петак, 18. август 2023.

Тропар Преображение Господне хармония с хор Глас 7 ми Tropar Preobrajeni...


Praznici i verovanja: zašto pred Preobraženje Gospodnje deca gledaju u zvezdano

 

Rezultat slika za преображение Господне


Bez obzira na to što se ovaj praznik obeležava u jeku leta, prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje pokazuje da se leto bliži svom kraju i da će uskoro stići jesen... 



Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

Ovo verovanje je više vezano za Bogojavljenje (6. januar). Ali nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje

Na ovaj dan se na kraju Svete liturgije služi obred osveštanja grožđa nakon čega ga žene dele svim članovima porodice, rodbini i bliskim ljudima. U pojedinim mestima postoji običaj da se grožđe deli seoskim pastirima. Osveštanje grožđa je ključni momenat, jer se od ovog voća proizvodi vino što simbolizuje krv Hristovu.

Po bugarskoj tradiciji, zabranjeno je jesti grožđe pre završetka Svete liturgije. Na severoistoku zemlje postoji verovanje prema kome se na Preobraženje Gospodnje ne sme jesti crno grožđe i lubenica jer će se po licu onoga ko ih je pojeo pojaviti ružni tragovi. Pored grožđa, u pojedinim mestima se u crkvu nosi i kupina za osveštanje.

U narodu se veruje da je Bog stvorio vinovu lozu i njene plodove i time je blagoslovio ljudski rod. Kako bi namamio ljude da mu se pridruže, Đavo je stvorio kupinu koja sazreva pre grožđa. Iz tog razloga, prema narodnom verovanju, ljudi ne jedu kupine sve dok ne sazri grožđe.


 

Преображење – летња Богојављенска ноћ

СРЕЋАН ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ!
ХРИСТОС СЕ ПРЕОБРАЗИ

  Rezultat slika za Преображење Господње

Преображење Господње (19. август), један је од осам великих Христових празника, када, према народном предању, зором почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скори поход јесени, пише у тексту под називом “Преображење – летња "Богојављенска ноћ", из књиге “Неначета вода” - Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутора Драгована Лазе Лазаревића.

На Преображење се преображава и лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па није за купање. То не треба схватити буквално и занемарити личну хигијену, јер реке и потоци од Преображења нису за купање – у њиховим вировима и брзацима може да се лако прехлади и “закачи” нека болештина. А изнад танке воде Јасенице се веровало да може ујести змија онога који се после Преображења купа у реци.
И код људи се на Преображење дешавају промене – ко је преко лета поцрнео, почиње белити се.
Народ приповеда, а етнолози су забележили, да се на Преображење и небо, у глуво доба ноћи, као на Богојављење (19. јануара), три пута преображава. Ко то види и другом обелодани, веровало се, сићи ће с' ума.


Преображење Исусово на гори Тавор


У последњој години свог земног живота Исус Христос је све чешће помињао својим ученицима страдање које му предстоји, славу која му следује после распећа на крсту и да је његово царство духовно и вечно.
Да не би клонули духом после његовог страдања, Исус поведе са собом апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор да им делимично покаже своју божанску славу. У време молитве, он се преобразио: његово лице сијало је као сунце, а његове хаљине беху беле као светлост и поред њега су се тада појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија, говорећи с њим о предстојећој му смрти у Јерусалиму. Удивљеним апостолима јавио се из облака Божији глас, саопштивши да је Исус син његов.


Народни обичаји за Преображење


Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив и крмељив. Није добро да неко тог дана плаче, нити ваља да људи цео дан у механи проведу – да им не пређе у навику и не постану згубидани и распикуће.
Преображење пада у госпојинском посту који су, махом, жене постиле, али тог дана је обичај да нико, без изузетка не мрси. Понегде се постило и због дивљих зверова. Био је обичај да се тог дана једу рибе и ракови, уловљени у јазу воденице-поточаре.
Пошто је август и воћни месец, кушање сваког првог рода воћа, по старом лепом обичају и душевном народном поимању, ваљало је са неким поделити. Свуда је било уобичајено да се грожђе први пут окуси на Преображење. Окушало се грожђе-првенац, понегде названо “ранка”, које најпре и дозрева.
У неким крајевима рано грожђе се најпре носило у цркву, а у Поповом пољу код Требиња многи неће прије окусити грожђа док не “окусе тог благословеног”. У Височкој нахији тог дана ће, сведоче књиге староставне, “прави Србин први пут окусити грожђе и то у цркви”, а у Лесковачкој Морави верују да се тада “прави причес” за годину дана. На тај благдан се обавезно ишло у цркву и на вашаре.
У Србији је 30 храмова посвећено Преображењу, а у многим местима “грме” вашари на тај заветни дан, као и у Аранђеловцу, којег се бележник ових редова радо сећа.
Много је преображењских обичаја и веровања у Срба. У околини Бољевца на Преображење су брани лешници и преко целе године чувани за лек, кад некога гадно заболи уво. Веровало се да ће, када се болеснику дају такви лешници да их поједе, он оздравити.
У Неготинској крајини су домаћини у свитање одлазили у своје винограде и из пушке стрељали сунцокрете приликом изгрева сунца – да се “семе његово распе по свему винограду”. У бољевачким селима су главу (цвет) сунцокрета (сунчогледа), пробушеног куршумом, чували за лек од пробади и главобоље.
У Гружи су на Преображење жене деци везивале црвеним концем парицу око врата или на капу качиле десну шапу од кртице – да их од урока чувају.
Био је обичај у хомољским селима да на Преображење жене и девојке устају пре сунца и “помало пораде од сваког женског рада”, јер се веровало да ће их Бог преобрнути (преобразити) да буду вредне, а после не раде ништа цео боговетни дан.
Многе су данашње девојке, изгледа, погрешно то схватиле.
Уместо да се преобразе – уобразиле се!

Из књиге “Неначета вода” Празници и обичаји у Срба – за почетнике, аутор Драгован Лазa Лазаревић.  




    

Срећан празник ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ! Христос се преобрази! Ваистину се преобрази!

 Молитва Господу и Спаситељу света Исусу Христу, ради Његовог преславног Преображења

 
Небеска, беспочетна и незалазна Светлости, која од самобитног и вечног Оца светлости безвремену и божанску суштину имаш, као Бог истинити од Бога истинитог, у сијању Једносуштне Тројице несливена и нераздељна, једини Источниче сваке светлости која у свету постоји, Предивни Неимаре, који си стварање читаве творевине надгледао! Поред тога што си умну и словесну творевину ликом Својим запечатио, Ти си у последња времена ради уобличења овог Твог помраченог лика на земљу са небеса сишао и обличје земљанога примио, да ипостасним јединством двоструке природе у Себи помрачену просветлиш, пропадљиво очистиш и преобразиш, смрћу везано опет у рођењем у Теби за вечно постојање новим начиниш, Многомилостиви, Премудри и Свемогући Спаситељу наш, Господе Исусе Христе! Зато си и на Тавору пред богозваним Својим сведоцима у телу заблистао, да заједно покажеш и богодолично постајање човеком, иако у обличју слуге, и Своје свемоћно и животворно васкрсење, иако је њему претходило ругање и смрт, затим и Твоје преславно вазнесење у телу у горњи свет, одакле ће се збити и Твој још величанственији други долазак. Тиме опет показујеш и прву богодоличну светлост наше понижене природе и њено благодатно преображење у Теби, нас ради, као почетак и залог непролазне славе, припремљене нам у веку који долази у Царству Оца Небескога. Ти дође да нам је даш, не привлачећи принудом и силом, него призивајући нас добром вољом и просвећеним знањем, као што то беше у првом рају сладости. Стога, примајући све ово са вером и устима исповедајући, молимо Те и преклињемо пред лицем славе Твоје, Спаситељу наш, који си се нас ради преобразио: нека нам не буду као таштина сви Твоји спасоносни дарови, просвети ум наш разумевањем Светог Еванђеља Твога, да се обнављањем ума преображавамо све док се на крају у нас не усели ум Твој, Христе, да не мислимо више оно што је људско, него оно што је божанско. Срце чисто сагради у нама, Боже, да јасније видимо Тебе, истинитог Бога нашег и животворном светлошћу лица Свога привуци Себи нашу богоборну вољу, као што се цвеће на земљи по закону воље Твоје ка сунчевој светлости окреће: Ти сам живи и делуј у нама, да, одбацивши старог човека и обукавши се у новог, почнемо ходити у обновљеном животу, док се наш унутрањи човек обнавља из дана у дан, гледајући славу Твоју откривеним лицем, да се преображавамо у тај исти лик, из славе у славу, док не достигнемо сви заједно и сваки од нас у човека савршена, у меру раста пуноће Христове. И најпосле си благоизволео да од словесне душе и тела сачиниш човека, тако да тело служи разумној души. Преобрази, стога, и наше понижено тело, тако да буде саобразно Телу славе Твоје; исцели га од страсти и слабости, укрепи његове природне немоћи, заштити од погубног дејства стихија: највише, пак, у најближем сједињењу са Тобом у Најсветијој Евхаристији, претвори га од земаљског у небеско, од душевног у духовно, да ваистину будемо тело од Тела Твога и кости од Костију Твојих. Тако прославивши сагласно Бога у телима и душама нашим на овој земљи, нека се заједно душом и телом заједно прославимо сви ми сакупљени, који се од јединог Хлеба и из Чаше причестисмо, учини да сматрамо себе удовима једног Тела Цркве Твоје, коју си поставио на земљу као зрно горушично, које кад порасте постане велико разгранато дрво Царства Божијег, док сву васељену не прекрије. Сједини све нас једнодушним исповедањем спасоносне вере Твоје једног са другим љубављу према Теби; помози нам да Твојом благодаћу обрађујемо и чувамо Цркву Твоју, као првостворени рај који си предао човеку, и да је не надвладају врата пакла, док не положиш све непријатеље Царства Свога под ноге Своје и седнеш на престо славе Царства Твога, у којем ћемо и ми засијати као сунце са Тобом, просветивши се овде у Теби преображењем. О, Господе Христе, Царе Небески! Нека дође Царство Твоје, које није од овога света, а овим светом заиста влада, и нека ускоро угледамо ово Царство Твоје како долази у сили. Да, дођи Господе Исусе и остани са нама, као што си обећао до свршетка овог века и у бесконачне векове векова. Амин.  


На празник Преображења на Светој Литургији освештава се грожђе. Освештање грожђа је кључни моменат, јер се од овог воћа производи вино што симболизује крв Христову. У народу се верује да је Бог створио винову лозу и њене плодове и тиме је благословио људски род. 


ЗАРОБЉЕНИЦИ ТАВОРА

 Христос је повео три изабрана ученика, Петра, Јована и Јакова на гору Тавор.

"И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост."

Пред ученицима заслепљенима нествореном Божјом светлошћу распадају се условности времена и простора. Појављују се поред Христа старозаветни пророци Мојсије и Илија.

Свако ко покуша да замисли и једну секунду Преображења на Тавору, разумеће детиње чист предлог збуњеног и одушевљеног ученика Петра:
"Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији".


Ко не би хтео да остане у натприродној и надумној нествореној Божијој светлости у којој нема места за сенке, смрт, зло и болест! Ко не би хтео да се ослободи окова времена и простора у пречици вечности са Богом!


Цепа се небо, и чује се Небески глас који потврђује Богојављенску поруку. Бог објављује свог Сина. Ученици од страха падају на земљу. На земљи, па и ако и на врху горе, близу неба, човек се плаши укидања законитости на које је навикао. Ученици у страху ничице попадају.
Тренутак је прошао. Све се враћа у законитости које је Бог дао човеку за живот пре живота. Христос прилази ученицима и подиже их са земље. Небо се утишало, Мојсија и Илију поново види само Бог.
 

Време је за повратак, док се не испуни све што је потребно за спасење људи. Вера изабраних ученика је ојачана пред догађаје који ће претходити Христовој смрти на крсту и Његовом васкрсењу .

Празник Преображења на Западу није имао значај који има у Православљу.
Ми Православни смо остали трајно заљубљени у лепоту нестворене Божје светлости која даје смисао свету. Генерације и генерације су порађале светитеље жедне и гладне само Таворске светлости. Пророке који су тврдили да ће "лепота спасити свет".
 

Понекад може да изгледа и да смо, у својим најбољим периодима, уживање у безвременој нествореној Божијој светлости, и жељу за што бржим сопственим преображењем, ставили испред обавеза да уређујемо овај свет према Царству Божијем.
 

Баш као да смо детиње искрено остали трајно са Петром на врху Тавора.

Морамо стално да се подсећамо да овде на земљи имамо још обавеза које, пратећи Христа, морамо да испунимо. Да морамо овако или онако да прођемо и Крст (да ли великим одрицањем и подвигом или мучеништвом које смо пречесто бирали) - ако желимо да са Христом васкрснемо. Тек тад можемо заувек да будемо у светлости без сенки коју нам је Христос показао на Тавору.
Иначе, иако и чиста срца, због лењости или занесености прети нам опасност да пречесто живимо и радимо наивно и неодговорно.


А Таворску светлост не заборављајмо. Једино она осветљава пут. Чак и кад је пут најтежи, светлост са Тавора нас утешно подсећа да једини смисао, једина лепота, једина истина - наставити са Христом до краја.

Кад год тама попадне по земљи, кад год нам се чини да су сви путеви пред нама непроходни, можемо да уперимо поглед кроз време и простор ка безвременом Божанском светионику са Тавора.
 

Срећан нам празник Преображења Господњег!

 Ненад Илић   

Преображење Господње - празник незалазне светлости

 Rezultat slika za Преображение Господне   


    Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21).
Катихета Бранислав Илић: Преображење Господње - празник незалазне светлости
 
img19.jpg.7fcae299c90d33c13dee82e8a85104d0.jpg
Поводом празника Преображења Господњег са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "Преображење Господње - празник незалазне светлости". На крају овог празничног текста доносимо видео прилог Телевизије Храм који је насловљен Тајна празника: Преображење Господње.
 
Данас безгранични излив Божанскога сјаја на гори Тавору Апостолима засија! Данас се обзнањује Старог и Новог Завета Господар Исус Христос, мени драга Личност и Име, заиста најслађе и најжељеније и сваки појам сладости превазилазеће. Данас начелник Старог (Завета) Мојсије, божански законополагач, на гори Тавору стоји пред Христом Законодавцем као Владарем и осветљује се Његовим домостројем (очовечења), у који је у старини био праобразно посвећен  јер то, рекао бих, означавају „леђа Божја“ (2 Мојс. 33, 23)  и јасно види славу Божанства покривен раселином стене, као што каже (Свето) Писмо (2 Мојс.33, 2223). А Стена је Христос, оваплоћени Бог Логос и Господ, као што нас јасно научи божански Павле, рекавши: „А Стена беше Христос“ (1 Кор. 10, 4), који Својега тела као неки најмањи отвор отшкрину и светлошћу изобилном и јачом од сваког вида присутне обасја. (Преподобни Јован Дамаскин)
Празник Преображења Господа нашег Исуса Христа један је од дванаест великих Господњих празника из домостроја нашега спасења. Овај празник по својој тематици повезан је са свим оним спасоносним догађајима из Спаситељевог живота који су се догодили непосредно пред Његово страдање и славно Васкрсење. Како би пред своје страдање апостолима на видљив и опитан начин открио своју Божанску силу и славу, Христос је на високу Таворску гору повео Апостоле Петра, Јакова и Јована и пред њима се Преобразио показавши им своју Божанску славу и силу. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство. Према еванђелским сведочанствима у тренутку Преображења Спаситељево лице засијало је као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Такође еванђелско казивање нам сведочи о јављању Старозаветних пророка Мојсеја и Илије приликом Христовог Преображења.   
 
Из синаксара празника Преображења Господњег:
 
Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор. Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу, Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих само Петра, Јакова и Јована, узиђе с њима на врх Тавора да се помоли. И удаљивши се мало од њих, стаде се молити. А три ученика, уморни нешто од пењања на високу гору, нешто од дуге молитве, заспаше, као што казује еванђелист Лука: Петар и који бејаху с њим беху заспали (Лк. 9, 32). Док они спаваху, и расвит беше на помолу, Господ Христос се преобрази блистајући славом Свога Божанства, и по наређењу Његовом предстадоше Му два пророка: Мојсије од мртвих, Илија из раја, и говораху с Њим о изласку Његову који Му је требало свршити у Јерусалиму. Овај разговор и нарочито појава божанске силе пробудише апостоле, и они видеше неисказану славу Господа Исуса: лице Му је сијало као сунце, хаљине Његове блештаху као снег, и два човека стајаху у тој слави и говораху с Њим. Од тога ученике спопаде страх. И откривењем Светога Духа они одмах познаше у тим људима Мојсија и Илију и разумеше да се разговор води о добровољном страдању Христовом. Слушајући разговор, ученици стајаху с трепетом, наслађујући се у исто време гледањем Божанске славе, уколико то беше могуће за њихове телесне очи. И сам Господ им показа од Своје славе онолико колико то може видети природа човечија и не лишити се вида: јер је немогуће смртноме човеку видети невидљиво бесмртно Божанство. Мојсије је у старини молио Бога да му на очигледан начин покаже славу Свога Божанског Лица, али му је Господ одговорио на то: Не може човек лице моје видети и жив остати (2 Мојс. 33, 20). А када разговор Господа Христа са Мојсијем и Илијом беше при крају и апостоли Духом Светим сазнадоше за њихов одлазак, ожалости се Петар што ће пророци отићи из очију њихових, и желећи да се непрестано наслађује дивним призором славе Христове и чесних пророка, он се осмели и рече: Господе, добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији (Лк. 9, 33). Док Петар то говораше, светао облак, који оба пророка беше донео Христу и који је опет по Божјем наређењу имао узети их и однети свакога на своје место, заклони апостоле окруживши врх горе; и још више се уплашише апостоли када, приближујући се ка Христу, зађоше у облак и чуше из облака глас који говораше: "Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!" - При овим речима одозго апостоли од великог ужаса потпуно изгубише присуство духа, и страховито уплашени падоше на земљу. А кад они попадаше ничице, слава Господња, и пророци с њом, сакри се од њих. Господ пак приступивши ученицима који лежаху на земљи дотаче их се говорећи: "Устаните, не бојте се!" И подигнувши очи своје, ученици никога не видеше до Исуса сама. И поче свитати, и они стадоше силазити с горе, и Господ им заповеди да никоме не казују што су видели док Он, после страдања и смрти, не васкрсне у трећи дан из гроба. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога што видеше.
 
Богослужење празника Преображења Господњег
 
На основу еванђелских сведочанстава о свештеном догађају Преображења Господњег на Тавору, сва химнографија овог празника велича Господа као дародавца вечне и незалазне светлости која просветљује и освећује свакога човека који долази на свет. Са друге стране мноштво црквених песама наглашавају значај апостолског присуства у контексту њихове вере која је била пре Преображења поколебана. Преображењем својим Христос је своје ученике испунио незалазном Божанском светлошћу најављивајући им незалазну светлост славног Васкрсења, показујући тако не само апостолима, већ и свакоме од нас, првобитну красоту свакога човека. Преображење као празник Христове Божанске светлости у богослужењу се велича као јављање светлости и славе Божје које ће бити удостојени сви они који у овом животу сијају у светлости врлинског и богобојажљивог живота. Еванђеље нас подсећа да је Преображење било укрепљење и охрабрење апостолима  уочи Христовог страдања, а богослужење овог дивног празника својим текстом подсећа да је празник Преображења за свакога од нас утеха и охрабрење у свим животним тешкоћама и проблемима са којима бивамо суочени. Почеци богослужбеног празновања Преображења Господњег везани су за период од шестог до осмог века и омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у осмом веку празник је прослављан у целом хришћанском истоку. Велики део химнографије Преображења саставили су Преподобни Јован Дамаскин, и Свети Козма Мајимски, као и други знаменити црквени песници.
Једна од већих богослужбених особености празника Преображења Господњег јесте благосиљање и освећење грожђа. [1] Према нашој богослужбеној пракси овај чин савршава се на празничној Литургији након заамвоне молитве. После тропара и кондака празника презвитер чита молитву за благосиљање и освећење грожђа након чега га три пута кропи освећеном водом. После отпуста Литургије ово грожђе се заједно са антидором раздаје вернима ради благослова. Важно је напоменути да се ово благосиљање и освећење грожђа не врши са „Богојављенском водомˮ већ са водом која је непосредно пре овог чина освећена по чину малог водоосвећења. Такође, битна напомена јесте и да ово благосиљање и освећење грожђа увек мора бити део литургијске заједнице те због тога није дозвољено да овај чин презвитер савршава сам ван присуства црквене-богослужбене заједнице. У Романовом типику налазимо на примедбу о благосиљању и освећењу грожђа: „Примисмо од Светих Отаца заповест да на овај спасоносни празник Преображења једемо грожђе, које презвитер благосиља и даје ради благослова после антидора. Ко од братије прекрши ову заповест и једе грожђе пре Преображења, забрањује му се да једе грожђе кроз цео месец август, јер је преступио заповест, али и да се научи покоравању заповести. Ово се односи и на све монахе који обрађују винограде. После овог празника грожђе се ставља на трпезу братији три пута недељно: понедељком, средом и петком. Овако се чини и са смоквама и осталим воћем када дође време да се једе. Братији се увек опрашта! Према неким старим типицима грожђе се благосиља и почиње јести тек на Успеније Пресвете Богородице. ˮ[2]
 
Молитва освећења грожђа на Преображење:
 
Боже, Боже наш, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој, Господ наш Исус Христос, назове Чокотом, и благодаћу Твога Духа учинио си да Његов род буде узрок бесмртности; благослови и сада, Господе, овај род винограда, и подај освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу; благодаћу својом сачувај наш живот у спокојству украшавајући наше душе Твојим вечним даровима који се не могу одузети и дарујући увек мир своме народу. Благослови, умножи и учини да увек изобилно рађају виногради оних који ти верно служе, а њихове домове испуни свим својим земаљским добрима, да имајући свега свагда обилују у сваком добром делу. Благодаћу милосрђем и човекољубљем, Јединородог Сина Твог са којим си благословен, са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова амин.
 
У својој омилији на празник Преображења Господњег преподобни отац Јустин ћелијски богомудро и богонадахнуто поучава: „Данас је, браћо, Празник Светог Преображења. Преображење, – шта је то? Шта је на данашњи дан Господ Христос казао људима? Какву истину? Шта је открио њима кроз данашњи свети Празник? Он је данас показао да је Богочовек, Он је то данас показао на гори Тавору, преобразивши се пред ученицима. Лице му је засијало као сунце и јаче од сунца. Хаљине су постале беле као снег, Апостоли су попадали од те велике Божанске светлости, – од чуда, од ове велике и свете тајне. Гле, Он открива Своје Божанство! Казује да је Бог. Он, Кога су људи сматрали за Учитеља из Назарета, сина Јосифа и Марије, дрводељу. Гле, одједанпут показује Себе као Бога, и показује да је Он у тело Своје сместио све Божанске силе, сву Вечну Божанску Истину, Вечни Живот, Вечну Правду, сва Небеса. Сав Бог сместио се и стао у мало људско тело. Каква велика и света тајна, браћо!ˮ
 
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби! (тропар)
 
На гори си се преобразио, и колико су могли да поднесу ученици су видели Твоју божанску славу, Христе Боже, да када су Те видели распетог, разумели су Твоје вољно страдање, и свету су проповедали да си Ти заиста Очева Светлост. (кондак)
 
катихета Бранислав Илић   

Preobraženje – letnja Bogojavljenska noć

 

 PREOBRAZENJE

BEOGRAD – Preobraženje Gospodnje (19. avgust), jedan je od osam velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, zorom počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skori pohod jeseni, piše u tekstu pod nazivom “Preobraženje – letnja "Bogojavljenska noć", iz knjige “Nenačeta voda” - Praznici i običaji u Srba – za početnike, autora Dragovana Laze Lazarevića.

Na Preobraženje se preobražava i list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda postaje hladnija, pa nije za kupanje. To ne treba shvatiti bukvalno i zanemariti ličnu higijenu, jer reke i potoci od Preobraženja nisu za kupanje – u njihovim virovima i brzacima može da se lako prehladi i “zakači” neka boleština. A iznad tanke vode Jasenice se verovalo da može ujesti zmija onoga koji se posle Preobraženja kupa u reci. I kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje beliti se.
 

Narod pripoveda, a etnolozi su zabeležili, da se na Preobraženje i nebo, u gluvo doba noći, kao na Bogojavljenje (19. januara), tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se, sići će s' uma.

 

Preobraženje Isusovo na gori Tavor

 

U poslednjoj godini svog zemnog života Isus Hristos je sve češće pominjao svojim učenicima stradanje koje mu predstoji, slavu koja mu sleduje posle raspeća na krstu i da je njegovo carstvo duhovno i večno.
 

Da ne bi klonuli duhom posle njegovog stradanja, Isus povede sa sobom apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor da im delimično pokaže svoju božansku slavu. U vreme molitve, on se preobrazio: njegovo lice sijalo je kao sunce, a njegove haljine behu bele kao svetlost i pored njega su se tada pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija, govoreći s njim o predstojećoj mu smrti u Jerusalimu. Udivljenim apostolima javio se iz oblaka Božiji glas, saopštivši da je Isus sin njegov.

 

Narodni običaji za Preobraženje

 

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv. Nije dobro da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan u mehani provedu – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće.
 

Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi. Ponegde se postilo i zbog divljih zverova. Bio je običaj da se tog dana jedu ribe i rakovi, ulovljeni u jazu vodenice-potočare.
 

Pošto je avgust i voćni mesec, kušanje svakog prvog roda voća, po starom lepom običaju i duševnom narodnom poimanju, valjalo je sa nekim podeliti. Svuda je bilo uobičajeno da se grožđe prvi put okusi na Preobraženje. Okušalo se grožđe-prvenac, ponegde nazvano “ranka”, koje najpre i dozreva.
 

U nekim krajevima rano grožđe se najpre nosilo u crkvu, a u Popovom polju kod Trebinja mnogi neće prije okusiti grožđa dok ne “okuse tog blagoslovenog”. U Visočkoj nahiji tog dana će, svedoče knjige starostavne, “pravi Srbin prvi put okusiti grožđe i to u crkvi”, a u Leskovačkoj Moravi veruju da se tada “pravi pričes” za godinu dana. Na taj blagdan se obavezno išlo u crkvu i na vašare.
 

U Srbiji je 30 hramova posvećeno Preobraženju, a u mnogim mestima “grme” vašari na taj zavetni dan, kao i u Aranđelovcu, kojeg se beležnik ovih redova rado seća.
 

Mnogo je preobraženjskih običaja i verovanja u Srba. U okolini Boljevca na Preobraženje su brani lešnici i preko cele godine čuvani za lek, kad nekoga gadno zaboli uvo. Verovalo se da će, kada se bolesniku daju takvi lešnici da ih pojede, on ozdraviti.
 

U Negotinskoj krajini su domaćini u svitanje odlazili u svoje vinograde i iz puške streljali suncokrete prilikom izgreva sunca – da se “seme njegovo raspe po svemu vinogradu”. U boljevačkim selima su glavu (cvet) suncokreta (sunčogleda), probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadi i glavobolje.
 

U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju.
 

Bio je običaj u homoljskim selima da na Preobraženje žene i devojke ustaju pre sunca i “pomalo porade od svakog ženskog rada”, jer se verovalo da će ih Bog preobrnuti (preobraziti) da budu vredne, a posle ne rade ništa ceo bogovetni dan.
 

Mnoge su današnje devojke, izgleda, pogrešno to shvatile.
 

Umesto da se preobraze – uobrazile se!

Iz knjige “Nenačeta voda” Praznici i običaji u Srba – za početnike, autor Dragovan Laza Lazarević.
Izvor: Kuća dobrih vesti
Tekst u celosti preuzet sa http://www.dobrevesti.rs/