недеља, 21. јул 2019.

Fotografija SVETA GORA.

Блажени Прокопије Устjушки

Блажени Прокопије беше пореклом Варјаг а занимањем трговац, богат. Дошавши са много робе у Новгород, он виде сву красоту Православља, и упознавши православну веру веома је заволе. Желећи да је потпуно изучи и усвоји, он стаде тражити таквог богонадахнутог мужа који би га научио и просветио. И чувши за преподобног оца Варлама, који недалеко на Хутини беше подигао манастир, да је човек искусан и пун духовне мудрости, он оде к њему. Пошто се од преподобног Варлама он довољно научи правоверју хришћанском, он прими свето крштење. Затим раздавши сиромасима све своје имање, од кога један део поклони манастиру преподобног Варлама, он добровољно начини себе сиромахом ради љубави Христове. Он презре не само свет са пожудама његовим него и себе сама, јер се предаде јуродивом животу, и прављаше се луд и суманут пред људима, а уствари сав му разум беше погружен у Богу.


  

 
Неки од његових познавалаца, видећи такво живљење његово, стадоше га величати говорећи: Овај човек је велик прел Богом, јер са великим имањем дође из туђине овамо, из зловерја пређе у правоверје, и све своје имање раздаде невољнима, а сам заволевши сиромаштво прави се луд Христа ради. 

Чувши много пута овакве речи, блажени Прокопије се веома снужди, и не подносећи похвале од људи, он крену ка источним крајевима, свуда јуродствујући, махнитујући силно вређан и злостављан од неразумних, и тако стиже у град Устјуг. Ту и остаде да живи. Дању је ходао по граду правећи се сулуд, исмеван и бијен од многих, нарочито од неразумне деце; а ноћу је одлазио к црквама, и са сузама се молио Господу за град и људе, и за своје злостављаче, говорећи: „Господе, не упиши им то у грех!“ А када је осећао потребу да се одмори од труда, он се изваљивао на ђубришта и сметлишта. У једној ветој подераној одећи полунаг, он је зими страдао од мраза и снега, а лети је патио од врелине и сунчане жеге. Храну је примао врло малу од богобојажљивих људи, и то не сваки дан; од богаташа пак и неправедника никада није хтео ништа примити, често је много дана бивао без хране. Проводећи такав живот, он постаде добровољни мученик: морио је себе глађу и жеђу, наготовао и скитао, примао увреде, ране и ругања; и пролазио градским улицама оскудан, тужан, злостављан, он – кога не беше достојан сав свет (ср. Јевр. 11, 37-38). Пртена одећа коју ношаше беше спуштена с једног рамена, те му леђа обнажена беху готова на ударце, да се и на њему испуни Писмо: Леђа своја подметах на ударце, и образе своје на шамарање; лица свога не заклоних од руга и од запљувања (Ис. 50, 8).

Ради таквог живота његовог, у њега се усели благодат Божија, и даде му се дар прозорљивости да провиди и предсказује будуће догађаје, као што ће се видети из даљег излагања. Затим он стаде живети при саборној цркви Пресвете Богородице у паперти, свагда се молећи са сузама и са многим коленопреклоњењима, просећи оно што је корисно по град. И молитва његова беше примана пред Богом, и могаше много, јер беше у стању да праведни гнев Божји одврати од људи, о чему ево доказа. 

Једном Бог хтеде за премноге грехе људске сатрти град Устјуг муњама и страшном тучом, као што је некада сатро Амореје који су војевали противу Исуса Навина, бацивши на њих камење велико с неба (Ис. Нав. 10, 11). Јер и у хришћанству сви грешници који се не кају и ваљају се у прљавим безакоњима својим као у блату – противници су Исусу Христу, Сину Божјем и подстичу Га на гнев и на одмазду. Тако, Праведни Одмаздитељ припремаше казну и уништење граду Устјугу који разгневи Господа својим безакоњима. То свети Прокопије пророчки предузнаде, и учини граду Устјугу оно што некада учини Ниневији пророк Јона, проповедник покајања. Једне недеље у цркви стаде свети Прокопије световати људе на покајање, говорећи: Покајте се, браћо, за грехе своје и умилостивите Бога постом и молитвама. Ако ли се не покајете, сви ћете ускоро изгинути од огњеног града, јер гнев Божји наилази. – А људи не обратише пажњу на његове речи, и говораху међу собом: Овај је човек сулуд и никада ништа паметно не говори. 

По завршетку божанствене литургије бејаше свети Прокопије у паперти, плачући и ридајући неутешно. И тако провођаше он и дане и ноћи неутешно плачући и ридајући. Људи који долажаху к цркви, видећи га како непрестано плаче, питаху га: Зашто, сулуди, плачеш, и каква то туга мори твоје срце? – И одговараше им блажени: Стражите и молите се, браћо, да не паднете у напаст. – Они пак не придаваху никакву важност његовим речима. 

Трећега дана блажени Прокопије изађе из паперте и хођаше по целоме граду, са многим сузама и силним јауком објављујући свима људима да се приближава казна од Бога, и говораше: О, људи! покајте се! плачите због грехова својих и молите се, да Господ Бог одврати праведни гнев Свој и да не уништи овај град због умножених безакоња, као некада Содом и Гомор. – А људи, окамењена срца, не слушаху његову проповед, него му се још ругаху као сумахнутоме. И бејаше свети Прокопије једини усрдни молитвеник к Богу за све, показујући собом пример покајања и умилостивљујући Бога својим даноноћним непрекидним сузним молитвама.

У другу недељу у подне наиђе на град таман облак, и усред дана смрче се као ноћ. А људи, видећи ову необичну таму усред дана, чуђаху се томе и питаху се међу собом: Шта ће ово бити? – Затим са све четири стране наиђоше огромни облаци: настаде ужасно севање муња и страховита грмљавина, тако да један другога не могаху чути шта говоре; од страшног трескања громова земља се проламаше и колебаше. Тада људи осетише да је то погибија њихова која је гневом Божјим наишла на град, и у страшном часу том опоменуше се проповеди блаженог Прокопија и његовог пророчанства, па потрчаше сви у свете цркве, нарочито у саборну цркву Пресвете Богородице, и мољаху се са сузама. Дотрча у цркву и свети Прокопије, и павши пред икону Пречисте Мајке Божије мољаше је лијући силне сузе да буде усрдна заступница пред Сином својим и Богом за људе који сагрешише и гнев Божји на се навукоше. А молећи се он, као древни пророк Мојсије, вапијаше к Богу: Опрости, Господе, људима овим грехе њихове; ако нећеш, избриши ме из књиге Своје у коју си ме уписао (2 Мојс. 32, 32). 

Пошто се свети Прокопије и сав народ дуго са ридањем молише усрдно к Богу и к Пречистој Богородици, показа се предивно чудо од иконе Пресвете Мајке Божије: миро изиђе из ње, и тецијаше као из извора, и напунише тим миром црквене сасуде. И у то време промени се ваздух и страшни облаци са муњама и громовима удаљише се од града за двадесет потркалишта над пуста места, и тамо одаждише врело камење те сажегоше и уништише многе шуме, а од људи и стоке никога не убише, заступништвом Пресвете Богородице и молитвама светог Прокопија. Од мира пак што истече од иконе Пресвете Богородице, људи се помазиваху благослова ради, и болесници се исцељиваху и здравље добијаху. И би велика радост граду што се избави од очигледне пропасти и што доби на дар целебно миро од благодати Пресвете Богородице. 

Свети угодник Божји Прокопије и надаље се по обичају свом прављаше сулуд, мудро скривајући врлину своју пред људима. А какво беше његово трпљење у злопаћењима, и каква милост Божија беше са њим, јасно се види из следећег. Једне године зима беше изузетно љута, мраз неподношљив, ветар ужасан. А паде тада и снег превелики, те многе куће затрпа, и многи људи и стока не само на путевима него и у граду и по селима премрзоше, и птице падаху мртве на земљу, и ништи беху у великој оскудици и муци, и многи од њих измрзоше. Та страховита цича зима продужи се много дана. У то време и свети Прокопије онако наг силно настрада од велике зиме. Једне ноћи он изиђе из црквене паперте и оде прекопута цркве к малим кућицама у којима живљаху ништи, желећи да се бар мало загреје код њих. Ништи, осетивши да он долази, једни чврсто затвараху врата пред њим, а други изиђоше на њега штаповима, и бијаху га, и одгоњаху од себе, вичући: „Одлази одавде, лудо, одлази!“ И он, отишавши од њих, уђе у неку празну просторију, нађе у једном углу псе где леже, и леже поред њих да се мало загреје. Но пси, уставши, побегоше од њега. А слуга Божји, видећи да га се гаде не само људи него и пси, говораше у себи: Нека је благословено име Господње од сада и довека. – И врати се опет у црквени притвор, и седе сагнувши се; и тресући се целим телом он мишљаше да ће издахнути, и мољаше се да му Бог душу прими. Онда изненада осети у себи топлоту и отворивши очи, угледа пред собом ангела Божјег, који му се јавио онако као некада у Цариграду светом Андреју Јуродивом када се овај злопатио од љуте зиме. Ангео имађаше у руци рајску грану, расцветану разним цветовима; додирнувши њоме лице блаженог Прокопија, оживи га, и загреја му тело миомиром оних цветова, као некада Андрејево. 

И тако свети Прокопије у злопаћењу свом, надгледан и закриљен милошћу Божјом, проведе ту љуту зиму неповређен. А све то што се догодило с њим, он касније исприча једном блиском пријатељу свом, клирику црквеном, по имену Симеону, пуном богоугодних врлина, потоњем родитељу светог Стефана Пермског. Но пошто споменусмо оца светога Стефана, не треба да прећутимо ни пророчанство светог Прокопија о његовој матери, које по доласку светога у град Устјуг би на следећи начин: У време вечерњег богослужења у саборној цркви тамо дође са својим родитељима трогодишња девојчица Марија; угледавши је, блажени Прокопије јој се поклони до земље, затим громко рече да сви чују: „Ево долази мати великог Стефана епископа, учитеља Пермског.“ Чувши то, многи паметни чуђаху се у себи, говорећи: Може ли у Пермији бити епископа? – Јер у то време Пермски крај још не беше просвећен светом вером, и не беше тамо ниједног хришћанина већ све сам идолопоклоник, све до дана светога Стефана, сина ове девојчице Марије која кад одрасте би удата за гореспоменутог Симеона. Тако се испуни пророчанство светог Прокопија. 

Овај праведник често одлажаше на обалу реке Сухоне, близу које се налажаше град Устјуг, и тамо сеђаше на камену. И посматрајући оне што пловљаху у чамцима, самилосно се мољаше Богу за њих, да им да тиху пловидбу. То место на речној обали и камен веома му беху мили, и много пута је молио људе који би се тамо задесили, да му после смрти погребу тело на том месту и камен положе на гробу. 

Поживевши много година и провидевши своју смрт, блажени Прокопије оде ноћу к обитељи светог Архистратига Михаила и недалеко од ње престави се ка Господу, а да нико о томе није знао. Престави се свети Прокопије 1303 године осмога јула, на дан истоименог угодника Божјег светог великомученика Прокопија. Те ноћи паде велики снег, око два педа, и покри сву земљу и сву летину, и би студ и мраз и олуја, али ништа не нашкоди плодовима земним, јер сунчана топлота убрзо истопи снег и ваздух постаде врло благ. 

Те ноћи на јутарњем богослужењу у саборној цркви јереји и клирици, не видевши Прокопија у цркви, чуђаху се, јер блажени никада не пропушташе ниједно богослужење дневно и ноћно. Они га онда потражише око цркве, али га не нађоше. И пошто блаженога не беше ни на литургији, они га стадоше тражити свуда; тражише га три дана и не нађоше. Тек у четврти дан, недалеко од манастира светог Архангела Михаила они нађоше на крају моста мртво тело његово покривено снегом, са лицем к небу окренутим, рукама на грудима прекрштеним и очима затвореним. Они га онда узеше и чесно на главама својим однеше у саборну цркву, при којој он у паперти проживе многе године. И пошто га прописно опојаше, они га погребоше на његовом омиљеном месту крај реке Сухоне и камен му на гробу положише, као што је за живота изражавао жељу. Потом многа чудеса стадоше се догађати на гробу блаженога Прокопија, и над чесним моштима његовим би подигнута црква. И због многих исцељења од најразноврснијих болести би установљено да се празнује дан његовог престављења. И нешто мало од чудесног житија његовог и необичних подвига његових овде се записа, у честан спомен угодника Божјег Прокопија, на корист читалаца и слушалаца, а у славу Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног сада и увек и кроза све векове. Амин.
 
21 / 07 / 2019



Свети Прокопије: Ево зашто никако не смете псовати на овај дан

  

Српска православна црква и верници данас славе Светог Прокопија, а мало је позната чињеница да је српски град Прокупље по њему добио име.
Свети Прокопије је живео у 4. веку. Рођен је у Јерусалиму као Неаније, а службовао је у војсци цара Диоклецијана.


Према легенди, у време прогона хришћана, Диоклецијан је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и тамо затре хришћане. На том путу десио се јак земљотрес након кога му се обратио Бог речима: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?”. На његово питање: „Ко си ти, Господе? Не могу да те познам”, показао се у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и зачуо се глас: “Ја сам Исус распети Син Божји, овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом”.

Овај догађај потпуно је променио Светог Прокопија. Када је као победник ушао у Јерусалим објавио је да је хришћанин.

Када су га, због те изјаве, извели на суд, Свети Прокопије је скинуо мач и војводски појас и бацио се пред судијом, показавши тиме да је он само војник Христа Цара.

http://www.opanak.net/wp-content/uploads/2016/07/sveti-prokopije-2.jpg  

После великих мучења бачен је у тамницу, где му се опет јавио Господ Исус Христос, који га је крстио и дао му име Прокопије. Једног дана дошло му је на тамнички прозор 12 жена и рекле су му: “И ми смо слушкиње Христове.” Оптужене за ово оне су бачене у исту тамницу, где их је свети Прокопије учио вери Христовој, а нарочито томе како ће примити мученички венац. Зато се у чину венчања помиње свети Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене.

 
У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

Бројна народна веровања везана су за празновање овог свеца.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер свети Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на овај дан није купало.

http://www.opanak.net/wp-content/uploads/2016/07/srpska-pravoslavna-crkva-slavi-svetog-prokopija.jpg  

 
Иако није уписан у црквени календар црвеним словом велики значај се придаје овом свецу код нас.

Постоје и породице које Светог Прокопија славе као крсну славу.

Пошто је реч била о благом свецу који је увек видео само оно најбоље у људима, на данашњи дан се избегавају свађе и псовање што се нарочито допада мамама које ове добре навике и иначе покушавају да усаде деци.

Због чињенице да се његово име помиње приликом склапања брачне заједнице, у неким крајевима се верује да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије данас походи и благосиља младенце.

Извор Опанак.нет

 

субота, 20. јул 2019.

Свети великомученик Прокопије


 Danas je Sveti Velikomučenik Prokopije.Postradao za Hrista 303 godine u stravičnim mukama. http://t.co/jMc2dfouBv  


Данашњег дана, 303. године, мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Св. Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир св. Прокопија,
  у ком се чувала рука  светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.
 
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.

Извор хттп://
www.св-јелисавета.орг.рс/ 
Срећан и Богом благословен празник,да славимо Светог Прокопија дуго,дуго година. † † † 


Молитва Светом Прокопију (Kabarnos, Greece)





                    


DANAS OBELEŽAVAMO SVETOG PROKOPIJA: Praznuje se radi zdravlja dece, a evo zbog čega se izbegavaju kupanje i svađe

DANAS OBELEŽAVAMO SVETOG PROKOPIJA: Praznuje se radi zdravlja dece, a evo zbog čega se izbegavaju kupanje i svađe  

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca.

Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi. U pojedinim delovima Srbije današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje.


Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan. Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje. Praznuju ga i muslimani.


Na današnji dan 303. godine mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.

Javno je ispovedao svoju veru, znajući da će biti pogubljen.

U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir Svetog Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.


Verovanja na Svetog Prokopija


U pojedinim delovima Srbije veruje se da je na dan Svetog Prokopija dobro venčavati se, jer se ovaj svetac smatra zaštitnikom mladenaca koje blagosilja i pohodi.

Takođe, na današnji dan nikako nije dobro, kako kažu običaji, da se kopa ili sahranjuje.

U nekim krajevima Srbije, na Svetog Prokopija nije se ni kupalo. Ovog sveca rudari smatraju svojim zaštitnikom, a smatra se i da je on čuvar dece.

 
(Kurir.rs/Foto: Printscreen, Youtube)



DANAS JE SVETI PROKOPIJE, A OVAJ OBIČAJ NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE: evo šta treba da izbegavate na ovaj sveti praznik Foto: Shutterstock


Izvor: Kurir



Прокупље и Куршумлија, мистична дела природе

Град Прокупље, на реци Топлици, удаљен је 250 километара од Београда, а 31 км југозападно од Ниша.
Варошица у духу архитектонског академизма данас делује модерно и младо. Међутим, судећи по досадашњим археолошким налазиштима, испод овог града има остатака ранијих цивилизација.

Општина Прокупље, Фото: www.superodmor.rs
Општина Прокупље, Фото: www.superodmor.rs
Археолошка налазишта у околини Прокупља сведоче да је овај крај био насељен већ у седмом миленијуму пре нове ере. Ископине у околини града датирају из различитих периода и сведоче о обичајима сасвим другачијих култура и цивилизација. Из периода када се Прокупље звало Хаммемум, на брду Хисар изнад града, налази се вредан споменички комплекс – Тврђава Хисар, која је са три стране опасана реком, а некада је штитила главну везу Поморавља са Косметом. Сама тврђава састојала се од доњег и горњег града. Турци су је заузели 1454. године, у исто време када и Крушевац. Од ранијих утврђења данас постоји Југ-Богданова кула, из које се, према тврдњама, обезбеђивало коришћење воде са Топлице. Народно предање легендарног Југ-Богдана, његових девет синова Југовића и мајку Југовића, везује за Прокупље. Зато толико места у овом граду носе име по Југ-Богдану. Многи трагови ранијих цивилизација могу се упознати и у Народном музеју, у центру града.

Црква Светог Прокопија, у подножју Хисара, веома је значајна за овај град. Језгро храма потиче из 9. века, када је био тробродна базилика. Касније је више пута обнављана и дограђивана, па је тако постала и петобродна базилика. У њој почивају и мошти светог Прокопија, пренете из Ниша, а по коме је и само Прокупље добило име. У споменичком комплексу на Хисару постоје остаци античког храма и једне ранохришћанске цркве. Латинска црква, у народу позната као Југ-Богданова, налази се у непосредној близини цркве Светог Прокопија. Подигнута је у 14. веку на темељима римског светилишта, највероватније посвећеног Херкулу, чија је статуета пронађена приликом ископавања. Ову једнобродну цркву користили су Дубровчани, који су и овде имали бројну трговачку колонију, те је зато и добила назив Латинска.

У новијој историји, најдраматичнији догађаји у области Прокупља догодили су се током Првог светског рата. Крајем 1916. године, у време бугарске окупације, овде је избила велика буна. У гушењу Топличке буне мучки је побијено 20.000 људи.
Свети Никола Куршумлија, Фото: hotelfranica.com
Свети Никола Куршумлија, Фото: hotelfranica.com
На 32 километру југозападно од Прокупља налази се Куршумлија. Овде се налазио римски град Ад Финес (На крају). Стефан Немања, родоначелник српске светородне лозе Немањића, једно време (у 12. веку) боравио је овде. Његове задужбине, манастири Пресвете Богородице и Светог Николе, биле су прекривене оловним кровом, који је бљештао на сунцу. По тим црквама, и град је једно време носио назив Беле цркве. Звао се још и Топлице, највероватније по изворима минералних вода по којима је овај крај познат. Име Куршумлија дали су јој Турци, због оловних кровова на црквама (куршум–олово).

Овај крај познат је и по многим легендама о реци Радун, а према једној од њих реке ту теку узводно!

Луковска бања, Фото: www.funtravelnis.rs
Луковска бања, Фото: www.funtravelnis.rs
У околини данашње Куршумлије, у селу Виче, археолози су открили остатке бањског лечилишта из 3. миленијума пре нове ере. Овај локалитет сматра се најстаријом бањом на свету. И данас се у близини Куршумлије налази неколико бањских лечилишта, у којима извире вода чији се квалитет сматра најбољим на свету. Пролом Бања је од Куршумлије удаљена 23 километра. Велики број минерала, у малим количинама, чини ову Бању једним од најпогоднијих бањских центара у Европи. Флаширана вода „Пролом“ веома је делотворна, као допунска терапија, за све који пате од бубрега и болести мокраћних путева. Луковска Бања, од Куршумлије удаљена 35 км, место је где се успешно ублажавају болови настали као последица реуме, обољења кичме или повреда. Термоминералне воде у овој Бањи извиру са температуром између 59 и 690Ц, брзином од чак 100 литара у секунди.
Радан планина, Фото. www.destinacijeusrbiji.rs
Радан планина, Фото. www.destinacijeusrbiji.rs
Недалеко од Куршумлије, у подножју планине Радан, уздиже се варош без мештана – Ђавоља варош. До ње се долази када се из овог града крене ка Приштини. Овај јединствени феномен природе добио је име по свом необичном и за народну машту језовитом изгледу. Налази се изнад Ђачког потока, у коме због велике концентрације гвожђа и сумпора нема никаквог живота. Ђавоља варош састоји се од око 200 земљаних стубова и пирамида покривених каменим капама.
Ђавоља варош, фото. sh.wikipedia.org
Ђавоља варош, фото. sh.wikipedia.org
Стубови су висине од два до двадесет метара, дебљине од пола до три метра и углавном су сврстани у редове са заједничким основама. До настанка ових стубова долази сталним ерозивним радом кише од које их штите камене капе, док је остало земљиште око њих спрано. Број стубаца варира јер се стално стварају нови и урушавају стари, а сваки од стубова има свој јединствени облик који се стално мења. Народно предање има неколико различитих објашњења за настанак ових стубова, а међу њима се истичу два. Прво каже да су стубови, заправо, окамењена деца која су при једној опклади надмудрила ђаволе. По другом, ђаволи су хтели да организују венчање између брата и сестре, а нека виша сила је окаменила сватове да не би починили грех. Када дува ветар између стубова, ствара завијајуће звуке који доприносе необичној атмосфери. У близини се налазе Ђавољи извори, названи тако због високоминералне киселе воде која има црвену боју. Ђавоља варош кандидована је за једно од светских природних чуда.
Сијеринска бања, Фото: www.srbijanac.rs
Сијеринска бања, Фото: www.srbijanac.rs
НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– шетњу по Хисару
– третман у Пролом Бањи
– одлазак у Ђавољу варош

ГЕЈЗИР

На југу Србије, на обалама реке Јабланице и у подножју планине Гољак, налази се Сијаринска Бања. Овде има 18 минералних вода, температуре од 32 до 720Ц. Посебну атракцију, јединствену у Европи, представљају гејзир топле воде чији водени стуб достиже висину од осам метара и повремени гејзир који еруптира на сваких десет минута.

Te кст  у целости преузет са Јужнасрбија инфо

06. (19.) Јула празнује се Свети СИСОЈЕ ВЕЛИКИ (заштитник мајки и деце)

Fotografija Света Петка Ђунис.  


МОЛИТВА преподобном СИСОЈУ ВЕЛИКОМ

Клањам ти се, свети и преблажени Сисоје! Славим и хвалим велику силу твоју, коју задоби благословом Божјим, да можеш ловити нечисте бесе! Славим ти име свето, јер ти си задобио милост Божју постећи и Богу се молећи; примио си дар Духа Светог, да можеш лечити болне и мртве подизати. Клањам ти се и, као праведнику Божјем, најискреније молим: у борби овој сачувај ме од немила удеса, огњене стреле, копља, мача и сваког смртоносног оружја. Ти си велики и моћан, Богом си благословен и узми ме у крило своје и помоли се за мене Господу, нека ми подари снагу и силу, да сатрем непријатеље у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
У Оца се уздам, Сину прибегавам, Дух Свети ће ме заклонити, Света Тројице, слава ти!

МОЛИТВА друга преподобном СИСОЈУ ВЕЛИКОМ

О, чудесни оче Сисоје, велики чудотворче, свима који ти прибегавају брзи помоћниче, погледај са небеске висине на нас немоћне и слабе, оптерећене многим гресима и невољама.
Помилуј нас милосрђем својим и помози нам да заповести Божије беспрекорно извршавамо, да веру православну чврсто држимо, да покајање за грехе своје усрдно Богу приносимо, да у побожности хришћанској напредујемо, и да достојни будемо твог молитвеног заузимања за нас пред Богом.
Посебно те молимо велики светитељу Сисоје, да нашу децу чуваш од свих зала и невоља, да помогнеш да узрастају здрави телесно и духовно, да им никаква сила овога света не науди, те да буду просвећени Духом Светим, на радост и понос својим родитељима, Цркви и отаџбини на корист. Посебно те молимо дивни светитељу да уразумиш мајке да не убијају децу у утроби својој, већ да пород свој донесу здрав на овај свет.
Услиши нас светитељу Божији, који ти се са вером и љубављу молимо, и не презри нас који тражимо твоју заштиту; сада и у часу смрти наше помози нам и заштити нас молитвама својим од злобних нападаја демонских, да њихова сила не завлада нама, него да се твојом помоћи удостојимо наследити блаженство рајских обитељи.
Сву своју наду полажемо на тебе, преподобни оче Сисоје, буди нам путовођ ка спасењу, и приведи нас ка незалазној светлости вечнога живота, богопријатним посреедовањем твојим пред престолом Пресвете Тројице, да са свим светима славимо пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа сада и кроза све векове. Амин!