понедељак, 12. новембар 2018.

Dolaze nam „Vračevi“ – lečili su besplatno: Sveti Kozma i Damjan, sreda je dan kao svaki drugi?

  

Veliki svetitelji Božiji, mnogo Srba slavi baš ovu slavu, a još više ljudi poštuje ova dva sveca. Ove godine u narodu poznati „vračevi“ (lekari) padaju u sredu.

Bili su veliki iscletilji, lečili su narod. Ako ćete slaviti slavu, neka bude posna. Ne zaboravite na to, jako je bitno. Tako ćemo ceniti ova dva velika svetitelja.

Oni koji poste sredu samo na određeni praznik koji im se čini kao veliki, prave veliku grešku. Probajte da postite češće sredom i petkom. Trudite se, ako ne ide baš svake nedelje, dajte sebi na trud i polako ćete zadobiti disciplinu.

Behu naučeni lekarskoj veštini, i besplatno pomagahu bolesnim ne toliko lekarijama koliko imenom Gospoda Isusa Hrista. I behu prozvati bezmezdnim vračima, tj. Besplatnim lekarima, jer besplatno lečiše i tako ispuniše Hristovu zapovest: badava primiste, badava dajite (Mat. 10, 8).

Toliko behu oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljuti na brata svog Damjana, što ovaj uze tri jajca od neke žene Paladije, i naredi Kozma, da posle usnuća njegove ne stave e ga do brata mu Damjana. U stvari Damjan sveti ne uze ta tri jajca kao nagradu za to što on isceli bolesnu Paladiju, nego što ga ova zakle Presvetom Trojicom, da uzme ta tri jajca.

Ipak po usnuću njihovoj, u mestu Feremanu, behu zajedno na istom shodno otkrovenju Božjem. Behu ova braća sveta čudotvorci veliki i za života i posle usnuća.

Izvor: beogradskiportal.rs


...♪♫༺♥༻ ༺♥༻♪♫♪,,,...♪♫༺♥༻ ༺♥༻♪♫♪,,,

  

Sretnu plovidbu bračnom lukom uz uvek povoljan vetar u leđa!

Neka vas obasja svetlost Božje ljubavi na putu života kojim ste odlučili zajedno kročiti.... i ne zaboravite, od pre dve godine život ne postaje lepši... on vam samo pruža još dve ruke koje će vam pomagati, i jednu glavu koja će uvek na vas misliti...


Postoji jedan zakon fizike koji kaže da dva tela ne mogu u isto vreme biti na istom mestu. no srce ne poštuje taj zakon.
 
Zakon srca glasi ovako:
dva srca mogu i trebaju biti u isto vreme na istome mestu.
štaviše, zakon srca govori da dva srca mogu biti jedno!    


 

SERBIAN ORTHODOX CHURCH MUSIC / PSALM 135

                      

недеља, 11. новембар 2018.

SLAVA VAM HEROJI!

Fotografija Миленко Мики Бабић.

  

100 godina od Prvog svetskog rata.
Evropa se nikada nije oporavila od njega. Nije ni Srbija.
Trajno upozorenje da svaki mir može postati "jučerašnji svet" i da svaka evropska svakodnevica može postati poprište Velikog rata.
Slava pobednicima, mir mrtvima, iskustvo živima!



No automatic alt text available.

Vječnaja Pamjat

Fotografija George Monavrosa.

UZ SLIKU KOJA JE OBIŠLA SVET ZAPLANJE I ZAPLANJCI
Anonimni ratnici i čuveni stručnjaci
Srpski vojnik izviđač na Drini u Prvom svetskom ratu dugo se nije znalo da je na čuvenoj fotografiji

Dragutin Matić

IMG_0011.jpg

Ova fotografija nalazi se u mnogim ratnim albumima, vojnim enciklopedijama, muzejima, unbenicima istorije itd. Na njoj je srpski ratnik iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.
Pričaću vam o njemu…
Ime mu je Dragutin Matić. Rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali „Dragutin Đorin".
Matići su ugledna i relativno brojna srpska familija u selu Kletincu. „Po predanju, vode poreklo iz okoline Prizrena u Metohiji, a u ove krajeve doseljeni su posle Kosovske bitke, sklanjajući se ispred Turaka. Kao dokaz za ovu tvrdnju uzima se mikrotoponim Kruša, koji se u Kaletincu javlja u više oblika Mala, Blaga, Gusta Kruša." 1
Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi.
U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku sa njom je izrodio četvoro dece. Najstarija je kći Kristina, a potom slede sin Ranđel i dve kćeri.
Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd, u kasarnu „negde prema Senjaku". Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju.
Dolazak u vojsku, bio je ujedno i njegov prvi dolazak u Beograd. Za vreme služenja vojnog roka često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem za koga je govorio da je bib „šašavo hrabar".
Tri puta ratnik
U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata. U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost.
Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača.
Na priloženoj fotografiji, Dragutin Matić je snimljen kao vojnikizviđač. Nije pouzdano utvrđeno kada i gde je ona nastala. Smatra se da je snimljena „negde na Drini pre povlačenja srpske vojske preko Albanije". Ne zna se ni njen autor. „Sliku je napravio neki ratni reporter, koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog njegovog ruskog imena ili prezimena. 2
„Dugo se nije znalo ni ime vojnika sa fotografije. Zbog toga je, umesto imena, ispod fotografije stajao potpis Oko sokolovo ili Srpski vojnik izviđač na Drini. Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je došla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutina Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.
Na priloženoj fotografiji vojnik Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel. Naoružan je puškom sa bajonetom. Osim toga, na sebi ima i neke odevne predmete koje su nosile druge vojske. Oficir stare jugoslovenske vojske Predrag Ječmenica ističe „da vojnik Matić na sebi ima i deo vojničke opreme koju je nosila turska vojska. To je jedna vrsta vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra". Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata.
Izgubljvne medalje

U svoj zavičaj vratio se „negde oko Božića 1919. godine". Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odslu" ženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovak>a. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao „da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini".

Godinu dana posle dolaska sa Soluna, rodilo mu se i peto dete sin Blagoje. Osim na vojničkom polju, Dragutin Matić dostojno se odužio srpstvu i svojim brojnim potomstvom. Iza njega je ostalo više od dvadesetoro unučadi i praunučadi. Najmlađi Dragutinov sin, Blagoje Matić dugo godina bio je dopisnik lista „Politika" iz Niša. Sada kao penzioner živi u Beogradu.
Između dva svetska rata bio je kmet u svom rodnom selu. Uživaoje veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.
Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani. „Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata." 3

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. U njemu je i umro, dvanaest dana pre svog 83. rođendana.

Ratnici s kolena na koleno

Osim Dragutina, u oslobodilačkim ratovima Srbije bilo je još ratnika iz njegove familije, Kaletinca i celog Zaplanja. Zajedno sa njim, iz Kaletinca je na Solunski front otišlo oko stotinu njegovih meštana. U borbama za slobodu srpskog naroda, pokazali su veliku hrabrost i vojničku sposobnost. O tome svedoče njihova brojna odlikovanja, medalje i stečeni vojnički činovi. Mnogi od njih dali su i svoje živote za oslobođenje svoje otadžbine.

Obrad, Dragutinov sinovac, krenuo je u oslobodilačke ratove kao rezervni oficir. U njima je pokazao veliko junaštvo, zbog čega je bio odlikovan Karađbrćevom zvezdom i Ordenom Belog orla. Posebno je pokazao veliku umešnost i vojničku sposobnost prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije. Zato je bio pismeno pohvaljen lično od regenta Aleksandra. Posle oslobođenja bio je „sekretar kancelarije kraljevih ordena". Pavle i Čedomir, Dragutinova braća od stričeva, takoće su bili solunski borci. Obojica su preživela rat i posle oslobođenja radili kao vinarski trgovci u Beogradu. „Iz Prvog svetskog rata je kao poručnik izašao i Jovan Jovanović iz Kaletinca".
Kaletinac, rodno selo Dragutina Matića „nalazi se u srednjem delu Zaplanja, u podnožju Suve planine. Sa zapadne i jugozapadne strane nalazi se brdo zvano Mandra. Sa jugoistočne strane selo je potpuno otvoreno i odatle ima širok pogled prema Gornjem Zaplanju. U ataru ovog sela nalazi se Trem, najviši vrh Suve planine. Ime je dobilo, očigledno, po reči kale. Zapravo, na južnoj strani sela ima ostataka male tvrđave koju seljani zovu grad, a ovu stranu sela zovu gradska strana. Ne zna se ko je sagradio tu tvrđavu, ali kota na kojoj je sagrađena dominira Gornjim Zaplanjem."*5
Čuveni i u miru
Iz Zaplanja, zavičaja legendarnog Dragutina Matića, po tiču i mnoge ugledne ličnosti iz kulturnog i javnog života Srbije.
Prerano preminuli pesnik Branko Miljković (po očevoj liniji) poreklom je iz Gadžinog Hana. U njegovu čast, dom kulture u ovoj varošici nosi ime „Branko Miljković". Nekadašnji prvak Beogradske opere Nikola Mitić rodom je iz sela Jagličja, a književni kritičar Radivoje Mikić iz Gornjeg Dragovlja. Zaplanjci su i čuveni zdravstveni stručnjaci Vojislav Stojanović i Ljubomir Đorđević. Obojica „su rodom iz Gornjeg Dušnika. Doktor Stojanović je poznati hirurr; koji je ispred jugoslovenske delegacije dočekao doktora Debejkija prilikom njegove prve posete Jugoslaviji. Po majčinoj liniji, u bliskom je srodstvu sa Dragutinom Matićem. Doktor Đorđević je poznati psihijatar, nekadašnji šef klinike na VMA. Poznati beogradski advokat Sava Anđelković, potiče iz Velikog Vrtopa u Gornjem Zaplanju. Iz Zaplanja su i mnogi poznati sportisti: Sava Grozdanović, savezni kapiten u odbojci potiče iz Sopotnice. Zoran Čolaković i Miroslav Vojnović, dugogodišnji igrači i treneri „Radničkog" iz Niša, braća Ilija i Blagoje Mitić iz beogradskog „Partizana" i niškog „Radničkog", itd. Trifun Pavlović
I n 2 Kazivanje Dragutinovog sina Blagoja Matića
3 n 4 str. 235 n 237, Antonije Đurnć „Ovako je bilo", Gornji Milanovac 1978.
5 str. 588. Dr Dragoljub Simonović, „Zaplanje", Niš
1992.

Iza planine

Zaplanje je jedna manja oblast u južnom delu Srbije (jugoistočno od Niša a severoistočno od Leskovca). Omeđeno je planinama, Selićevicom, sa severa, Babičkom gorom sa zapada i Suvom planinom sa istoka. Po tome je i dobilo ime Zaplanje (za, iza planina). Svojim južnim delom otvoreno je prema Lužnici i Vlasini. Administrativni centar je Gadžin Han, dok geografski centar i „srce Zaplanja" predstavlja Donji Dušnik. Ono je ušlo i u mikrotoponimiju našeg glavnog grada, s obzirom da se i jedna beogradska ulica zove Zaplanjska. Po svom rodnom kraju, Dragutin Matić je među svojim ratnim drugovima, bio poznat i po nadimku „Zaplanjac".

Izvor 

Fotografija Blagice Peric. 

Стари рецепти југа Србије: Домаћинска баклава

Данас спремамо изузетно укусну домаћинску богату баклаву, са орасима, лешницима, пистаћима и сувим шљивама, питу која води порекло са крајњег југа Србије.

Стари рецепти југа Србије: Домаћинска баклава
Потребано је:

2 паковања танких кора за баклаву (питу),
1 кг млевених ораха и 250 г лешника и 100 г пистаћа
500 гр сувих шљива,
1,5 кг шећера,
3 кесице ванилин шећера,
1 л воде,
1-2 лимун,
уље


Припрема:

Прво скувати сируп, односно прелив за баклаву на следећи начин: кашику шећера сипати у шерпу и пустити да се карамелизује на ватри. Затим налити 1 л воде и сипати 1 кг шећера и сок од једног лимуна и кувати док прелив за баклаву не проври.
Сируп за баклаву оставити на хладно место да се охлади.
Суве шљиве ставити у шерпицу, налити сирупом који сте кували за прелив и кувати их док вода не проври, односно док шљиве мало не одмекане.
Потом сируп из шљива вратити у прелив за баклаву.
Узети једну кору, посути по њој уље и шећер.
Преко те коре, ставити следећу и поновити поступак, дакле посути је уљем и шећером.
Преко друге коре, поставити трећу и по њој посути, уље, шећер и млевене орахе.
Затим, на око 2 цм од почетка коре, поређати по ширини суве шљиве.
Пошто сте поређали суве шљиве, сролати кору у ролат, тако да ће се суве шљиве наћи у средини ролата.
Поновљајте поступак, све док не утрошите све коре, односно не напуните плех у којем ћете пећи баклаву.
Када напуните плех, баклаву исеците оштрим ножем на парчиће жељене ширине.
Уљем науљите све резове и испрскајте баклаву са мало уља и воде одозго, како не би изгорела.
У претходно загрејану рерну на 150 степени, пеците баклаву око 45 минута или док не порумени.
Испечену баклаву извадите из рерне и одмах је натопите претходно направљеним и охлађеним преливом и тако преливену баклаву прекријте фолијом.


Уколико желите мало сувљу баклаву, не морате утрошити сав прелив, већ га можете додати и касније ако вам се буде јела сочнија баклава.

Пријатно!  

Извор Јужнасрбија.инфо

Стари рецепти југа Србије: Старинска пита са јабукама и орасима

Данас припремамо старинску питу од кора са јабукама и орасима, омиљену посластицу у јесење дане, по рецепту сличаном као за баклаву.

Јелена Николић, posaljirecept.rs
Јелена Николић, posaljirecept.rs

Поребно је:

Коре - танке 1/2 кг
Јабуке зелене до 1 кг
шећер
цимет, гриз (шака)
ораси 250 гр, лимун

Припрема:

Јабуке очистити и изрендати на крупно ренде.

Прву кору премазати уљем па је прекрити другом.

На кору нанети јабуке, посути их гризом, шећером, млевеним орасима и циметом па прекрити трећом кором. Увити у ролат и ставити у подмазан плех.
Поступак понављати док се не потроши припремљен материјал.
Исећи пре печења, као баклаву.
Питу пећи у загрејаној рерни на 250 °Ц док не порумени.
Направити сируп, ушпиновати 300 г шећера са 1 дл воде, лимун по потреби, па прелити преко топле пите, оставити да добро упије па посути шећером у праху.

Пријатно!

Извор Јужнасрбија.инфо