao nepobitnu činjenicu, onda će ta uverenja postati naša stvarnost. Zato sa sigurnošću možemo reći da finansijska situacija pojedinca ovisi o nivou njegove svesti o novcu i o sosptvenoj vrednosti, ali i o njegovom radu na sebi.
Prvu lekciju o novcu i njegovoj vrednosti, ali i o osećanju sopstvene vrednosti, naučila sam slučajno. Kao mlada žena upoznala sam čoveka koji je bio vrlo tražen i poznat advokat. Bio je hendikepiran, imao je samo jednu ruku i hteo je taj hendikep da kompenzuje svojom kompetencijom i uslužnošću, bio je na raspolaganju svima kojima je nešto trebalo. Svi poznanici (i njihovi poznanici) obraćali su mu se tražeći stručnu podršku koju im je sa zadovoljstvom pružao.

Nakon nekog vremena primetio je da mnogi njegovu pomoć uzimaju zdravo za gotovo, te da mu neki na njoj i ne zahvale. Činilo se da, dolazeći mu, ljudi njemu čine uslugu, a ne obrnuto. Odlučio je da prekine takvu praksu i počeo je da traži visoke honorare. Na njegovo iznenađenje, ljudi su i dalje dolazili, plaćali honorar, ali su se zahvaljivali pa čak i donosili poklone. Shvatio je da ako on sam sebe ne ceni - ne može da očekuje da to čine drugi.
To njegovo iskustvo se u mom životu i životima mojih klijenata često pokazalo kao ispravno. Iako smo toga svesni, često postoji nešto u nama što nam ne dopušta da osetimo, razvijemo i pokažemo svoju vrednost. I umesto da to istražujemo i otkrivamo prepreke koje nam stoje na putu da bismo potpuno osvestili svoje kvalitete, mi pokušavamo da stvorimo samo dojam vrednosti koji prezentujemo drugima.

kada_je_novac_nas_prijatelj_prave_vrednosti_i_prava_osecanja_u_pravo_vreme_4

Novac je energija...

Da bismo, samo naizgled, povećali svoju vrednost, trudimo se da napravimo blještavu fasadu.
Zauzimamo određeni stav, pokušavamo da ostavimo utisak da smo nedostižni (a to, između ostalog, činimo i spoljnim manifestacijama poput materijalnih dobara koje posedujemo), te takvom svojom „veličinom" pokušavamo da pokažemo drugima koliko su „mali". Na tom odnosu gradimo svoju lažnu vrednost. Mnogi nimalo ne mare za to što iza te bleštave fasade nema nikakvog uporišta. Na fasade smo, uostalom, u našem društvu navikli, društvenim normama smo se „dogovorili" da predstavljaju visoku vrednost, te se tako i ponašamo.
Vezivanjem sopstvene vrednosti za najobičnije društvene igre i ne primećujemo da gubimo čvrsto tlo pod nogama. A onda se iznenadimo kada primetimo kako fasada nije dovoljno čvrsta da bi nas nosila. Jer kad u ovom nestabilnom svetu, u kome kriza ne bira žrtve, ostanemo bez tih spoljnih odrednica, a nemamo unutrašnju postojanost i osećaj da se možemo osloniti na sebe i svoje kvalitete, pad može biti bolan pa čak i nepovratan. Ipak, kada imamo osećaj sopstvene vrednosti i razvijamo svoje kvalitete, velika je verovatnoća da ćemo imati novac i status. Drugi nam zbog toga mogu pridavati vrednost i važnost, a iza ovakve fasade krije se i temelj.
Kada, pak, ne verujemo u sebe i svoje sposobnosti, ograničeni smo i u postavljanju ciljeva koji su u vezi sa uspehom i novcem. Proteklih godina ekonomske krize, u kojoj su se norme i vrednosti poljuljale i promenile, vrlo sam često svedočila tome kako ljudima nedostaje snage za promenu. Na primer, ako je neko bio uspešan u prodaji nekog proizvoda, a ekonomska kriza je prouzrokovala pad platežne moći, a uz to se i ponuda na tržištu povećala i smanjila se potražnja, ulaganjem još većeg truda u isti produkt pod tim uslovima neće dati rezultat.
Pomanjkanjem fleksibilnosti možemo računati samo na neuspeh i često agoniju jer pritom i precenjujemo svoje mogućnosti i upadamo u dublje finansijske probleme, ali uprkos tome ostajemo u poznatim starim obrascima, zadržavajući stara uverenja jer ne znamo da izađemo iz začaranog kruga - a to je jedino moguće suočavanjem sa samim sobom.
Naša ograničavajuća uverenja nisu u vezi samo sa novcem. Ona nama upravljaju i na drugim životnim područjima. Svi imamo svoj „novčani stil" koji je relativno stabilan i ne da se lako menjati, te često dovodi do konflikta i u odnosu sa partnerom. Takvi konflikti nisu samo nesporazumi koje je moguće lako ukloniti. Nije reč samo o sitnicama, nego o problemu identiteta koji partneru može biti nerazumljiv.
U tom identitetu krije se sve što je ostavilo traga na osećanju sopstvene vrednosti, na doživljaju samoga sebe. Samo ako osvestimo ono što nas pokreće, ono što nama upravlja, možemo to da menjamo, a ako to ne učinimo - ostajemo zarobljeni u starim obrascima. Ako uvek mislimo negativno, vidimo samo ono što nedostaje, a ne ono što već imamo. Ako je naša pažnja, a time i energija, usmerena na negativno, onda to postaje naša stvarnost. Umesto toga, pažnju možemo da usmerimo na ono što želimo da postignemo.
Naši obrasci, međutim, imaju dugu prošlost i duboko su utisnuti u nas, stoga ih ne možemo na brzinu menjati, kako nam često sugerišu razni ezoterijski savetodavci. Svakodnevno ponavljanje mantre „ja sam bogat" još nikoga nije obogatilo. Za promenu odnosa prema novcu potrebno je, ipak, malo više.
Promene i postizanje cilja mogući su samo ako nam je cilj dovoljno atraktivan da želimo u njega da uložimo vreme i energiju ili ako je patnja sa kojom se suočavamo toliko velika da smo spremni da učinimo sve što je potrebno za promenu. Dugoročno se isplati raditi na tome, ali neophodno je preuzeti odgovornost za ono što radimo i ono što ne radimo, dakle odgovornost i za uspeh i za neuspeh.

Sve oko nas je energija, uključujući i nas same. I novac je energija - i onda kada ga posedujemo jer nas pokreće da zadovoljimo sve svoje želje, i onda kada ga nemamo dovoljno jer tada jurimo da ga zaradimo. Novac je energija koja uvek pokreće druge energije. Njime je moguće pokrenuti ljude, njihove umove, uzburkati ljudske emocije i smiriti ili uznemiriti ljudske duhove.
Većina ljudi misli da njihov život, pa tako i finansije, zavise od drugih, spoljnih okolnosti, od države, ekonomskih stručnjaka... Ali, to nije istina jer naša sudbina i naše finansije zavise od nas samih. Nije presudno u kojoj državi živimo, u kojoj kompaniji radimo i kakve su nam životne okolnosti. Važno je šta mislimo i govorimo sebi. Promenom svoje svesti možemo promeniti i svoje finansijsko stanje.

Izvor: Lovesensa