уторак, 23. мај 2017.

СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ 24. мај

 

  


У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној." Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и незна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се много струко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испу ниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).

Ми не знамо како да изразимо скрушеност побожног срца и недоумицу ,,са каквим похвалним венцима да овенчамо... и са каквим похвалним песмама да узнесемо богомудре учитеље!" Из баште побожности можемо набрати много цвећа да бисмо исплели најлепше венце, којима ћемо да украсимо светитељски лик двојице равноапостолне браће Ћирила и Методија. Али ми смо немоћни да опишемо сву лепоту те духовне велелепности коју можемо да сакупимо из баште побожности.

Света браћа Кирило и Методије, као просветитељи словенских народа, толико су пријатни Богу и велики пред људима, колико и апостоли Христови; због тога их света Црква молитвено истиче као равноапостолне. Словенске народе они су про светили светлошћу Јеванђеља. И тако, они народи који су седе ли у тами духовног незнања, где су дуго чезнули, били су обасјани светлошћу Божанске науке. Ето откуда долази одушевљење побожном срцу пред делом свете браће, ето откуда долази молитвено поклоњење пред њиховом светошћу! Засијала је неугасива светлост Христове науке по целом словенском пространству и настаде дан нове духовне историјске судбине за словенске народе. Јер је многобоштво било мрак незнања и из тога мрака света браћа су извела словенске народе у пределе духовног знања и начинила их народима способним за културни и државни живот.

Мрак незнања, религиозног, моралног, друштвеног незнања, мрак без просвећености јесте сенка смрти. То се види у судбини свих људи и народа. Они људи који не напуштају мрачан живот остају неплодни, како за себе, тако и за друге. Они одлазе из овога света не додавши било какав добар допринос заједничком животу, те да на тај начин украсе себе великом чашћу сарадника у Божјем свету. И народи, који су стајали по страни живота и које није обасјала светлост, распадали су се и полако нестајали. Тамо, у мраку незнања, пропадају стваралачке силе и постају неплодне.

Али, ето, света браћа Ћирило и Методије, просвећујући огромни свет Словена светлошћу Христове науке, изведоше тај океан људи из сенке смрти и начинише их живим светом про свећених и културних народа. Снажно се подижу таласи просвете и духовних тежњи на бескрајном океану Словена у току многих векова. Високо се издижу врхови силних таласа духа, по кретани дубином океана, који се узбуркава помоћу речи Христове и благолатних сила Духа Божјега. Вековима хучи океан словенства и испуњује га хармонијом вере, побожности и културним уздизањима целокупне историје човечанства.

У истој молитвеној песми, која је ове вечери прозвучала сводовима Божјега храма, каже се даље да је и наш народ као дивља маслина био од стране свете Браће пресађен на оплемењени корен Православља. Видите ли како се са мало речи описује необорива историјска истина да је наш народ, кроз хришћанство био облагорођен и духовно препорођен, да би родио благе плодове просвете и врлине. Наш је народ имао духовне моћи, имао је стваралачке способности које му је Бог у душу усадио. Али да исте не би избујале у лоше плодове, потребно је било да народ буде пресађен на здрави корен хришћанства, те да тако донесе благе плодове вере и духовне културе, духовног и моралног живота. Кроз хришћанство је оваплоћена душа нашег народа. Да би била здравау стваралачком смислу и да би се уздигао целокупни народни живот. Тако је наш народ забеле жио необичан напредак и дао значајан допринос за напредак целокупног словенства.

Историја је светлим словима забележила заслуге свете браће Ћирила и Методија, како за наш народ тако и за све словенске народе. Света Браћа, покретани тежњама вере, као верне слуге Божанског Просветитеља Исуса Христа, предали су се подвигу и бдењу да би пронашли словенску азбуку, помоћу које би јеванђељска истина била објављена словенским народима.
Они су превели с грчког на словенски језик свештене и црквене књиге, да тако јеванђељска просвета продре дубоко у недра народа и да га препороди за нов живот. Створио се почетак благодатно просвећене црквености, помоћу које је као с јаким тврђавама била чврсто заштићена, како јеванђељска вера, тако и национална судбина нашега народа. У православном словенском свету подигнуте су цркве, које су биле светионици у огромном и нерукотворном дому тих народа. И тако, поред осталих словенских народа, и наш је народ чврсто ступио на пут једне боље судбине коју прати благослов Божји.

Дело свете Браће Ћирила и Методија продужили су њихови ученици с новим значајним успесима, који су златним словима записани у историјском летопису нашег народа. Споменимо само Охридског учитеља, епископа и чудотворца Климента пре славног, чије дело значи неизмеран допринос просвети словенских народа и јачању народног духа и народне свести. Тај изданак ћирило-методијевског стабла, који је укорењен дубоко у животну снагу корена Јесејева (Ис. 11, 10), који је Христос Господ, шири се гранама својим над нашом земљом, као њен заштитник и надахнуће.

Кирило-методијевском делу наш народ дугује своје државно уређење, а у вековима искушења и ропства - дугује силу верске и народне отпорности против нападача на земљу и душу његову. Због тога је наш народ, који је преко дела ове двојице браће просветитеља ушао у дворове Господње. очувао сећање на њихову изванредну молитвену успомену, призивајући у усрдним молитвама њихову помоћ и заступништво пред Богом.

И сада наш народ, кога је црквени песник био описао као дивљу маслину, црпећи животну снагу из стабла дубоко укорењеног у Ћирило - Методијевску Богу пријатну службу, расте као огромно дрво, благодатно повијено и украшено добрим плодовима, да под његовим хладом деца његова увек налазе одмор и утеху у тешким бедама, а благодатни сокови тог оплемењеног дрвета народног бића јесу сокови стваралаштва, уздизања и духовног преображаја. И црквени песник завршава: ,,Од Бога добисмо мир и богату милост." Какав необухватни мир примише словенски народи кроз хришћанство, какав необухватни мир прими и наш народ, те унутрашње измирен силом Христовом да ствара чврсту везу свога јединства - друштвеног, државног, духовног и културног.

И још много богатих милости прими наш народ! Његова далека и ближа историја нас учи, да од Божјег благослова долазе милости кадгод се Ћирило - Методијевски народ побожности обраћао Оцу светлости, од Кога долазе сви савршени дарови.

Дакле, молимо се Богу, призивајући помоћ свете браће Ћирила и Методија, како нам на небу не би била оскудна милост Божја, да се међу нама и око нас освежава пут Господњи и да цео свет буде благословен богопознањем, миром и благословом. Амин!

Кирил, Патријарх бугарски
Текст преузет из књиге ПУТ ГОСПОДЊИ, Ниш, 1970. 
Извор: Епархија бачка

ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО:

 
Вазнесење - Спасовдан
 
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).
Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν  Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.  
 
Извор  
 
 

Čuvarkuća - "uvek živa" i delotvorna

Lekovita priroda - Sok čuvarkuće se konzumira u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat...

 

Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!"  

Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa". Prepoznatljiva po debelim, mesnatim listovima punim vode, ova višegodišnja biljka raste od Maroka, do Irana, na Pirinejskom poluostrvu i Alpima, Karpatima, Kavkazu, Turskoj i Balkanu. U narodu je poznata i kao pazikuća, divlje smilje, žednjak.
Bere se od marta do oktobra, a ako je u saksijama, onda čitave godine. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat, flavonoidi, mravlja i jabučna kiselina.
U narodnoj medicini koristi se zbog antiupalnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti tinkture i čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena (mast u uvu) i smanjuje bol. Da bi se postigao željeni efekat, dovoljno je iz lista u uvo ukapati dva do tri mililitra soka, odležati nekoliko minuta, a zatim pustiti da sok iscuri napolje.
 
ZA MENSTRUALNE TEGOBE
 
Čaj se koristi kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, dijareje i čireva. Čaj se priprema tako što se 10 grama sveže ili 12 grama osušene čuvarkuće kuva 15 minuta u četvrt litra vode. Nakon kuvanja sadržaj se procedi i ostavi da se ohladi. Prva šoljica čaja pije se ujutru na prazan stomak, a zatim svakog sata po jedna supena kašika. Ovaj čaj se ne preporučuje trudnicama i dojiljama. 
 
Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, predstavlja pravo rešenje za opekotine, ubode i ujede. Čuvarkućom može da se tretira kurje oko, kao i pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. Dovoljno je mesto zahvaćeno nekom od navedenih promena premazati njenim sokom ili staviti oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Popijen deluje i detoksikacijski pa se preporučuje nakon neumerenog jela i pića.

Poklonici alternativne medicine tvrde i da celi listovi ove biljke u medu leče miome i ciste na materici. Smesa se pravi od 300 grama čuvarkuće i 300 grama pravog prirodnog meda, po mogućstvu kestenovog. Ubrani listovi se prvo dobro operu, a zatim samelju u blenderu ili u nekom drugom aparatu. Dobijena kaša se pomeša sa medom u staklenoj tegli i ostavi da odstoji sedam dana u frižideru, uz ponovno povremeno mešanje. Nakon sedam dana lek se uzima tri puta dnevno, po jedna supena kašika. Prva kašika uzima se ujutru odmah nakon buđenja, druga u toku dana između obroka, a treća pred spavanje.

Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ciste uglavnom nestaju, tvrde narodni lekari. Oni insistiraju da se terapija sve vreme sprovodi u kontinuitetu bez prekidanja.

Ističu i da je ovako spremljena smesa delotvorna za čišćenje i jačanje celokupnog organizma. Stimuliše metaboliazm, popravlja varenje i poboljšava urednost stolice. Ruski narodni lekari tvrde da pomaže i kao lek za jačanje srca.

Čuvarkuću smatraju jednim od najsigurnijih "prirodnih lekova", bez ikakvih štetnih posledica. Bez straha i na lice mogu da se nanose uzdužno rasečeni listovi, jer njihov sok sadrži mnoštvo korisnih nutrijenata koji hrane i ujedno zatežu kožu lica. Sok, inače, odlično hidrira i omekšava grubu ili ispucalu kožu laktova, ruku i peta.

SOK KAO TONIK
Za tretman kože lica sitno iseckajte jednu "glavicu" srednje veličine čuvarkuće i rukom iscedite sok. Tako dobijen sok nanesite rukom ili vaticom i ostavite da deluje sat vremena. Već nakon prve primene uočavaju se vidljive promene, tako što lice postaje zategnutije, ali ne suvo i neelastično. Brzo nestaju i eventualna oštećenja u vidu akni ili ranica. Ovaj sok možete da koristite svakodnevno, a posle primene lice operite mlakom vodom i stavite neku hidratantnu kremu.

Izvor Novosti.rs

Top 8 zdravih namirnica za zdrav i blistav osmijeh

Kad je u pitanju zdravlje vaših zubi, vrijedi fraza “ono si što jedeš”.
Slatke namirnice kao što su slatkiši i gazirani sokovi samo pospješuju nastanak karijesa koji se sve popularnije naziva i zubna bolest prehrane.
S druge strane, postoje i namirnice koje nam pomažu očuvati blistav osmijeh. U nastavku saznajte što jesti kako bi zubi ostali zdravi i jaki.

Što je zapravo karijes?

Karijes je najraširenija infektivna bolest, a nastaje isključivo zbog prisutnosti bakterija u usnoj šupljini koje dolaze putem namirnica bogatih ugljikohidratima i šećerom.
Dakle možemo zaključiti da se uz redovito četkanje zubi, redovite odlaske stomatologu (barem dva puta godišnje) te zdrave prehrambene navike može smanjiti nastanak karijesa.
O pravilnom četkanju ćemo govoriti nekom drugom prilikom, a na redovne posjete stomatologu ćemo vas uvijek podsjećati. Sada je pak vrijeme da saznate koje namirnice su prirodni i uspješni borci protiv karijesa.

1. Sir

Sama pomisao na sir potiče lučenje sline koja prirodno štiti usnu šupljinu :)
Sama pomisao na sir potiče lučenje sline koja prirodno štiti usnu šupljinu :)

Vjerojatno niste očekivali kako ćemo popis zdravih namirnica započeti sa sirom - jednom od namirnica koja je dobro poznata po popriličnom broju kalorija i udjelom masti.
No, sir može biti prirodna zubna pasta. Na primjer, kiseline koje se nalaze u cheddar siru bore se protiv bakterija, uklanjaju hranu sa zubi i održavaju pH ravnotežu u ustima.
Isto tako, kad jedemo sir povećava se lučenje sline koja prirodno čisti zubnu površinu, smanjuje zadah iz usta i uklanja kiselinu koje mogu oštetiti zube.
Zato je s vremena na vrijeme poslije obroka dobro pojesti koju krišku sira :)

2. Jogurt

Jogurt sadrži probiotike koje sprečavaju krezubi osmjeh :)
Jogurt sadrži probiotike koje sprečavaju krezubi osmjeh :)

Svi mliječni proizvodi bogati su kalcijem i proteinima koji štite zubnu caklinu, no ono što jogurt čini zaista posebnim su probiotici, tj. zdrave bakterije pomoću kojih se smanjuje razina bakterija u usnoj šupljini zaslužnih za loš zadah i bolesti zubnog mesa.
Ali to nisu sve blagodati koje jogurt nosi sa sobom. Rezultati jednog japanskog istraživanja jasno pokazuju kako jogurt zbog svoje mliječne kiseline i probiotika sprječava ispadanje zubi i smanjuje rizik od parodontoze (kronična infekcija koja zahvaća zubno meso i kost koja podupire zube).
Ako se u svoju svakodnevnu prehranu odlučite dodati jogurt izaberite običan, a ne voćni obogaćen šećerom.

3. Lisnato povrće

Zeleno lisnato povrće bogato je kalcijem koji jača zube
Zeleno lisnato povrće bogato je kalcijem koji jača zube

Naravno, sve vrste povrća su zdrave, ali ipak se zeleno lisnato povrće posebno ističe kod njege zubi.
Ovo povrće sadrži nisku razinu masti i kalorija, a visoku razinu vitamina i minerala. Također je bogato kalcijem, folnom kiselinom i vitaminom B koji imaju mnoge zdravstvene prednosti za održavanje zdravlja usne šupljine.
Primjerice konzumacija hrane bogate ovim nutrijentima može ublažiti upalu desni što je posebno vidljivo kod trudnica.
Iako je prilično nezgodno kada komadići špinata zapnu među zubima, špinat je bogat magnezijem koji je presudan za zdravu zubnu caklinu. Pola šalice ovog povrća sadrži čak 78 mg magnezija.
Ako ne znate kako bi ovu namirnicu ubacili u svakodnevnu prehranu, probajte dodati šaku mladog špinata u salatu, pripremiti neki zdravi smoothie ili ga dodati na pizzu (s puno sira :))
Uz špinat uvijek možete odabrati i kelj, raštiku, zeleni maslačak, kupus i blitvu.

4. Jabuka

Iako je zdrava ne pretjerujte s jabukama jer ćete tako oštetiti zube
Iako je zdrava ne pretjerujte s jabukama jer ćete tako oštetiti zube

Jabuke, agrumi i slično voće sadrže mnogo vitamina C čiji nedostatak može uzrokovati lomljenje zubi, omekšati ih i učiniti osjetljivima. Time se otvara prostor za ulazak bakterija u njih što može dovesti do paradentoze.
No ono što jabuku ističe od ostalog voća je to što je ona najveći izvor vlakana koje odlično čiste zubni plak i “poliraju” desni. Tako jabuka srednje veličine sadrži oko četiri grama vlakana dok na primjer banane i naranče u istoj količini sadrže dvostruko manje vlakana.
Osim toga, kiselina koja se nalazi u jabukama može i posvijetliti boju zuba i ukloniti površinske mrlje, a antioksidansi u jabukama ubijaju bakterije i sprječavaju neugodni zadah iz usta.
No budite obazrivi s jabukom. Zdravo je pojesti jednu jabuku dnevno,  no više njih mogu naštetiti vašim zubima jer njezina kiselost može previše nagristi zube.

5. Jagode

Iako su crvene, jagode izbjeljuju zube
Iako su crvene, jagode izbjeljuju zube

Iako bobičastim voćem vrlo lako zamrljamo sve oko sebe, ono na zube ima potpuno suprotni učinak. Tako primjerice jagode sadrže askorbinsku kiselinu (vitamin C) koja blago izbjeljuje zube.
Jagode su također prepune polifenola koji sprječavaju nastanak i razvoj bakterija.
Želite li bijele zube, zgnječite jagode i pospite ih sodom bikarbonom. Ovu smjesu utrljajte na zube i ostavite da djeluje oko minutu do dvije. Nakon toga isperite zube vodom :)

6. Celer

Konzumiranjem čvrstih namirnica masiramo desni
Konzumiranjem čvrstih namirnica masiramo desni

Iako stabljika celera izgleda neprivlačno, bljutavo i bezokusno, on je kao i jabuka prirodna četkica za zube. Zbog svoje vlaknaste strukture, njegova vlakna prodiru između zubi i na ostala nepristupačna mjesta čisti ostatke hrane.
Isto tako dobar je izvor vitamina A i C koji jačaju zubno meso i povećava lučenje sline.
Za zdrave zube stručnjaci općenito preporučuju konzumiranje čvrstih namirnica jer pomoću njih masiramo desni i čistimo usnu šupljinu.
Uz celer, možete odabrati i sirovu mrkvu, krušku, cvjetaču ili brokulu.

7. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi su tvrdi i potiču lučenje sline
Orašasti plodovi su tvrdi i potiču lučenje sline

Orašasti plodovi su dobar izvor kalcija i proteina pa uspješno jačaju zube. No pripazite s njihovom količinom jer obiluju kalorijama. Pojedite barem jednu šaku orašastog voća na dan ili ih dodajte na salatu.

8. Žvakaće gume bez šećera

Najnovija istraživanja pokazuju kako ksilitol i sorbitol u žvakaćim gumama potiču lučenje sline, smanjuju količinu bakterija u ustima i rizik od karijesa. Žvakanje žvakaća se preporučuje jednom dnevno ili poslije obroka.
Uz dodavanje ovih namirnica u svakodnevnu prehranu obratite pažnju i na ono što pijete. Voda je uvijek najbolji izbor jer ne sadrži šećer ni kalorije.
Zapamtite kako vaša prehrana čini veliku razliku kada je u pitanju zdrav osmijeh, no ipak ne postoji nikakva zamjena za pranje zubi.
Jedna jabuka prije spavanja ipak neće zamijeniti četkicu prije spavanja, pa zato četkajte zube barem dva puta dnevno (ujutro i navečer) i naravno odlazite na redovite preglede :)  

Tekst u celosti preuzet sa sajta Poliklinika Galeković

ČUDESNE MOĆI ČUVARKUĆE: Neuništivu energiju prenesite i na kuću i domaćinstvo – RECEPTI

biljka  

Latinski naziv za ovu biljku je “uvijek živuća” što znači da je neuništiva bez obzira na uslove kojima je okružena. Gdje raste čuvarkuća i razmnožava se tu svoju “uvijek živuću” i neuništivu energiju prenosi i na kuću i domaćinstvo.
Grci i Rimljani su sadili čuvarkuću pored drugih biljaka da ih zaštite od gusjenica, raznih insekata i štetočina, a Karlo Veliki (a kasnije i njegov sin Ljudevit Pobožni) su naredili svojim podanicima da između 72 biljke koje su obavezni da sade na njivama i vrtovima bude i čuvarkuća.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka, visoka 10– 60 cm. Ima debele sočne listove složene u rozetu. Zalijeva se veoma malo, kao kaktus. Ako je čuvarkuća zasađena u dvorištu nije ju potrebno zalijevati.Cvjeta od mjeseca srpnja do listopada i u tom periodu se mogu skupljati njeni listovi za čajeve i druge ljekovite preparate.  

Svježe iscijeđeni ljekoviti sok od čuvarkuće: Ovaj sok liječi opekotine, ujed insekata, kurje oči i bradavice, pjege i fleke od sunca, herpes te ispucanu kožu. Sok pomaže i kod upale zubnog mesa, upale uha i grla.

ČAJ OD ČUVARKUĆE

Čaj od čuvarkuće pospješuje izlučivanje mokraće, pomaže kod obilne i bolne menstruacije i dizenterije. Sastojci za pripremu čaja:
2 žličice usitnjenih listova čuvarkuće 1 čaša vrele vode
Priprema čaja:
Listove preliti sa vrelom vodom, ostaviti da odstoji 2 sata, procijediti i piti 1/4 čaše, 4 puta na dan prije jela.


MED I ČUVARKUĆA KAO PRIRODNI LIJEK

med-vosak-polen
 
 
Potrebno vam je: 500 grama domaćeg meda 300 grama listova čuvarkuće

Priprema lijeka:
Čuvarkuća se samelje i pomiješa sa medom. Ostaviti da odstoji nekoliko dana.
Konzumira se žličica smjese na prazan stomak i nakon toga se ne jede ništa 2 sata. Zimi zbog smanjene fizičke aktivnosti dolazi do povećanog zadržavanja štetnih materija u organizmu. Smjesa od čuvarkuće i meda ubrzava metabolizam i čisti tijelo od toksina. Također se koristi i kod srčanih mana po preporuci ruskih ljekara. Dokazano je da uspješno liječi miome na maternici i ciste na jajnicima.  

MAST OD ČUVARKUĆE

Potrebno vam je:
 1 šaka sitno isjeckanih listova čuvarkuće 200 grama masti
Mast se opere u 9 voda. U jednoj šerpici se pomiješaju svi sastojci. Na laganoj temperaturi se mast otopi, bez kuhanja, čim se otopi skloni se sa vatre i ostavi 12 sati da odstoji. Poslije toga se mast ponovo lagano zagrije da postane tečna, procijedi se i pretoči u teglicu. Čuvati u frižideru.
Mast od čuvarkuće je ljekovita za:
Rane koje su nastale od udarca i prignječenja, zagnojene rane koje neće dugo da zarastu, otoke i protiv sunčevih pjega i fleka na koži, ubode insekata i fistule.

(Dnevne.rs /biljke-kao-lijek)


понедељак, 22. мај 2017.

Грузијски патријарх Илија: Како очувати љубав и поштовање у породици

    
Католикос-Патријарх целе Грузије Илија II написао је чланак за часопис „Срећна породица“. Одломке из те посланице прочитао је током службе у саборном храму Пресвете Троијце у Тбилисију митрополит Чијатурски и Сачхерски Данило (Дауташвили).

У Грузији, 17. маја, православци обележавају „Дан светости и јединства породице“, који је утврђен 2014. године по иницијативи поглавара Грузијске Православне Цркве, преноси информативни портал Newsgeorgia.ge.

Патријарх Грузијски је у својој посланици изнео мишљење о томе како очувати љубав и поштовање у породици.

«Молитва је, наравно, обавезна за оба супружника, иако се често жене моле срдачније. Ипак, у сагласности са каноном, муж треба да благосиља жену, а њих обоје – децу. Велики значај такође има и заједничка молитва чланова породице и њихов црквени живот. Пожељно је да оба супружника напамет знају почетне молитве јутарњег и вечерњег молитвеног правила, 50. и 90. Псалам, Исусову молитву, молитву „Милосрђа двери отвори нам“ и друге.»

«Како љубав не би нестала и како би била очувана породична срећа, сви укућани треба добро да познају једни друге и да претворе своје окружење у малену цркву. Шта то значи? У породици мора да се поштује хијерархија (старији-млађи) и глава породице треба да буде муж, како нам и Господ заповеда. То не значи да он у свему наређује, већ да он има највећу одговорност и мора понајвише да се брине о породици и стара о њој. Брига не означава само материјалу обезбеђеност, него и одговорност пред Господом.»

«Знајте, без обзира на велику љубав, не би требало да се превише зближите једно са другим. То треба да буде приметно и по вашем начину изражавања, облачења, понашања... У вама увек треба да постоји нешто недоступно, заједно са тим што сваки сусрет супружника, за обоје, треба да буде празник. Не смете да губите осећања, јер вам недостаје ваш супружник (у стара времена муж и жена су спавали у одвојеним собама и њихов сусрет је представљао велику радост), мада су и дуги растанци такође недопустиви и у свему треба тражити златну средину.»

С руског Александар Ђокић
 
Извор pravoslavie.ru

Не побеђују моћни, већ неприметни

Колико људи тврди да су верници, а немају никакав осећај за Лепоту и Доброту! У њиховим душама је грех и гнев, и потпуно су равнодушни према Истини. А у вери, најважнија је љубав према Богу, а ови кротки, безазлени и ненаметљиви воле Бога јер воле Лепоту, Доброту и Истину – а све су то атрибути Божанства. 

“У овом суморном свету, сопствену сенку има чак и сјај сваке врлине. И, пошто смо увек склони да видимо најгоре, управо те сенке прво видимо, а понекад само њих и видимо. Нашем грешном погледу изгледа да кроткима недостаје снага и борбеност; они које привлачи молитва изгледају нам досадни и себични; великодушни и некористољубиви изгледају непрактични и екстравагантни, контемплативни (мисаони) нам изгледају лењи. Способност да се види мрачна страна свега - чак и онога што је добро - није баш доказ да тама заиста постоји тамо где замишљамо да јесте: то је пре јасни доказ таме у нама самима, грешности коју сви делимо” – наводи свештеник Александар Јељчанинов је, у својим дневничким и другим записима, обједињеним у сјајној књизи ''Дневник руског свештеника''.

Тако, некад бива да је муж гневан и груб према својој жени јер је доживљава као слабу и глупу, у случају да је она мирне, трпељиве и кротке нарави. И обрнуто, ако је муж кротак, простодушан и добродушан, жена се према њему односи са нетрпељивошћу, па чак и презрењем, сматрајући га неспособним и млаким. Бива и да родитељи, чије је дете такве, мирне, послушне и благе нарави, испољавају према њему незадовољство, контролорски однос и разне врсте притисака, не би ли од њега “направили” снажног, успешног и способног човека, спремног за пословне и друштвене изазове. Такав је став људи према благима и безазленима свуда око нас, па чак и према онима који обављају послушања у цркви. 

Запитајмо се колико смо пута и сами такве људе гордо (макар и несвесно) доживели као “мање вредне”. Како нам звучи реченица Св. Нектарија Егинског да су послови које друштво сматра најнедостојнијим - највећи у Божијим очима? Како се у овај сујетни свет медијских кампања, политичких трвења, маркетиншких агенција, информационих технологија и менаџерских амбиција уклапа Рођење Христово у скромној пећини и детињство проведено у учењу столарског заната? Да ли за нас истина да су Христови ученици били прости рибари, а не угледне личности, представља само лепу јеванђељску причицу или ипак налазимо у томе смисао и поуку? 

Шта кажемо данас познаницима када нас питају како нам породица, деца, посао? Зар не износимо одмах друштвено прихватљиве информације о дечијим петицама и бројним ваншколским активностима, о својим или супружниковим пословним успесима, квалитету стана у коме живимо, значајним “пројектима” на којима радимо? 

Зато ћемо тешко разумети оне благе, простодушне и честите рабе Божије, који живе скромно, увек у свом креативном нереду, који често нису добро организовани, немају дар говорништва, чија је духовна слобода несместива у беживотне оквире друштвених конвенција, а, како народ каже, “знају на чему небо стоји”. Да ли би нас мање радовао такав пријатељ од моћног и утицајног, и да ли се, пред погледом света, стидимо Христа у себи и својим најближима? 

О. Јељчанинов говори: “Неки људи имају предиван, рајски карактер, са душама као пре грехопада - попут детињих, у својој једноставности, не познајући лаж и злобу. А, то није резултат борбе и напора у њима самима; они су тако рођени. И, за дивно чудо, често се дешава да су ти људи ван Цркве. Они су исувише једноставни, исувише су целовити да би се упуштали у теолошке спекулације, а, такође, исувише скромни и стидљиви да би изражавали своја осећања речима или знацима. 

У религији, најважнија је љубав према Богу, а они воле Бога јер воле Лепоту, Доброту и Истину - а све су то атрибути Божанства. Колико људи тврди да су верници, а немају тај осећај за Лепоту и Доброту: у њиховим душама је грех и гнев, и потпуно су равнодушни према Истини - њено место је заузело десетак малих истина којих се поносно држе. 

Али, они други - истинске и једноставне душе које живе у радости чак и на земљи - након смрти сигурно ће ући у Царство Светлости и Радости. Слично их привлачи, и оне се налазе у свом природном елементу када су у друштву светаца - једноставних и благословених душа. Ми, тзв. “верници”, кажемо “Хоћу” (Мт.21,30) и не покренемо се, док они ништа не кажу, већ једноставно испуне Очеву вољу”. Речи су Старца Тадеја: “Синови овога света су мудрији од синова светлости јер у себи имају много лукавства. У овом свету људи стално подваљују један другом. Људи кажу: он се снашао у животу, можда се обогатио; док ови нису тако сопособни за живот овоземаљски јер немају лукавства у себи. Они су мирни, тихи и верују. Зато анђели најчешће опомињу таквог човека да избегне неку несрећу која му се у непосредној близини и будућности може догодити”. А песник Мирослав Антић написао је: “Не побеђују моћни, већ неприметни...”

Извор: saborna-crkva.com

Преузето са сајта Пријатељбожији