недеља, 17. фебруар 2019.

Venera sekstil Neptun

Danas se na nebu formira aspekt sekstila Venere i Neptuna, koji najavljuje magičan dan. Bićemo inspirisani da uživamo u ovom danu u kojem možemo imati osećaj da nas sanjarenje čini poptuno živima. 

Ako želite da menjate nešto na svom izgledu (bilo da je to promena boje kose ili neki drugi vid eksperimentisanja), možete to učiniti danas. Venera udružena sa Neptunom predstavlja čarobnicu koja voli da eksperimentiše sa smelim bojama, da neguje sebe i svoje telo. 


Danas je predivan dan za sve kreativne ljude jer mogu biti posebno inspirisani ili nadahnuti. Veoma je bitno da nađemo vreme samo za sebe, kako bi iz osećaja udobnosti i lakoće, mogli da kreiramo i budemo provodnici.


Kada je u pitanju ljubav, puno ćemo maštatati, ali premalo delovati. Ovaj protočan aspekt nas ne inspiriše toliko na akciju, koliko na zaljubljivanje i sanjarenje. Prijaće nam da uživamo, odmaramo, čitamo poeziju ili jedemo slatkiše. 


Budući da se Venera nalazi u znaku Jarca, udružena sa Neptunom, ona nam donosi mogućnost da korak po korak, gradimo svoje snove i ne odustajemo od njih!



 Fotografija Profesionalna Astrologija. 

ZAŠTO JE DOBRO BITI DOBAR

Zbog svih onih koji su tebi dali.
Zbog svih onih koji će da daju posle tebe.
Zbog čiste savesti i mirnog sna.
Zbog osmeha kada nekoga obradujemo.
Zbog osmeha kada nas neko obraduje.
Zbog malih gestova koji čine život velikim.
Zbog ponosa kada se učini dobro delo.
Zbog osećaja da si najveći u nečijim očima.
Zbog ozarenosti svih onih koji se raduju dobroti.
Zbog sunca koje uvek svetli.
Zbog zemlje koja uvek rađa.
Zbog dobrih ljudi koji nisu uvek dobri.
Zbog loših ljudi koji nisu uvek loši.
Zbog onih koji su nas učili dobroti.
Zbog onih koje smo mi učili dobroti.
Zbog uspomene da će neko da nas pamti po dobru.
Zbog svih onih stvari kojih ne mogu da se setim a znam da su važne...

I zašto još?
Zato što dobrota rasterećuje, a mržnja obavezuje.
Zato što dobro traga za dobrim.
Zato što dobro stoji naspram zla.
Zato što su veliki u istoriji težili apsolutnom dobru.
Dostojevski, Tolstoj, Tesla...
Zato što je to jedini pravi put.
Zato što su sve drugo izgovori.
Zato što dobrota razoružava i vodi preko čovekovog srca.
Zato što počiva na iskrenosti i pravičnosti.
Zato što počiva na saosećanju i poštenju.
Zato što od dobrih ljudi očekuješ samo dobro.
Zato što si načisto sa njima.
Zato što si načisto sa sobom...

Još nešto?
U inat zlu koje je sve veće.
U inat kapitalizmu koji je zaboravio na čoveka.
U inat onima koji nisu shvatili ovu pesmu.
U inat onima koji nisu shvatili ni jednu pesmu...

I na kraju?
Iz potrebe da se ovi redovi nikada ne završe i da svako u njih ugradi deo sebe unoseći neku svoju dobrotu... Napravićemo toliko dobru i jaku ljudsku vezu, sastavljenu od dobrote svih nas, koju niko, nikada neće moći da prekine! Ničije bombe, ničije laži, ničije ucene.
Zato je dobro biti dobar!
Zbog svih nas zajedno. Zbog čitavog sveta! Ako svako nastavi da dopisuje po jednu dobrotu, imaćemo u proseku najviše dobrih po glavi stanovnika.
A imaćemo i tako veliku pesmu, da zbog njene dužine niko neće moći da je pročita!



субота, 16. фебруар 2019.

Uprkos vremenu, uprkos daljini, uvijek ću biti tu za tebe

Picture  
Istinsko prijateljstvo ne treba dijeliti svakog dan da biste saznali da li je naklonost iskrena ili  je nestala. Nema pritiska i prijatelji se ne osjećaju prinuđeni da dijele svaku misao i iskustvo u trenutku kada se to desi. 

Prava prijateljstva koja proističu iz magije, slučajano, ostavljaju prostor i nude slobodu, jer se veza njeguje povjerenjem i iskrenim osjećanjima. To su  oni koji se izražavaju gotovo bez riječi, oni koji kažu: "Ja ti ne dugujem ništa osim što ti dugujem sve", "Uvijek ću biti tu za tebe kad god ti zatreba".

Volim prijateljstva koja ne znaju za vrijeme ili prostor. Ljudi koje život odvuče od tebe iz hiljadu različitih razloga, ali koji se poslije mjeseci ili čak godina vraćaju sa istom energijom, kao da je prošlo samo sat vremena od poslednjeg puta kada ste se vidjeli.

Možda još i  danas imate tog posebnog prijatelja ili prijateljicu iz  djetinjstva. To je  osoba sa kojom ste dijelili avanture u školi, popodnevne igre, palačinke sa Nutelom ili ste možda imali nekog novog u životu kasnije, kada vam je najviše trebao.

To su intimni odnosi koji ostaju živi od najdubljih osjećanja, a ponekad čak i zbog neobjašnjive magije koja dozvoljava srcima da stupe u kontakt jedno sa drugim, čak i ako ne znaju zašto. Da li vam se ikada to dogodilo?

Uprkos vremenu, uprkos daljini, uvijek ću biti tu za tebe

Život ponekad pravi više krugova nego kazaljka na satu. Nikada ne znamo koji smjer će usvojiti naši koraci. Bilo da se radi o poslu ili o ličnim razlozima, na primjer novi partner, ponekad smo obavezni da prekinemo kilometre udaljenosti između nas i naših prijatelja.

Život je kretanje, a samo oni koji se kreću mogu dodirnuti svoje snove prstima. Ponekad, nažalost, to nas obavezuje da se odričemo: napuštamo naš dom, naše korjene, pa čak i ta prijateljstva od srca.

Svakako vam se nekad to dogodilo. I u tom momentu, u onim trenutcima kada ćemo se sresti sa ličnim promjenama i rastom, otkrivamo ko su najvažniji ljudi u našim životima.

Postoje oni kojima je potreban dnevni kontakt, interakcija koja zadovoljava njihove potrebe. Za njih prijateljstvo zavisi od kontinuiteta interakcije, ali ta učestalost interakcije i kontakta ne može uvijek da se dogodi, pogotovo kada smo primorani da se krećemo iz profesionalnih ili ličnih razloga.


U tom trenutku postoji rizik da izgubite mnoge od tih prijatelja koje napuštate u vašem rodnom gradu. Neki od njih mogu biti i sebični: "nemaš više vremena za mene", "nikada me ne tražiš", "ne pričaš mi tvoje stvari kao ranije".

Postoje prijateljstva koja postaju gotovo kao par u vezi, represivna i toksična. Stvaraju pritisak i čine da ljudi pate.

S druge strane, postoje i potpuno različiti ljudi koji razumiju i znaju poštovati. Oni te i dalje vole i brinu o tebi, njihova naklonost je iskrena, znate da su na vašoj strani, ali postoji obaveza da "kontrolišete" jedno drugo. Nema potrebe za riječima da shvate da, uprkos daljini, i dalje djeluju u vašim životima. 


Picture
 
Neuništiva prijateljstva poput dijamanta
 

Ne morate brinuti ako su mnogi ljudi nestali iz vašeg života. To je dio ličnog rasta, jer rast takođe podrazumijeva pokušaj da u najvećoj mogućoj mjeri učinite što manje moguće težine vašem umu i popunite srce što je više moguće.

Iskrena prijateljstva su veoma rijetka, ali ona sijaju s istim sjajom dijamanta: neuništiva su i ostaju u vama svaki dan života, da vas osvijetle u mračnim danima i daju vam harmoniju u trenucima sreće.

Postoje prijateljstva koja dolaze i odlaze, poput ljetnjeg vjetra. Donose nam svoja iskustva, raduju nas, a zatim nestaju ostavljajući iza sebe delikatni miris, ostavljajući nam slatka sjećanja.

Postoje i druga prijateljstva koja se pretvaraju u loše iskustvo. Ponekad nas svijet boli svojom sebičastošću, lažima koje skrivaju druge ciljeve i izdaje.

Ali loša iskustva sa "prijateljima", koji u stvarnosti nikada nisu bili prijatelji, ne treba da budu opterećenje ili da učine da izgubimo nadu. Postoji mnogo dobrih ljudi, a iskreni prijatelji postoje.

Ako se još uvijek sjećate tog prijateljstva iz kojeg ste morali da odete jer je život tako želio, ne oklijevajte i kontaktirajte tu osobu ponovo. Ako je ljubav uvijek bila iskrena, ako je taj odnos između vas oduvijek bio magičan, zadovoljan i zabavan i još uvijek se sjećate sa osmjehom te veze, nemojte oklijevati i povratite ga! Pošto iskreno prijateljstvo nije ogrebano vremenom ili daljinom.

Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it

​Prevele: Ana i Beba Muratović - Bebamur.com

"ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА!"

Fotografija Света Петка Ђунис.    

17.02.2019 - 27.04 .2019 - Време пред ВАСКРС (припремне недеље уочи почетка Часног поста, затим недеље Часног поста и недеља Страдања Господњих

17. 2. (4. 2.) - Недеља о митру и фарисеју (седмица која јој следи јесте тзв. Трапава седмица - не посте се среда и петак)

24. 2. (11. 2.) - Недеља о блудном сину

3. 3. (18. 2.) - Недеља месопусна (тј. Месне покладе; субота уочи ове недеље, дакле 2.3. јесте Задушна; од 3.3. не једе се месо, зато се и зове "месопусна недеља"; Православна Црква брижно припрема своја духовна чеда за период Часног поста, постепено отпуштајући из употребе намирнице како би се тело припремило, а јеванђељске приче које се читају на недељним Литургијама духовно припремају за улазак у Часни пост. У периоду после Месопусне Недеље, тј. 3-10. марта благословен је бели мрс, дакле јаја, млеко и млечни производи).

10. 3. (25. 2.) - Недеља Сиропусна (тј. Беле покладе, дан посвећен опраштању и од белог мрса, али пре свега опраштању онима који су се о нас огрешили, како бисмо спокојно и чиста срца запловили у воде Часног поста, у сусрет Господу.)

Васкршњи пост је најстрожи и најдужи у току године, будући да састрадава Господу на путу до Голготе. Риба се једе само на Благовести (7. април по грегоријанском, 25. март по јулијаском календару) и на Цвети (21. април по грегоријанском, а 8. по јулијанском календару). Уље је разрешено суботом и Недељом, као и следећим данима у црквеном календару:

22. / 9. 3. - Св. 40 муч Севастијских (Младенци)

30. / 17. 3. - Свети Алексије, Човек Божији

8. 4. / 26. 3. - Сабор Св.Архангела Гаврила (Оданије Благовести)

20. / 7. 4. - Лазарева субота (Врбица).

Осталим данима је пост на води.
Алкохол је забрањен. Допуштена је једна чаша вина данима када се пости на уљу или на риби.Не заборавимо да је физички пост само припрема тела да духу омогући пост, тј. - духовно постити значи:

1) не ићи на весеља, свадбе, не ићи у кафиће, не гледати и не слушати било шта што расејава молитвену пажњу и одвлачи у грех

2) праштати свима све и по речима Господњим "трпљењем спасавати душе своје", не светити се за неправду

3) чинити дела милосрђа

4) појачати молитву

5) чешће се удубљивати у себе, кајати се за грехе, исповедати и причешћивати.

Прва четири дана Часног поста у православним храмовима се уместо вечерњег богослужења чита Покајни канон Андрије Критског, који нарочито благотворно делује на душу. Четвртак пете недеље Часног поста такође је обележен нарочитим молитвеним кајањем, под покровитељством Преподобне Марије Египатске, те се у православним храмовима служи тзв. Маријино стајање.

Трудницама, дојиљама, деци, старима и болеснима, као и онима који се бави изузетно тешким физичким радом могуће је - уз благослов свештеника - ублажити пост.

(Имајмо у виду да је овакав, наизглед строг пост већ ублажен, с обзиром да у манастирима уопште не једу и не пију воду прва три дана, што се зове 'Тримирје', а осталим данима у недељи само једном, до два пута, што је могуће мање.

Прва недеља Часног поста - Недеља победе Православља, или тзв. Чиста недеља. Прва субота Часног поста је посвећена Св.Теодору, православни хришћани тада кувају жито на води и једу га с медом у знак сећања на дан када их је томе научио Свети Теодор, како не би умрли од глади, будући да им беше забрањено да једу сву храну коју је тадашњи цар био затровао покропивши је крвљу идолских жртава, како би тиме на силу натерао хришћане да се обешћасте.

Друга недеља Часног поста - Пачиста, посвећена Св.Григорију Палами, који је одбранио учење о Исусовој молитви

Трећа недеља Часног поста - Крстопоклона. У суботу, уочи ове Недеље износи се Крст на центар православног храма и верни му се клањају и целивају га, како би се окрепили да издрже до краја поста. Сећамо се речи Господњих: "Ко се не одрекне себе (тј. својих страсти и грехова) и не узме крст свој и не крене за Мном, није Мене достојан."

Четврта недеља Часног поста - Средопостна, тј. недеља на средини поста, посвећена Светом Јовану Синајском, познатијем као Свети Јован Лествичник, који беше и остаде јаки стуб православног подвижништва и учитељ аскезе.

Пета недеља Часног поста - Глувна недеља, недеља посвећена Светој Марији Египатској, а ове године се и поклапа са празником када се иначе увек прославља ова Светитељка; "глувном" зовемо ову недељу јер тада нарочито постимо свим својим чулима, угледајући се на Св.Марију Египћанку, која је - како би се покајањем очистила . отишла у зајорданску пустињу и тамо провела пет деценија свога живота.

Шеста недеља Часног поста - Цветна. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан су људи Господа поздрављали као Месију (Спаситеља, Христа), да би му за само пет дана ти исти људи, нахушкани од стране фарисеја, викали: "Рапни га, распни!"

Часном посту од 40 дана додата је и Страсна седмица ("страст" је стара реч која значи "страдање"), приликом које се пост додатно пооштрава, а молитве нарочито појачавају. Сваки дан ове седмице носи назив 'Велики': Велики Понедељак, Велики Уторак, Велика Среда, Велики Четвртак, Велики Петак и Велика Субота. На сваки од ових дана читају се посебни Синаксари у православним храмовима. На Велики Четвртак - будући да је на тај дан установљена Света Тајна Причешћа, служи се Божанствена Литургија. На Велики Петак - на најцрњи и најтужнији дан у години, дан кад је земља гора од пакла, када ни црквена звона не звоне због свеоппште жалости - хришћани састрадавају Христу и, колико ко може, нарочито се уздржавају чак и од хране на води и од саме воде, макар до заласка сунца или до почетка вечерњег богослижења, будући да је и Он целог дана бивао шибан, мучен, морен глађу, жеђу, поругама, на главу су Му набадали венац од трња и бивао је брутално распињан. Велика Субота је дан када Се је одмарао телом у Гробу, а душом сишао у Ад. Велика Субота је једина субота која се обавезно и увек пости на води.

Савремени свет је изгубио духовно осећање празника и не може им се радовати, јер није себе очистио од наслага свега онога што је суштински страно души. Некада су људи постили и молили се, па су живели и лепше и дуже, није било самоубистава. Данас све имамо, а све нам нешто недостаје да будемо срећни. Зашто? Јер душу не можемо нахранити телесним, већ само духовним. Христос је храна за душу. Али Он долази само онима који Га искрено желе.

Искрена жеља показује се делима, као што су пост и молитва.

"ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА!"
 
 
 

16, 17, 18, 19. и 20.2 СВЕТКОВИНЕ КОЊА - КОЊСКИ ДАНИ

Image may contain: horse, sky, cloud, outdoor and nature

Коњски дан је у хришћанству познат као Тодорова субота, Коњски велигдан или Тодорови коњи. Празник нема никаве везе са свецем за којег га је везала црква (великомученик Теодор Тирон), па чак се ни не слави на тај дан, већ у суботу прве недеље поста. Нормално, стари празник чије трагове видимо у Тодоровој суботи није имао никакве везе са ускршњим постом. Пост може почети у сечку (фебруару) или дерикожи (марту). Могуће је повезати ову светковину са Велесовим периодом пошто су коњи (поготово хроми) хтонска бића у вези са подземним светом. Не смемо заборавити ни суботу као задушни дан.

„Тога дана, они који имају коње, месе колач за здравље коња. Колач се меси округао, а на средини пробушен, тако да би га човек могао натаћи на руку. Тога дана ваља да се коњи јашу или прежу. Обично се искупе повише коњаника, сваки коњаник ваља да натакне на леву руку онај колач и тако са колачом мало пројаше коња. Пошто се коњ мало пројаше, изломи се онај колач и даде се мало и коњу, да од њега поједе.“


Грбић, С.М. Српски народни обичаји из среза бољевачког. 1908.


В.Чајкановић је тврдио се коњи јављају као атрибут оних светаца који су заменили нашег бога мртвих. Познато је да је у Триглавовом храму у Шћећину (Штетину) чуван црни коњ. Хроничари Ебo, Хербoрд и мoнах из Прифлингера нас извештавају да су Триглаву били пoсвећени црни коњи, пoмoћу кoјих се гаталo и прoрицала будућнoст. Погледајмо шта кажу неки аутори о коњима у словенској старој вери и повезаности са богом Триглавом:

„За хтоничну природу словенског Триглава говори не само његова очевидна сродност са Хермесом, Одином и галским Меркуром, већ и чињеница да је он бог коњаник. Коњ је и код Словена, као и код Германа и Грка, животиња која стоји у вези са доњим светом, а коњаник у митском језику и симболици значи или мртвачког бога или демона, или самог мртваца"
Лудолф Малтен, немачки филолог и историчар религије


„У коње се претварају грешне душе, вјештице, мора и вукодлак, по чему се види да је коњ примарно био носилац душа покојника. Изразитог хтонског демона представља црни коњ који помаже приликом откривања и копања скривеног блага, као и црни коњ који помаже приликом откривања вампира. Вјеровање да црни коњ никада неће нагазити на гроб у којем је вампир јасно открива његову хтонску природу..." 

Кулушић, Ш. Религија Старих Словена у светлу нових истраживања

„Цар Тројан са три главе, који се помиње у једној скаски, вероватно је божанство блиско Триглаву јер је описан као ноћни коњаник.“
Срејовић, Д. Цермановић-Кузмановић А. Лексикон религије и митова древне Европе. Београд: Савремена администрација, 1992.


У вези са овим празником је и прича о „трачком коњанику“. Право име се не зна, назив ''трачки коњаник'' дали су научници изучавајући пронађене споменике (плоче захвалнице) на којима је представљен коњаник. Постоје бројни нађени споменици, а неки од њих овог коњаника представљају са три главе. Плоче су пронађене у Банату, источној Србији, источној Македонији, западној Румунији и западној Бугарској. Коњаник има огртач, штит и копље, око њега су пас, лав и змија, дрво живота и рог обиља, симболи који указују да би то могло бити и божанство плодности. Верује се да се ноћ пред Тодорову суботу појављују невидљиви јахачи, или коњи без јахача, које предводи коњаник, који има огртач. Те ноћи је забрањено, нарочито девојкама, да излазе из куће, да им на челу неби остао белег од копита, ако их коњ удари.
„Према доступним археолошким налазима а и неким писаним изворима, коњ је у протословенских племена представљао изразито хтонско биће. На неким етрурским споменицима, где је приказан пут у подземни свет, значајну улогу има коњ, који обично и носи покојника.“

Сретен Петровић/Систем српске митологије


У разним старим записима можемо видети да је коњ код наших предака спаљиван заједно са власником после његове смрти. То је још један податак који повезује коње са „оном светом“ овај пут као пратиоце умрлих:

„Племе које споменусмо, што се назива Сернин (Сербин), спаљује се у огњу, када им умре вођа и спаљују своје јахаће коње. Њихов поступак је подобан поступању Индуса.“
Ал Бакри


„Племе које споменусмо под именом Сарбин (највероватније Србин), спаљује се на огњу, када им умре владар (кнез) или старешина (жупан); они спаљују и његовог јахаћег коња. Они имају обичај, сличан обичајима Индуса.“

Ал Масуди, Златни лугови


Из овога видимо да је коњ повезан са старим, протословенским племенима, па се намеће питање на који начин су повезани троглави трачки коњаник и бог Триглав и да ли постоји могућност да се ради о истом божанству из доба када су тзв. индоевропски народи живели у заједничкој прапостојбини?

Склони смо веровању да се иза празника Тодорова субота крије стари словенски претхришћански празник посвећен коњима али и богу Триглаву. Трачки коњаник, митски Тројан, Тримурти и Триглав највероватније представљају једно исто, индоевропско, божанство које, због удаљености и раздвојености грана једног истог народа и касније доласком хришћанства, добија мало другачије називе изведене из истог корена.

Ако узмемо у обзир да је цео сечко (фебруар), као и готово цела зима, у знаку света мртвих, можемо довести овај празник у везу са Велесовим периодом и одредити датум у односу на Велесов дан. Такође, почетак хришћанског поста може бити у ово време и дешава се да Тодорова субота и по православном календару буде баш на данашњи дан. Дани посвећени животињама су били вишедневни, како сматра В.Чајкановић, а у прилог томе је и постојање још једног „коњског дана“ - Тодорове среде. Можемо бити прилично сигурни да је некада постојао вишедневни празник посвећен коњима (исто као и празници посвећени мишевима, змијама, псима, вуковима итд.), односно, празник посвећен душама умрлих које се налазе у коњима. У овом месецу имамо још један празник посвећем умрлима - задушнице (Мишје дане) које су покретне и падају у суботу деветог уторка после родноверног Божића. То значи да су дани посвећени коњима између Велесовог празника и Мишјих дана. Једни период за празник је прва субота после Велесовог дана. Празник посвећен коњима траје пет дана (као и већина сличних празника) и завршава се у среду чиме се спајају два празника о којима имамо записе: Тодорова субота и Тодорова среда.

Аутор текста УРС "Старославци"

петак, 15. фебруар 2019.

Najintimniji susret nije onaj seksualni, već emocionalna nagost

Picture  
Najintimniji susret između dvoje ljudi nije seksualni, već emocionalna nagost. Razmjena koja se rađa kada se pobijedi strah i posvetimo se tome da upoznamo drugog o tome kakvi smo, u svim našim aspektima. 

Nije lako uspjeti. Zapravo, emocionalna nagost se ne dobija tako lako ili sa bilo kim. Potrebno je vrijeme, snaga i želja da se čuju, osjećaju i prihvate emocije.

​Samosvijesnost i hetero-svijesnost, to znači poznavati sebe i stvarnost drugih. ​Stoga, nije neobično što riječ izabrana u biblijskim spisima koja govori o seksualnoj ljubavi ili intimnosti je POZNAVANJE. 

Emocionalna nagost počinje od nas samih
Emocionalna nagost počinje od nas. To znači da je veoma važno identifikovati se sa osjećanjima i shvatiti šta čini da se osjećamo opušteno, a šta ne, šta mislimo i kako možemo da koristimo naše emocije u službi naših misli.

Slušajte, povežite se i spoznajete vaše emocionalno nasleđe; istraživanje vašeg emocionalnog tijela je neophodno kako bi se oslobodili strahova, sukoba, nesigurnosti, uspjeha, naučene stvarnosti itd.

Znajući vašu emocionalnu filozofiju, možete istražiti vaše slabosti, biti svijesni onoga što vas boli i otpustiti bol je od suštinske važnosti da bi mogli da sastavite sliku koju vaše emocionalno ogledalo projektuje, skidajući odjeću koju ste "obukli".

Svijesni naše emocionalne ranjivosti ona neće nestati, ali imati dublju svijest o njoj znači da svaki put kada se pojavi u našim životima, možemo je identifikovati i djelovati na nju, sprečavajući da se utopi u naše emocionalne veze.


Naše emocionalno nasleđe, ključ za povezivanje 
Naše emocionalno nasleđe ima snažan uticaj na našu sposobnost da se emocionalno povezujemo sa drugima kada to moramo učiniti. Upravo ovaj prtljag, ova koža, sačinjava naš način djelovanja prema senzacijama, osjećanjima i emocijama.

Izlaganje našim sjećanjima i onim osjećanjima koja možemo doživjeti kao neprijatne nije lako ali mnogo puta je čak korisno. Međutim, nema sumnje da postoji mnogo razloga zbog kojih je preporučljiva emocionalna nagost:

  • Ako želimo da imamo značajnije odnose, važno je da se zaustavimo i pogledamo prošlost i iscijelimo emocionalne rane našeg djetinjstva.

  • Provodne žice koje nose naše emocionalne poruke moraju biti otkrivene kako bi spriječili da one dominiraju našim reakcijama. Na primjer, kada kažemo da "nam naš brat ide na živce", zapravo ga upućujemo na koji taster treba da klikne kako bi nas razbijesnio.

  • Poznavanje smjernica emocionalnih reakcija i njihovo komuniciranje nam pomaže u obnavljanju naših misli i našeg ukupnog blagostanja.

  • Dakle, kada se uključimo u proces samospoznaje, naš unutrašnji dijalog može da uspije da promjeni "Ljude opasne za nas" u "Način na koji me tretiraju povrijeđuje me, ali svijestan sam toga i neću pasti pod taj uticaj".
  • Kada pristupimo našem emocionalnim nasleđu shvatajući kako prošla iskustva utiču na trenutna osjećanja, spoznaćemo olakšanje prilikom formiranja jakih i zdravih veza sa onima oko nas.

Nije lako biti nag kada imaš emocionalne rane
Put ka emotivnoj nagosti osobama ranjenim u prošlosti može biti jako težak, tada će biti neophodno boriti se protiv odjeće koja ih čini nedostupnim, zbog razočaranja, straha od odbacivanja, od napuštanja, od samoće ...

Da biste to uradili, morate biti pametni, voljeti ljude i slušati, otvoriti oči i sopstvenu kožu, ostavljajući po strani predrasude i osude. To znači, dakle, aktivno i emocionalno slušati kroz sva čula bez "ali" i bez zareza.

Da bismo to uradili, moramo shvatiti da se emotivna nagost ne stvara u bilo kom okruženju, već da moraju postojati pravi uslovi za stvaranje emocija, koje treba osjećati, manipulisati njima, ispitati ih i koristiti ih.
Picture
 
​Idealni emotivni scenariji kako bi doživljeli emocionalnu nagost su oni u kojima je prvo slušanje ono unutrašnje, empatija i emocionalna inteligencija.
​Scenariji u kojima su komunikacija i razumijevanje poboljšani čvrstim temeljima poštovanja i tolerancije. 

Samo na ovaj način ćemo moći stvoriti emocionalno opušteno okruženje u kojem možemo doživjeti pravi intimni susret, ogoliti strahove, nesigurnosti i stvarne emocije. Tek tada ćemo moći da pružimo te zagrljaje koji prekidaju strahove i koji zatvaraju oči i  ispunjavaju 200%  naše tijelo i dušu.


Prevod teksta:  lamenteemeravigliosa.it

Prevele: Ana i Beba Muratović - Bebamur.com

Топла зима или спарно лето

   

Упркос свом научничком опрезу када говоре о климатским променама, упркос свим прецизним анализама заснованим на вишегодишњим просецима и мерењима, и покушају да нас умире, обичном човеку довољно је што зна како је топла била ово зима па да се запита хоће ли преживети лето и какво ће тек оно бити?

Нема сумње да промене времена посебно делују на болеснике с кардиоваскуларним болестима, али, срећом, постоје препоруке које и њима знатно могу да олакшају свакодневицу. Ево неких:
Код изражених промена ваздушног притиска осетљивијима се препоручује да остану код куће. Останак код куће за време наглог отоплења с високом влажношћу ваздуха обично је препорука која се даје за тешке летње дане, али и натпросечно топла зима, попут ове, може слично да утиче на организам који се тешко прилагођава брзим променама, нарочито ако је успорен болестима и годинама. Зато, ако имате неке срчане тегобе, а посебно ако сте старији од шездесет година, причекајте с плаћањима рачуна или одласком у набавку док се метеоролошки услови не поправе. С рачунима можете и да закасните који дан, али рачун за ваше здравље је превисок ако нисте опрезни и не придржавате се савета лекара.
Такође је јако важно да узимате довољно течности а магнезијум мало коме неће пријати, посебно у количинама од по 300 милиграма дневно.
– Ако имате проблем с високим крвним притиском, не заборавите да се и зими, када долази до отопљења, крвни судови шире, па се договорите с лекарем о дозама прописаног лека. Ваља их прилагодити временским условима. Кад отопли, крвни судови се шире и притисак пада, па иста количина лека може бити превелика и изазвати нагли пад крвног притиска – упозорава проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић, кардиолог.
Савети за болести мозга и нервног система су готово идентични онима за срчане болеснике.
Према свим постојећим истраживањима о утицају времена на расположење људи, више од 70 одсто испитаника изјављује да време утиче на њихово расположење, а око 20 одсто тврди да је тај утицај изразит.
– Људима највише смета вруће, спарно и влажно време, као и нагле промене времена, а најчешће сметње су губитак концентрације, главобоља и поспаност. Временске неприлике и промене највише сметају старијим људима, нарочито онима с неком хроничном болешћу – каже др Александра Шарановић, породични лекар из ординације" Етерна" која има деценијско искуство у лечењу најразличитијих група пацијената. Она још додаје да су жене осетљивије од мушкараца, а високообразовани подложнији утицају времена и његовим ћудима од оних са мање школе.

С обзиром на све ове околности и бројне утицаје који многима ограничавају боравак на сунцу и ваздуху, драгоцен је сваки дан у коме се добро осећате и када су сви климатски услови идеални како бисте у њему уживали напољу, на ваздуху, у шетњи поред реке. Кроз шуму, парк, а по могућству у добром друштву. Дружење, пријатан разговор и мало смеха, улепшаће сваки ваш дан али и допринеће вашем здрављу.       

Извор Политика.рс