уторак, 17. јул 2018.

Budi sama, dok ne nađeš toga, ko će se boriti za tebe

Picture  
Biti sama nije strašno, strašno je cio život ostati sa pogrešnim čovjekom. 

Biti sama nije strašno, nije loše, nije ni prokletstvo ili neka druga besmislica koju su smislili ljudi. Biti sama to nije usamljenost, sve dok ne odlučiš tako sama.
Biti sama je bolje nego pristati na povremene sastanke, posle kojih ćeš samo mrzjeti sebe.
Biti sama to je vrijeme da razumiješ sebe, a to vrijeme je veoma važno.
Ljudi se tako plaše samoće, iako nema nikakvog razloga za to, jer sve zavisi od tebe - da li će ona biti dobra ili loša.

Budi sama dok ne nađeš toga ko neće samo pričati već će stvarno biti u blizini, i uvijek je srećan kada te vidi.

​Budi sama dok ne nađeš toga ko ne nalazi beskrajne izgovore, već stvarno želi da provede vrijeme sa tobom, radeći ono što ti želiš.

Budi sama dok ne nađeš toga ko će govoriti o tebi, ko će govoriti o tebi svojim prijateljima, svojoj porodici, kolegama, slučajnim saputnicima u javnom prevozu - bukvalno svakome.

Budi sama dok ne nađeš toga ko će se ponositi s tobom, jer ništa manje ne zaslužuješ.

Budi sama dok ne nađeš toga ko ne može dočekati susret sa tobom, ali ne zato što želi da te kontroliše.

Budi sama dok ne nađeš toga kome nije potrebno dokazivati da si vrijedna ljubavi, koga ne treba ubjeđivati da te voli. Taj čiju pažnju treba da tražiš, nije vrijedan tvog vremena. Ako se nekome dopadaš, to znaš, u suprotnom vrijeme je da ga pustiš i koncentrišeš se na sebe.

Budi sama dok ne nađeš toga kome nedostaješ kada nijesi u blizini, a ne toga ko zaboravlja na tebe za vikend, sjeća se samo kada se napije ili kada mu je dosadno.

Budi sama dok ne nađeš toga koga zanima šta osjećaš. A ne toga ko kaže: "Pa, oprostićeš mi, uvijek mi opraštaš" . Budi sama dok ne nađeš toga ko ne nestaje bez upozorenja i ne primorava te da nagađaš.

Budi sama dok ne nađeš toga ko je ponosan na tebe, ko te nadahnjuje, ko želi da budeš bolja i želi da ti pomogne u tome.

Budi sama dok ne nađeš toga ko smanjuje sve tvoje komplekse i povećava tvoje samopoštovanje. Budi sama dok ne nađeš toga ko ćete te staviti na prvo mjesto, jer nemaš vremena da budeš nečija rezerva.

 Budi sama, dok ne nađeš toga, ko će se boriti za tebe i za vas.   

Toliko mnogo ljudi pristaje na povremene odnose sa pogrešnim ljudima - ne budi jedna od njih. Ljubav - je to, u čemu nikada ne bi trebalo da pristaješ na manje, što ne zaslužuješ.
Do tada budi sama. Potom ćeš reći sebi "hvala" za to.


Prevod teksta: https://lifedeeper.ru/post/469-bud-odna-poka-ty-ne-najdesh-togo-kto-budet-staratsja-dlja-tebja/

​Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

Džulija Roberts: Spoljašnji izgled je poslednje, što treba cijeniti kod čovjeka

Picture  
Svjetski poznata holivudska glumica Džulija Roberts ne traži, već moli ... 

... Moli sve žene da zauzmu aktivnu poziciju i prestanu da obraćaju pažnju samo na spoljašnju ljepotu, na štetu samih sebe i svoje prirode. Evo njenih riječi:
Savršenstvo je bolest mnogih nacija. Mi pokrivamo naša lica tonama šminke. Redovno koristimo botoks i morimo sebe glađu zbog "idealne veličine".
Pokušavamo da ispravimo to što apsolutno nije potrebno popravljati. A ono čime bi trebalo prvenstveno da se bavimo, ostaje bez naše pažnje.

Znate li šta je to?

To je naša duša. Duša, kojoj je potrebna pažljiva njega i briga. Došlo je vrijeme da bavimo njom. Recite iskreno, kako možete očekivati da vas neko zavoli, ako ne volite sami sebe? Ako prekrivate svoju spoljašnjost, zar se može reći da ste zadovoljni sobom? Ne. Želim da jasno razumijete: nije važno kako izgledaš spolja, ako si apsolutno prazan unutra.

Danas želim da kažem svima: više neću koristiti šminku. Ne želim da se šminkam, jer sam se umorila od nošenja tuđeg lica. Vrijeme je da se bace maske. Znam da imam bore, ali hoću da se vide. To sam prava ja. Želim da me prihvatite takvom kakva sam.
Picture




​Principi ljepote XXI vijeka jasno se mogu definisati kao nenormalni. To je ljepota na steroidima, koji se, kao virus, šire po cijelom svijetu. To je užasno!

Da li shvatate da vještačka estetika vlada svijetom, držeći nas zatvorene u zatvoru svojih iluzija u vezi spoljašnjosti? Umjesto da živimo i pratimo svoju prirodu, prisiljeni smo da pratimo te kanone ljepote koji su nam nametnuti.

Ali znate šta?

Umorila sam od toga. I kažem sebi: stop. Pozivam sve vas da se zaustavite i sjetite ko ste stvarno, šta zaista želite. Sjetite se ko ste.

Niko nikada ne može zadovoljiti kriterijume ljepote 100%. Spoljašnji izgled je poslednje, što treba cijeniti kod čovjeka. Sve, što je bitno je - duša. Zapamtite to zauvijek.



Prevod teksta: http://uduba.com/3259473/djuliya-roberts-opublikovala-sensatsionnoe-poslanie?read_more=1

​Prevela: Beba Muratović -  Bebamur.com​​​​




Kada zaista vole - uvijek poklanjaju

Picture  
Poklanjaju, čak i ako nemaju novca. Daju ono što mogu; jer ljubav nije moguća bez poklona.  

Slikar Filonov bio je oženjen sa ženom starijom od sebe 20 godina. Katja se zvala. A on ju je zvao "djevojčica" - taj je nadimak on smislio za nju. Kada vole, uvijek smisle nježne nadimke. 
Katja je imala 58 godina; i stekla je dobru penziju. 
​Slikar Filonov je bio veoma siromašan, kao i mnogi geniji. Beskućnik, drugim riječima. Ali on je odbio da živi i hrani se od novca svoje žene; jeo je malo, iako je bio krupan muškarac. I svaku kopejku, ako je bio primoran da uzme za hranu ili za boju od Katje, zapisivao je u malu svesku i vraćao joj. Ona nije željela da uzme, mnogo ga je voljela i shvatala da je on genijale. Ali uvijek je vraćao. 
Strašno ga je mučila savjest što ne može da zaradi novac - naporno je radio, ali nikome njegove slike nijesu bile potrebne. Radio je i na crno - ali je to takođe donosilo malo novca. I patio je što svojoj Katji ne može pokloniti ništa luksuzno, lijepo ...

I zato joj je cio mjesec dana slikao maramu. Postoji tehnika - batik, kada slikate bojama na tkanini. Cio mesjec nije slikao svoje slike, već je uktašavao maramu - i dobila se ljepota i čudo. Tako je Mikelanđelo slikao svoje freske u Sikstinskoj kapeli - nevjerovatno lepo je ispalo. Umetničko djelo. 

I tu maramu Filonov je poklonio svojoj Katji. To je bio dar ljubavi. I ne tako mlada Katja se čak plašila da nosi ovu maramu - ona je izazivala uzbudljivu drhtavicu i treperenje svojom neopisivom ljepotom. U njoj je bila ogromna ljubav, u toj marami, u tom daru - sa milion crvenih ruža? To je drugačije. To se ne može kupiti za novac. 
 
 Zatim je počela blokada i umjetnik umro - prije blokade je slabo jeo, bio je siromašan. I nije preživio vrijeme smrti - nije uzimao tuđi hleb, a njemu je određeno 125 grama. Umro je od gladi, a Katja je ostala u Lenjingradu kako bi spasila njegov rad - i spasila ga je, pretrpjela je strašne muke i opasnosti. Spasila je marama, spasio ju je - dar ljubavi.

Jer kad vole, daju poklone. Posebni pokloni koji nas čuvaju i spasavaju čitav život. A voljeti se može u bilo kom uzrastu i u bilo kojem obliku. I svaka žena može biti nečija "djevojčica"; čak i ako ima pedeset i osam godina. Ponekad to ne znači ništa. Jer, duša nema starosti ...

Anna Kirjanova

Prevod teksta: http://www.cluber.ua/lifestyle/lichnaya-zhizn/2018/06/kogda-po-nastoyashhemu-lyubyat-vsegda-odarivayut/


Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

Стари рецепти југа Србије: Домаћи сладолед од диње и меда

Данас приремамо сладолед од диње које у овом периоду има у изобиљу, рецепт који долази негде са оријента или Турске, али и данас се користи на крајњем југу Србије, Прешеву, Бујановцу и Врању.


Као илустрација фотографија са сајта: gotvetesmen.com
Као илустрација фотографија са сајта: gotvetesmen.com

Потребно је:
300 мл слатке павлаке
200 г шећера, и 4 кашике меда
1 зрела већа диња
сок од 1 лимуна, млевени ораси или пистаћи, бадеми, лешници.....


Напомена: У оригиналном рецепу уместо павлаке, користи се домаћи ушећерени кајмак, искусне домаћице одлично знају о чему се ради.

Припрема

У посуди за кување помешајте шећер и слатку павлаку.

Ставите да прокључа и мешајте док се шећер не отопи, па склоните са ватре.

Скините кору са диње, очистите од семенки и исецкајте на ситне комадиће, па је ручно испасирајте или ставите у блендер заједно са соком од лимуна и пасирајте док не добијете глатку смесу.

Додајте готову смесу од слатке павлаке и шећера и меда и још мало мутите.

Смесу сипајте у пластичну ванглу и ставите у замрзивач док се не стегне.

Повремено извадите из замрзивача и промешајте, да се не би створили кристали од леда.

Служити као кугле уваљане у сецкане или млевене орахе, бадеме, по укусу. . 

Украсити листићима нане...

Уз домаћу лимунаду, пријатно!

Преузето са Стари рецепти југа Србије

Стари рецепти југа Србије: Сладолед од лубенице са слатким кајмаком и циметом

Данас припремамо сладолед од лубенице, по оригиналном рецепту из Турске, који се и данас користи у нешто измењеном облику у Грчкој, Македонији, као и на крајњем југу Србије, а који се конзумира уз хладну нану и мастику или цеђени воћни сок.

Као илустрација фотографија са сајта: wuwumagazine.com 
Као илустрација фотографија са сајта: wuwumagazine.com
Напомена: У оригиналном рецепу уместо павлаке, користи се домаћи ушећерени кајмак.

Потребно је:

300 мл слатке павлаке, мед
200 г шећера
1 зрела већа лубеница
сок од 1 лимуна, млевени ораси и пистаћи, бадеми, лешници.....цимет


Припрема:

У посуди за кување помешајте шећер и слатку павлаку и кашику меда.

Ставите да прокључа и мешајте док се шећер не отопи, па склоните са ватре.

Скините кору са лубенице, очистите од семенки и исецкајте на ситне комадиће, па је ручно испасирајте или ставите у блендер заједно са соком од лимуна и пасирајте док не добијете глатку смесу.

Процедите да изађе вишак течности.

Додајте готову смесу од слатке павлаке и шећера, додајте цимет и још мало мутите.

Смесу сипајте у пластичну ванглу и ставите у замрзивач док се не стегне.

Повремено извадите из замрзивача и промешајте, да се не би створили кристали од леда.

Служити као кугле уваљане у сецкане или млевене орахе, бадеме, по укусу. . 

Уз мастику и хладни чај од нане, пријатно!

Преузето са Стари рецепти југа Србије

понедељак, 16. јул 2018.

👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️👠❤️

Fotografija Vladana B Todorovica.

Joakim Vujić (1772-1847), pisac, prevodilac, učitelj stranih jezika, univerzalni pozorišni stvaralac, direktor Knjažesko-srbskog teatra u Kragujevcu 1835/36. godine

 
 Poniklo u vreme borbe za nacionalnu nezavisnost i u periodu kada su postavljeni temelji kulturnom životu u Srbiji, pozorište u Kragujevcu delilo je sudbinu svog naroda, održavajući kontinuitet preko raznih družina i pozorišnih formacija. Obnovljeno posle II svetskog rata, postalo je najotvorenija kulturna institucija grada čije se delovanje osećalo u užoj i široj sredini.
Na sceni ovog pozorišta odnegovana je čitava plejada vrsnih umetnika koji su ostavili dubokog traga u istoriji pozorišne umetnosti zemlje. Teatar u Kragujevcu koji je nosio ime osnivača prvog srpskog teatra Joakima Vujića, izrastao je po svom repertoarskom izrazu i scenskom tretmanu u moderno savremeno pozorište.

 

Hatišerifom od 1830. i 1833. godine Srbija dobija autonomiju i pravo da podiže kulturno-prosvetne i zdravstvene ustanove. Zahvaljujući činjenici da je Kragujevac u to vreme prestonica obnovljene Srbije u kome je Knez Miloš Obrenović podigao svoj dvor sa upravnim i administrativnim aparatom, u njemu se utemeljuju: Knjažesko-serbska tipografija, Novine Serbske pod uredništvom Dimitrija Davidovića, Gimnazija (1833. godine), Knjažesko-serbski teatar (1835. godine), Knjažesko-serbska banda koju osniva Jozef Šlezinger, Liceum Knjažestva Serbskog (1838. godine), muzej, biblioteka, prva galerija, Sud kragujevački (1820. godine), bolnica, prva apoteka. To je uslovilo dolazak učenih Srba iz Vojvodine koji će u Kragujevcu započeti pionirski rad na kulturno-prosvetnom polju.
U Kragujevcu se prve pozorišne predstave pominju 1825. godine. Pripremao ih je i izvodio učitelj Đorđe Evgenijević sa đacima. Prilikom svog dolaska u Kragujevac u njima je učestvovao i Joakim Vujić . Na poziv Kneza Miloša u jesen 1834. godine u Krgujevac dolazi Joakim Vujić kao ličnost velikog pozorišnog iskustva i poznavalac obimnog pozorišnog repertoara. Postavljen je za direktora Teatra sa zadatkom da organizuje rad pozorišta.

 

Knjažesko-serbski teatar smešten je u adaptiranim prostorijama tipografije i imao je binu, lože i parter. Repertoar Teatra činila su uglavnom dela Joakima Vujića, a glumački ansambl, pored Vujića, koji je bio glavni glumac i reditelj, sačinjavali su mladi činovnici i đaci gimnazije. Prve predstave održane su u vreme zasedanja Sretenjske skupštine od 2. do 4. februara 1835. godine, kada su prikazani Vujićevi komadi uz muziku koju je komponovao Jožef Šlezinger. Za tri dana izvedene su četiri predstave: Fernando i Jarika, La Peruz, Bedni stihotvorac i Begunac. Pozorišnu publiku sačinjavali su Knez sa porodicom, činovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vreme skupštinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1835. godine (2. februara, po Julijanskom kalendaru) prikazao je Joakim Vujić svoj pozorišni komad Fernando i Jarika, prema delu Karla Ekartshauzena. 


                                                       
 

Posle prestanka rada Kneževog teatra 1836. godine pozorišnu tradiciju nastavlja Atanasije Nikolić obnavljanjem teatra u jesen 1840. godine. Teatar prikazuje komade koje je pisao, režirao i u kojima je bio jedan od glumaca Atanasije Nikolić. Sa preseljenjem prestonice u Beograd 1841. seli se i Teatar koji nastavlja rad u takozvanom Teatru na Đumruku.
Sredinom 19. veka u Kragujevcu je osnovano Dobrovoljačko pozorišno društvo koje, pored čitalaštva, okuplja inteligenciju, omladinu, zanatlije i trgovce, dajući impuls kulturno-prosvetnom životu u Kragujevcu za duži vremenski period. Njegova aktivnost poklapa se sa periodom ekonomskog i društvenog uspona Kragujevca koji nastaje osnivanjem Topolivnice, kada dolazi veliki broj domačih i stranih stručnjaka i majstora.

Društvo je najaktivnije 60-tih godina 19. veka u vreme Omladinskog pokreta kada je i gostovalo u Beogradu u čast skupštine Ujedinjene omladine srbske. Imalo je Pozorišni dom u kome je priređivalo predstave sa raznovrsnim repertoarom, dela tada popularnih pisaca.

Osamdesetih godina prošlog veka rad Društva jenjava što koriste druge putujuće pozorišne trupe organizujući svoja gostovanja u Kragujevcu. Među prvima bila je trupa Paje Stepića, a zatim Nikole Simića, Dimitruja Nišlića, Niškog pozorišnog društva Sinđelić i druge. Devedesetih godina prošlog veka u Kragujevcu se osniva Dobrovoljno profesionalno pozorišno društvo pod imenom Sloga. Za tri godine svog postojanja na scenama u hotelu Takovo i svojoj letnjoj areni izvelo je 240 predstava.

Sa razvojem modernog radničkog pokreta u Kragujevcu je početkom ovog veka osnovano Radničko pozorište s ciljem negovanja idejne i klasne koncepcije kulturno-prosvetnog obrazovanja radništva.

U toku I svetskog rata na improvizovanim pozornicama u vojničkim logorima u izbeglištvu u kojima učestvuju i glumci iz Kragujevca, kao i u gradu, organizovanjem predstava sa patriotskim tekstovima podizan je moral kod vojnika i naroda. Pozorišni život u Kragujevcu između dva rata bio je veoma živ. Prvi kulturni događaj u oslobođenom Kragujevcu 1918. godine bio je osnivanje pozorišta Gundulić koje radi samo jednu sezonu posle čega prelazi u Beograd.
Po ugledu na Akademsko pozorište u Beogradu, 1924. godine na inicijativu kragujevačkih intelektualaca, osniva se Akademsko pozorište, koje negujući savremeniji i moderniji pristup sceni, živoj reči i repertoaru, postaje ozbiljna umetnička organizacija. Po prestanku rada Akademskog pozorišta kontinuitet pozorišnog života nastavljaju amaterska pozorišta
Sokolske organizacije, koja su najaktivnija u periodu od 30-tih do 40-tih godina.
Fotografija Fotografija
Programi koji nose socijalnu notu, sadržajno i idejno angažovani na buđenju klasne svesti, iskazivani su na scenama radničkih kulturno-umetničkih društava, a posebno KUD Abrašević. Na inicijativu Branislava Nušića i poklonika pozorišne umetnosti u Kragujevcu 1935. godine osniva se Narodno pozorište grada - prvo profesionalno pozorište posle 100-godišnje pauze. Zbog materijalnih teškoća pozorište je radilo samo jednu sezonu kada je odlukom Banovinske uprave u Novom Sadu preraslo u Pozorište Dunavske banovine. Ovo pozorište zvanično pokriva teritoriju Kragujevca sve do početka II svetskog rata.

U vreme okupacije u Kragujevcu je od 1942. do 1944. godine pod nadzorom Odseka za propagandu Načelstva okruga kragujevačkog radilo pozorište čiji se repertoar sastojao od komada sa tematikom iz narodnog života. Ustanovljeno odlukom Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodilačkog odbora, Pozorište narodnog oslobođenja, svoju prvu predstavu priredilo je decembra 1944. godine. Od tada pa sve do danas, stalno na uzlaznoj liniji, u dinamičnom razvoju uvek u centru događaja, društvenih traženja i kulturne politike, ono ispunjava svoju misiju. Velikim elanom i entuzijazmom članova u periodu obnove savlađivani su brojni kadrovski, repertoarski, prostorni i materijalni problemi, što je dovelo da kragujevačka pozorišna kuća postane kulturni centar za širu teritoriju.


        
 

U vreme intenzivnog razvoja samoupravljanja, Kragujevačko pozorište, koje od 1965. godine nosi naziv Pozorište Joakima Vujića, a od 1970. Teatar, u pogledu repertoara i scenskoj realizaciji dela ostvaruje vrhunska dostignuća. Požar početkom 1969. godine za kraće vreme onemogućio je rad u samom pozorištu a intenzivirao na stalnim scenama u drugim mestima, turnejama i razmenama sa pozorištima u zemlji i inostranstvu. Na Dan Teatra, svakog 15. februara, najeminentnijim srpskim piscima, glumcima, rediteljima, scenografima, kompozitorima, najstarije srpsko pozorište uručuje Statuetu Joakim Vujić (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji) i Prsten sa likom Joakima Vujića (dodeljuje se za izuzetan doprinos razvoju Teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu). Autor Statuete Joakim Vujić je Nikola Koka Janković, rođen u Kragujevcu 1926. godine, akademski vajar i član SANU, Srpske akademije nauka i umetnosti.  

.joakimvujic.com