недеља, 25. јун 2017.

Na Krfu su napisane neke od najtužnijih, ali i najveličanstvenijih stranica srpske istorije.

Сродна слика

Ni ne sluteći tada da će njegova pesma “Plava grobnica” biti smatrana za jednu od najlepših rodoljubivih pesama, a ujedno postati i sinonim za veliko stradanje srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata, čuveni srski pesnik, Milutin Bojić je pevao:

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom...


Iako su veze grčkog i srpskog naroda postojale i pre, čini se da su od tog perioda znatno ojačale. Od 03. decembra 1915. pa sve do 06., odnosno 21. januara naredne godine, kada je završeno njihovo iskrcavanje na omanjem grčkom ostrvu Vido, nadomak Krfa, trajala je golgota srpskih ratnika, koji su u želji da ne kapituliraju, bili prinuđeni da se povlače preko teritorije Crne Gore i Albanije. Čuveni srpski vojvoda Prvog svetskog rata, Radomir Putnik je naredio da vojska, ali i kralj Petar Prvi Karađorđević, članovi tadašnje Vlade, pa čak i određeni broj žitelja Srbije krene na put, koji je u istoriji upamćen kao Albanska golgota.

Pre nego što su francuskim lađama stigli stigli na grčko ostrvo Krf, koje je među srpskim ratnicima proglašeno ostrvom spasa, na žalost se među preživelim srpskim ratnicima javio pegavi tifus, koji se smatra najvećom epidemijom ikada, uzevši u obzir da je nebrojeno života tada izgubljeno. U posebno oformljenoj bolnici na omanjem ostrvu Lazareto, koje je smešteno između mesta Guvija na Krfu i ostrva Vido, vidane su rane mnogim srpskim ratnicima. A oni, čiji život je bio u velikoj opasnosti su prebacivani na obližnje ostrvo Vido, koje je u srpskoj tradiciji upamćemo i kao Plava grobnica, ali i kao ostrvo smrti. Tamo se nalazila bolnica u kojoj je bio omogućen smeštaj za čak 1.600 hrabrih srpskih ratnika. Nažalost, broj preminulih je mnogo veći...

Kako su srpski ratnici koji su bili prebačeni na ovo ostrvo bili posebno lošeg zdravstvenog stanja, mnogi od njih su svoje živote okončali upravo na ovom mestu, daleko od svoje otadžbine. Uzevši u obzir da na samom ostrvu nije više bilo mesta za sahranjivanje, lokalne vlasti su bile prinuđene da preminule srpske ratnike sahranjuju u specijalnim grobnicama na obali ovog ostrva, a kada više ni to nije bilo moguće, tela preminulih su sahranjivali u dubinama Jonskog mora. To mesto u dubini plavog Jonskog mora nazvano je Plava grobnica.

Koliko su Grci saučestvovali u patnji srpskog naroda, dovoljno govori i podatak da se i dan danas poštuje pravilo koje nigde nije zabeleženo: u moru sa strane Plave grobnice Srbi i Grci se ne kupaju iz poštovanja prema preminulim srpskim ratnicima. Iako je ostrvo Krf poznato po mnogobrojnim ribarima, 50 godina nakon tragične sudbine srpskih ratnika, nijedan od njih nije zabacio svoju mrežu u blizini ovog ostrva. 
Projekat za mauzolej na ostrvu Vido je izradio arhitekta Nikola Krasnov, a po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića je 1938. godine on i podignut. U spomen kosturnici su smeštene kosti 1.232 srpska vojnika kojima se znaju imena, a čak oko 1.500 njih koji su ostali nepoznati. Iznad glavnog luka spomen kosturnice se nalazi amblem Kraljevine Jugoslavije sa reprodukcijom Albanske spomenice, a postoji i obeležje koje je poznato kao Kameni krst, koje je zapravo prvi spomenik preminulim srpskim borcima na ovom grčkom ostrvu. Podignut je, takođe prema nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, 1923. godine, a nalazi se u neposrednoj blizini mauzoleja.


Srpska kuća na Krfu

Na grčkom ostrvu Krf, u samom centru grada Krfa se nalazi jedno od retkih mesta u Grčkoj na kome ćete videti da zajedno stoje jedna do druge, grčka i srpska zastava. Reč je o svojevrsnom muzeju koji čuva spomen na stradanje srpskih ratnika tokom Prvog svetskog rata, simboličnog naziva Srpska kuća. Smeštena je u neposrednoj blizini gradskog trga Spijanada i funkcioniše kao muzej, u kome se nalaze različiti predmeti srpskih ratnika, poput ordenja i uniformi, te fotografije, koje predstavljaju svojevrsno svedočenje o velikoj tragediji srpske vojske i celokupnog srpskog naroda. Za posete je otvoren u periodu od 09 do 14 časova. 
Takođe je i vrlo važan podatak da su od iskrcavanja, pa do pred kraj 1918. godine, preživeli srpski ratnici i članovi Vlade, uz pomoć lokalnog stanovništva organizovali brojne aktivnosti u gradu Krfu, tako da su funkcionisale i osnovna škola i niža gimnazija za srpsku decu, a izlazile su čak i “Srpske novine” i “Zabavnik”, dok su u lokalnim štamparijama posebno štampane knjige za srpske učenike. Naročito je zanimljivo što je funkcionisao čak i srpski orkestar, na čijem čelu je bio čuveni kompozitor, Stanislav Binički, koji je u to doba vršio dužnost kapelnika kraljeve garde. 
Svakako treba pomenuti i spomen ploču koja je postavljena 1975. godine u mestu Guvija na Krfu, u koje su se i iskrcali srpski ratnici, a tekst je osim na srpskom i grčkom, napisan i na francuskom jeziku.

Izvor GRČKAinfo  

 

Духовно искуство - истинско и лажно

 

Истинско духовно искуство открива божанску природу човека, док лажно духовно искуство не допушта Божијој благодати да делује у човековом животу. Због тога је истинитост искуства неопходни услов за духовни живот.
Како то разликовати? Наравно, не говоримо о интелектуалној аргументацији. Апсолутну истину за нас предстваљају речи Господње: «Који није са мном, против мене је» (Мт. 12, 30), «Нико не може два господара служити» (Мт. 6, 24), «Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном нека иде» (Мк. 8, 34) и «Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско» (Мт. 5, 20).
Осим тога, у Јеванђељу видимо како Господ једног од својих ученика лишава људског права да присуствује сахрани свог оца (в. Мт. 8, 22), предвиђа мучеништво и страдање свима који Га следе (в. Мт. 24), разобличава млакост (в. Отк. 3, 16), захтева пост и молитву, и поставља савршенство као циљ (в. Мт. 17, 21; Еф. 4, 13; Јак. 1, 4).
Бог је апсолутан, вечан, и Божија истина испуњава човека, али и оставља у њему осећај да га надилази. Она је нешто бескрајно, необухвативо. Али, од оних који желе да Га следе, Бог не тражи ништа што превазилази њихове снаге и могућности – све то надокнађује Његова благодат – већ искрен пристанак да Га следе, чврстину воље, и доследност одлукама. Само такав човек је способан за живот са Богом, он може пратити Његове стопе и препознавати Његове трагове.
Прави хришћанин
 
У Писму често видимо како се апостоли, да би убедили читаоце, позивају на аутентичност свог личног искуства: «Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше» (1 Јн. 1, 1); «И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово» (Јн. 19, 35). И Самарјани (в. Јн. 4, 42), и свети Јован Крститељ (в. Јн. 1, 34) такође прибегавају непосредности сопственог искуства. Сведочење искуства је најубедљивији аргумент у корист истинитости онога што говоримо.
Хајде да погледамо какав значај има истинско искуство у животу хришћанина. Апостол Петар је аутентичан чак и у свом паду, зато што је непосредан. Он тражи доказ, и Господ га зове да пође по води, али он показује маловерје и почиње да тоне (в. Мт. 14, 28–29); спонтано исповеда да из уста Христових истичу речи живота (в. Јн. 6, 68); тражи од Бога да избегне страдања; не допушта Господу да му опере ноге, а затим то одушевљено прихвата (в. Јн. 13, 5–14); дрско одсеца ухо Малху и добија укор од Господа (в. Јн. 18, 10); одриче се Господа и одмах се каје (в. Мк. 14, 72); чувши вест о Васкрсењу, посумња и одмах отрчи ка гробу, да се сам увери (в. Јн. 20, 3–4) – он пада и устаје, греши и каје се, не «глуми», остаје свој, слободан је, чак и кад поступа у складу са својом људском природом. Он греши, али се исправља, он није безгрешан – али је стваран.
Прави човек није онај који не греши, већ онај који освешћује грехе, исповеда их и каје се за њих. И он није само непосредан у својим делима, него и искрен у својој вери.
Вера није идеологија са којом се треба сложити, није мисао коју треба прихватити, није осећање, није морални закон, није психолошки доживљај, није циљ који се достиже људским трудом. Вера – то je живот, и истина, коју налазимо на конкретан начин. Бог даје веру, а вера открива Бога.
Дакле, ко је онда прави хришћанин? Свети Василије Велики говори да су то они који живе «као ученици Христови, који подражавају само оно што виде у Њему или чују од Њега; као свети храмови Божији, испуњени само оним што служи Богу; као деца Божија; као со земљи»; и нешто даље наставља: «Шта је обележје хришћанина? То што је, као што је Христос умро за људске грехе једном и заувек, тако и он мртав и недоступан сваком греху... љуби ближње као што је Христос заповедао... увек се сећа Господа».
Према речима светог Јована Златоустог, «Ако си хришћанин, немаш свој град на земљи. Чак и ако задобијемо читаву васељену, остаћемо у њој странци и придошлице. Ми смо записани на небу. Тамо је наш град».
Дакле, искуство хришћанина је истинско када више волимо крст од удобности; када доживљавамо Царство Божије као нешто реалније од историјских догађаја; када се у својим невољама више молимо, а мање расуђујемо; кад нам је наш брат ближи од сопственог «ја»; када жудимо за смрћу више него за животом. 

Главна обележја истинског хришћанског искуства
 
Отворимо прву главу Јеванђеља по Јовану, у којој се говори о призивању апостола Андреја, Филипа и Натанаила. Сва тројица дочекују призив са одушевљењем. Апостол Андреј узвикује: «Нашли смо Месију»; апостол Филип брзо одлази Натанаилу и говори: «Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета» (Јн. 1, 45), Натанаил се обраћа Господу и говори: «Ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев» (Јн. 1, 49).
Прво главно обележје истинског искуства је свест о Божијем призиву, упућеном човеку, и спонтани одговор на њега – такав је плод незлобивости душе. Душа одмах, непосредно, без дугих размишљања, без расуђивања, одговара на Његов призив. И Господ говори Натанаилу: «Ево правог Израиљца у коме нема лукавства» (Јн. 1, 47) – нема смутње, збуњености, његово је срце пуно чистоте и невиности.
Црквена служба на празник светог апостола Андреја нам говори да је његов спонтани одговор потекао из «душе која је чекала и жудела за Његовим доласком». То нас доводи до још два обележја: до бола снажна жеља за налажењем Бога, потреба за Њим и – очекивање Господа и Његовог доласка.
Тај душевни бол, наду, скривену чежњу, свети оци називају «рањеношћу» душе. Живот у очекивању да ће Господ доћи да би посетио моју душу, променио, преобразио и обновио мој живот и мене самог – све је то обележје правог хришћанског искуства.
Важно је напоменути да одушевљење апостола није било просто израз радости, већ је имало карактер величанственог исповедања вере, које Црква чува у својим рукама као благо. Од самог почетка су они исповедали Христа као Бога; али то још није све.
Они су направили следећи корак: привели су људе из окружења својој вери и брзо раширили ту вест. Апостол Андреј је привео Исусу свог брата Симона, апостол Филип се обрато Натанаилу речима: «Дођи и види». Та заједница у љубави Божијој, која тече у нама и излива се на наше ближње, такође је показатељ аутентичности хришћанског искуства.
И завршимо још једним обележјем: жеља за мучеништвом. Сви апостоли су сопственом крвљу запечатили своје призвање. Са каквом су лакоћом ишли за Господом на земљи, са таквом лакоћом су и давали свој живот за Њега, желећи да Га вечно прате и сједине се са Њим у Његовом Царству.
Карактеристике лажног искуства
 
Насупрот поменутом, лажно духовно искуство чини од нас, хришћана, уместо оне који спасавају себе у Цркви – оне који осећају потребу да «спасавају истину»; оне који, уместо да у хришћанину виде свог брата у Христу, виде у њему противника кога треба поразити, или једномишљеника који је потребан ради потврде сопственог мишљења; онога који се, уместо да повери своје душевно стање сили благодати Божије, са недопустивом наивношћу узда у «скалпел» научних процена и рационалистичког погледа на свет.
Тако ми, уместо да будемо честица духовног тела Христовог, почињемо да посматрамо Цркву као друштво – са члановима, уставом, правима и обавезама, као друштво коме је наша помоћ потребнија него што је другима.
Због тога ми, уместо да имамо дубоко смирење, пожртвованост, кротост, уважавање и снисходљивост према другима, и уздање само у благодат Божију, поступамо као световни људи, привезани за земљу, са захтевима, несавладивом пожудом, скривеним егоизмом, лицемерјем, ситничавошћу, бесмисленим конфликтима, прељубом, осећајем надмоћи, компромисима, самооправдавањем, неспособношћу примања критике, спремношћу да судимо свима и свему.
Такво размишљање нас наводи да измислимо таквог «Бога» који у самог себе сумња, «Бога» који непрестано себе негира и који је понајпре психолошка фикција која прати болесно стање незадовољства, или некакво идеолошко прибежиште. То није Бог – Отац, Који нас васпитава, него «Бог» – слуга, који решава наше бесмислене проблеме; није Бог Који нас подржава, него«Бог» кога смо измислили да би нас подржавао; то је «Бог» који не постоји и који, природно, не заслужује да ико верује у њега.
Овакво схватање Бога води нас ка погрешном схватању Цркве, по ком она представља не Божију, него нашу креацију. Она представља механизам који смешта човека у одређену социјалну групу, скривајући и гушећи његову перспективу уподобљавања Богу. Таква Црква не заслужује поверење; може се једино «механички» исповедати веру у њу.
То је, у значајној мери, последица наших савремених друштвених стремљења, која утичу на перцепцију и обезличавају наш живот, нарочито духовни. Ми, хришћани, све чешће говоримо о величини науке, која је «у савршеном складу са религијом», о демократији као о вредности која «дозвољава Цркви да слободно постоји», и о људским правима као највишој вредности. Знамо да нас је наука начинила гордима као никад до сад, постављајући на место Бога – човека као идола, који се сам себи поклања; знамо да је демократија заменила Божију вољу, да су људска права заменила право Бога да се меша у наш живот и делује као Бог.
Тако долазимо до стања хришћана који сами покушавају да нешто схвате, али немају поверења у Бога; који траже одмор и спокојство, али занемарују унутрашњи мир; хришћане који изговарају реч «љубав», али имају на уму своје егоистичке приоритете или патолошку везаност – јер одбијају да са љубављу сједине попустљивост, трпљење и пожртвовање, и више воле илузорност егоистичког задовољства.
У таквом стању читамо књиге о искуству светих који су оставили многа дубока дела, разговарамо о њима у нашим удобним салонима, у одсуству сваке жеље за подвигом, жртвом и умирањем за грех. И уместо да читамо свете текстове ради смирења, ми их искоришћавамо за осуђивање наше браће. Ми, са својим световним животом и тежњом ка самооправдавању, желимо да подражавамо свете мученике у честом причешћивању, али не и у њиховом покајању и вери.
У суштини, то није ништа друго него рационализација религиозности уз болесну везаност за спољашње форме. То је ђавоља обмана, која, водећи ка псевдоврлинама, само распаљује страсти, немоћ, окрутност; то нема везе са Духом Божијим и Предањем Цркве. Нашавши се на том путу, ми се често жалимо да су нас повредили, жалимо се на тешкоће, на то да нас Бог не слуша, а ближњи не схватају. То нас даље доводи до убеђења да се чуда не дешавају и да светих данас нема, и да је спасење мало вероватно; то рађа у нама сумњу, очајање, лењост и опирање подвизима. Све ово је природан след догађаја за хришћанина који више није свој, и који више није истинит.
Величина "новог човека"
 
Као и сваком хришћанину у историји Цркве, и нама је потребно истинско искуство Божије благодати. То искуство нас води ка величини «новог човека», који је достигао такав ниво на ком се уподобио Богу, постајући притом свестан и својих могућности, и немоћи других. Кад се наш разум смири, тад се рађа вера. Кад наша чула осећају опасност, тад се појављује благодат. Кад се одричемо своје воље, тад доживљавамо Његову љубав. Човек је способан да се ослободи свог егоизма и на тај начин сједини са Богом и браћом.
Истинско искуство преподобних, мученика, апостола, пророка, укључује у себе подвиг, зној, крв, бол, смиреноумље. Прави хришћанин осећа радост у подвизима, одрицању и жртвовању. У лику свог брата он види Самог Христа. Пред њим се он смирује, трпи, са њим дели веру, живот, благодат, памтећи да се не можемо спасти другачије, него кроз наше ближње, то јест кроз љубав према њима, коју нам је Христос заповедио. Истински хришћанин се не бави светском таштином; како говоре свети оци, «он живи на земљи, али је грађанин неба» и зато се не брине о земном, већ о небеском. И свест о томе чува у њему божанску наду.
Вера, нада и љубав представљају основу аутентичног искуства сваког хришћанина. Бог гледа његово лице, које одражава зраке Његове благодати. Он никада није сам, он је отворен за све, и Бог га испуњава Својом светлошћу.
Та аутентичност чини хришћанина савременим – не у световном схватању, као површног имитатора и пасивног носиоца одлика епохе у којој живи, већ у смислу да он отелетворује вечну Божију Вест у садашњем времену. Он кроз себе отелотворује Предање Цркве.
Аутентичност отвара пут ка светости, чак упркос људској слабости и несавршености. Супротно томе, поремећена свест и компромиси гасе дејство Божије благодати и лишавају човека учешћа у тајнама.
Закључак
 
Највеће обрасце аутентичног искуства за сваког хришћанина представљају прародитељи до грехопада, детиње душе, и Христови ученици. Господ је рекао: «Који не прими Царство Божије као дете, неће ући у њега» (Лк. 18, 17). То показује да је за спасење неопходно враћање ума у подобно стање. Прави човек се, попут прародитеља пре грехопада, не скрива и не наоружава заштитним средствима; он је, попут деце, невин и способан да верује; попут апостола, простодушан је и не надима се знањем.
Зато аутентичан човек не само да свуда види «прст Божији», него увек осећа Његов додир. И Бог њему допушта да Га додирне, као што је допуштао апостолима, и кроз то он непрестано добија потврду своје вере.
Аутентичан је онај у коме се може открити Бог.
Можда ће све до сада речено изгледати као преувеличавање. Нама је то тако страно, тако далеко! Али и тако блиско, тако рођено! Природа човека све то обухвата. Црква нас позива да спознамо себе, да сами откријемо ту просту истину о себи као човеку, личности, и хришћанину, да бисмо постали природни као прародитељи, невини као деца, и непосредни као Хрстови ученици.
Са руског Мирjана Милетић


субота, 24. јун 2017.

100 načina kako izgubiti kilograme

100 načina kako izgubiti kilograme (1)  

100 načina kako izgubiti kilograme sadrži mnoštvo načina kako izgubiti na težini i sagorjeti masnoće. Trebali biste pronaći rješenja koja će Vam pomoći da smršavite.

Većina ljudi želi smršaviti nekoliko kilograma, samo što nemaju znanja ili vremena istraživati. Nema izlike ako želite poboljšati svoje zdravlje i smanjiti obujam struka.

1. Vježbajte

Ozbiljno morate biti spremni na neki oblik vježbanja. Ako želite izgubiti težinu, odlučite se za nešto - nešto je bolje nego ništa.

2. Jedite manje

Smanjite unos kalorija i mršavit ćete. To ne znači da trebate jesti puno manje, samo trebate biti pametniji kod odabira onoga što ćete jesti.

Odredite tip tijela, vježbajte i smršavite!   

3. Jedite pametnije

Jedite hranu niskog glikemijskog indeksa jer vam osigurava energiju, čak i pomaže sagorijevati masti cijeli dan i noć. Važno je jesti ako želite izgubiti na težini, stoga izaberite hranu niskog glikemijskog indeksa kako bi održali razinu energije i sagorjeli masti.

4. Odmorite se

Bez adekvatnog odmora možete oštetiti tijelo i zdravlje. Pobrinite se da dovoljno spavate i odmorite se da bi obnovili vaš um i tijelo.

5. Vježbajte pametnije

Bilo koji oblik vježbanja je dobar, ali inteligentno vježbanje je fantastično.

Opća pravila za vježbanje su:

  • Jači intenzitet vježbanja je bolji, a ne dugotrajno vježbanje
  • Vježbajte s utezima
  • Zagrijavanje je nužno
  • Nemojte jesti prije vježbanja, osim ako niste profesionalni bodibilder ili olimpijac.
Ako ste našli pravi oblik tjelovježbe koja odgovara vašem tijelu i stilu života, vaš napredak će biti daleko veći. Najbolja tjelovježba za mršavljenje je trening s utezima. Potrebno je dodati malo više mišića kako biste povećali sagorijevanje masnoća.
Lanene sjemenke potiču mršavljenje, smanjuju tlak i ublažavaju depresiju!
Također možete koristiti jednostavne vježbe. Većina ljudi zna da možete izgubiti na težini hodanjem nekoliko minuta na dan, a ako ste pametni, hodat ćete brže i ubrzati otkucaje srca.

6. Nagradite se

Ako zgriješite jednom ili dva puta tjedno to je u redu i trebate to shvatiti kao nagradu za svoj trud. Nikada nemojte odustati od svoje omiljene hrane jer ćete čeznuti za njom i pitanje je vremena kada ćete se prejesti. Planirajte omiljeni obrok jednom ili dvaput tjedno. Ovo rješenje stvarno funkcionira, jer nikada nećete očajno željeti neku hranu.

7. Sakrijte loše namirnice

Sakrijte lošu hranu da ju ne morate stalno gledati kako biste izbjegli dolazak u napast.

8. Zamijenite lošu hranu

Nađite zamjenu za lošu hranu, smanjite unos soli, jedite niskomasno kiselo vrhnje, kruh bogat žitaricama i mnogo drugi alternativnih namirnica.

9. Parkirajte dalje

Ne parkirajte se u neposrednoj blizini, parkirajte dalje i prošećite se. To je brz način za gubitak težine.

10. Proteini

Proteini ne podižu razinu šećera u krvi i otežavaju pohranu masti. Produžuju osjećaj sitosti, smanjuju glikemijski indeks ugljikohidrata koji jedete s proteinima. Dodajte proteine u svoju prehranu.

11. Vlakna

Vlakna čiste vašu unutrašnjost, ubrzavaju metabolizam i pomažu da izgubite na težini. Morate jesti vlakna da bi bili zdraviji. Lako ih je pronaći u namirnicama s niskim glikemijskim indeksom. Dodavanje vlakana prehrani je odličan način za gubitak težine, jer ubrzava metabolizam.

Ubrzajte metabolizam i smršavite uz vježbe za cijelo tijelo!
12. Pijte više vode

Pijenje veće količine vode sprječava zadržavanje vode, u stvari, možete izgubiti zalihe vode jer vaše tijelo ne mora pohraniti vodu što čini kada ne pijete dovoljno vode.

13. Izazov

Prijatelj može biti potpora ali pomaže da budete konkurentni i pruža vam izazov.

14. Začinite jelo

Pikantna jela mogu ubrzati metabolizam povećanjem temperature vašeg tijela. Pikantna jela su jedan od načina kako ubrzati gubitak težine.

15. Ohladite se

Sagorijevamo više energije na hladnijim temperaturama jer tijelo naporno radi da se zagrije.

16. Nikad ne preskačite obrok

Preskakanje obroka smanjuje energiju i dovodi vas do groznih, gladom induciranih izbora. Jedno od rješenja je držati pripremljena jela u zamrzivaču koja možete na brzinu zagrijati.

Smršavite brže koristeći se ovim psihološkim trikovima!
17. Potražite pomoć

Profesionalna pomoć dijetetičara ili osobnog trenera osigurat će vam plan i potrebnu motivaciju. Osobni trener može vam dati motivaciju da izgubite težinu što ga čini mudrim oblikom ulaganja.

18. Trčite

Budite aktivni i radite na kondiciju. Ne budite lijeni i počnite trčati.

19. Napravite plan

Napravite plan i veća je vjerojatnost da ćete uspjeti. Odredite cilj i držite se plana.

20. Vodite ljubav

Fizička intimnost sagorijeva kalorije, tako da puno intimnosti može sagorjeti puno kalorija.

21. Pronađite nešto zdravo za sebe

Doći će vrijeme kad ćete jesti vani, a nećete moći izbjeći primamljivu hranu - nađite zdraviji izbor poput sushija ili bliskoistočne hrane koja je bolje od masnih nachosa.

22. Budite fokusirani

Vidjet ćete mnogo proizvoda koji garantiraju brze rezultate. Neka vas ne privuku ludi načini za gubitak težine kao što su vibrirajuće sprave za vježbanje.

23. Uključite prijatelje

Puno je lakše kad imate prijatelje koji vas podržavaju. Možete razgovarati o svom planu mršavljenja i dobiti podršku od njih. Ako mršavite zajedno s prijateljima to vam može biti ogromna motivacija.

Pripremite smoothie od rajčice za mršavljenje!
24. Mjerite se

Metar će vam reći gdje ste izgubili težinu i gdje ste dobili mišiće jer vaga može reći samo težinu, a to nije dovoljno.
Mnogi ljudi se razočaraju kada vide da su izgubili samo 100 grama ovog tjedna, ali to je samo vaš neto gubitak. Možda ste izgubili 2 kg čiste masti, ali dobili 2 kg mišića.

25. Budite pozitivni

Vaša negativnost možda ne može spriječiti vaš napredak, ali pozitivnosti može pomoći. U stvari pozitivnosti stvara nove načine gubitka težine. 


100 načina kako izgubiti kilograme (2)  


26. Budite uporni
Naići ćete na ljude koji jedu emocionalno ili koji uživaju u nezdravoj hrani i ne brinu o zdravlju. Budite uporni i ne dajte se nagovoriti da odustanete od svog cilja.

27. Dobar / bolji / najbolji
Ako želite izbjeći maslac onda razmišljajte da je margarin dobar izbor, ali da je niskomasni margarin bolji. Uočavate li različite stupnjeve dobrog izbora? Najbolji izbor vodi do najboljih rezultata pri mršavljenju.

28. Suplementi
Kada ljudi trebaju izgubiti težinu brzo se okrenu suplementima.
Postoji previše proizvoda, ali ima nekoliko dobrih koji vam mogu pomoći. Niti jedan proizvod neće izazvati poboljšanje veće od 1% stoga razmišljajte o boljim stvarima na koje možete potrošiti svoj novac, na primjer na dobru, zdravu hranu.

29. Zamjene za obrok
Ove formule vam mogu dati mogućnost hranjivog nutritivnog obroka kada nemate vremena jesti. Budite vrlo svjesni sastojaka i pročitajte natpise.

30. Potražite motivaciju
Ako znate kako želite izgledati neka vam to posluži kao inspiracija. Motivacija je vrlo važna. Nakon što se motivirate za mršavljenje bit će vam lakše i neće vam biti toliko naporno.

31. Jedite hranu manje kalorijske gustoće

Hrana manje kalorijske gustoće ima jako malo kalorija, ali vas može zasititi. Dobra hrana manje kalorijske gustoće uključuje celer, gljive, luk, zeleno lisnato povrće, kupus i cvjetaču.
Hranom manje kalorijske gustoće kontrolirajte unos kalorija.

32. Budite realni
Nećete izgledati kao Angelina ili Brad nakon nekoliko tjedana. Postavite si realne i ostvarive ciljeve na koje ćete bit ponosni.

33. Postavite primjer
Zaradite poštovanje drugih kontroliranjem svoje težine u pozitivnom smislu.

34. Znajte više, težite manje
Educirajte se o dobroj prehrani i vježbanju. Na taj način ćete ubrzati mršavljenje.

35. Razmazite se
Kao nagradu za izgubljenu težinu priuštite si nešto lijepo, na primjer, odlazak na masažu.

36. Istegnite se
Istezanje poboljšava cirkulaciju i opušta.

37. Zaštitite mišiće
Mišići su ono što izgara masti. Zaštita mišića je osiguranje uspjeha.

Jedite proteine svaki dan, najmanje 4-6 puta na dan oko 30-40 grama. Ako nemate dovoljno proteina vaši mišići će se smanjiti što je jako loše za sagorijevanje masti.
38. Dišite
Kisik je najveći neprijatelj jer sagorijeva mast. Vježbe disanja mogu pomoći unosu većih količina kisika i povećati sagorijevanje masnoća.

39. Ne budite pod stresom
Stres otpušta hormon kortizol koji razgrađuje dragocjene mišiće za stvaranje energije. To je loše. Opustite se i smirite ili barem naučite neke anti-stres tehnike. Manje stresa osigurava dobro zdravlje i duži život.

40. Raznolikost
 Raznolike vježbe osvježit će vaš um i vaše tijelo. Uvijek tražiti nove načine kako izgubiti težinu.

41. Ne pijte alkohol
Alkohol je loš i može spriječiti vaš napredak. Višak alkohola zaustavlja proces sagorijevanja masnoća.

42. Intenzitet
Intenzitet vježbanja će biti proporcionalan rezultatima. Povećajte intenzitet vježbanja da biste dobili najbolje moguće rezultate.

43. Antioksidansi
Antioksidansi mogu popraviti štetu koju slobodni radikali čine za vrijeme i nakon vježbanja. Svježe voće i povrće je najbolji izvor antioksidanta.

44. Dugoročni ciljevi
Vaše putovanje je dugoročno. Budite sigurni da planirate na duge staze. Kupus dijeta ne funkcionira jer u dva dana pokušava popraviti štetu koja je nastala tokom cijelog života. Budite pametniji od toga i planirajte dugoročno.

45. Ne razmišljajte stalno o gubitku težine
Kada ne vježbate prestanite razmišljati o tome i bavite se nečim drugim. Lako je previše razmišljati o težini, ali to će vas na kraju dovesti do gubitka koncentracije.

46. Sport
Pronađite sport u kojem ćete uživati i počnite se baviti njime. Bavljenje sportom koji volite jedan je od najlakših načina za gubitak kilograma.  

47. Nikada nemojte gladovati
Gladovanje dovodi do gladi, a glad vodi do prejedanja. Jedite 5-6 malih obroka dnevno i nikada nećete biti gladni.

Ne možete izgubiti težinu gladujući!

48. Planirajte obroke
Vrijeme obroka je presudno. Nikad ne jedite prije treninga, nikad ne jedite prije spavanja, uvijek čekajte sat nakon vježbanja prije nego jedete, jedite većina ugljikohidrata (75%) prije 15 sati. Dobro tempiranje može poboljšati rezultate.

49. Steknite naviku
Nakon teškog početka, mukotrpan trud koji ste uložili postat će vam navika i olakšati nastavak. 


50. Uživajte
Zdravo putovanje može biti odlična zabava, samo trebate biti uzbuđeni zbog koristi koju izvlačite iz toga. Ne brinite o hrani koju ne možete jesti, usredotočite se na nagradne obroke nekoliko puta tjedno, znajući da vaša omiljena hrana nije zabranjena.    


100 načina kako izgubiti kilograme (3)  

51. Ne sjedite na miru
Dodatna potrošnja kalorija može biti značajna, stoga nemojte sjediti na miru ni minutu.

52. Nabavite psa
Psi zahtijevaju fizičku aktivnost, što je super jer ćete se više kretati i boraviti na svježem zraku.

53. Mali tanjur
Kada imate manji tanjur jedete manje, a kada imate veći tanjur jedete više.

54. Pametan odabir
Senf je bolji od majoneze, jogurt je bolji od kiselog vrhnja. Pročitajte naljepnice!

55. Dobar savjet
Svaka druga osoba u teretani može vam reći najbolji način za mršavljenje, ali najbolje je pitati one koji su u formi, jer ono što oni rade funkcionira.

56. Sramežljivost = kilogrami
Sramežljivi ljudi su teži, jer sramežljivi ljudi manje izlaze u društvo, više gledaju TV i jedu više junk fooda. Izgradite svoju socijalnu mrežu i pronađite nove prijatelje.

57. Kuhajte
Pripremite svoju hranu, jer ćete znati što je u njoj i kako ju učiniti zdravijom.

58. Bilje
Upotreba začinskog bilja dodaje okus jelima i može smanjiti upotrebu soli.

59. Svježe je najbolje
Svježa hrana je ukusnija i zdravija. Svakako kupujte svježe namirnice često.

60. Smanjite žudnju za hranom
Žudnja za hranom može biti kontrolirana s prehranom bogatom vlaknima i nadopunjavanjem s kromom koji smanjuje osjetljivost na inzulin i žudnju za šećerom.

61. Jedan način dijete

Ne miješati svoju dijeta s ostalim dijetama ili načinima prehrane jer biste mogli završiti s katastrofalnim rezultatima. Pronađite ono što vam odgovara i držite se toga.

62. Probajte
Odmah nakon što vam kažemo da se držite jednog, kažemo vam da isprobate drugo.

Dopustite da objasnimo: budite dosljedni jednom načinu prehrane 2 mjeseca, zatim probajte neki drugi 2 tjedna. To pomaže tijelu i omogućuje vam da vidite koliko su učinkovite druge strategije.

63. Ne nosite stalno široku odjeću
Ako stalno nosite široku odjeću izgubit ćete iz vida zašto trebate izgubiti na težini.

64. Žvačite
Žvakanje žvakaće gume sagorijeva više od 11 kalorija na sat Naravno, mora biti bez šećera.

65. Mini vježbe
Možete ih raditi dok gledate TV ili sjedite na poslu. Mini vježbe uključuju podizanje nogu, učvršćivanje bedara i stražnjice.

66. Odbacite daljinski

Odbaciti daljinski upravljač i promijenite program ručno.

67. Idite stepenicama
Ne koristite dizalo, idite stepenicama i sagorite dodatne kalorije.

68. Izvedite djecu u park
Zabavite se s djecom i izgubite dodatne kalorije dok se dobro provodite.

69. Vozite bicikl
Biciklom na posao možete uštediti na troškovima prijevoza, kao i sagorjeti kalorije. To je jednostavno jedan od najučinkovitijih načina mršavljenja.

70. Renovirajte
Malo fizičkog rada može imati financijsku korist i gubitak težine.

71. Sagorijevajte kalorije kućanskim poslovima

Kućanski poslovi su jedan od zgodnih načina za izgubiti kilograme i lijepo se uklapaju u prenatrpani raspored.

72. Dobro zdravlje ima višestruku koristi
Dobro zdravlje stvara višestruku korist. Kada izgubite na težini imat ćete više energije za vježbanje i  moći ćete održavati težinu s još vježbanja i izgubiti još koji kilogram.

73. Zadivite sebe
Ako vam je cilj nekoga impresionirati tada imate dodatnu motivaciju za promjenu. Samo budite sigurni da ono što radite, radite zbog svog zadovoljstva, a ne kako bi ugodili drugima.

74. Sitost
Važno je da se osjećate siti jer to zaustavlja glad i drži težinu pod kontrolom. Jedite dovoljno namirnica s niskim glikemijskim indeksom i manjom kalorijskom gustoćom.

75. Nikad ne preskačite spavanje

Ako ste umorni nećete moći vježba i jest ćete pogrešnu hranu. Spavajte dovoljno kako biste imali dovoljno energije.


100 načina kako izgubiti kilograme (4)  

76. Inspirirajte se drugima
Oni koju su uspjeli neka vam posluže kao inspiracija. Ako su oni mogli, možete i vi.

77. Budite odgovorni

Preuzmite odgovornost za svoje poteze, preuzimajući krivnju možete preuzeti kontrolu i eliminirati negativne isprike.

78. Preuzmite dobre navike
Preuzimanjem dobrih navika možete pronaći dodatnu snagu i uspjeti u područjima koji će pomoći daljnjem gubitku kilograma.

79. Kupite si nešto
Kupite si nešto od novca koji uštedjeli od kada ne jedete junk food.  Još bolje, kupite nešto zdravo tim novcem.

80. Upoznajte ljude koji žive zdravo
Upoznavanje novih ljudi koji žive zdravo dodaje element uspješnog utjecaja na vaš život. Tako možete naučiti nove načine kako izgubiti kilograme iz iskustva drugih.

81. Čitajte knjige o zdravoj prehrani
Mogu vam biti velika motivacija i potpora. Možete saznati o korisnim načinima kako izgubiti težinu.

82. Vodite zdravi dnevnik
Vodite zdravi dnevnik u koje bilježite samo zdravu hranu i svakoj 10. stranici možete pojesti što god želite. To pomaže odbrojavanju zdravih obroka do ukusne nagrade.

83. Plava boja
Plava boja navodno mentalno pomaže gubitku težine stoga nosite plavo često da vidite da li pomaže.

84. Planirajte unaprijed
Ako ćete duže izbivati iz kuće planirajte zamjenski obrok ili zdravi međuobrok kako bi izbjegli posezanje za brzom hranom.

85. Stegnite trbušne mišiće
To pomaže smanjiti masne naslage na trbuhu i eliminirati vidljiv trbuščić. Trbušnjaci mogu sagorjeti kalorije i stanjiti struk.

86. Menta
Jaka zubna pasta s mentom može pomoći smanjiti apetit, makar na sat ili dva.

87. Prženi  orašasti plodovi
Orašasti plodovi prženi bez soli mogu biti zdrav međuobrok ukoliko ne pojedete više od jedna šake.

88. Smrznute večere

Pripremite zdrave večere i zamrznite ih. Neka vam budu pri ruci kada ste umorni i brza hrana vam se čini kao najlakši izbor.

89. Previše soli je loše
Sol podiže krvni tlak. Ne pretjerujte ako želite zdravu prehranu.

90. Učite na greškama

Svatko čini pogreške. Neka vam greške služe kao motivacija da drugi put postupite bolje.

91. Postavljanje granica
Postavite neke jasno definirane granice tako da znate točno ono što možete učiniti unutar parametara vašeg plana.

92. Malo po malo
Mjerite s pažnjom da bi bili sigurni da ćete grickati tu i tamo, a ne prejesti se odjednom.

93. Recite što želite
Nemojte se bojati tražiti zdraviju verziju onoga što je na meniju ili nešto što nije na meniju.

94. Ustrajte
Ključ za postizanje nečeg vrijednog je upornost i ako ustrajete, uvijek možete pobijediti. Budite vrijedni i oprezni.

95. Kontrolirajte slatko

Postoji mnogo dobrih supstituta šećera, samo trebate pronaći pravi za vas. Možete kupiti i slatke zalogaje bez šećera.
Pronalaženje dobre zamjene za šećer je jedan od najjednostavnijih načina za izgubiti težinu, jer stvarno ne morate previše mijenjati prehranu.

96. Izbjegavajte bijelo brašno

Godinama nam govore da trebamo jesti više kruha i tjestenine, ali te pretpostavke i nisu sasvim točne. Bijeli kruh i tjestenina su loši kao i šećer kada je u pitanju šećer u krvi, stoga izbjegavajte proizvode od bijelog brašna.

97. Al dente

Talijani svu tjesteninu poslužuju al dente. Zapadnjaci prekuhavaju tjesteninu što podiže razinu glikemijskog indeksa. Kuhajte tjesteninu al dente i time osigurajte niski glikemijski indeks.

98. Boravite na svježem zraku

Izađite na svjež zrak. Oživljava tijelo i um i daje energiju za šetnju ili trčanje. Nemojte stalno boraviti u kući, izađite van i sagorijevajte kalorije.

99. Hodajte tijekom telefonskog poziva

Kada telefonirajte, hodajte okolo, a nemojte samo sjediti i pričati. Još jedan od najlakših način za izgubiti težinu.

100. Koristite kofein

Možete koristiti učinak kofeina za sagorijevanje masti. Pametno korištenje kofeina je jedan od načina da izgubite težinu, ali to ne znači da trebate pretjerivati. 





Počnite SADA da živite život kakav želite.

Image may contain: sky and text

Пролог за суботу 24. јун (11. јун) - Свети апостоли Вартоломеј и Варнава

Свети апостол Вартоломеј

vartolomej
Један од дванаест великих апостола. По свему изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом - а за неко време и са светим Јованом Богословом - проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови свети апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.


Свети апостол Варнава

Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало "место здравља". У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске цркве.
Тропар (глас 3):
Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.


176Празновање иконе "Достојно јест"

Празновање иконе "Достојно јест" и чуда које се десило пред њом у време патријарха Николе Хрисоверга (983-996). То чудо састоји се у овоме: Једне ноћи монах читао канон Богородици и певао, Честњејшују у келији манастира Пантократора званој сада "Достојно јест". Старац његов беше отишао на Кареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати: Достојно јест. Та песма била је дотле непозната у цркви. Монах чувши ту песму, буде сав узбуђен, како због садржаја, тако и због дивног небесног појања. "Код нас овако певају," рекне странац монаху. Хтедне монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча она пренета је у Цариград, а песма и до данас остала у цркви.


Осамљени инок у ноћи у храму 
Молитвом усрдном гони c душе таму, 
У том дође монах, ничим необичан 
Стаде и он пјети, ко пјенију вичан. 
Тада први инок поче „Честнјейшую" 
Мајку Божју славећ, мајку Славнјейшую. 
Чудни гост му рече o том славопоју: 
— Код нас, рече, другче ову песму поју, 
Ми не почињемо као ти што поче. 
Него са „Достојно", преподобни оче! 
И целу му песму „Достојно" изусти, 
Инок се стараше да реч не упусти. 
— O мој врли брате, сада лакше дишем 
Од те твоје песме, дај да је запишем! 
Но оловке нема, нема ни хартије. 
Храм — место молитве a не писаније! 
Тада гост поноћни храм осени крстом 
И писати поче по камену прстом. 
По камену писа ко по воску меку, 
Зачуди се инок овоме човеку. 
Ко си? — пита инок необичног госта. 
Име ми је Гаврил, то нек ти је доста. 
У томе га неста. Инок са ужасом 
Архангела позна под монашком расом. 
To што он написа, нико не избриса — 
Напуни се црква небесног мириса. 


РАСУЂИВАЊЕ
Прави пријатељ моли се Богу за пријатеља свога. Прави пријатељ брине сe o спасењу душе пријатеља свога. Одвраћати пријатеља од лажних путева и управљати га на пут истине — то је драгоцено пријатељство. Светитељи Божји најбољи су пријатељи људи. Два младића, Варнава и Павле, били су пријатељи док су заједно ходили у школу Гамалилову. Када Варнава постане хришћанином, он се истрајно и плачевно молио Богу, да и Павлу Бог просветли разум и окрене срце, да би и он постао хришћанином. Често је Варнава говорио Павлу o Христу Господу, но Павле му се ругао и сматрао га заведеним. Господ благи пак није оставио молитве Варнавине без плода. Господ благи јавио се Павлу и обратио га c пута лажи на пут истине. Обраћени Павле тада паде пред ноге свога пријатеља и узвикну: „О Варнаво, учитељу истине, сад сам се уверио, да је истина што си ми o Христу говорио!" Заплака се Варнава од радости и загрли свога пријатеља. Пријатељ спасе душу пријатеља свога усрдном молитвом. да је Варнава успео да постави Павла за цара римског, мање би му учинио него што је молитвом успео да га приведе истини. 


СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење слепо—немог човека (Мат. 12, 22) и то: 
1. како Господ исцели човека, слепог и немог, 
2. како и моју душу, слепу и нему због удаљености од Христа, може Господ тренутно исцелити, само ако ја приведем ка Господу душу своју. 


БЕСЕДАо господару и робу 
Ко жали прут, мрзи на сина својега;
а ко га љуби, кара га за времена
(Приче Сол. 13, 24) 
Човекољубље Божје превазилази човекољубље људско као што небо превазилази земљу, па ипак човекољубиви Бог бије људе. Бије Бог људе не да их убије него да их поправи и спасе. О благословеног бијења из љубави! Кога Господ љуби, онога и кара, и бије свакога сина којега прима (Јев. 12, 6). Чиме бије Бог? Прутом. Каквим прутом? Прутом болести, прутом недаћа, прутом губитка, прутом глади, прутом неродице, прутом суше, прутом поплаве, прутом смрти сродника и пријатеља, прутом злих демона, када овима попусти власт над човеком. То су прутови Божји, којима Бог шиба децу Своју, да би их поправио, уразумио, просветио и спасао. 
Зашто родитељ да не бије децу своју, ако их истински воли? Прут је оруђе велике љубави и бриге. Ако је дете неосетљиво за духовна карања, осетљиво је за прут. И што је неко дете неосетљивије духом и савешћу, осетљивије је телом. Тело и није дато човеку да само собом нешто значи, него да буде слуга духа, да помогне духу, да користи духу. Ако телесна казна пробуди дух у човеку, и са духом савест, онда је тело савршено испунило своју дужност према духу, господару своме. Ако господар спава, онда се на слуге удара, да би га пробудили. Пробуде ли слуге господара свога у часу опасности, неће жалити ударце, које су примиле, јер су спасле господара свога. А пробуђени и спасени господар умеће се одужити слугама својим. Отуда ваистину, ко жали прут, мрзи на сина својега. Ко штеди слугу, издаје господара. 
О Господе Премудри, отвори срце родитељима, да приме ову свету поуку Твоју. Теби слава и хвала вавек. Амин.
       
                       
 Извор  Светиње Браничева            

Danas je praznik Sveti apostoli Vartolomej i Varnava

https://www.krstarica.com/wp-content/uploads/2014/06/11.jpg  

Danas je praznik Sveti apostoli Vartolomej i Varnava. Sveti apostol Vartolomej, jedan od dvanaest velikih apostola, propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom. Propovedali su najpre u Aziji, a potom u Indiji i Jermeniji. 
 
U Jeropolju, ovi apostoli su umrtvili ogromnu zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Ne shvatajajući njihovo delo, neznabošci su ih osudili i razapeli na krst.

Upravo tada se desio snažan zemljotres, a prestrašeni ljudi, misleći da ih Bog kažnjava zbog ovih mučenika, skinuli su ih sa krsta, ali apostol Filip već beše izdahnuo. 

Vartolomej je preživeo i otišao potom u Indiju, gde je preveo Matejevo jevanđelje na indijski jezik. U Albanopolju jermenskom ubio ga je carev brat Astijag. Episkop Agaton sahranio ga je u hram, a kasnije su mošti ovog sveca prenesene u Benevent, pa u Rim. 

 – Sveti apostol Varnava, jedan je od sedamdesetorice, zvao se prvo Josif, ali su ga apostoli nazvali Varnava – Sin Utehe. U vreme Halkidonskog sabora, čudesno se saznalo za njegov grob. Posle otkrivanja čudesnih moštiju, Kiparska crkva je, kao apostolska, proglašena samostalnom. Zato se ovaj događaj javljanja apostola Varnave vezuje za autokefalnost Kiparske crkve.

U velikom delu Srbije ovaj praznik naziva se još i Vratoloma (Vrtoloma), te su prisutna brojna verovanja:

Na ovaj dan ne valja se peti na drvo, da se ne bi slomio vrat; takođe, treba izbegavati sva mesta na kojima vreba opasnost od pada. U Homolju se na današnji dan obustavlja svaki rad, a u nekim delovima istočne Srbije se smatra da ukoliko se na Vratolomu radi postoji velika opasnost od poplava, oluja i grada.  


SPC i njeni vernici obeležavaju danas veliki prznik koji je veoma poštovan u pravoslavnom svetu. Danas je Sveti Vartolomej i Varnava. Sv Vartolomej jedan je od dvanaest velikih apostola, propovedao je jevandjelje sa Sv Jovanom Bogoslovomi apostolom Filipom. Propovedali su širom Male Azije, Indije, Jermenije. Ne shvatajući njihovo delo, neznabožci su ih osudili medjutim Vartolomeja nisu razapeli i on je preživeo.
Sv apostol Varnava jedan je od sedamdesetorice,rodjen je na Kipru. Najpre se zvao Josif a kasnije Varnava-sin utehe. Oba sveca praznuju se danas. 



slika sv. varnava  


 

петак, 23. јун 2017.

Možda treba prekinuti juriti nepotrebno?

Picture  

Prelijepa princeza oduvijek je vjerovala u ljubav i bila spremna da se bori za nju do kraja. "U ratu, sva sredstva su dozvoljena." - mislila je ona.  

Potom, kada je saznala da je princ pao u ponor očaja, introspekcije i sumnje u sebe veličine Jupitera, odlučila je kako god bilo da spasi jadnička. Iako je čak i zmaj koji je čuvao blago zatvoreno u kuli, smatrao ga rijetkim glupakom. Ali princeza - tvrdoglava priroda, ona bi "i kroz vatru i vodu" za voljenim, zato je uzela svoj najbolji i najoštriji mač, uzjahala vranog konja, i uputila se na put. I juri ona, na konju, kosa leprša unazad, a u glavi detaljan plan za spasenje.
Naš tužni princ koji je tako volio pohvale i divljenje, da ih je iz sve snage poricao, u duši se nadao i vjerovao da će se ipak sažaliti na njega i na kraju spasiti. 

Kroz mnoge testove morala je da prođe naša heroina prije borbe sa zmajem za srce princa. Dugo vremena su se borili na čistoj poljani, a princ je sjedio u kuli, sve posmatrao kroz prozor i jeo kokice, zalivajući ih viskijem. 

I na kraju toga dana zmaj je zainteresovano pitao princezu:

- Vidi, mala, a zašto ti treba taj princ?

- Kako to misliš "zašto", ja ga volim! - brišući znoj sa lica, ljutito  će princeza.

- Da, ti ga čak i ne poznaješ, on osim sebe nikoga ne može da voli, samo o sebi govori više ni o čemu ne  umije, a još je i pijanica i ne usvaja mnogo informacija. Pa, zašta će ti?

- Volim ga i moram da se borim za njega! - princeza je bila vidno šokirana zmajevom iskrenošću.

- Preklinjem te! Prvo, kakva je to ljubav, za koju se treba boriti? Ljubav - to je kad je sve dobrovoljno i kada postoji obostrana saglasnost. Beskorisno je moliti, prositi i boriti se za nju, to nema nikakvog smisla. Ili ona postoji, ili ne. Sve ostalo je fikcija i tvoja bolesna mašta. Drugo, ako pogledaš na svog princa pažljivije, osim razočarenja i smanjenog samopoštovanja, on ti ništa više neće dati.  

Svjesnost je ušla u mozak princeze, pogledala je princa sa druge strane i shvatila svu glupost svojih postupaka.
- U pravu si, zmaje. Oprosti mi. Možda bismo mogli da pođemo da nešto pojedemo? - Princeza je bacila mač i uputila se prema svom konju.

- Nema problema, idemo penji se iza mene, tako ćemo brže, znam jedno mjesto tu blizu, kuvar sprema odlične šnicle, treba da ih ocijeniš!

Princeza i zmaj su odletjeli zajedno na večeru, a princ je ostao, tužni i neshavćeni narcis.

Ovo je kraj bajke, ko je pročitao, neka pokuša da prekine da juri nepotrebno i umišlja ljubav tamo gdje je nema.


Prevod bajke:  sobiratelzvezd.ru 

Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com