недеља, 23. септембар 2018.

Mabon – početak jeseni

praznik-svetlosti-mabon-cover   

Mabon je poznat kao keltski praznik početka jeseni. Slavio se u vreme jesenje ravnodnevnice. U doba starih naroda, na početak jeseni su polja bila skoro prazna, jer su usevi bili prikupljeni i spremljeni za predstojeću zimu. Slavio se na dan 21. septembra ili negde oko 21. septembra, tačnije, kada bi se Sunce našlo na samom početku znaka Vage. Ovaj praznik svetlosti predstavlja vreme zahvalnosti za stvari koje imamo, bilo da je to bogatstvo useva ili neki drugi blagoslov. Ovo je bio praznik zahvalnosti i deljenja čovekovog obilja sa onima koji su manje srećni. Kako je ovo bio deo godine kada se žetva privodila kraju i kada su se plodovi spremali za zimnicu, predstavljao je deo godine koji je donosio obilje. Sunce je došlo do onog dela svog puta po nebu, po točku godine, kada su dani počeli da postaju kraći, a noći duže. To je doba godine kada priroda prestaje da rađa, ali kada daje čoveku koji je bio vredan od proleća do jeseni obilnu žetvu i plodove koji će mu omogućiti da preživi zimsko doba. Ovo je doba godine kada je sve u prirodi šareno, kada su najlepši zalasci Sunca u živim bojama. Lišće opada, a pre toga menja svoju boju iz zelene u zlatno-žutu, crvenu, smeđu. Bere se kukuruz, vadi se krompir, a zemlja se obrađuje i đubri za setvu pšenice. Od voća se beru jabuke, kruške, dunje, koštunjavo voće kao što je orah, a u vinogradima se bere grožđe i priprema za pravljenje vina.

Cornucopia

Kako je ovo praznik početka jeseni, nije iznenađenje da je Mabon povezan sa proslavom vinogradarstva, proizvodnjom vina i božanstvima povezanim sa rastom vinove loze. Bez obzira da li je predstavljen kao Bahus, Dionis, Zeleni čovek ili u liku nekog drugog boga vegetacije, bog loze je ključni arhetip u proslavi žetve.

Grčki Dionis bio je predstavnik grožđa u vinogradima i vina koje su pravili. Kao takav, stekao je malo reputacije kao poštovana vrsta božanstva, a njegovi sledbenici su se obično smatrali razvratnim i pijanim. Međutim, pre nego što je izgubio poštovanje, Dionis je izvorno bio bog drveća i šume. Često ga je bio prikazivan crtežima lišća, slično kasnijim prikazima Zelenog čoveka. Poljoprivrednici starog doba su se molili Dionisu da raste njihov voćnjak, i njemu se pripisuje pronalazak pluga.

bahus
 

U rimskoj legendi, Bahus je preuzeo ulogu Dionisa i dobio je titulu poštovanog boga. Po Bahusovom imenu se orgije u stanju pijanstva i danas nazivaju “bahanalije”. Rimski Bahus je povezivan sa plodnošću, vinom i grožđem, kao i seksualnim slobodama za sve. Iako je Bahus često bio dovođen u vezu sa Beltanom kao praznikom slavljenja sredine proleća, zbog njegove povezanosti sa vinom i grožđem on je takođe i božanstvo žetve.
U srednjem veku se pojavila slika Zelenog čoveka. Prikazan je kao obično muško lice koje je napravljeno od lišća i koje izgleda kao da gleda iz lišća, okruženo bršljanom ili grožđem. Priče o zelenom čoveku su se vremenom preklapale, tako da je u mnogim legendama on dobijao različita imena i slične uloge. Poznat je na tlu Britanije kao Pak, lovac Hern, Kralj Orah, Zeleni Džek, pa čak i kao Robin Hud.
Duh Zelenog čoveka je po predanju prisutan svuda u prirodi u vreme žetve. Često su ga zamišljali kako se smeje sa svog skrivenog mesta u šumi dok neko prolazi stazom, a u isto vreme jesenje lišće pada.

praznik-svetlosti-mabon-zeleni-covek
 


U starom Egiptu, poznata je legenda o Ozirisu, prvom vladaru Egipta, koga je njegov brat Set ubio i njegovo telo raskomadao i razbacao. Oživela ga je njegova žena Izida, tako što je sakupila delove Ozirisovog tela i mumificirala ih. Tako je Osiris je postao, između ostalog, poznat i kao bog žetve, pošto je komadanje njegovog tela povezivano sa sečenjem i mlevenjem zrna. Pivo je bilo jedno od mnogih poklona koje je Oziris dao ljudima u starom Egiptu.
U mnogim antičkim civilizacijama, bogovi i boginje povezane sa lovom imali su veliki ugled. Ovo je nekoliko bogova i boginja lova koji su bili poznati u prošlosti:
Artemida je bila grčka boginja i lova i porođaja. Njen brat blizanac bio je Apolon, a, kao i on, Artemida je bila povezana sa širokim rasponom božanskih atributa. Kao boginja lova, ona se često prikazuje kako nosi luk i torbicu punu strela. Zanimljivo je to što je ona, iako lovi životinje, takođe zaštitnik šume i mladih stvorenja.


artemida
 

Cernunos je bio keltski bog plodnosti, života, životinja, bogatstva i podzemlja. Prikazivan je sa rogovima jelena, ponekad nosi torbicu ispunjenu novčićima, često sedi sa prekrštenim nogama, okružen životinjama. Njegovo ime izvorno znači “rogati”. Njegova je simbolika plodnosti i vegetacije. Njegovi kipovi i crteži nalaze se u mnogim delovima Britanskih ostrva i Zapadne Evrope. Često je prikazan sa bradom i divljom, čupavom kosom – on je, uostalom, gospodar šume, njen zaštitnik.

cerunos
 

Kao i grčka Artemida, Diana je izvorno predstavljena kao boginja lova koja se kasnije razvila u lunarnu boginju. Poštovana je od drevnih Rimljana. Diana je bila lovac i simbolizovala je zaštitnicu šume i životinja koje su živele u njoj. Obično je predstavljena kako nosi luk, kao simbol njenog lova i kratku tuniku. Nije neobično da je vidimo kao prelepu mladu ženu okruženu divljim životinjama.
Hrana koja je pripremana za slavlje Mabona, s početka jeseni, sastojala se od pečenih jabuka. Punile su se orasima, grožđem i začinima. Pekao se i tamni hleb koji je predstavljao aspekt boginje poznate kao Tamna majka. Sastojao se od mešavine meda i pšenice, što je predstavljalo žetvu i kraj plodne sezone.

praznik-svetlosti-mabon-tamni-hleb    

Tekst preuzet u celosti sa sajta Astrosymbolica.net

Dragutin Matić (1888—1970) ZAPLANJAC - OKO SOKOLOVO


Dragutin Matić - Zaplanjac na položaju foto: Wikipedia

Dragutin Matić na položaju    

DRAGUTIN MATIĆ
(Kaletinac, 10.01.1888 — Kaletinac, 01.01.1970)


Dragutin Matić, srpski vojni izviđač, poznat i kao "Oko sokolovo", rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu na obroncima Suve Planine. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Poznat je po ratnoj fotografiji koja je obišla svet.

* * *

Citati iz knjige "Moj otac, Oko Sokolovo":

"Dragutin Matić... dete bez detinjstva, dečak bez dečakovanja, momak bez momakovanja. Čuvar ovaca, koza, goveda, konja. Onda pčelbar. Pa — vojnik i ratovanja, ratovanja... Dve godine vojnik, konjanik, sedam godina ratnik".

"Rano je ostao bez majke, ubrzo i bez oca. Kakve mogu da budu snaje, supruge starije braće — to je narod lepo znao. A Dragutin na sebi osetio".

Sa albanske golgote:
"Gazilo se preko ljudi, ukrštali su se točkovi kuhinja i lafeta, kola i topovi, konji su se propinjali i međusobno ujedali gotovo podivljali od šibanja i draža vozača, često se nije moglo ni napred ni nazad... " 


SLIKA SA NASLOVNE STRANE


... Dragutin Matić, seljak iz Kaletinca, ispod Suve planine, čovek sa najslavnije ratne fotografije, objavljene u mnogim novinskim izveštajima sa bojišta, kasnije u hronikama i albumima ratova vođenih na ovom tlu ...

... Ta slika je na naslovnoj strani ove knjige ...

... Slika je poznata. Ime čoveka na njoj pogrešno je objavljivano. Ponekad je, umesto imena, ispod fotografije stajao natpis: "Oko sokolovo", ili "Srpski vojnik-izviđač na Drini ..." Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je doprla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutima Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.

... Dragutin Matić, konjanik i pešak, nije mario za nauku i studije, nije znao šta je to psihologija, on je jedino znao da se neopažen privuče neprijatelju, da ga prebroji, vidi kako je naoružan, da se zatim neopažen vrati na položaj i o tome obavesti svoje starešine ...

... Svaki njegov izveštaj bio je pouzdan. I dragocen. I nije čudo što su mu starešine, komandir čete poručnik Aleksandar Mijalković, komandant bataljona kapetan Vladimir Pešić i komandant puka Milić Milićević, poveravali samo one zadatke u kojima se ispoljavaju snalažljivost, mudrost, lukavstvo, srčanost ...

... Ratna slika Dragutina Matića je obilazila svet, ali do njega nije doprla. Sve do pre nekoliko godina, upravo do pojave gramofonske ploče "Marš na Drinu". Na omotu ploče bila je čuvena fotografija. Stari ratnici su odmah prepoznali Dragutina Matića. Kostadinka Savić, koja živi u Nišu, poznavala je Dragutina Matića. Kad je videla omot na ploči, uzviknula je: "Pazi, Dragutin Matić ..." Kupila je ploču i poslala je u Kaletince, na Matićevu adresu. Tako se Dragutin Matić ponovo setio vojevanja, Cera i Kolubare, Mačkovog kamena i albanskih i crnogorskih gudura. Prisećao se da su se neki ljudi sa fotografskim aparatom kretali oko njega, da su ga slikali ...

... Matićevo vojnikovanje trajalo je punih devet godina. U kadru se našao 1910. godine. Dvanaeste je ratovao s Turcima, trinaeste sa Bugarima, četrnaeste sa Švabama. Bio je među onima koji su na Krfu, oporavljeni, pevušili: "Ko ne zna šta su muke teške neka preće Albaniju peške..." Odatle, sa Krfa, noseći u srcu mučne uspomene na svoje mrtve drugove, koje su najpre sahranjivali na malom groblju a potom bacili u more, otišao je na Solunski front ...

... Posle vojnikovanja i ratovanja Dragutim Matić je bio ono što i pre toga: pečalbar. Odlazio je u Semberiju, Mačvu, Šumadiju, pravio ciglu, crep, ćeramidu. Zime je provodio sa porodicom u rolnom Kalstimcu, ispod Suve planine ...

... Retko je govorio o ratu. Nije pominjao ni svoja odlikovanja. U stvari od početka drugog svetskog rata nije ih više ni imao. Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara spakovala je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava ...

... Tako su zauvek nestala znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata. Ponešto je, kasnije, i on sam želeo da sačuva od zaborava, pa je svojim sinovima pričao po koji uzbudljiv i dramatičan događaj. Njegov otac Peša i deda Mata bili su poznati odgajivači konja. Tako se Dragutin još kao dečak navikao na sedlo. Najsigurniji je bio na konju. Kad je stasao, uzeli su ga u konjicu. Bio je rođeni izviđač ...

... Rat mu, govorio je svojim sinovima, nije bio težak, uprkos nestašici municije, hrane, uprkos dugim marševima i jahanju. Najteže mu je bilo preko vrletnih albanskih staza, po ciči zimi, gladan, pun vašiju. Vaške niko nije mogao da savlada, množile su se. Tri meseca bez presvlačenja. Sedam dana bez ijednog zalogaja ...

... U Valoni smo dobili veš, na Krfu odelo, novo. Od Francuza. Staro je skupljeno na gomilu i spaljeno. Sa Krfa u Solun, potom na front ...

... Krenuli smo sa Kajmakčalana. Nemci i Bugari su u početku dali snažan otpor, ali smo ih razbili i oni su se zaustavili u Banatu i na bugarskoj granici ...

... U Lokošnici je jedan stari seljak još u početku rata zakopao dva velika bureta vina. To nisu otkrili ni Nemci ni Bugari. Kad je naišla srpska i francuska vojska, seljak je otkopao burad i vino i podelio vojnicima. Plakao je od radosti. Pričao je kako su Bugari žarili i palili po selima oko Niša ...

... Iz Lokošnice idemo do sela Grkinja i Barbeša do Nišave. Sa mnom su narednik Voja Dinić, Mihailo Bakarelac iz Sopotnice, Ranđel iz sela Nelije, Milutin Stamenković, komšija iz Kaletinca i komandir voda potporučnik Dragićević, iz Donje Trnave ...

... Bio sam samo jednom ranjen i to na Gruništu, ali sam ranu brzo zacelio. Svog teško ranjenog druga Ljuba Milenkovića nosio sam ranjenog sa Cera nekoliko kilometara. On me je molio da ga ostavim, ali nisam to mogao da učinim po cenu svog života. Lečen je u niškoj bolnici. Posle smo se često viđali ...


Dragutin Matić je umro 1. januara 1970. godine u rodnom selu. Živeo je 82 godine. Iza sebe je ostavio sinove Ranđela, zemljoradnika, Blagoja, dugogodišnjeg novinara "Politike", kćer Kristinu, koja živi u Ovsinjincu, dvadeset tri unuka i praunuka.

Bio je, prema Blagojevim rečima, čovek neobične skromnosti. Kad god je započinjao priču o ratnim događajima, prekidao je onog časa kad je trebalo da pomene svoju ličnost. Bojao se da ne liči na hvaljenje. Osim toga, smatrao je da tu nema šta da se govori. To je za njega bila bitka za otadžbinu. A otadžbini se daje sve. Bez roptanja i bez hvaljenja.

Kad se, krajem decembra 1969. godine razboleo, trebalo je da se prebaci do bolnice. Ali, kako? Sneg je zavejao puteve ispod litica Suve planine. Kad bi lekar mogao da se probije do sela! Za nevolju starog ratnika saznalo se u niškom garnizonu, pa je hitno upućen vojni helikomter sa lekarom. Ali, kad su se spustili u Kaletinnu, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi mogao da podnese taj let. Umro je dva dana kasnije.

Antonije Đurić

Rezultat slika za SOLUNCI GOVORE



Antonije Đurić
SOLUNCI GOVORE
osmo izdanje
NIRO "KNJIŽEVNE NOVINE"
BEOGRAD, 1989.

 

UZ SLIKU KOJA JE OBIŠLA SVET


ZAPLANJE I ZAPLANJCI

Srpski vojnik izviđač na Drini u Prvom svetskom ratu dugo se nije znalo da je na čuvenoj fotografiji Dragutin Matić. Ova fotografija nalazi se u mnogim ratnim albumima, vojnim enciklopedijama, muzejima, udžbenicima istorije itd. Na njoj je srpski ratnik iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.


Pričaću vam o njemu...

Ime mu je Dragutin Matić. Rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali "Dragutin Đorin".

Matići su ugledna i relativno brojna srpska familija u selu Kletincu. "Po predanju, vode poreklo iz okoline Prizrena u Metohiji, a u ove krajeve doseljeni su posle Kosovske bitke, sklanjajući se ispred Turaka. Kao dokaz za ovu tvrdnju uzima se mikrotoponim Kruša, koji se u Kaletincu javlja u više oblika Mala, Blaga, Gusta Kruša."1

Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi.

U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku sa njom je izrodio četvoro dece. Najstarija je kći Kristina, a potom slede sin Ranđel i dve kćeri.

Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd, u kasarnu "negde prema Senjaku". Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju.

Dolazak u vojsku, bio je ujedno i njegov prvi dolazak u Beograd. Za vreme služenja vojnog roka često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem za koga je govorio da je bio "šašavo hrabar".


Tri puta ratnik

U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata. U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost.

Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača.

Na priloženoj fotografiji, Dragutin Matić je snimljen kao vojnik izviđač. Nije pouzdano utvrđeno kada i gde je ona nastala. Smatra se da je snimljena "negde na Drini pre povlačenja srpske vojske preko Albanije". Ne zna se ni njen autor. "Sliku je napravio neki ratni reporter, koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog njegovog ruskog imena ili prezimena.2

"Dugo se nije znalo ni ime vojnika sa fotografije. Zbog toga je, umesto imena, ispod fotografije stajao potpis Oko sokolovo ili Srpski vojnik izviđač na Drini. Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je došla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutina Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.

Na priloženoj fotografiji vojnik Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel. Naoružan je puškom sa bajonetom. Osim toga, na sebi ima i neke odevne predmete koje su nosile druge vojske. Oficir stare jugoslovenske vojske Predrag Ječmenica ističe "da vojnik Matić na sebi ima i deo vojničke opreme koju je nosila turska vojska. To je jedna vrsta vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra". Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata.


Izgubljene medalje

U svoj zavičaj vratio se "negde oko Božića 1919. godine". Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao "da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini".

Godinu dana posle dolaska sa Soluna, rodilo mu se i peto dete sin Blagoje. Osim na vojničkom polju, Dragutin Matić dostojno se odužio srpstvu i svojim brojnim potomstvom. Iza njega je ostalo više od dvadesetoro unučadi i praunučadi. Najmlađi Dragutinov sin, Blagoje Matić dugo godina bio je dopisnik lista "Politika" iz Niša. Sada kao penzioner živi u Beogradu.

Između dva svetska rata bio je kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.

Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani. "Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata."3

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. U njemu je i umro, dvanaest dana pre svog 83. rođendana.


Ratnici s kolena na koleno

Osim Dragutina, u oslobodilačkim ratovima Srbije bilo je još ratnika iz njegove familije, Kaletinca i celog Zaplanja. Zajedno sa njim, iz Kaletinca je na Solunski front otišlo oko stotinu njegovih meštana. U borbama za slobodu srpskog naroda, pokazali su veliku hrabrost i vojničku sposobnost. O tome svedoče njihova brojna odlikovanja, medalje i stečeni vojnički činovi. Mnogi od njih dali su i svoje živote za oslobođenje svoje otadžbine.

Obrad, Dragutinov sinovac, krenuo je u oslobodilačke ratove kao rezervni oficir. U njima je pokazao veliko junaštvo, zbog čega je bio odlikovan Karađorćevom zvezdom i Ordenom Belog orla. Posebno je pokazao veliku umešnost i vojničku sposobnost prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije. Zato je bio pismeno pohvaljen lično od regenta Aleksandra. Posle oslobođenja bio je "sekretar kancelarije kraljevih ordena". Pavle i Čedomir, Dragutinova braća od stričeva, takoće su bili solunski borci. Obojica su preživela rat i posle oslobođenja radili kao vinarski trgovci u Beogradu. "Iz Prvog svetskog rata je kao poručnik izašao i Jovan Jovanović iz Kaletinca".

Kaletinac, rodno selo Dragutina Matića "nalazi se u srednjem delu Zaplanja, u podnožju Suve planine. Sa zapadne i jugozapadne strane nalazi se brdo zvano Mandra. Sa jugoistočne strane selo je potpuno otvoreno i odatle ima širok pogled prema Gornjem Zaplanju. U ataru ovog sela nalazi se Trem, najviši vrh Suve planine. Ime je dobilo, očigledno, po reči kale. Zapravo, na južnoj strani sela ima ostataka male tvrđave koju seljani zovu grad, a ovu stranu sela zovu gradska strana. Ne zna se ko je sagradio tu tvrđavu, ali kota na kojoj je sagrađena dominira Gornjim Zaplanjem."*5


Čuveni i u miru

Iz Zaplanja, zavičaja legendarnog Dragutina Matića, potiču i mnoge ugledne ličnosti iz kulturnog i javnog života Srbije.

Prerano preminuli pesnik Branko Miljković (po očevoj liniji) poreklom je iz Gadžinog Hana. U njegovu čast, dom kulture u ovoj varošici nosi ime "Branko Miljković". Nekadašnji prvak Beogradske opere Nikola Mitić rodom je iz sela Jagličja, a književni kritičar Radivoje Mikić iz Gornjeg Dragovlja. Zaplanjci su i čuveni zdravstveni stručnjaci Vojislav Stojanović i Ljubomir Đorđević. Obojica "su rodom iz Gornjeg Dušnika. Doktor Stojanović je poznati hirurg; koji je ispred jugoslovenske delegacije dočekao doktora Debejkija prilikom njegove prve posete Jugoslaviji. Po majčinoj liniji, u bliskom je srodstvu sa Dragutinom Matićem. Doktor Đorđević je poznati psihijatar, nekadašnji šef klinike na VMA. Poznati beogradski advokat Sava Anđelković, potiče iz Velikog Vrtopa u Gornjem Zaplanju. Iz Zaplanja su i mnogi poznati sportisti: Sava Grozdanović, savezni kapiten u odbojci potiče iz Sopotnice. Zoran Čolaković i Miroslav Vojnović, dugogodišnji igrači i treneri "Radničkog" iz Niša, braća Ilija i Blagoje Mitić iz beogradskog "Partizana" i niškog "Radničkog", itd.

Kazivanje Dragutinovog sina Blagoja Matića

_____________

1 Kazivanje Dragutinovog sina Blagoja Matića
2 Isto
3 "Ovako je bilo", Antonije Đurnć str. Gornji Milanovac, 1978. str. 235 i 237
4 Isto
5 Dr Dragoljub Simonović, "Zaplanje", Niš 1992. str. 588.


* IZA PLANINE Zaplanje je jedna manja oblast u južnom delu Srbije (jugoistočno od Niša a severoistočno od Leskovca). Omeđeno je planinama, Selićevicom, sa severa, Babičkom gorom sa zapada i Suvom planinom sa istoka. Po tome je i dobilo ime Zaplanje (za, iza planina). Svojim južnim delom otvoreno je prema Lužnici i Vlasini. Administrativni centar je Gadžin Han, dok geografski centar i "srce Zaplanja" predstavlja Donji Dušnik. Ono je ušlo i u mikrotoponimiju našeg glavnog grada, s obzirom da se i jedna beogradska ulica zove Zaplanjska. Po svom rodnom kraju, Dragutin Matić je među svojim ratnim drugovima, bio poznat i po nadimku "Zaplanjac". / I svetski rat

Izvor  Riznicasrpska.net



субота, 22. септембар 2018.

Помаже Бог, верна браћо и сестре! Срећан и од Господа благословен празник Свети праведни Јоаким и Ана!

Фотографија корисника Parohija Svetе Trojicе, Roterdam    

Свети Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше три кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејему, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејему, и роди Јелисавету, мајку Светог Јована Претече; а Ана се удаде у Назарету за Јоакима, и у старим данима својим роди Пресвету Богородицу Марију.

У браку Јоаким и Ана живљаху 50 година, али беху бездетни. Живели су богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А били су имућни.

Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „Ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме. Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету". И одмах Ана заче и роди св. Дјеву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80, а Ана 79 година, и представише се Господу.

Тропар, гл. 1.

Праведни Јоаким и Ана, који су били у благодати Закона, породише нам Богомданог Младенца. Зато данас, Божанска Црква светло прославља вашу успомену, и весело празнује, славећи Бога, Који нам је подигао рог (славу) спасења у дому Давидовом.

Кондак, гл. 2.

Сада се радује Ана, јер се разрешава од свеза неплодства, и храни Пречисту Богородицу: Позивајући све да песмама славе, Ону Која је из утробе Своје родила Бога као Човека, као Једину Матер и Неудату.

Извор: страница СПЦ



SLAVA BOGU

Fotografija SVETA GORA.

POSLEDNJI POZDRAV LETU ZA OVU GODINU: Sutra počinje jesen, nedelja u znaku ravnodnevnice

Jesen za stanovnike Srbije počinje sutra u 3.45, rečeno je u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu.
 
foto: Shutterstock
 
U nedelju je jesenja ravnodnevnica, odnosno dan i noć traju podjednako.
 
foto: Beta/Dragan Gojić
 
Kako su objasnili iz opservatorije, Sunce će prividno preći na južnu hemisferu, pa će za stanovnike tog dela Zemljine kugle početi proleće.
 
(Kurir.rs/Beta/Foto: AP)

Svjedoci neuspjeha se ne vole, i izdaju ih oni koje su spasili...

Picture  

Jeste li pomagali čovjeku?
Spašavali ga. Podržavali. Davali sva sredstva. I spasili. 


Prošli teški i nesrećni put, možda užasan, kao što je žena Bulgakova, Tasja, - spasila muža od zavisnosti. Sami znate od koje. Bio je strašan, žut, mršav, sav propao. Tražio je svoju dozu, iz revolvera pucao, u apoteci molio. A i prije toga - gladovali su zajedno, lutali zajedno ...

​​Nije ga napustila; radila je ono što je mogla - lagala, molila, prijetila, plakala, htela da završi sa sobom, liječila ga ... I on se čudom izliječio - uz takvu podršku. I trebao je biti zahvalan Tasi za to. Ali, počeo je da se udvara gospođama, a ženu je vodio i govorio da mu je sestra. I ako bi se na ulici sa nekom gospođom sreo - pretvarao se da ženu ne poznaje. A onda je otišao, razveli su se. To je takva nezahvalnost. To nije čak ni nezahvalnost.

Ponekad čovjek ne želi da komunicira sa onima koji su ga vidjeli poniženog. Bolesnog, slabog, zavisnog, nesrećnog. To su ljudi sa velikim Egom; Sve zasluge u rješavanju problema su pripisali sebi. I od spasitelja zele da se oslobode, kao od svjedoka. 

Stoga, često muževi odbacuju vjerne i predane žene. I bivše prijatelje - prijatelje koji su im pomogli. I Staljin je pokušao da se oslobodi svih koji su ga poznavali u ne baš srećnoj mladosti; siromašnog, bolesnog i gladnog ... 
To je tragična situacija, i najviše strada onaj koji je sve dao i sve žrtvovao. On ne shvata u čemu je stvar, zašto su tako okrutno postupili prema njemu? Zato. Da se ​​ne osjećaju poniženi, da ne budu mučeni mukama savjesti, da odlučno započne novi život, gdje starom predanom prijatelju ili ženi nema mjesta.
Svjedoke ne vole. I bolje im je da ne podsećaju sebe; Bukvalno mi ih posjećamo na lošu prošlost. A to je veoma, veoma teško ... Ali bar postoji odgovor - zašto odbacuju najvernije i najpredanije. I pretvaraju se da ih ne poznaju ...

 
Anna Kirjanova

Prevod teksta: http://www.transurfing-real.ru/2018/08/blog-post_822.html

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

IZ PREPISKE NEKE DAVNE, DALEKE

Rekla je
Svidja mi se način na koji pišeš
Tekstovi su ti odlični, zaista
Rekla je
Imaš nešto u pisanju što se meni jako dopada,
Prosto znam kako se osećaš.
Rekla je
Ja sam na poslu 12h, i znam jako dobro šta znači biti sam...
Rekla je
Hej..pa ovo je divno
Sitnice... one me ispunjavaju
Prija mi razgovor sa tobom
Rekla je
Sjajno
Drago je i meni... nemaš pojma koliko
Nažalost... prepoznah se malo
Rekla je
Iskreno... ne razmišljam... znam samo da mi je lepo
Sve ostalo... videćemo
Ali javi se
Rekla je
E... to je taj komadić koji nedostaje...
Hvala što si mi ulepšao jutro
Ne mogu da ostanem ozbiljna...
Samo se smeškam...
Rekla je
Pusti da se dešava...