Na obali mora živeo je dugo vremena galeb zvani Eridan, samoproglašeni rizničar tajne mora. Želeo je da postane pisac, ali se često izgovarao anemičnošću svoje sintakse tako da je dane provodio čitajući i sanjajući. Nikada nije leteo, nije naučio, a sanjao je o tome da uzleti u visine i okupa se u zvezdanoj prašini Velikih kola (on ih je zvao Velika kutlača). Rizničar Eridan je tako patrolirao obalom, kvasio svoje nožice u moru, udisao smole i balzame čudesne šume prisustvujući nastanku tajne, recitujuci: Iznad nas zvezde, ispod nas sazvežđa...
Nije tajna bila da je more bilo zaljubljeno u borove magične šume. Sa svakom plimom grlilo je šumu, a odlazeći sa osekom ostavljalo je ogoljeno korenje borova kako štrči iz peska. U gnezdu korenja svakog tog puta rodila bi se jedna bočica-narandžasti dragulj koji je postajao vidljiv tek nakon što bi Velika kutlača obasjala obalu.
Tako je rođen Elixir des Merveilles. Rizničar Eridan je to znao.
Noge na zemlji, glava među zvijezdama. To sam ja. Utješno je bar to da
sam se uspjela, nakon dosadne sparine ljetne kiše, skloniti u...u...u
što? Ovo mora da je čudesna šuma uz ocean u Peruu gdje stvari nemaju
pravoga imena. Razlog zbog kojeg izgleda kao da je plod mašte, je
činjenica da na oporom hrastu dozrijevaju naranče. Neodoljivu aromu
reflektiraju mirisi pačulija, medicinsko-slatkih smola, balzama i
okađene karamele što klize niz koru, a okrunjuju je sočne naranče.
Djelom orijentalna, djelom aromatična, nije odveć ni mračna, ni
pretopla, nekako je- jesenje topla. Kroz šumu prosijava narančasto sunce
na kojem želiš stajati, hodati, sunce u kojem možeš uživati, ali
svejedno, ovo je šuma i može biti ćudljiva. Ponekad razvije notu
sintetike viška, ali ponekad, kad ove smolaste šumske naranče natope
kožnu jaknu za sunčanog jesenjeg dana, unosi u mene neki romantični
smiraj, osjećaj novog početaka u prohladnom zraku i takvog ga volim
osjetiti.
Smolaste *** šumske naranče.
Na vratima velike kamene kuće u kojoj radim, prene me rezigniran i malo iznenađen glas koleginice: Al si ti sanjivaaa... mmmm... zanimljivo, kao da mirišeš na more?...
Ovo je parfem koji mi samoinicijativo, niotkuda zamirisi, kako vreme
napolju otopli i Sunce ogreje do miline. On je negde prikriven u
secanju, urezan u reznjevima i povremeno ispliva, obuzme nosnice, stopi
se sa vrucim vazduhom, ponese do mora i opusti. Potpuno neodoljiv, onaj
kome se vracam, onaj koji se ponavlja. Neminovno. Pre nekoliko godina
sam bila okupana u njemu i slanoj vodi i nisam mogla kao sto ne mogu ni
sada da ga zamislim u drugacijim uslovima i vrmenskim prilikama. Balzam,
smola, narandze, amber se stope sa Suncem i morskim vazduhom, kozom. On
je letnje dete, kao sto je Eau des Merveilles mnogo lepsi, trajniji i
magicniji zimi.
Elixir je moj odmor od ženstvenih i romantičnih parfema, kad poželim
nešto neobično i drugačije. U početku gorak i rezak, posle nekog vremena
dobija trunčicu slatkoće, umiri se i tada mi je najlepši. Kod mene budi
slične asocijacije kao njegov prethodnik - more, četinari, potpuni
relax, samo mnogo intenzivnije, jer je on sam gušći, intenzivniji, jači.
Kao kada konačno odete na more posle jako naporne godine, i konačno
opušteni, uživate i upijate sve oko vas. Parfem neverovatne aure, a
trajnost...wow
Izvor http://www.punmiris.com/parfem/Hermes/Elixir-des-Merveilles-3168.html
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.