четвртак, 31. мај 2018.

ASTRO NEWS Pogled na jun 2018.

Free-2018-June-Calendar-Wallpaper  

Venera je u Raku. Tada sanjare i najveći realisti, možda posle koje čaše vina ili tek onako pred san kad niko ne vidi, ali sanja čovek svoj san budan. I iz snenih snova upadne u živa sećanja. Ta devojka sa loknama boje meda…. gde li je, šta radi, kako izgleda… i da li bi je se setio da ga ovo malo dete danas na ulici na nju nije podsetilo jer se isto zove, a zarekao bi se (misli) da je to ime danas prvi put čuo nakon toliko godina. Merkur u Blizancima će se truditi da minira žurku u duši svojim pitalicama – Kako je to moguće da se sećamo tako živo ili kakvo je to ime, čije je, da li ima neko značenje… pa će prateći linkove doći do toga da se tako zove i svetska prvakinja u stonom tenisu i jedna prodavnica nameštaja koja mu je (zamisli to!) u komšiluku. Čudi se Merkur i raduje čudjenju i nepreglednoj radoznalosti koja ga vodi i nosi leteći sa jedne misli na drugu, sa jednog pitanja na novo u potrazi za odgovorima, informacijama, izvorima, rešenjima… I taman što je osetio svu bistrinu koju donosi spoznaja, koju donosi saznanje i taman što se stoti put nsmejao srećan što odgovori postoje na sve – samo neke treba još uobličiti zvuk motora ga gotovo prepade koji je čini mu se proleteo pored prozora. Mars u Vodoliji je tu da nas podseti kako je život neprilagodjavanje, kako je ugodnost luksuz a nelagoda jedna poznata konstanta. Treba biti spreman, na nogama, munjevit i startan. Nikako usporen ili rasejan, snen ili previše zadubljen. Iznenadni poziv i eto puta. Neočekivani pozitivan odgovor i eto preseljenja u drugu zemlju ili promene posla, eto otkaza u jedan relativno miran dan. Napor i nelagoda se preokrenu u jednoj sekundi i kao da se sve onda otvori i kaže Ajde! Skači ili Usudi se, daj šansu! Ali mora prvo biti naporno, puno tenzije, iščekivanja, pucanja, finansijskih il ma kakvih pa hop! Kao posle oluje kad pukne svetlost sa neba kao da se oluja ni desila nije. Pa posle loše vesti dobra, ali i obratno. Posle zatvaranja otvaranje. Pitajte kockare oni su urbani metafizičari koji poznaju ćud ovog Marsa možda najbolje. Pozdravlja vas sve jun.


среда, 30. мај 2018.

Biljka koja donosi mir, ljubav, sreću i uspeh: Evo koliko stabljika treba da unesete u dom!

Srećan bambus

U Aziji se unosi u nov stambeni prostor jer pozitivno utiče na emocije ukućana i atmosferu u domu, kao i poslovni prostor jer se veruje da donosi uspeh i napredak u karijeri.

 

 Srećni bambus je jedna od najpopularnijih "lekova" protiv negativne energije u domu. Donosi mir, dobru energiju i smirenost pa se smatra i idealnim poklonom za nekog koga volite.

  Za ovu biljku se vezuje i staro kinesko verovanje, da donosi sreću na različitim životnim poljima. Pronaći ćete ga u svakoj cvećari, ali to u stvari i nije bambus već "dracena sanderiana", ali svojim izgledom i izdržljivošću podseća na njega.
U Aziji se unosi u nov stambeni prostor jer pozitivno utiče na emocije ukućana i atmosferu u domu, kao i poslovni prostor jer se veruje da donosi uspeh i napredak u karijeri. 

 

 
Koliko stabljika srećnog bambusa nam je potrebno?
 
Veruje se da dve stabljike srećnog bambusa donose ljubav, tri stabljike obezbeđuju sreću, pet stabljika će vam doneti zdravlje, osam stabljika je za one koji žele bogatstvo i devet stabljika će doneti sreću na svim poljima.
 
Srećni bambus ima minimalne zahteve kada je održavanje u pitanju. Drži se u vodi (u providnoj ili neprovidnoj saksiji), ali za razliku od ostalog rezanog cveća može na taj način da dolivati na svakih 10 dana do dve nedelje jer ova biljka brzo crpi hranljive materije i najbolje je da koristite odstajalu vodu, tako da oko 10-ak cm stabljike bude u vodi.
 
Uspeva i na osvetljenom i zatamnjenom mestu. Voda u kojoj se drži bambus može da se dekoriše kamenčićima. Srećni bambus se smatra najboljom feng šui biljkom koja u svom okruženju dovodi u ravnotežu prirodne elemente – vodu, zemlju, vatru, drvo i metal. 

Stil.kurir.rs 

Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi koje ne smeš ispuštati iz života!

  

Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi koje ne smiješ ispuštati iz života!

Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi koje ne smiješ ispuštati iz života.
Shvatit ćeš nakon mnogo vezivanja uz ljude koji su uz tebe bili samo zato što si im trebao. Shvatit će da sva ona prekrasna lica čiju si blizinu nekoć tražio nisu garancija iste takve nutrine i da ono što te nekoć očaravalo sada ti izgleda samo kao prazan vanjski sjaj. Shvatit ćeš da je velika razlika između ljudi koji ulaze u tvoj život iako svi oni izgledaju gotovo podjednako.


Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi za koje se vrijedi istinski žrtovovati jer su to ljudi koji će u tebi pokrenuti sve ono najbolje i koliko god imao loših osobina nikada te neće poistovjećivati niti uz jednu od njih. Shvatit ćeš da ljudi koji istinski brinu o tebi nisu kao oni koji samo zabadaju nos u tvoje stvari, već su to ljudi kojima je doista stalo kakav će tvoj život biti i sve će učiniti da ga pretvore u njegovu najbolju verziju.

Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi čije su riječi više od riječi, i čija je šutnja više od šutnje jer to su ljudi koji doista razumiju što se u tvom životu zbiva, bez da ti daju puste savjete što trebaš činiti, a što izbjegavati. Shvatit ćeš da postoje ljudi koji ti neće tako lako okrenuti leđa i otići jer to su ljudi koji su prošli sve životne škole i znaju što je doista važno i kada se odluče za neku osobu boriti bore se za nju do kraja.

Jednom ćeš shvatiti da postoje ljudi kraj kojih se osjećaš lijepo i bez razgovora, i bez razmjene darova, i bez skrivenih motiva jer su to ljudi koji daruju dušu. Shvatit ćeš da te ljude ne smiješ izgubiti zbog neke gluposti već trebaš biti spreman platiti visoku cijenu da oni ostanu u tvom životu. To su ljudi kojima je stalo do tebe, ne do tvog izgleda i vanjštine, ne do tvog nasljeđa i bogatstva već do onoga što se nalazi u dubini tvoje duše.


Mario Žuvela
Izvor: savjetnikuspjeha
Preuzeto sa Govortela.info

Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu shvatićete ove stvari!

  

Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu shvatit ćete ove stvari!

Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu shvatit ćete da te bitke nemaju nimalo smisla.

Postat će vam svejedno koje ćete komentare od drugih dobiti, kakve ćete kritike primiti, kakvim će vas sve pridjevima ljudi okarakterizirati. Shvatit ćete da ukoliko vam drugi u svom životu ne ostavljaju prostor, a vi ste njima u svom životu ostavili, da je u toj situaciji najbolje što možete učiniti okrenuti se i otići. Uvijek ima tko će vas primiti.


Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu nećete više sreću tražiti u odobravanju i darovima kojim vas ta osoba povremeno obasiplje u zamjenu za nešto drugo. Shvatit ćete da je sreća nusproizvod koji nastaje iz shvaćanja vlastite vrijednosti a ne sumnjanja u nju. Nećete više trpjeti različita omalovažavanja i podcjenjivanja jer vjerujete da ono što od te osobe primate je neizmjerno veće u usporedbi s time.

Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu shvatit ćete da je bolje komunicirati s prirodom nego s ljudima koji su zaboravili biti ljudi. Priroda ti uvijek ima nešto dati, nečemu te poučiti, probuditi ti neke osjećaje. Ljudi koji su zaboravili biti ljudi mogu te samo isprazniti, ogoliti, ostaviti na tvojoj duši prazan prostor koji zjapi samo razočarenjem i povredama koje je teško više zacijeliti.
 
Kada se prestanete boriti za svoj prostor u nečijem životu shvatit ćete da je uspjeh boriti se za sebe, jer vi od sebe ne možete otići i pobijeći, pa bi stoga bilo prikladnije uložiti u taj odnos. Shvatit ćete da je samoća sposobnost koja se uči i koja će uvijek dati rezultate kada treba. Odbacite bitke koje vam ne trebaju, odbacite pomisao da drugoga možete natjerati da vas voli, to što ste primili – primili ste. Jedino što možete jest krenuti dalje.

Mario Žuvela
Izvor: savjetnikuspjeha
Preuzeto sa Govortela.info

уторак, 29. мај 2018.

Ta devojka sa loknama boje meda.... gde li je?

Venera je u Raku. Tada sanjare i najveći realisti, možda posle koje čaše vina ili tek onako pred san kad niko ne vidi, ali sanja čovek svoj san budan. I iz snenih snova upadne u živa sećanja. Ta devojka sa loknama boje meda.... gde li je, šta radi, kako izgleda... i da li bi je se setio da ga ovo malo dete danas na ulici na nju nije podsetilo jer se isto zove, a zarekao bi se (misli) da je to ime danas prvi put čuo nakon toliko godina. 

Merkur u Blizancima će se truditi da minira žurku u duši svojim pitalicama - Kako je to moguće da se sećamo tako živo ili kakvo je to ime, čije je, da li ima neko značenje... pa će prateći linkove doći do toga da se tako zove i svetska prvakinja u stonom tenisu i jedna prodavnica nameštaja koja mu je (zamisli to!) u komšiluku. Čudi se Merkur i raduje čudjenju i nepreglednoj radoznalosti koja ga vodi i nosi leteći sa jedne misli na drugu, sa jednog pitanja na novo u potrazi za odgovorima, informacijama, izvorima, rešenjima... 

I taman što je osetio svu bistrinu koju donosi spoznaja, koju donosi saznanje i taman što se stoti put nsmejao srećan što odgovori postoje na sve - samo neke treba još uobličiti zvuk motora ga gotovo prepade koji je čini mu se proleteo pored prozora. 

Mars u Vodoliji je tu da nas podseti kako je život neprilagodjavanje, kako je ugodnost luksuz a nelagoda jedna poznata konstanta. Treba biti spreman, na nogama, munjevit i startan. Nikako usporen ili rasejan, snen ili previše zadubljen. Iznenadni poziv i eto puta. Neočekivani pozitivan odgovor i eto preseljenja u drugu zemlju ili promene posla, eto otkaza u jedan relativno miran dan. Napor i nelagoda se preokrenu u jednoj sekundi i kao da se sve onda otvori i kaže Ajde! Skači ili Usudi se, daj šansu! 

Ali mora prvo biti naporno, puno tenzije, iščekivanja, pucanja, finansijskih il ma kakvih pa hop! Kao posle oluje kad pukne svetlost sa neba kao da se oluja ni desila nije. Pa posle loše vesti dobra, ali i obratno. Posle zatvaranja otvaranje. Pitajte kockare oni su urbani metafizičari koji poznaju ćud ovog Marsa možda najbolje. 

Pozdravlja vas sve jun.
  
Astrologija - Sanja Perić




RAVIOLI

Mirjana Bobić Mojsilović 

Moja drugarica je pre neko veče izašla da prošeta psa, a njen „dečko“ (iako je u pitanju sveža veza) je za to vreme skuvao raviole. I otvorio vino. „To je pravi dasa, rekla sam oduševljeno. Blago tebi.“

Čitavo jedno poglavlje u romanu Happy end, posvetila sam muškarcu koji kuva. Sliku muškarca, koji sa zavrnutim rukavima košulje i opasan keceljom, u kuhinji secka luk i pijucka vino, dok sprema večeru svojoj dragoj, poredila sam sa – zalaskom sunca na Kikladima, scenama iz najlepših filmova, smrtonosnim stihovima, i drugim lepotama. 


Jer, muškarac koji voli da kuva, jeste retka zverka, iako u svetu kulinarstva i na planetarnom nivou haraju muškarci. U stvarnosti, oni su prilično retka pojava. Razmazile su ih majke. Ili supruge. Ili ih je ubila tradicionalistička raspodela poslova među polovima. Muškarac koga ne mrzi da zasuče rukave i uđe u kuhinju je onaj koji voli da se igra, onaj koji nije odustao od lepote i onaj koji je spreman da se potrudi oko trenutka. Seksepil te scene proizlazi iz činjenice da je to muškarac koji voli da ugađa, koji voli da uživa, koji je kreativan i večno mlad, pa nije čudo zašto pametne, kreativne i vesele žene padaju baš na takve. 


Iako mediji poručuju upravo suprotno – da je idealan muškarac onaj koji svoju lepšu polovinu izvodi u restorane i zaliva je šampanjcem, istina je sasvim drugačija. Onaj koji je obasipa šampanjcem, čini to da zaseni svet. Onaj ko u njenoj kuhinji zasuče rukave i od kesice raviola napravi gozbu, želi da zaseni nju. 


Kod mene uopšte nema dileme da je macan koji oko vrata okači kecelju, milion puta privlačniji od onog koji oko vrata okači platnu karticu. A kod vas?


AllMe 

Rezultat slika za RAVIOLI end wine

ДУХОВСКИ УТОРАК - СРЕЋАН ПРАЗНИК!

Фотографија корисника Света Петка Ђунис     


После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.  


https://1.bp.blogspot.com/-0mAGqfem7OI/WwqaiZH6lGI/AAAAAAAAHro/EtVlQM2kOLAFBMO4SJfm9Mwl4nl9_uIhQCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

понедељак, 28. мај 2018.

😍❤😍❤😍❤😍❤😍❤😍❤😍

Фотографија корисника Dzentlmen

. Pozivajući partnera višeg nivoa - budite spremni na posledice

Picture  
Ako pozovete u svoj život čovjeka sa svjesnošću mnogo višom od vaše, budite spremni da odbacite sve sumnje, strahove, navike, stereotipe mišljenja i ponašanja. 

Jer, čovjek koji se prije susreta s vama kretao naprijed sa velikom brzinom, neće se zaustaviti zbog vas. Može da uspori u kratkom vremenskom periodu. Ali neće smanji svoju brzinu, da biste se vi počeli da osjećate ugodnije sa svim svojim smećem u glavi.  

Budite spremni da iskusite osjećaj neprikladnosti 
Zato što ste se krećete brzinom od 12 km na sat, a sreli ste čovjeka koji ide 70 km na sat. Ako nijeste spremni da se brže i efikasnije krećete, odbacite sve smeće da biste dostigli svog partner - ne očekujte da će on smanjiti brzinu do vašeg nivoa.

Zato što je odnos prije svega potpuno međuprožimanje i ko-stvaralaštvo, a ne škola za izvlačenje slabijih.

A kada jedan od partnera ne ubrzava - onaj koji se cijelo vrijeme kretao brzinom 70 km na sat, moraće da nastavi dalje. I on će se otrgnuti i odletjeti. Partner koji je izabrao svoje navike i stereotipe propustiće priliku da postigne ono o čemu je sanjao kada je pozivao visoko razvijenog partnera.
 
Budite spremni da rasturite svoj mozak, izbacite otuda sve smeće 
I da radite to svakodnevno. Pošto čovjek sa velikom brzinom razvoja automatski stalno otkriva i izbacuje smeće iz sebe, a da ni ne pomisli da to može biti teško. Zato što je za toga čovjeka smisao života i igre u efikasnom razvoju i samospoznaji.

Jer, što je brži razvoj - tim je jača i dublja mogućnost izražavanja Izvora.

U ovom slučaju na tasovima takvog čovjeka biće kretanje naprijed ka cilju ili usporavanje da bi osmotrio da li se vaš mozak probudio.

Svijest odgovornosti onoga ko zaostaje, je u podsvijesnom zahtjevu "Brzom" da neprestano usporava.

- Ja sam takav kakav jesam. Teško mi je. Navikao sam da živim tako. Razvijaj se sam a ja ću razvijati svojim putem. Ne uspijeva mi. Ne znam zašto. Jednostavno ne funkcioniše. Zaboravio sam. To su sve navike. I tako dalje.

Odgovor:

- A zašto si onda pozvao visoko razvijenog partnera?

Ako nijeste spremni da odbacite sve i nastavite dalje - otpustite onoga ko je spreman da uspori zbog vas. Ali, ako ste spremni zauvijek i nepovratno da promijenite svoj život i sebe - uradite to i ne razmišljajući o tome!

Picture


Ako se ovo dešava godinu, dvije, tri ... čovjek sa velikom brzinom usporava i ne biva više tako brz. Kada zatražite od partnera da uspori zbog vas, shvatite da što duže odugovlačite, što duže razmišljate, tim se brže gasi Iskra u Brzom, koji je zbog ljubavi i vjere u vašu snagu odlučio da uspori.      

I uskoro nećete videti u njemu to, zbog čega ste ga pozvali u svoj život.

Na tasovima Brzog postoji isti takav dio odgovornosti, jer mora izabrati između Unutrašnje želje da se kreće naprijed ka Izvoru, brže i lakše - i vas koji mislite i čekate kada će se probuditi želja u vama da se razvijate?

Sačekaj, probudiće se, i ja ću moći da te sustignem, ponavlja "Spori". "Brzi" samo uzdahne i osjeća kako se Iskra gasi. Zna da će doći crta, posle koje će morati da napusti "Sporog", jer je žudnja ka Izvor sve što on zaista ima.

Ljubav prema partneru je privremena, materijalne vrijednosti su privremene, a žeđ ka Izvoru je vječna.

I "Brzi" bira Izvor to što je uvijek radio. Ostaviće "Sporog" i nastaviće dalje. Jer na svom putu on je već susretao puno "Sporih" i "Ne-kretajućih". To nije razlog za zaustavljanje.

Ne manipulišite "brzim" preko fraze: Kakav si ti visoko razvijeni, ako ne možeš da usporiš zbog mene. Kako možeš da odeš kad te volim! "

Ne manipulišite frazama o Ljubavi, kada sami nijeste u stanju da odbacite stereotipe i navike da biste se brže kretali, birali Ljubav, a ne strah. Jer čovjek Visoke Svijesti i Otvorenog Srca može žrtvovati zbog vas godine svog života. Vjerujući da ćete se jednog dana probuditi.

A kada se probudite, možete vidjeti da se Iskra u njemu ugasila. Sve što je bilo u njemu, on je dao vama. I tada zamjenjujete mjesta. Osvijestite šta radite svakog trenutka svog života. Budite svoji. Birajte sebe - Birajte ljubav.


Prevod teksta: https://econet.ru/articles/147755-prizyvaya-partnera-urovnem-vyshe-budte-gotovy-k-posledstviyam

Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com



ДАНАС ЈЕ ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК - Срећан празник!

Православна црква и верници данас славе Духовски понедељак. У Српској православној цркви Духови се славе три дана, као и Божић и Васкрс. Према јеванђелским записима, у овом догађају су на Тавору учествовала „сва три лица Божја – Бог Отац, Бог Син и Дух Свети“, па је празник познат и као Тројичин дан или Тројице.

Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења Христовог и зове се Духови или Тројице. За Тројице се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци који односе домовима и стављају се поред славских икона и кандила, јер се верује у њихову благост и лековитост.

Овај празник, познат као Духови, један је од најзначајнијих за суштину хришћанства јер се сматра да је силаском Светог Духа на свете апостоле завршено оснивање Христове цркве која је почела да живи пуним животом. Такође се сматра да је „огњено крштење апостола“ почетак хришћанске проповеди, јер су апостоли, надахнути Светог Духа, кренули у свет проповедајући нову веру.

Сутра је Духовски уторак, а празновање се наставља целе седмице, не пости се и ово је такозвана трапава недеља.

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Света Петка Ђунис                   

 
https://1.bp.blogspot.com/-0mAGqfem7OI/WwqaiZH6lGI/AAAAAAAAHro/EtVlQM2kOLAFBMO4SJfm9Mwl4nl9_uIhQCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

недеља, 27. мај 2018.

Срећан празник браћо и сестре - СИЛАЗАК ДУХА СВЕТОГА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - ТРОЈИЦЕ!

МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ

Image may contain: 1 person, text


Пресвета Тројице, Једносушна Моћи, Узроче свих добара, чиме ћемо Ти узвратити за све што си дала нама грешнима и недостојнима пре но што дођосмо на свет, за све што свакоме од нас дајеш сваки дан и за оно што си свима нама припремила у будућем животу! Требало је стога да Ти за толика доброчинства и доброте, благодаримо, не само речима него поготову делима, држећи и испуњујући заповести Твоје, али ми, занети својим страстима и рђавим навикама, стрмоглависмо се од младости у безбројне грехе и безакоња. Зато ми нечисти и оскврнављени, не само нисмо били достојни јавити се пред Трисветло лице Твоје, него ни Име Твоје Пресвето изговорити да Ти Сама ниси благоизволела, на охрабрење наше, објавити да, љубећи чисте и праведне, Ти и грешнике који се кају милујеш и милосрдно примаш. О, Свебожанствена Тројице, са висине свете славе Своје погледај на нас многогрешне, и нашу добру вољу прими уместо добрих дела, и подај нам дух истинског покајања, да бисмо, омрзнувши сваки грех, поживели у чистоти и правди до краја дана наших, творећи пресвету вољу Твоју, и славећи чистим мислима и добрим делима Преслатко и Величанствено Име Твоје. Амин.

                                                                       

Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.

Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име.

За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.

Тропар (глас 8):

Благословен јеси Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низпослав им Духа свјатаго, и тјем уловљеј всељенију, человјекољубче слава Тебје.

       Image may contain: 3 people, people smiling  
 Тропар СВЕТОМ и ЖИВОТВОРНОМ ДУХУ, глас 8.

Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!
                       Image may contain: 11 people, indoor   


МОЛИТВА БОГУ ОЦУ

Свемогући Владико, Премудри и Свеблаги Господе, свебеспочетни Родитељу светлоначалног Сина, и вечни и постојани Самоизводитељу Животворног Духа Твог; величина је Твоја неизмерна, слава неисказана, и милост безмерна; благодаримо Ти што си нас дозвао из небића и почаствовао нас драгоценим ликом Својим, што си нама недостојнима даровао не само да Те познамо и љубимо, него, што је најслађе, да Те и Оцем својим називамо. Благодаримо Ти, Боже милосрђа и доброте, што нас, који смо преступили заповест Твоју, ниси оставио усред греха и замке смрти, него си благоволео Јединородног Сина Свог, Којим су и векови створени, послати на земљу ради спасења нашег, да бисмо се Његовим очовечењем и страшним страдањима ослободили насиља ђавољег и трулежности смртне. Благодаримо Ти, Боже љубави и сила, што си, по вазнесењу на Небо премилог Спаситеља нашег, умољен Крстом Његовим, ниспослао Духа Свог на Његове изабране ученике и апостоле, да они, силом богонадахнуте проповеди своје, обасјају сав свет бесмртном светлошћу Еванђеља Христова. Стога, човекољубиви Владико, услиши сада смирену молитву недостојних чеда Твојих, да, као што си нас саздао једино по доброти Својој и искупио нас једино по самилости Својој, тако нас и спасеш једино по беспримерном милосрђу Свом: јер по делима нашим немамо ни трунке спасења, већ чекање праведне одмазде и одбацивање од пресветог лица Твог. Јер, када ће се на дан Суда испитивати и истраживати и свака празна реч, какав ћемо онда, ми бедници, одговор дати за безбројна безакоња наша којима сагрешисмо пред Тобом? Зато, без икакве наде на оправдање делима нашим, ми прибегавамо једино Твојој доброти, која превазилази сваки ум и сваку реч; и имајући њу као тврди темељ наше наде, ми Те молимо: сагрешисмо, Господе, очисти нас; безаконовасмо, Владико, опрости нам; прогневисмо Те, Дуготрпељиви, не срди се на нас и сачувај од прљавштина светских ум наш, савест и срце; избави нас и спаси од опасне буре страсти и грехопада, вољних и невољних, знаних и незнаних, и упути нас у тихо пристаниште вере, љубави и наде па вечни живот! Помени нас, Господе, у милости Својој, даруј нам све што молимо за наше спасење, нарочито чист и безгрешан живот; удостоји нас да Те љубимо и да Те се од свег срца бојимо, и да у свему творимо Твоју свету вољу, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице, и свих Светих Твојих, јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, са Јединородним Твојим Сином, и са Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и кроза све векове. Амин.

МОЛИТВА БОГУ СИНУ

Јединородни Сине и Речи Божја, Ти си изволео оваплотити се и смрт поднети ради спасења нашег; а сада, када и са пречистим телом Својим седиш са Оцем на Престолу, на Небесима, и управљаш целим светом, не заборави милосрђем Својим нас доле на земљи, искушаване многим напастима и невољама; и мада смо потпуно нечисти и недостојни, ми верујемо у Тебе, Спаситеља и Господа нашег, и не знамо за другог посредника и за другу наду спасења. Подај нам, о Искупитељу свеблаги, да се увек сећамо колико си душевних и телесних мука поднео за наше спасење, и како си пречистом душом Својом са крста сишао чак до ада, да нас ослободиш власти и насиља адова; а сећајући се тога, дај нам да се чувамо од страсти и грехова, који су били узрок љутих страдања и смрти Твоје, и да љубимо правду и врлину, што је Теби пријатније у нама од свакога дара. Као искушан у свему, Ти сам знаш, о Свеблаги, како је велика немоћ духа и тела нашег, а непријатељ наш моћан и препреден, јер као лав ричући ходи и иште кога да прождере. Зато нам не ускрати Своју свемоћну помоћ, и буди увек с нама, чувајући и крилећи, упућујући и укрепљујући, радујући и веселећи дух наш. А ми, бацајући се у наручје љубави и милосрђа Твог, предајемо Теби, Владици нашем, Искупитељу и Господу, сав наш временски и вечни живот, молећи из дна душе, да како год знаш, учиниш да ми безопасно пређемо мрачну долину овог земаљског живота, и доспемо до богокрасних дворова Твојих, које си обећао припремити свима који верују у Име Твоје и следују божанственим стопама Твојим. Амин.

МОЛИТВА БОГУ ДУХУ СВЕТОМ

Царе Небески, Утешитељу свеблаги, Душе истине, Који од Оца вечито исходиш и у Сину увек почиваш. Независни Изворе Божанствених дарова, које раздељујеш свакоме како хоћеш, којима се и ми недостојни осветисмо и запечатисмо у дан крштења нашег. Погледај на молитву слугу Твојих, дођи к нама, усели се у нас и очисти душе наше да будемо спремљени за обиталиште Пресвете Тројице. О Свеблаги, немој се згадити на нашу нечистоту и ране греховне, него их исцели свелечећим помазањем Твојим; просвети ум наш да бисмо познали таштину света и оно што је у свету; оживи савест нашу да би нам неућутно казивала шта треба чинити и шта одбацивати; исправи и обнови срце наше да не точи из себе дан и ноћ зле мисли и неприличне жеље; укроти тело наше и росоносним дахом Својим угаси пламен страсти, којим се помрачује у нама драгоцени лик Божји; одагнај из нас дух лености, мрзовоље, властољубља и празнословља, а подај нам дух љубави и трпљења, дух кротости и смирења, дух чистоте и правде, да бисмо, исправивши раслабљена срца и колена, вредно хитали путем светих заповести и тако избегавајући сваки грех и испуњујући сваку правду, удостојили се добити крај миран и непостиђен, ући у Небесни Јерусалим, и тамо се поклонити Теби, уједно са Оцем и Сином, појући кроза све векове: Тројице Света, слава Теби!

МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ

Пресвета Тројице, Једносушна Моћи, Узроче свих добара, чиме ћемо Ти узвратити за све што си дала нама грешнима и недостојнима пре но што дођосмо на свет, за све што свакоме од нас дајеш сваки дан и за оно што си свима нама припремила у будућем животу! Требало је стога да Ти за толика доброчинства и доброте, благодаримо, не само речима него поготову делима, држећи и испуњујући заповести Твоје, али ми, занети својим страстима и рђавим навикама, стрмоглависмо се од младости у безбројне грехе и безакоња. Зато ми нечисти и оскврнављени, не само нисмо били достојни јавити се пред Трисветло лице Твоје, него ни Име Твоје Пресвето изговорити да Ти Сама ниси благоизволела, на охрабрење наше, објавити да, љубећи чисте и праведне, Ти и грешнике који се кају милујеш и милосрдно примаш. О, Свебожанствена Тројице, са висине свете славе Своје погледај на нас многогрешне, и нашу добру вољу прими уместо добрих дела, и подај нам дух истинског покајања, да бисмо, омрзнувши сваки грех, поживели у чистоти и правди до краја дана наших, творећи пресвету вољу Твоју, и славећи чистим мислима и добрим делима Преслатко и Величанствено Име Твоје. Амин.
                Image may contain: 3 people, people standing  

Свет, свет, свет си, Господе Боже наш, ради светог Имена Свог помилуј пас, пала створења Твоја!

Молитва СВЕТОМ и ЖИВОТВОРНОМ ДУХУ

Душе Свети! Ти Који свецелу васељену Собом испуњаваш, и свему живот дајеш, и човека од сваке скврноте удаљујеш, смирено Ти се молим: не згнушај се нечистота душе моје, него дођи и усели се у мене и очисти ме од сваке греховне нечистоте, да би помоћу Твојом све остало време живота свога поживео у покајању и чињењу добрих дела, и да тако прослављам Тебе са Оцем и Сином у векове векова. Амин!


 Image may contain: plant, flower and indoor


Кондак СВЕТОМ и ЖИВОТВОРНОМ ДУХУ, глас 8.

Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у јединство и да сложно славимо Најсветијег Духа.



Света Петка Ђунис                                                                                          
   







Срећан празник!

Image may contain: 2 people

И данас, на Духовдан, на дан Свете Тројице - шта ми славимо? Ми славимо највеће чудо овога света, браћо. Славимо рођендан Цркве Божије. Шта је то рођендан Цркве Божије? Силазак Духа Светога на Свете Апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет, и кроза све светове. Данашњи Свети Празник показује какво је сила и моћ Господа Христа и у чему је наша вера. "Наша вера је у Сили и Духу Светоме"- како вели Свети Апостол. У Сили и у Духу Светоме.
 

Гле, дванаест рибара Галилејских, дванаест простих сељака, крећу у свет после данашњег Дана да проповедају - кога? шта? Највеће чудо, најмилије чудо да проповедају - Господа Христа, Васкрслог из мртвих! И да Његовом силом, силом Духа Светога, чине чудеса која људи не могу никада чинити, без Божанске Силе Божије. Дванаест простих рибара кренули су после овог Великог и Славног Празника у свет. Ради чега? Да проповедају Васкрслог Господа Христа. Васкрслог Господа Христа! То значи: да проповедају Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола. Нису се они никога плашили у овоме свету. Цела Римска империја ондашња, цела царевина Римска устала је на њих. Они су постали буктиње, које су незнабошци спаљивали. До триста тринаесте година стално је гоњено Христово име, Христови следбеници. И ко је победио? Да ли оружје Римске империје? Не, не, не! Победило је дванаест простих рибара Галилејских. Чиме? Силом Христовом! Исцељивали су болне, васкрсавали мртве, чинили безбројна чудеса, изгонили ђаволе.

Свети Јустин Ћелијски


субота, 26. мај 2018.

ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ

У спомен на суботу после Распећа и Христов силазак у ад, Црква је четири суботе у години посебно наменила молитвама за душе умрлих. Уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост су велике или зимске Задушнице. Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су летње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију – Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице.
У суботу пред празник Духова, узноси се молитва за све умрле у свим временима, „од века“, јер се слављење силаска Духа Светога односи и на живе и на упокојене, како се и помиње у вечерњим молитвама, које се читају на крају Литургије и слушају клечећи.
Није познато од када потиче ово помињање умрлих уочи Духова. У најстаријим правилима нема спомена о томе, али се ове задушнице помињу већ од 12. века. Наводи се да се одлази на гробове блиских, да би се запалиле свеће и гробови окадили тамјаном.
Код нашег народа су ове задушнице, назване летњима, увек биле важне и држале су се широм српства.
Црква и верници се присећају умрлих, призивају се у спомен њихова добра дела и чврста вера, а узноси се молитва да им Господ буде милостив због греха, које су свесно и несвесно учинили, за време овоземаљског живота. Свети Јован Златоусти, један од највећих богослова IV века, каже: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”. У манастирима се монаси, без туге, присећају свих својих знаних и незнаних претходника.
Осим за покојне, молитве чине добро и онима који се моле – осећају везу света живих и мртвих, њихово јединство у Господу.


Image may contain: text  

петак, 25. мај 2018.

Силазак Св. Духа на апостоле - Духови - Тројица






ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

ПЕДЕСЕТНИЦА (грч. Πεντηκοστή), у Јудаизму педесети дан после Пасхе, или Празник седмица (2 Мој 34,22), или Празник жетве (2 Мој 23,16), или Дан првих плодова (4 Мој 28, 26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства, за шта нема библијског основа. Од 16. нисана (март-април) обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан Педесетнице, који је падао 6. сивана - негде крајем маја (2 Мој 23,16; 34,22; 3 Мој 23,15-22, 4 Мој 28). У време овог јеврејског празника у Јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других свештених књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји мушкарци били су обавезни да походе Храм у Јерусалиму.

Педесетница је била јеврејски дан молитве и народу се нарочито налагало да се тада радује пред Господом, са својим укућанима, својим слугама, левитом у своме месту, а туђин (дошљак), сирота или удовица "на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје." (5 Мој 16,9-12). Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првина жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа и давано свештеницима; будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле као жртва паљеница: теле, два овна и седам јагањаца "са даровима својим и наљевима својим (жртва од пића)" и јарац као жртва за Грех (3 Мој 23,17-19).

Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. Интервал између ова два празника сматран је верском сезоном. Само празновање Педесетнице у Библији се помиње само на једном месту (2 Дн 8,13). Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај пронађен је у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта (уп. 2 Мој 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа.

Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима дана Педесетнице забележеним у Делима апостолским (Дaп 2). Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан хришћанске Цркве.
То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена (Дап 2,1-22). Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице - Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44).

Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозаветне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник одлична позадина - праслика.

Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.
У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).

Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: "Ко је жедан нека дође κ мени да пије!", чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају.

Тог дана цркве се ките зеленим гранчицама и посипају травом. Догађај овог дана представља се на икони: скуп Апостола, а међу њима и Света Дјева Марија Богородица, и над главама сваког по један пламичак као ватрени језик. Но, може се представити и у облику три путника, кад се Бог код Мамвријског храста, јавио праоцу Авраму (1 Мој 18,1-2).



Јовановска Педесетница и Дела апостолска
У Делима апостолским (Дап 2,1-4) описан је догађај Педесетнице, силаска Светога Духа на апостоле. У Еванђељу по Јовану описано је такође даривање Духа апостолима од стране Васкрслог Господа Исуса (Јн 20,22-23). Како се међусобно односе ова два описана догађаја? Да ли се ради о једном догађају описаном на два различита начина или је реч о два давања Светога Духа апостолима?
Сличност између догађаја Педесетнице (Дап 2,1-4) и давања Светога Духа апостолима од стране Господа Христа (Јн 20,22-23) је очигледна: без обзира на све разлике ради се о за историју Цркве кључном догађају силаска Светога Духа на апостоле. Догађај описан у Јн 20,22-23 често се у тумачењима назива јовановска Педесетница. У оба случаја испуњава се Христово обећање дато ученицима да ће по његовом „одласку" примити Духа. У Еванђељу по Јовану ово обећање поновљено је неколико пута (Јн 7,37-39; 14,16-17.26; 15,26; 16,7.13), док се у Лукиним приповестима (Еванђељу и Делима апостолским) такође обећава силазак Светога Духа на ученике (Лк 24,49; Дап 1,8). У оба случаја долазак Духа се повезује са Христовим одласком. У Еванђељу по Јовану Васкрсли узилази ка Оцу и дарује ученицима Духа: „Примите Дух Свети" (Јн 20,22), док у Делима апостолским Дух силази на апостоле и заједницу после вазнесења Господа Христа. Постоје, међутим и значајне разлике: у Еванђељу по Јовану Христос дарује Светога Духа десеторици ученика, пошто Јуда није више међу апостолима, а апостол Тома је одсутан. Директне последице примања Духа Светога нису описане. Господ даје апостолима пуномоћ да опраштају грехе (Јн 20,23) и одмах потом следи перикопа о неверном Томи.

КО ЈЕ ПРИМИО ДУХА СВЕТОГА?

У Делима апостолским се пак говори о једном ширем кругу прималаца Духа: „А када се наврши педесет дана беху сви једнодушно на окупу" (Дап 2,1). Овде је важно напоменути да у неким преписима стоји „сви апостоли", међутим ово читање је из низа разлога непоуздано, тако да изворни грчки текст највероватније гласи како је наведено: „беху сви једнодушно на окупу", што ако се узме у обзир Дап 1,15 („а беше народа на окупу око сто двадесет душа") значи да је силаску Светог Духа у Јерусалиму присуствовао већи број верника, мада су свакако главну реч водили апостоли (Дап 2,7.14). Лука такође описује директну последицу силаска Светога Духа која је била оспособљавање обраћања свим присутним на мноштву језика, тако да су сви могли чути поруку Еванђеља. Још једна значајна разлика је у томе ко даје Духа и ова разлика је играла велику улогу у каснијим догматским расправама. Наиме, у Еванђељу по Јовану је Христос тај који директно даје Духа апостолима, док се у Делима апостолским описује једно објективно искуство богојављања, али се оно не приписује Христу. Начин давања Духа Светога такође се разликује у две приповести. Док у Еванђељу по Јовану Христос „дахом" („дуну") даје Духа, што је очигледна алузија на обнављање даха живота датог првом човеку (Пост 2,7), у Делима апостолским имамо опис једног објективног, свима доступног религијског искуства, праћеног шумом са неба и дувањем ветра. Дух се даје у виду пламених језичака (Дап 2,2-3), што резултира говорењем непознатих језика (Дап 2,4). Коначно, са тематске тачке гледишта две приповести се разликују по томе што у Еванђељу по Јовану бива наглашена онтолошка и духовна димензија примања Духа у виду могућности праштања и задржавања греха, док се код Луке наглашава мисионарска димензија.

ЈЕДНА ИЛИ ДВЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ?

Имајући у виду сличности и разлике између две приповести, поставља се питање какав је њихов однос и да ли се ради о једном и истом догађају описаном на два прилично различита начина, или се ради о два давања Духа ученицима. Приликом трагања за одговором на ово питање, најпре треба рећи да обе приче на нивоу приповести Еванђеља по Јовану и Дела апостолских имају своје функције које су осмислили двојица приповедача. Обојица аутора су писали независно један од другог, стварали свој свет приповести са одређеном теолошком намером и свака хармонизација у овом погледу не чини се примереном. Проблем настаје тек када се оба текста нађу у једном канону Новог Завета и када се питање постави са историјске тачке гледишта: описују ли двојица приповедача историјски исти догађај или не? На овако постављено питање могућа су два одговора.
Први је да се ради о једном истом догађају који су двојица светих писаца на различите начине протумачили и укомпоновали у своје приповести. Велике разлике објашњавају се тиме што су двојица писаца пред собом имала различите верзије - писане или усмене - описаног догађаја. Ова претпоставка је проблематична пошто, поред наведених разлика, занемарује сведочанство апостола Јована који је морао бити присутан и на једном и на другом догађају. Међутим, Јован није као Лука писао наставак свог Еванђеља и постоји могућност да је догађај давања Светога Духа желео да смести у оквир своје еванђељске приповести, те га је сходно томе и наративно адекватно прилагодио. С друге стране, Лука је познат као историчар међу новозаветним писцима. Он сам каже да је пре почетка писања свог двотомног дела (Еванђеља и Дела апостолских) све добро испитао и да жели по реду да изложи догађаје (Лк 1,1-4).
Други могући одговор је да се ради о два различита догађаја од којих нам један описује Јован, а други Лука. Ово тумачење се често среће код Светих Отаца. У оквиру оваквог приступа сматра се да је давање Светога Духа у Еванђељу по Јовану опис давања свештеничке благодати апостолима, док је силазак Духа на јерусалимску заједницу даровање крштењске благодати целокупној пуноћи Цркве. У првом случају свештеничка благодат се пројављује у разрешењу или задржавању грехова, док се крштењска благодат остварује у мисији и сведочењу Христовог васкрсења свим народима.

ДВЕ ДИМЕНЗИЈЕ ДАРИВАЊА ДУХА СВЕТОГА

Коначан одговор на ово питање тешко је изнаћи. Такви проблеми се јављају увек када се текстовима постављају питања на која они не могу да одговоре, зато што наша питања нису била њихова. Порука и једне и друге приповести, без обзира да ли се сам догађај одиграо једном или два пута, јесте да је Дух Свети послат у свет да оприсутњује Христа. Тако је Господ Христос испунио своје обећање: „Нећу вас оставити сироте" (Јн 14,18). Дарујући Духа Светога, Бог Цркви дарује залог пројаве вечног живота у свету и то кроз светотајински живот и мисионарску делатност. У оба случаја реалност вере у Васкрслог Господа продире у тварну реалност пролазности и смрти, увек изнова је преображавајући у нову реалност живота у Христу.
Православна Црква је Оваплоћење Христово и залог Светога Духа који јој је дат по Васкрсењу увек узимала озбиљно, посадашњавајући увек изнова и једну и другу духоносну димензију црквеног живота: оприсутњавање Христа врши се кроз апостолску пуномоћ истинских ученика кроз историју Цркве који Духом просветљени имају власт опраштања и задржавања греха, свагда имајући у виду заповест Господњу о апсолутном или преимућству праштања (уп. Мт 7,1-2).
С друге стране, мисија и проповед Еванђеља на свим језицима света - у дословном, али и у преносном смислу - остаје трајни задатак благодатне заједнице до краја света. На тај начин обе димензије које су наглашене у две приче о даривању Светога Духа бивају у Цркви оствариване.



др Предраг Драгутиновић
*************************************************************************************
„Празник силаска Светога Духа“. Изговарам ове – од детињства знане ми и блиске – речи и, гле, одједном осећам као да их први пут чујем у животу. Да, још као дете сам знао да хришћани од давнина празнују силазак Светога Духа десет дана после Вазнесења, а то значи – педесет дана после Васкрса. И знао сам да се тај празник у Цркви зове – Педесетница, а у народу – Света Тројица или Тројичин дан. На тај дан хришћани од памтивека украшавају цркве зеленилом и гранчицама, а црквени под застиру травом. На сам дан празника верни народ, на свечаној служби, стоји са цвећем у рукама и плете венчиће.
Педесетница је ушла и у руску народну свест и у руску књижевност као осунчана и светлошћу окупана светковина, као празник општега цветања, као дан радосног сусрета човека са Божијим светом у свој његовој лепоти и благодатности.
Све религије – а међу њима и оне првобитне и најдревније – знале су за празник летњега цветања, празник првих изданака, плодова и растиња.Ако је старозаветни парњак Васкрсу била Пасха као празник пролећног васкрсења света и природе, онда би старозаветни парњак Педесетници био празник преласка пролећа у лето, празник победе Сунца и светлости, празник козмичке пуноте. Но, у Старом Завету тај фактички општечовечански празник добија ново значење постајући празник свакогодишњег сећања на дан када се Мојсије попео на гору Синај где му се у чуду неизрециве и мистичке тајне јавио Бог, и склопио са њим Завет, и предао му Своје Заповести, и обећао спасење. Другим речима, религија је престала да буде само природа и постала је почетак историје: Бог је открио Свој закон и Своје заповести човеку, Бог је открио човеку Свој план о човеку. Бог је човеку показао пут. Пролеће, лето, јесен и зима – вечни природни круг тако постаје знак и символ духовне судбине самога човека и, њему заповеђеног, узрастања у пуноту знања, живота и савршенства… И, коначно, у последњем периоду Старога Завета тај празник – у учењу и визијама пророка – постаје празник који је сав окренут ка долазећем и последњем тријумфу Божијем у Његовој творевини. Ево како о томе говори пророк Јоил: „И биће у посљедње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видјеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мојега, и прорицаће. И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и мјесец у крв прије него дође велики и славни Дан Господњи. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.“  (Дап. 2,17-21).
Тако је празник природе и космоса постао празник историје као открића Божије воље о свету и човеку, а потом и празник будуће Божије победе над злом, празник приближавања великог и последњег „дана Господњег“… Све то треба да знамо и свега тога треба да се сетимо да бисмо схватили како су први хришћани доживљавали, поимали и празновали Педесетницу и зашто је Педесетница постала један од главних хришћанских празника.
Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо. Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.
И, гле, после десет дана – по речима јеванђелиста Луке – „бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“ (Дап. 2, 1-4).
Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…’“.
Педесетница, тако, за хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос. Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници! Христосје обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!
Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!


Протојереј Александар Шмеман

Категорија: Богословље 


Тројице пресвета - TROJICE PRESVETA

                       



Sveta Trojica - Duhovi (Silazak Svetog Duha)





priredio protojerej Zivorad Subotic)

Silaskom Svetog Duha na apostole zavrseno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Bozjeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su ziva dusa. Od toga momenta crkva Hristova je pocela da zivi punim zivotom i da raste primanjem k sebi drugih dusa. Tako se ovaj praznik smatra i rodjendanom Crkve Hristove. Ovo rascenje crkve, spoljasnje i unutrasnje, u dubinu i sirinu, opisuju Dela Apostolska u vezi sa silaskom Duha Svetog i osnivanje crkve: "I kad se navrsi pedeset dana, bijahu svi apostoli jednodusno na molitvi. I u jedan put postade huka sa neba, kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kucu gde sedahu. I pokazase im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan na svakog od njih. I napunise se svi Duha svetoga, i stadose govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davase te govorahu" (Dela Ap. 2; 42-43).
Tako se ispuni ono sto je Isus svojim ucenicima pred odlazak na nebo obecao. Sila Svetoga duha odmah je pocela da dejstvuje, jer je Petar vatrenom recju pridobio toga dana tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.
U spomen ovog vaznog i znamenitog dogadjaja, silaska Svetog Duha na apostole i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u cast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe - Uskrsa, kada su Judeji slavili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha na apostole (Duhovi) i Pedesetnica.
Cela sluzba Pedesetnice je veoma svecana i uzvisena u kojoj se pesnicki iznosi ucenje o Svetom Duhu. Na sam dan Pedesetnice na bogosluzenju se zajedno sa sv. Liturgijom odmah vezuje vecernje, koje je posveceno Svetom Duhu i sadrzi moljenje da se kao na dan darovanja Svetoga Duha apostolima u nama obnovi blagodat Sv. Duha radi ukrepljenja u bogougodnom zivotu. Ova moljenja, zbog usrdnosti, uznose se uz klecanje i pletenje venaca. Obicaj je da se na ovaj praznik crkva i domovi vernih kite zelenilom i travom, svakako po ugledu na starozavetni jevrejski obicaj o prazniku "sedmica", posto je Duh Sveti sisao na apostole bas na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu a Duh Sveti obnavlja duse nase kao i celokupno bice.
Molitva Svetom Duhu:
Care nebeski, Utesitelju, Duse istine, koji si svuda i sve ispunjavas, riznico dobara i davaoce zivota, dodji i useli se u nas, i ocisti nas od svake necistote i spasi, Blagi, duse nase.

Dogadjaj ovog dana predstavlja se na ikoni: skup apostola, a medju njima i Sveta Djeva Marija Bogorodica, i nad glavama svakog po jedan plamicak kao vatreni jezik. No, moze se predstaviti i u obliku tri putnika, onih, kad se Bog sa dva andela, kod Mavriskoga hrasta, javio praocu Avramu.
Ovaj praznik se dovodi u vezu sa prehriscanskim vremenima, dok su Srbi jos bili mnogobosci, i imali su praznik zetve, radosti i ljubavi, sto se moze zakljuciti iz obicaja "Kraljice" iz istocne Srbije. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zadju od kuce do kuce, a medu njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Drzeci jatagane obavijene peskirima, igraju i pevaju pesme o zenidbi, udadbi, prosidbi, srecnom sastanku, radosti oko dece…
PITAJU SE TAKO PONEKI...

Ima mnogo ljudi koji nisu imali prilike da osete onaj beskrajni mir koji zavlada u dusi duboko poboznog coveka na molitvi. Mnogima nije kroz dusu nikada prostrujala ta neiskaza tiha i postojana radost dodira sa Bogom a jos manje je onih koje nikada nije silno zahvatio onaj bozanski oganj na koji je Spasitelj mislio rekavsi: "dosao sam da donesem oganj na zemlju". Zato nije cudo da su mnogi od vas doziveli da, kada slucajno spomenete da odlazite u crkvu na sluzbu i molitvu, da vas te osobe gledaju pomalo sa visine, a pomalo i sa podsmehom i u cudu se pitaju: sta li to jos uvek nekog vuce veri, crkvi i molitvi? Ali i njih i svakog, ipak, svremena na vreme, nesto privuce molitvi i osete zedj za Bogom, zedj za Pravdom i Istinom, za jednim visim savrsenijim zivotom. Tada i oni osete jasno taj svojstveni mir, i tu radost, i to gorenje srca, kada ozari dusu saznanje o Bogu, o dusi, o vecnoj pravdi i vecnom zivotu. To dolazi od onog ognja koji Hristos imase sa sobom i koji Duh Sveti izobilno izliva u Crkvi na sve nas koji smo krsteni u ime Njegovo, naseg Gospoda Isusa Hrista, i koji u Njegovu svetu Crkvu na molitvu dolazimo i hriscanski zivimo.
Svaki covek zivi svoj zivot jednim sledstvenim putem. Ali ima momenata u nasem zivotu, kojih cesto nismo svesni kako su, zasto i odakle dosli, koji kada se dozive potpuno okrenu nacin i shvatanje smisla zivota koji smo do tada imali, provodili i ziveli. To se desilo i svetim Apostolima, onda, pre dva milenijuma kada primise Duha Svetog na dan Svete Pedesetnice. Osetise oni tada jedan neobican sveti trepet od Bozje blizine i jacine. Sav im se svet ucinio drugacijim, lepsim, radosnijim. Sve sto su do tada smatrali za vredno ucinilo im se sada jadno i nistavno. Odjedanput su osetili svom dusom svojom gde se nalazi pravo blago i behu spremni da ostave sve i da se potpuno predaju tom novom i jedino vrednom osecanju. Tako su i ucinili, ponevsi to osecanje u dusi svojoj posli su u svet na necuvenu do tada propoved o umrlom i vaskrslom Bogocoveku Isusu Hristu. Nista ih nije moglo vise zadrzati: ni porodica, ni sram, ni strah, ni sibanja, ni strasna mucenja, pa ni smrtne opasnosti - cak ni sama smrt. Ono blagodatno osecanje radosti i ljubavi kojim su goreli i koje se prelivalo od izobilja htelo je da se izlije na sav svet. Ogromno Rimsko carstvo, od Eufrata do Atlantika, od Rajne i Dunava do Etiopije, u kojem se zivelo i uzivalo ali i robovalo raspolagalo je uzornim zakonodavstvom i visokom kulturom i organizacijom ali nije moglo zadovoljiti sve za cim covek zudi, trazi i zeli. Samo On koji je prilazio i onim ljudima koje su ostali prezirali i odbacivali, kao nesrecnom i nepostenom cariniku Zakheju, jadnoj gresnici Magdalini, u brzom na gnjev i potezanje noza apostolu Petru, u raspetom razbojniku, i u takvima otkrivao citav jedan svet lepote i ljubavi mogao je da zadovolji sve potrebe svakog coveka. "Novu vam zapovest dajem - da ljubite jedni druge!" Tu spasonosnu blagozapovest nosili su sveti apostoli u sebi i njom osvajali svet. Na molitvenim skupovima prvih hriscana, citamo u jednom opisu: gorela su srca od ljubavi i prisustva Onoga koji je tu skoro bio i tako im govorio. Ko se jednom nasao na takvom skupu i molitvi, nije vise odlazio". Tako se hriscanstvo za nepuna tri veka rasirilo i osvojilo svet za sve vekove. Amin.

  

Tekst u celosti preuzet sa  http://www.svetatrojica.org/praznici/Duhovi.htm