Bez obzira na to što se ovaj praznik obeležava u jeku leta, prema narodnom verovanju Preobraženje Gospodnje pokazuje da se leto bliži svom kraju i da će uskoro stići jesen...
Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.
Ovo verovanje je više vezano za Bogojavljenje (6. januar). Ali nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje
Na ovaj dan se na kraju Svete liturgije služi obred osveštanja grožđa nakon čega ga žene dele svim članovima porodice, rodbini i bliskim ljudima. U pojedinim mestima postoji običaj da se grožđe deli seoskim pastirima. Osveštanje grožđa je ključni momenat, jer se od ovog voća proizvodi vino što simbolizuje krv Hristovu.
Po bugarskoj tradiciji, zabranjeno je jesti grožđe pre završetka Svete liturgije. Na severoistoku zemlje postoji verovanje prema kome se na Preobraženje Gospodnje ne sme jesti crno grožđe i lubenica jer će se po licu onoga ko ih je pojeo pojaviti ružni tragovi. Pored grožđa, u pojedinim mestima se u crkvu nosi i kupina za osveštanje.
U narodu se veruje da je Bog stvorio vinovu lozu i njene plodove i time je blagoslovio ljudski rod. Kako bi namamio ljude da mu se pridruže, Đavo je stvorio kupinu koja sazreva pre grožđa. Iz tog razloga, prema narodnom verovanju, ljudi ne jedu kupine sve dok ne sazri grožđe.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.