среда, 29. август 2018.

Međugospojinci, dani između Velike i Male Gospojine: Najstariji običaji se i danas poštuju!

Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju već samo da završe započeto. 

  

Međudnevice ili Međugospojinci traju od Velike do Male Gospojine.
 
Tih dana se po planinama razmile travari koji beru lekovite trave za zimu. Neki ih nose na blagosilje u crkvu.
 
Muškarci mogu da rade sve poslove, a ženama se preporučuje da ovih nedelja ništa ne započinju već samo da završe započeto.
 
U ove dane se nekada nije venčavalo. Šumadinci smatraju da su u ovo vreme zmije najljuće, a u okolini Leskovca kažu da se tad Sveti Sava dogovara sa zverima gde da ne prave štetu.
 
Jaja koja u ove dane snesu kokoši ne iznose se na pijacu, niti se koriste u ishrani. Ona služe samo za izleganje novih pilića.
 
U Hercegovini ove dane zovu i Nesnovica. Običaj je da se tada ne razgrađuju i premeštaju torovi zbog vukova. Ako tor mora da se razgradi, onda to čine trojica muškaraca istog imena. Oni nose građu na drugu livadu,odnosno mesto gde treba da bude novi tor, a na kojem su na Veliku Gospojinu zaboli jednu lesku i postavili ikonu Bogorodice. Ispod ikone je stavljeno malo mrsa i cveća. Kad nastupi Nesnovica, počinje se sa gradnjom. Ako se sve uradi na opisani način, ne treba se plašiti vukova.
 
Autor: Dragomir Antonić / srbijuvolimo.rs
 

MEĐUDNEVICA

Nekada je Srbija bila prepuna verovanja, običaja i praznika čije je obeležavanje sezalo duboko u prošlost našeg naroda. Neke od ovih tradicija održale su se i do današnjih dana.
   
   
Danas počinje Međudnevica! Reč je o periodu između Velike i Male Gospojine, pa se ovo vreme još naziva i Međugospojinci i za njega se vezuje veliki broj narodnih verovanja i običaja.






 Veruje se da je ovaj period najbolji za branje svih plodova. Ovih dana je voće najbolje, trave najlekovitije i sve što sazreva treba tada brati i spremati za zimu. Veruje se da je su ovo dani sa najviše sunca, pa se u mnogim krajevima Srbije i do danas se održao običaj branja lekovitih trava i bilja koje treba da potraje preko cele zime.

 Ako verujete u ove običaje, od danas pa sve do 21. septembra i Male Gospojine, imate vremena da naberete što više bilja, a vaš dom ne sme da ostane bez: kičice, hajdučke trave, cveta od lipe, drena, šipka, oskoruše i malih zelenih lubenica. Smatra se da će ove biljke doneti sreću svakoj porodici, a one su i narodni lekovi za lečenje mnogih bolesti.

 Međudnevica je vreme kada žene treba posebno da vode računa. Muškarci mogu da rade sve poslove, ali se damama ne preporučuje da bilo šta započinju, već da samo što pre završe započeto.

 Ako ste od onih koji mnogo vremena provode u prirodi, ovih dana morate da budete naročito oprezni. Veruje se da se tokom Međudnevice Sveti Sava dogovara sa zverima o tome koliko štete će napraviti preko zime. Slično, u ove dane su zmije najljuće, pa ih se treba čuvati.

 Jaja koja u ove dane snesu kokoške ne treba da se koriste u ishrani već samo za izleganje novih pilića.

 Od davnina se u ovom periodu po celoj Srbiji održavaju vašari i narodni sabori. Veruje se da je ovo vreme za susrete i obnovu prijateljstva kako bi svi u miru i blagostanju ušli u zimu. Zato, pozovite prijatelje i pravac vašar! Sigurni smo da ćete se lepo provesti.


Nebeskiprsten9.blogspot.com 

ZABORAVLJENI SRPSKI OBIČAJ: Ako se ovih dana nađete u prirodi OBAVEZNO URADITE OVO i očekujte samo DOBRO

Nekada je Srbija bila prepuna verovanja, običaja i praznika čije je obeležavanje sezalo duboko u prošlost našeg naroda. Neke od ovih tradicija održale su se i do današnjih dana.

Danas počinje Međudnevica! Reč je o periodu između Velike i Male Gospojine, pa se ovo vreme još naziva i Međugospojinci i za njega se vezuje veliki broj narodnih verovanja i običaja.

Veruje se da je ovaj period najbolji za branje svih plodova. Ovih dana je voće najbolje, trave najlekovitije i sve što sazreva treba tada brati i spremati za zimu. Veruje se da su ovo dani sa najviše sunca, pa se u mnogim krajevima Srbije i do danas se održao običaj branja lekovitih trava i bilja koje treba da potraje preko cele zime.

Ako verujete u ove običaje, od danas pa sve do 21. septembra i Male Gospojine, imate vremena da naberete što više bilja, a vaš dom ne sme da ostane bez kičice, hajdučke trave, cveta od lipe, drena, šipka, oskoruše i malih zelenih lubenica. Smatra se da će ove biljke doneti sreću svakoj porodici, a one su i narodni lekovi za lečenje mnogih bolesti.

Rezultat slika za Međudnevica

 

Međudnevica je vreme kada žene treba posebno da vode računa. Muškarci mogu da rade sve poslove, ali se damama ne preporučuje da bilo šta započinju, već da samo što pre završe započeto.

Ako ste od onih koji mnogo vremena provode u prirodi, ovih dana morate da budete naročito oprezni. Veruje se da se tokom Međudnevice Sveti Sava dogovara sa zverima o tome koliko štete će napraviti preko zime. Slično, u ove dane su zmije najljuće, pa ih se treba čuvati.
Jaja koja u ove dane snesu kokoške ne treba da se koriste u ishrani već samo za izleganje novih pilića.

Od davnina se u ovom periodu po celoj Srbiji održavaju vašari i narodni sabori. Veruje se da je ovo vreme za susrete i obnovu prijateljstva kako bi svi u miru i blagostanju ušli u zimu.

Zato, pozovite prijatelje i pravac vašar! Sigurni smo da ćete se lepo provesti! 

Izvor Dnevno.rs

уторак, 28. август 2018.

БОГОРОДИЧИНО ПРАВИЛО


Rezultat slika za ПРАВИЛО БОГОРОДИЧНОЕ 

 Према предању , ово правило је дала Сама Пресвета Богомајка, Својим јављањем , у осмом веку, завештавајући да ће имати особити удео у спасењу свакога ко буде творио ово Правило. Према предању, овај начин молитвеног поштовања Богомајке некада је био веома прихваћен међу хришћанима.

Ово предање обновио је Свети Серафим Саровски, дајући га многима који су долазили код њега по благослов да подражавају ово Правило; у његовој келији нађена су писма која су сведочила о многим чудима, која су се дешавала од Пресвете Богородице, онима који су испуњавали ово правило.

Извршавати Богородичино правило значи: изговарати 150 молитава: Богородице Дјево, свакодневно.

(Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.)

Многи су се молили Пресветој Богородици на овај начин, додајући при том и своје молитве. Забележено је једно од тих молитвених правила, Епископа Серафима (Звездинског):

После првих 10 молитава Богородице Дјево: Присећајући се рођења Богомајке молимо се:

Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај слуге Твоје (имена родитеља и ближњих), а умрле са светима упокој у вечној слави Твојој.

После 20 молитава: Сећајући се Ваведења, молимо се за отпале од Цркве:

Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај и присаједини Православној Цркви, Пресвета слуге Твоје (имена).

После 30 молитава: Сећајући се Благовести, молимо се за утеху невољних:

Пресвета Владичице Богородице, ублажи патњу нашу, пошаљи утеху и ублажи бол слугама Твојим (имена).

После 40 молитава: Сећајући се сусрета Пресвете Богомајке и праведне Јелисавете, молимо се за све који су раздвојени да се сједине и за нестале без трага да се нађу:

Пресвета Владичице Богородице, Богородице, сједини раздвојене слуге Твоје (имена).

После 50 молитава: Сећамо се Рођења Христовог и молимо за препород душе и нови живот у Христу:

Пресвета Владичице Богородице, даруј мени у Христу крштеном, да се у Христа и обучем.

После 60 молитава: Сећамо се Сретења Господњег и речи Светог Симеона Пророка: "И Теби Самој нож ће пробости душу..." и молимо се да Мајка Божија изађе у сусрет нашој души при кончини, да нас удостоји причешћивања Светим Тајнама Христовим и да нас проведе кроз страшна митарства:

Пресвета Владичице Богородице, удостој ме да се при последњем издисају причестим пречистим Тајнама Христовим, и Сама ме проведи кроз страшна митарства.

После 70 молитава: Сећамо се бекства Богомладенца и Богомајке у Египат, и молимо се да нас Пресвета избави од сваке напасти људске и демонске:

Пресвета Богородице, не уведи ме у искушења у овоме животу и избави ме од свих напасти.

После 80 молитава: Сећамо се нестанка дванаестогодишњег Исуса у Јерусалиму и молимо Пресвету Богомајку да нам подари непрестану Исусову молитву:

Пресвета Владичице Богородице, Дјево Марија, даруј ми непрестану Исусову молитву.

После 90 молитава: Сећамо се чуда у Кани Галилејској, када је Господ претворио воду у вино, после речи мајке: "Нема вина..." и молимо се за помоћ у свим делима и тегобама:

Пресвета Владичице моја, Богородице, помози ми у свим делима мојим и избави ме од свих тегоба.

После 100 молитава: Сећамо се Богомајке под Крстом, када Јој је бол као нож прострелио душу, и молимо се Мајци Божијој, да нам укрепи душевне силе и одагна униније, (чамотињу и очајање):

Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Дјево Марија, укрепи моје душевне силе и одагнај од мене униније.

После 110 молитава: Сећамо се Васкрсења Христовог, и молимо Пресвету да васкрсне наше душе и ободри нас за подвиг:

Пресвета Владичице Богородице, васкрсни душу моју и даруј ми непрестану спремност на подвиг.

После 120 молитава: Сећамо се Вазнесења Христовог коме је Пресвета присуствовала, и молимо да уздигне наше душе изнад светских сујета и забава, и научи нас да стремимо ка небеским висинама:

Пресвета Богомајко, уздигни душу моју изнад сујете и таштине овога света.

После 130 молитава: Сећамо се силаска Светога Духа на Апостоле и мајку Божију, на Сиону, и молимо се: "Срце ми чисто саздај Боже и Дух прав обнови у мени, не одбаци ме од Лица Твога и Духа Твога светога не одузми од мене."

Пресвета Владичице Богородице, низпошљи ми благодат Светога Духа и утврди је у срцу моме.

После 140 молитава: Сећамо се Успења Пресвете Богородице и молимо за миран и безметежан крај живота:

Пресвета Владичице Богородице, подари ми миран и безметежан крај живота.

После 150 молитава: Сећамо се славе Мајке Божије, којом је Она увенчана од Господа, након пресељења са земље на Небо, и молимо Царицу Небеску да не остави верне на земљи, већ да их заштити од свакога зла, покривајући их Својим часним омофором:

Пресвета Владичице Богородице, сачувај ме од сваког зла и покриј ме Твојим омофором 



Радуј се, Обрадована, Ти нас у успенију Свом не остављаш!

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

МОЛИТВА Пресветој Богородици

Царице моја Предобра, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих, Заштитнице страних и невољних, Покровитељко увређених – видиш моју беду, видиш моју муку, помози ми као нејаком, нахрани ме као странца: грех мој знаш, опрости га по вољи Твојој, јер немам друге помоћи осим Тебе, ни друге Заштитнице, ни боље Утешитељке осим Тебе, о Богомати, да ме сачуваш и заштитиш у све векове. Амин.


Срећан празник Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина!

"Уз свечане погребне песме сахранише Апостоли њено пречисто тело. После три дана они отворише гроб да се још једном поклоне остацима Мајке Божје, заједно са апостолом Томом који је тада стигао у Јерусалим. Али не нашавши тела у гробу, у недоумици се вратише кући. Ту им се за време обеда, блистајући небеском светлошћу, јави у ваздуху сама Богородица и рече им да је Син њен прославио и тело њено и да она, васкрснута, стоји пред Његовим Престолом. И још им обећа да ће увек бити са њима." Свети Јован Шангајски

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Света земља - Јерусалим - Црква Успења Пресвете Богородице - Гетсиманија

Фотографија корисника Света Петка Ђунис   

Црква Успења Мајке Божије - Света земља - Јерусалим

Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
Улаз у Цркву Успења Пресвете Богородице

Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
На улазу је гробница Богородитеља - Јоакима и Ане (родитеља Пресвете Богородице)

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Гробница Светих Јоакима и Ане

Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
Црква Успења Мајке Божије - Света земља - Јерусалим

Фотографија корисника Света Петка Ђунис   

Гробница Пресвете Богородице у Цркви Успења

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Погребни Богородични лежај

Фотографија корисника Света Петка Ђунис   

Празна гробница Пресвете Богородице

Фотографија корисника Света Петка Ђунис   


Олтар на Гробници Пресвете Богородице

На дан Успења Пресвете Богородице, на чудесан начин из свих крајева васељене били сабрани око самртничке постеље Пресвете Богородице у Јерусалим, готово сви апостоли, који су већ отишли у различите земље са задатком да проповедаjy Реч Божију. По промислу Божијем, тада није стигао само апостол Томa.
Одједном је засијала неизрецива светлост, да је чак и дневнo светло замрачила; кров се отворио и Cам је Христос сишао са мноштвом анђела. Пресвета се Богородица обратила Господу са молитвом захвалности и замолила је да буду благословени сви који буду поштовали Њену успомену.
Она је такође молила Свог Сина да је заштити од мрачних сатанистичких сила, као и ваздушних митарства. Затим је Богомати, радосно предала Своју душу у руке Господу и одмах се зачуло анђеоско певање.
Од благоуханог мирисног Њеног тела, болни би одмах оздрављали. Почео је свечани пренос Пречистог Тела из Јерусалима у Гетсиманију. Петар, Јован и Јаков, заједно са осталим апостолима понели су на раменима одар Мајке Божије.
Апостол Петар је одпочео са певањем псалма, „излазак синова Израиљевих из Египта“, зазвучала је свечана химна. Над одром се појавио округли облак у облику круне, осветљен светлошћу. Овa је круна лебдела над поворком до места где је обављен погреб. У поворци су били и јудеји и то они, који нису поверовали у Христа.
Првосвештеници су послали своје слуге, који би растурили поворку, поубијали Апостолe и спалили тело Богоматере, али анђели су ослепели коњанике.
Јудејски свештеник Атонија (по другим казивањима, Јетонијa или Софонија), који је покушао да преврне Богородичин одар, био је кажњен од стране анђела, отсекавши му руке и добио је исцељење (оздрављење) тек након што се искрено покајао. Видевши светлост и покајаше се заслепљени.

Фотографија корисника Света Петка Ђунис Погребни Богородични лежај

Три дана су апостоли остали на гробу Пресвете Богородице, певајући псалме. У ваздуху се стално чуло појање анђела. По речима светог Филарета Московског, потпуну и савршену утеху су апостоли примили „тада, када је трећег дана, по њеном Успењу, ради Томиног кашњења на Њено погребење поново отворили гроб да би се апостол опростио од Ње, па отворивши сандук не нађоше у њему Њено пречисто тело, а затим видеше Њу у слави васкрсења и од Ње саме, чуше реч утехе: „Радуј те се, јер сам са вама у свим данима“. Богоматерино тело, је било узнето на небо.
Мирну Богородичну кончину, Црква назива успењем, а не смрћу, јер смрт је повратак тела у земљу, а духа – Богу, „Тако даде њега“, да се није ни дотакла Благодатне Заступнице наше. „Побеђен je законе природе у Tеби, Дјевo Чиста – пева Светa Црквa у празничном тропару – у рођењу си сачувала своје девојаштво, а у комбинацији са смрћу сачувала си свој живот: и после рођења си остала Дјева, тако да си и после смрти била Жива, Ти спасаваш увек Богородице, Tвоје наследство“.
Она је само заспала, да би се у тренутку пробудила за вечноблажени живот. И после три дана, Њено се бесмртно тело населило у небесном непролазном пребивалиштy. Она се одмaрa слатким сном, након Њеног тешког и жалосног живота, „прикључила (представила) се к Животу“, који је извор живота, као мајка живота, избављајући Својим молитвама од смрти земно-рођене душе, усељавајући у њих Успењем Својим предукус вечног живота. 


Фотографија корисника Света Петка Ђунис 


Гробница Божије Матере
Фотографија корисника Света Петка Ђунис 
Икона Јерусалимске Божије Матере у успењском храму 
БОГОРОДИЧИНО ПРАВИЛО

Према предању , ово правило је дала Сама Пресвета Богомајка, Својим јављањем , у осмом веку, завештавајући да ће имати особити удео у спасењу свакога ко буде творио ово Правило. Према предању, овај начин молитвеног поштовања Богомајке некада је био веома прихваћен међу хришћанима.

Ово предање обновио је Свети Серафим Саровски, дајући га многима који су долазили код њега по благослов да подражавају ово Правило; у његовој келији нађена су писма која су сведочила о многим чудима, која су се дешавала од Пресвете Богородице, онима који су испуњавали ово правило.

Извршавати Богородичино правило значи: изговарати 150 молитава: Богородице Дјево, свакодневно.

(Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.)

Многи су се молили Пресветој Богородици на овај начин, додајући при том и своје молитве. Забележено је једно од тих молитвених правила, Епископа Серафима (Звездинског):

После првих 10 молитава Богородице Дјево: Присећајући се рођења Богомајке молимо се:

Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај слуге Твоје (имена родитеља и ближњих), а умрле са светима упокој у вечној слави Твојој.

После 20 молитава: Сећајући се Ваведења, молимо се за отпале од Цркве:

Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај и присаједини Православној Цркви, Пресвета слуге Твоје (имена).

После 30 молитава: Сећајући се Благовести, молимо се за утеху невољних:

Пресвета Владичице Богородице, ублажи патњу нашу, пошаљи утеху и ублажи бол слугама Твојим (имена).

После 40 молитава: Сећајући се сусрета Пресвете Богомајке и праведне Јелисавете, молимо се за све који су раздвојени да се сједине и за нестале без трага да се нађу:

Пресвета Владичице Богородице, Богородице, сједини раздвојене слуге Твоје (имена).

После 50 молитава: Сећамо се Рођења Христовог и молимо за препород душе и нови живот у Христу:

Пресвета Владичице Богородице, даруј мени у Христу крштеном, да се у Христа и обучем.

После 60 молитава: Сећамо се Сретења Господњег и речи Светог Симеона Пророка: "И Теби Самој нож ће пробости душу..." и молимо се да Мајка Божија изађе у сусрет нашој души при кончини, да нас удостоји причешћивања Светим Тајнама Христовим и да нас проведе кроз страшна митарства:

Пресвета Владичице Богородице, удостој ме да се при последњем издисају причестим пречистим Тајнама Христовим, и Сама ме проведи кроз страшна митарства.

После 70 молитава: Сећамо се бекства Богомладенца и Богомајке у Египат, и молимо се да нас Пресвета избави од сваке напасти људске и демонске:

Пресвета Богородице, не уведи ме у искушења у овоме животу и избави ме од свих напасти.

После 80 молитава: Сећамо се нестанка дванаестогодишњег Исуса у Јерусалиму и молимо Пресвету Богомајку да нам подари непрестану Исусову молитву:

Пресвета Владичице Богородице, Дјево Марија, даруј ми непрестану Исусову молитву.

После 90 молитава: Сећамо се чуда у Кани Галилејској, када је Господ претворио воду у вино, после речи мајке: "Нема вина..." и молимо се за помоћ у свим делима и тегобама:

Пресвета Владичице моја, Богородице, помози ми у свим делима мојим и избави ме од свих тегоба.

После 100 молитава: Сећамо се Богомајке под Крстом, када Јој је бол као нож прострелио душу, и молимо се Мајци Божијој, да нам укрепи душевне силе и одагна униније, (чамотињу и очајање):

Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Дјево Марија, укрепи моје душевне силе и одагнај од мене униније.

После 110 молитава: Сећамо се Васкрсења Христовог, и молимо Пресвету да васкрсне наше душе и ободри нас за подвиг:

Пресвета Владичице Богородице, васкрсни душу моју и даруј ми непрестану спремност на подвиг.

После 120 молитава: Сећамо се Вазнесења Христовог коме је Пресвета присуствовала, и молимо да уздигне наше душе изнад светских сујета и забава, и научи нас да стремимо ка небеским висинама:

Пресвета Богомајко, уздигни душу моју изнад сујете и таштине овога света.

После 130 молитава: Сећамо се силаска Светога Духа на Апостоле и мајку Божију, на Сиону, и молимо се: "Срце ми чисто саздај Боже и Дух прав обнови у мени, не одбаци ме од Лица Твога и Духа Твога светога не одузми од мене."

Пресвета Владичице Богородице, низпошљи ми благодат Светога Духа и утврди је у срцу моме.

После 140 молитава: Сећамо се Успења Пресвете Богородице и молимо за миран и безметежан крај живота:

Пресвета Владичице Богородице, подари ми миран и безметежан крај живота.

После 150 молитава: Сећамо се славе Мајке Божије, којом је Она увенчана од Господа, након пресељења са земље на Небо, и молимо Царицу Небеску да не остави верне на земљи, већ да их заштити од свакога зла, покривајући их Својим часним омофором:

Пресвета Владичице Богородице, сачувај ме од сваког зла и покриј ме Твојим омофором 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
Икона Јерусалимске Божије Матере у успењском храму
Фотографија корисника Света Петка Ђунис    

Гробница Божије Матере
Фотографија корисника Света Петка Ђунис
Кондак, глас 2. Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку.
Успење пресвете Богородице - Велика Госпојина
Тропар, глас 1. Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.

понедељак, 27. август 2018.

Velika Gospojina

                           



https://3.bp.blogspot.com/-a5-29QTirEg/WaJtmxab6XI/AAAAAAAAGyE/e9EWUiTXR0cjUGP_YVoN_d_2JgHhy-7HwCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА: СПЦ и верници сутра славе Успење Пресвете Богородице

http://1.bp.blogspot.com/-jDrIitBMri0/U_4fksMeN_I/AAAAAAABHIk/KDjxrzDrOyc/s1600/velika%2Bgospojina.jpg  

Тај празник, када се завршава и пост, који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и дан када се она, према предању, винула на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

БЕОГРАД – Српска православна црква (СПЦ) сутра слави празник Успења Пресвете Богородице или Велику Госпојину – како се тај празник назива у народу.
То је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Тај празник, када се завршава и пост, који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и дан када се она, према предању, винула на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена. Обичај је да се од Велике до Мале Госпојине (21. септембар) беру лековите биљке.



УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Srodna slika


Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.
Тропар (глас 1):В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Господ Вишњи тако рече
Из твог срца, Дево чиста,
Вода жива да потече,
Те да жедни пију Христа –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Те да жедни Христа пију:
Горки Њиме да се сладе,
Слепи Њиме да се мију
И жалосни лече јаде –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Из вечности пиће стиже,
Сух времена поток нали,
И опет се к небу диже;
Окрепи се свет сустали –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Слава теби, о Пречиста,
Слава теби, Богомати!
Ти нам роди Живог Христа,
Живу воду благодати –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!

РАСУЂИВАЊЕ

Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари.Онаје имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго, ми сазнајемо, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила, да душа њена, при одлучењу од тела, не види књаза таме и његова страшилишта, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш, како је страшно души проћи кроз митарства! Кад је се тако молила Она, која је родила Разоритеља Ада, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја, и још више требали би ми да се положимо у руке Божје вапијући за милост Његову, нарочито за милост при исходу душе из тела.
 

Извор књазевац.орг.рс

https://3.bp.blogspot.com/-a5-29QTirEg/WaJtmxab6XI/AAAAAAAAGyE/e9EWUiTXR0cjUGP_YVoN_d_2JgHhy-7HwCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

Сутра је Велика Госпојина - Успење Пресвете Богородице

Резултат слика за Успению Пресвятой Богородицы  

Српска православна црква сутра слави празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици
Празник је успомена на смрт Богородице и, према јеванђелском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.
 

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.
 

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола".
 

"Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.
 

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, наџивевши свога сина, као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.
По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи.

Извор: Тањуг 

 https://3.bp.blogspot.com/-a5-29QTirEg/WaJtmxab6XI/AAAAAAAAGyE/e9EWUiTXR0cjUGP_YVoN_d_2JgHhy-7HwCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

Како вратити радост живота

                     

недеља, 26. август 2018.

Протојереј Андреј Ткачов: УНУТРАШЊИ БОЛ

Млад човек је сит и здрав, али осећа муку и тугу.

Млад човек је лепо обучен и солидно је образован, али у његовим очима има толико бола да га је страшно и погледати.

Шта је то? Какве су то нове невоље? Да ли то значи да „бесни од масних колача“ или је у питању нешто друго?

То је управо нешто друго што доказује да збир ситости помножене здравим и мирним животом није срећа.

Срећа није исто што и ситост, а понекад је с њом у супротности.

И ово није апологија глади. Ово је само још једна од парадоксалних чињеница.

Тотални материјалистички поглед на свет не жели да поверује у то, али живот смело упада кроз прозор ако га неко истера на врата.

Сити и здрави су свуда тужни и несрећни, зато што ниједном нису викнули у очајању: Где си, Господе?

Зато што не бришу ничије сузе. Зато што се нису посветили ниједном послу и никако не могу да пронађу или изаберу тај посао. Зато што им живот, на крају крајева изгледа бесмислен и тешко да вреди да се проживи.

„Прави проблеми за човека ће почети онда кад буде имао загарантован хлеб свакога дана.“ Отприлике тако је говорио незаборавни Фјодор Михајлович, и као обично, био је проницљиво у праву.

Душа се не сме занемаривати. Не сме се свака брига о човеку свести само на људско тело.

Душа може да се увреди. Заћутаће, сакриће се у ћошак, неко време ће се правити да је нема. А онда ће се одједном осветити. И то ће се окрутно осветити.

Почеће да боли.

Онај ко зна шта је душевни бол сложиће се: човек би пристао да му одсеку прст или ископају око само да мине бол у души. А он намерно неће проћи. Просто ће човек бити без ока или без прста, али с истим болом у души.

Кад човека боли душа повлачи се страх од висине, страх од морске или речне дубине и страх од точкова воза. И ето, људи измучени душевним болом лете с кровова, одлазе на морско дно и лежу на железничку пругу доказујући у пракси да оно што је невидљиво може да боли јаче од видљивог.

Али ми свеједно не схватамо. Као да смо дрвени до појаса покушавамо да лечимо душу искључиво таблетама, или масажом, или електрошоковима.

А необјашњива туга ситог и здравог младог човека у међувремену неоспорно доказује да у њему потиснута у задњи план, занемарена и стављена под хиљаду сумњи живи бесмртна душа.

Говорим управо о младом човеку. Зато што је зрео, презрео и остарио човек превише оптерећен проблемима и греховима да би патио због чисте метафизике.

А млад човек је свеж, идеалистички настројен и не пристаје на компромисе. Потребан му је чист смисао у савезу с правдом и истином. А пилуле за успављивање и лаксативи му још увек нису потребни.

Тако су најбољи синови и кћери Римског царства почели да тугују на врхунцу светске славе.

Бољшевици су по навици слагали кад су рекли да су хришћанство углавном примали робови и други несрећници. Хришћанство је радосно прихватано у апсолутно свим слојевима друштва. Пили су га као свежу воду у врелом дану. Пили су и богати и сиромашни. Просто, патриција увек има на стотине пута мање него праља и пекара.

Можда је и наше време управо време оног умора срца кад човеку ништа не помаже осим Јеванђеља. И човек поново треба да схвати оно што му се наизглед чини познатим.

Неко поново, а већина по први пут.

Дакле, ако видите младог човека с неиздрживом тугом у очима, знајте да је то добар човек. Он чезне за Богом и вечним животом иако сам то још увек не зна. Сви скупа производи на пијаци разоноде и задовољства не доносе му срећу. И он већ скоро да мрзи овај лажни и бучни свет као што мрзи жену која се продаје и која му је обећавала блаженство, а подарила му је срамну болест.

Не може свако да разговара с таквим човеком. Али ако не можете, једноставно се помолите за њега. Обавезно се помолите. Кратко, али искрено.

Он је добар, али је на раскрсници. И није витез. То је просто млад човек.

Ако се његово срце не обрадује и не смири у Богу, отићи ће у секту где религиозна лаж дарује илузију истине.

Просто ће се умртвити неком хемијом убризгавши је у вене или у мишиће. Једноставно, остаје му мало варијанти.

Сваког младог становника материјалистичке цивилизације прејако боли бесмртна душа.

Са руског Марина Тодић
Радоњеж 



Image may contain: one or more people

Šta znači izdaja na energetskom nivou

Picture  

Kažu da se izdajnik treba smatrati neprijateljem, ali da li je to tako? Ako su vas izdali - znači pomogli su vašem rastu! 
Ako su vas izdali - znači predaju vas na energetski viši nivo. 

Drugim riječima otpuštaju čovjeka, da bi on išao dalje. 

Sa napuštanjem starog programa života istovremeno se otvaraju nove mogućnosti. Svaki put kada čovjek doživljava krajnju tačku bola, njemu se otvara i maksimalna blagodet.
Prolazeći kroz fizičke patnje - otvara se astralni provodnik, kroz emocionalnu bol - otvara se mentalni provodnik.
Mentalno razočarenje - otvara duhovni izlaz, odnosno, duhovno razočarenje vodi u suptilnije svjetove i tako u beskonačno.
Mnogi su često i dugo zaglavljeni u nekoj situaciji, i samo kroz bol i patnju mogu da promijene svoj fokus pažnje u širi diapazon životne objektivnosti.

Može li da se ne pati? Nemoguće je - taj je uslov založen u DNK čovjeka od strane Tvorca za rast duše (ili pad - kada joj se ne daje izlaz), i aktivan razvoj.

Svaki put kada čovjek želi da se uzdigne, da raskrije svoju unutrašnju suštinu - gubi nešto ...

Ali zašto? Takav je proces izbora između prošlosti i budućnosti.

Strah od gubitka tog udobnog, naviknutog, poznatog ... uvijek treba birati između: straha i ljubavi.  Ako čovjek nema povjerenja u Boga - on počinje da igra igru sa samim sobom.

Izgradnja strateških zadataka, ne usklađena sa programom Tvorca - dovodi do razočaranja u smisao života. Čovjek hoće da upravlja svakim danom, minutom i ponovo počinje da pati, kada se ruše njegovi planovi.  On se praktično primorava  da uzme platno i boje i boja život na nov način.
Picture  

Opet, strah, stres ... Prosto je nemoguće da se ne osjeća bol, sve dok ima vezanosti, ima uslovljavanja, a nema povjerenja u Sudbinu.
Stoga je, izdaja - ispit povjerenja za vaše više "Ja". Izdaju - predaju u ruke Boga. A tu se više birati ne može, tada: Strah treba da ustupi mjesto Ljubavi i Prihvatanju.


Oksana Kokota 
Prevod teksta: http://www.cluber.com.ua 

Prevela: Beba Muratović -
Bebamur.com


петак, 24. август 2018.

Пасуљ на хиландарски начин

Fotografija Пријатељи манастира Хиландара.

Данас, на интернету, или у штампаним куварима, можете наићи на различите рецепте такозваног хиландарског пасуља. Неко ће се запитати како то? Који је прави? Одговор је једноставан. Само у последњих двадесетак година кроз Хиландар је прошло на десетине кувара из Србије, Републике Српске и Црне Горе, било да су долазили као помоћници, који су у манастиру радили на благослов (израз за оне који раде без плате, али за свој труд увек добију од игумана нешто новца на благослов), или пак да су радили за плату као радници. Свако од њих, као и свако од нас, има нешто своје, неки свој метод спремања одређеног јела. Тако је и са пасуљем. Ако узмемо два различита човека да спремају исто јело по истом рецепту, јела ће се ипак разликовати. Свако од нас, док спрема било које јело, поред неопходних намирница, као најфинији зачин, додаје у то јело и своју љубав, свој труд и молитву коју не само што улаже у јело већ је и осећа према онима за које то јело спрема.

Старац Симеон, дугогодишњи хиландарски виноградар, подрумар и црквењак, испричао ми је како је у време идиоритмије он кувао пасуљ. Његов рецепт није почињао са пасуљем већ са луком. Толико је волео црни лук, да је у једном периоду свог монашког живота, када је био саборни старац, члан манастирске управе, имао само један захтев од Управе: да се братији у следовању повећа количина лука. У то време, у манастиру је била идиоритмија. Идиоритмија или особеножиће између осталих карактеристика имала је и ту да свако од братије води одвојен живот, сличан келиотима. Свако је спремао јело за себе у својој келији.

Дарежљивог на хлебу ће благосиљати
уста, и то је верно сведочанство
о доброти његовој; против шкртог
на хлебу роптаће град, и праведно
је то сведочанство о шкртости његовој.
(ИсС 31, 27–28)


Идиоритмија је уведена као начин преживљавања у периоду када су манастири све своје приходе исплаћивали турском освајачу на име намета. Да би сачували манастире монаси су препуштени сналажењу. Касније, када су намети смањени и напослетку ослобођењем укинути, идиоритмија која је узела маха наставила је са својим животом. Управе манастира су сада набављале намирнице и остале потрепштине за братију и раздељивали би их сваком спрам послушања које обавља и животних потреба. Тако су добијали и одређену количину лука, за коју је отац Симеон сматрао да је недовољна. Често се прибегавало и робним разменама. Онај ко није толико користио рецимо управо тај лук, он би га мењао за неку другу намирницу, и слично. Они који нису били вични кувању, или нису то могли да чине из неких других разлога, могли су да се хране у гостињској кухињи, у којој је кувар свакодневно спремао храну за манастирске госте и раднике. Ако би се неко одлучио на такву исхрану, био је дужан да своје следовање у намирницама преда кувару гостињске кухиње.

Памтим неколико кулинарских савета старца Симеона везаних за спремање пасуља, које сам увек примењивао, јер сам их сматрао веома корисним. Тако на пример, од њега сам научио да у пасуљ који се кува увек треба додати мало нане или кашичицу домаћег пекмеза од шљива, како би се спречило касније надимање стомака. Исто тако, уместо сока од парадајза можете у пасуљ исцедити сок од лимуна. У том случају, најпре додајте у пасуљ више першуна и лука, а затим сипајте сок ​​од лимуна. Такође, да бисте онемогућили да се осети киселост парадајза, додајте прстохват-два шећера. Пре кувања морате знати да ли је пасуљ тврд за кување или је мекан. Уколико је сувише мекан, остали састојци ће бити некувани. У том случају, остале састојке додајте раније, одмах након првог кључања.

4 главице црног лука (исеченог на ситне коцке)
0,5 kg пасуља
2 шаргарепе (исечене на ситне коцке или нарендане)
4 чена белог лука (ситно исеченог или у авану добро изгњеченог)
туцана паприка
свежи першун, исецкан
со и млевени бибер
маслиново уље
кашичица сенфа
сушена паприка или 2 листа ловора
прстохват нане или кашичица пекмеза од шљива
2–3 супене кашике брашна


Увече потопите пребрани пасуљ у хладну воду да набубри. Обратите пажњу да воде има довољно, да се случајно не деси да пасуљ упије сву воду и остане сув током ноћи. Уколико нисте стигли да га потопите претходне вечери, можете и на дан кувања, с тим да у води одстоји три сата. У посебну, мању чинију потопите на два сата, такође у хладну воду, сушену паприку да омекша.

Оцедите пасуљ од воде у којој је бубрио и убаците га у одговарајући лонац за кување. Налијте хладну воду да пасуљ огрезне и ставите на шпорет да се кува. Када почне да ври, нека се кува петнаестак минута. Затим проспите воду, лепо оцедите пасуљ и налијте га сада врелом водом. У лонац убаците и половину исецканог лука. Током кувања доливајте врелу воду, да не уври. У тигању, на маслиновом уљу, пропржите преостали лук и шаргарепу. Пред крај динстања додајте у лук сенф и све лепо измешајте варјачом. На пола кувања пасуља сипајте у лонац смесу из тигања. Сада додајте сушену паприку, коју по жељи можете претходно исецкати или пак убацити целу. Уколико користите ловор, убаците и њега. Такође додајте и нану или кашичицу пекмеза. Нека се све заједно кува.

У тигању, на маслиновом уљу, пропржите брашно да благо порумени. Чим порумени, склоните тигањ са ватре и уз мешање додајте бели лук и туцану паприку. Добро измешајте да се све лепо сједини. Када пасуљ омекша, посолите га. (Уколико стављате сок од парадајза, немојте то чинити пре него ли одмекне, иначе ће вам требати много више времена да се пасуљ скува.) Додајте у пасуљ запршку из тигања, уз непрестано мешање, како се не би створиле грудвице од брашна. Када сте додали запршку, кувајте све заједно још двадесетак минута. Пред сам крај додајте исецкани першун и млевени бибер.

(Рецепт је преузет из књиге Светогорски кувар, аутора јеромонаха Онуфрија Хиландарца - уједно вам је и најтоплије препоручујемо јер се ради о изузетно корисној и квалитетној књизи коју би свако од нас требало да има у својој приватној колекцији.)  

Пријатељи манастира Хиландара

уторак, 21. август 2018.

Hvala ti Živote!

Picture


​Ta osoba će doći i nećete je prepoznati, ona će učiniti da je prepoznate!   
 
Proći će vrijeme od prvog susreta, ali u vašem putovanju je zapisano kada ćete je ponovo vidjeti, gledate u oči, postoji nešto poznato, nešto što već znate ... je u vama!
Upoznaćete njen mekani i iskreni izgled, kao da ćete pronaći dio sebe kao djeteta, i osjetićete topli protok energije koji vas obavija, ali vi i dalje nećete biti ubijeđeni /e!

Previše bola zamračuje srce, razočarenja, žaljenje, greške, ali ta osoba je poslata da očisti tvoje srce, kao vjetar koji oduva daleke oblake učiniće da tvoje srce i oči dalje sijaju!

I kasnije ... ako smo dobri da uvidimo sinhronicitet, izlazimo iz okvira susreta,  mislićemo o tome kao o "slučaju" koji je učinio da nađemo odgovore koje nijesmo tražili!

Priče se prepričavaju i isprepletane pronalaze druge "slučajeve" neobične sličnosti, isti bol, iste rane, shvatite da je i to takođe zapisano u vašem putovanju, da ćete se sastati i izliječi međusobno snagom ljubavi koja i dalje postoji uprkos svemu!

Onda će biti potrebno da se uzmemo pod ruku, davajući konačno tu ljubav koju smo oduvijek tražili, i onda ćemo shvatiti da smo prvenstveno počeli da pružamo ljubav sami sebi, pažnju smo usresredili na sebe, počeli smo da volimo sebe, zatvorili smo vrata srca ali sada ćemo se pobrinuti za nas same! Ali vrata srca se nikada ne zatvaraju, nemoguće je jer nema brave!

Picture  
 
 Doći će osoba koja će biti veoma slična vama, daće vam ono što ste dali drugima, a nijeste dobili ništa zauzvrat, kao da ste posijali polje a cvijeće niče u drugom polju, čudan život, to čini da shvatite da nijeste u pravu kada kažete da ne treba davati Ljubav i da baš onda kad više ne očekujete ništa, ono što ste dali vam se vraća. Vratiće se vama Ljubav koju ste davali!
 
U običnom danu, kada sva pažnja bude usmjerena na vas, kada ste isprobali sve svoje želje, život će donijeti pravu osobu, onu koja je stvarno na vašoj strani u teškoćama i u bezbrižnosti, bez zakletve, hodanje zajedno samo dijelom tog divnog putovanja ili do kraja!
 
Hvala ti Živote!
 
Patrizia Pezzarossa

Prevod teksta http://www.visionealchemica.com/arrivera-quella-persona-nel-viaggio/#sZWiqx5iJJ1UjE59.99

Prevele: Ana i Beba Muratović - Bebamur.com

Obožavam zagrljaje koji odvode tugu

Picture  

Volim zagrljaje koji, čak i ako ništa ne rješavaju, čine da razumijemo teškoće i shvatimo da nećemo lako odustati ... 

olim zagrljaje koji sastavljaju slomljene djelove mene, koji odvode usamljenost i unose radost. Jer kada nas snažno zagrle čini nam se da ćemo se raspasti, ali zapravo nas ti zagrljaji sastavljaju. Zato što postoje zagrljaji koji stvaraju posebne veze, pune harmonije, koji zaustavljaju vrijeme ...

Ima onih koji ne želi zagrljaj ili govore da im nije potreban, ali zagrljaj je neophodan za bilo koju osobu u nekom trenutku života. Postoji mnogo vrsta zagrljaja, koliko i ljudi, situacija i veza, ali svaki od njih nam šalje drugu poruku.

Zagrljaji koje liječe
​Kaže se da kad god nekog zagrlimo sa zadovoljstvom, zaradimo jedan dan života.

~ Paulo Coelho

​Mnogo puta zagrljaj je najbolja terapija, jer nam može pomoći da se osjećamo jačim i da nastavimo dalje. Zagrljaj je najbrži način komunikacije sa ljudima koje volimo, jer govori mnogo više od riječi.

Spajanje naših tijela u zagrljaj nas ispunjava srećom, omogućava nam da budemo strpljivi i da se opustimo. Osjećajući se voljenim i sposobnim da cijenimo mir koji nam pruža toplota zagrljaja, dodatno ojačavamo naše samopoštovanje.

U stvari, zagrljaji nam omogućavaju da lakše prebrodimo bol, da dopustimo drugima da shvate kako se osjećamo i dozvolimo sebi da pokažemo našu ljubav i podršku.
 
Ima toliko zagrljaja koliko i trenutaka ...
Mali zagrljaj može obrisati mnogo suza, mala riječ puna ljubavi može nas ispuniti srećom i mali osmijeh može da promjeni svijet. Te male stvari čine naš svijet i ispunjavaju ga ljubavlju i srećom ...

Ponekad je zagrljaj samo fizički, rezultat kontakta dva tijela, brz i lagan. U drugm slučajevima, naprotiv, zagrljaji su puni emocija, u stanju da učine da eksplodiramo i osjetimo neopisive emocije.

Zatim postoje zagrljaji duše, oni puni najčistijih i najboljih namjera ... kroz ove zagrljaje shvatamo da je mir slobodan i pristupačan, jer saslušanje drugog nas dovršava i omogućava nam da dajemo bez razmišljanja to što ćemo dobiti zauzvrat.  


Zagrliti život je najbolja stvar koju možemo učiniti za naše emocionalno blagostanje i za dobrobit onih oko nas. Ovo se dešava jer zagrljajima nijesu potrebne riječi da kažu sve, tako da nije neophodno da naša duša pati, jer postoji zagrljaj za svaku tugu.
Zagrlite...
Zagrlite druge kao što grlite život.
Zagrlite život kao što grlite druge.
Picture

Da li ste ikada grlili sebe? Da li ste prenijeli toplotu? Da li ste ublažili svoju tugu? Da li ste hvalili sami sebe za ono što ste postigli? Toplina intimnog i ličnog zagrljaja je od suštinskog značaja za osjećanje dobre volje. Na taj način radimo na umjetnosti ljubavi, skidamo oklop i odlazimo od hladnoće, da bismo se približili autentičnosti.

Zagrlti sebe znači da se otvorimo prema sebi, da bismo mogli da se povežemo iznutra i da krenemo naprijed. Jer dodir naše duše spaja naše unutrašnje ja i našu spoljašnjost.

Ako grlite sebe, volite sebe. Ako volite sebe, upoznajete sebe. I ako upoznajete sebe, izgrađujete sebe. Zato što nas uzimanje u naše ruke oslobađa emocija i omogućava nam da se približimo dobrom životu.

Zagrljaj je pjesma napisana na koži, koja nas štiti od lažne ljubavi, od zavisnosti, od idealizacije i od svega što nas slabi i osiromašuje, čuvajući vrijednost i dobrotu koja je unutar nas.

Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/amo-gli-abbracci-che-scacciano-la-tristezza/

Prevele: Ana i Beba Muratović - bebamur.com
Preuzeto sa Bebamur.com 

недеља, 19. август 2018.

Преображење Господње - празник незалазне светлости

Rezultat slika za Преображение Господне   

    Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21).
Катихета Бранислав Илић: Преображење Господње - празник незалазне светлости
 
img19.jpg.7fcae299c90d33c13dee82e8a85104d0.jpg
Поводом празника Преображења Господњег са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "Преображење Господње - празник незалазне светлости". На крају овог празничног текста доносимо видео прилог Телевизије Храм који је насловљен Тајна празника: Преображење Господње.
 
Данас безгранични излив Божанскога сјаја на гори Тавору Апостолима засија! Данас се обзнањује Старог и Новог Завета Господар Исус Христос, мени драга Личност и Име, заиста најслађе и најжељеније и сваки појам сладости превазилазеће. Данас начелник Старог (Завета) Мојсије, божански законополагач, на гори Тавору стоји пред Христом Законодавцем као Владарем и осветљује се Његовим домостројем (очовечења), у који је у старини био праобразно посвећен  јер то, рекао бих, означавају „леђа Божја“ (2 Мојс. 33, 23)  и јасно види славу Божанства покривен раселином стене, као што каже (Свето) Писмо (2 Мојс.33, 2223). А Стена је Христос, оваплоћени Бог Логос и Господ, као што нас јасно научи божански Павле, рекавши: „А Стена беше Христос“ (1 Кор. 10, 4), који Својега тела као неки најмањи отвор отшкрину и светлошћу изобилном и јачом од сваког вида присутне обасја. (Преподобни Јован Дамаскин)
Празник Преображења Господа нашег Исуса Христа један је од дванаест великих Господњих празника из домостроја нашега спасења. Овај празник по својој тематици повезан је са свим оним спасоносним догађајима из Спаситељевог живота који су се догодили непосредно пред Његово страдање и славно Васкрсење. Како би пред своје страдање апостолима на видљив и опитан начин открио своју Божанску силу и славу, Христос је на високу Таворску гору повео Апостоле Петра, Јакова и Јована и пред њима се Преобразио показавши им своју Божанску славу и силу. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство. Према еванђелским сведочанствима у тренутку Преображења Спаситељево лице засијало је као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Такође еванђелско казивање нам сведочи о јављању Старозаветних пророка Мојсеја и Илије приликом Христовог Преображења.   
 
Из синаксара празника Преображења Господњег:
 
Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор. Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу, Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих само Петра, Јакова и Јована, узиђе с њима на врх Тавора да се помоли. И удаљивши се мало од њих, стаде се молити. А три ученика, уморни нешто од пењања на високу гору, нешто од дуге молитве, заспаше, као што казује еванђелист Лука: Петар и који бејаху с њим беху заспали (Лк. 9, 32). Док они спаваху, и расвит беше на помолу, Господ Христос се преобрази блистајући славом Свога Божанства, и по наређењу Његовом предстадоше Му два пророка: Мојсије од мртвих, Илија из раја, и говораху с Њим о изласку Његову који Му је требало свршити у Јерусалиму. Овај разговор и нарочито појава божанске силе пробудише апостоле, и они видеше неисказану славу Господа Исуса: лице Му је сијало као сунце, хаљине Његове блештаху као снег, и два човека стајаху у тој слави и говораху с Њим. Од тога ученике спопаде страх. И откривењем Светога Духа они одмах познаше у тим људима Мојсија и Илију и разумеше да се разговор води о добровољном страдању Христовом. Слушајући разговор, ученици стајаху с трепетом, наслађујући се у исто време гледањем Божанске славе, уколико то беше могуће за њихове телесне очи. И сам Господ им показа од Своје славе онолико колико то може видети природа човечија и не лишити се вида: јер је немогуће смртноме човеку видети невидљиво бесмртно Божанство. Мојсије је у старини молио Бога да му на очигледан начин покаже славу Свога Божанског Лица, али му је Господ одговорио на то: Не може човек лице моје видети и жив остати (2 Мојс. 33, 20). А када разговор Господа Христа са Мојсијем и Илијом беше при крају и апостоли Духом Светим сазнадоше за њихов одлазак, ожалости се Петар што ће пророци отићи из очију њихових, и желећи да се непрестано наслађује дивним призором славе Христове и чесних пророка, он се осмели и рече: Господе, добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији (Лк. 9, 33). Док Петар то говораше, светао облак, који оба пророка беше донео Христу и који је опет по Божјем наређењу имао узети их и однети свакога на своје место, заклони апостоле окруживши врх горе; и још више се уплашише апостоли када, приближујући се ка Христу, зађоше у облак и чуше из облака глас који говораше: "Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте!" - При овим речима одозго апостоли од великог ужаса потпуно изгубише присуство духа, и страховито уплашени падоше на земљу. А кад они попадаше ничице, слава Господња, и пророци с њом, сакри се од њих. Господ пак приступивши ученицима који лежаху на земљи дотаче их се говорећи: "Устаните, не бојте се!" И подигнувши очи своје, ученици никога не видеше до Исуса сама. И поче свитати, и они стадоше силазити с горе, и Господ им заповеди да никоме не казују што су видели док Он, после страдања и смрти, не васкрсне у трећи дан из гроба. И они умучаше, и ником не јавише ништа у оне дане од онога што видеше.
 
Богослужење празника Преображења Господњег
 
На основу еванђелских сведочанстава о свештеном догађају Преображења Господњег на Тавору, сва химнографија овог празника велича Господа као дародавца вечне и незалазне светлости која просветљује и освећује свакога човека који долази на свет. Са друге стране мноштво црквених песама наглашавају значај апостолског присуства у контексту њихове вере која је била пре Преображења поколебана. Преображењем својим Христос је своје ученике испунио незалазном Божанском светлошћу најављивајући им незалазну светлост славног Васкрсења, показујући тако не само апостолима, већ и свакоме од нас, првобитну красоту свакога човека. Преображење као празник Христове Божанске светлости у богослужењу се велича као јављање светлости и славе Божје које ће бити удостојени сви они који у овом животу сијају у светлости врлинског и богобојажљивог живота. Еванђеље нас подсећа да је Преображење било укрепљење и охрабрење апостолима  уочи Христовог страдања, а богослужење овог дивног празника својим текстом подсећа да је празник Преображења за свакога од нас утеха и охрабрење у свим животним тешкоћама и проблемима са којима бивамо суочени. Почеци богослужбеног празновања Преображења Господњег везани су за период од шестог до осмог века и омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у осмом веку празник је прослављан у целом хришћанском истоку. Велики део химнографије Преображења саставили су Преподобни Јован Дамаскин, и Свети Козма Мајимски, као и други знаменити црквени песници.
Једна од већих богослужбених особености празника Преображења Господњег јесте благосиљање и освећење грожђа. [1] Према нашој богослужбеној пракси овај чин савршава се на празничној Литургији након заамвоне молитве. После тропара и кондака празника презвитер чита молитву за благосиљање и освећење грожђа након чега га три пута кропи освећеном водом. После отпуста Литургије ово грожђе се заједно са антидором раздаје вернима ради благослова. Важно је напоменути да се ово благосиљање и освећење грожђа не врши са „Богојављенском водомˮ већ са водом која је непосредно пре овог чина освећена по чину малог водоосвећења. Такође, битна напомена јесте и да ово благосиљање и освећење грожђа увек мора бити део литургијске заједнице те због тога није дозвољено да овај чин презвитер савршава сам ван присуства црквене-богослужбене заједнице. У Романовом типику налазимо на примедбу о благосиљању и освећењу грожђа: „Примисмо од Светих Отаца заповест да на овај спасоносни празник Преображења једемо грожђе, које презвитер благосиља и даје ради благослова после антидора. Ко од братије прекрши ову заповест и једе грожђе пре Преображења, забрањује му се да једе грожђе кроз цео месец август, јер је преступио заповест, али и да се научи покоравању заповести. Ово се односи и на све монахе који обрађују винограде. После овог празника грожђе се ставља на трпезу братији три пута недељно: понедељком, средом и петком. Овако се чини и са смоквама и осталим воћем када дође време да се једе. Братији се увек опрашта! Према неким старим типицима грожђе се благосиља и почиње јести тек на Успеније Пресвете Богородице. ˮ[2]
 
Молитва освећења грожђа на Преображење:
 
Боже, Боже наш, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој, Господ наш Исус Христос, назове Чокотом, и благодаћу Твога Духа учинио си да Његов род буде узрок бесмртности; благослови и сада, Господе, овај род винограда, и подај освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу; благодаћу својом сачувај наш живот у спокојству украшавајући наше душе Твојим вечним даровима који се не могу одузети и дарујући увек мир своме народу. Благослови, умножи и учини да увек изобилно рађају виногради оних који ти верно служе, а њихове домове испуни свим својим земаљским добрима, да имајући свега свагда обилују у сваком добром делу. Благодаћу милосрђем и човекољубљем, Јединородог Сина Твог са којим си благословен, са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова амин.
 
У својој омилији на празник Преображења Господњег преподобни отац Јустин ћелијски богомудро и богонадахнуто поучава: „Данас је, браћо, Празник Светог Преображења. Преображење, – шта је то? Шта је на данашњи дан Господ Христос казао људима? Какву истину? Шта је открио њима кроз данашњи свети Празник? Он је данас показао да је Богочовек, Он је то данас показао на гори Тавору, преобразивши се пред ученицима. Лице му је засијало као сунце и јаче од сунца. Хаљине су постале беле као снег, Апостоли су попадали од те велике Божанске светлости, – од чуда, од ове велике и свете тајне. Гле, Он открива Своје Божанство! Казује да је Бог. Он, Кога су људи сматрали за Учитеља из Назарета, сина Јосифа и Марије, дрводељу. Гле, одједанпут показује Себе као Бога, и показује да је Он у тело Своје сместио све Божанске силе, сву Вечну Божанску Истину, Вечни Живот, Вечну Правду, сва Небеса. Сав Бог сместио се и стао у мало људско тело. Каква велика и света тајна, браћо!ˮ
 
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби! (тропар)
 
На гори си се преобразио, и колико су могли да поднесу ученици су видели Твоју божанску славу, Христе Боже, да када су Те видели распетог, разумели су Твоје вољно страдање, и свету су проповедали да си Ти заиста Очева Светлост. (кондак)
 
катихета Бранислав Илић