"Уз свечане погребне песме сахранише Апостоли њено пречисто тело. После
три дана они отворише гроб да се још једном поклоне остацима Мајке
Божје, заједно са апостолом Томом који је тада стигао у Јерусалим. Али
не нашавши тела у гробу, у недоумици се вратише кући. Ту им се за време
обеда, блистајући небеском светлошћу, јави у ваздуху сама Богородица и
рече им да је Син њен прославио и тело њено и да она, васкрснута, стоји
пред Његовим Престолом. И још им обећа да ће увек бити са њима." Свети
Јован Шангајски
Погребни Богородични лежај
Три дана су апостоли остали на гробу Пресвете Богородице, певајући псалме. У ваздуху се стално чуло појање анђела. По речима светог Филарета Московског, потпуну и савршену утеху су апостоли примили „тада, када је трећег дана, по њеном Успењу, ради Томиног кашњења на Њено погребење поново отворили гроб да би се апостол опростио од Ње, па отворивши сандук не нађоше у њему Њено пречисто тело, а затим видеше Њу у слави васкрсења и од Ње саме, чуше реч утехе: „Радуј те се, јер сам са вама у свим данима“. Богоматерино тело, је било узнето на небо.
Мирну Богородичну кончину, Црква назива успењем, а не смрћу, јер смрт је повратак тела у земљу, а духа – Богу, „Тако даде њега“, да се није ни дотакла Благодатне Заступнице наше. „Побеђен je законе природе у Tеби, Дјевo Чиста – пева Светa Црквa у празничном тропару – у рођењу си сачувала своје девојаштво, а у комбинацији са смрћу сачувала си свој живот: и после рођења си остала Дјева, тако да си и после смрти била Жива, Ти спасаваш увек Богородице, Tвоје наследство“.
Она је само заспала, да би се у тренутку пробудила за вечноблажени живот. И после три дана, Њено се бесмртно тело населило у небесном непролазном пребивалиштy. Она се одмaрa слатким сном, након Њеног тешког и жалосног живота, „прикључила (представила) се к Животу“, који је извор живота, као мајка живота, избављајући Својим молитвама од смрти земно-рођене душе, усељавајући у њих Успењем Својим предукус вечног живота.
Гробница Божије Матере
Света земља - Јерусалим - Црква Успења Пресвете Богородице - Гетсиманија
Црква Успења Мајке Божије - Света земља - Јерусалим
Улаз у Цркву Успења Пресвете Богородице
На улазу је гробница Богородитеља - Јоакима и Ане (родитеља Пресвете Богородице)
Гробница Светих Јоакима и Ане
Црква Успења Мајке Божије - Света земља - Јерусалим
Гробница Пресвете Богородице у Цркви Успења
Погребни Богородични лежај
Празна гробница Пресвете Богородице
Олтар на Гробници Пресвете Богородице
На дан Успења Пресвете Богородице, на чудесан начин из свих крајева васељене били сабрани око самртничке постеље Пресвете Богородице у Јерусалим, готово сви апостоли, који су већ отишли у различите земље са задатком да проповедаjy Реч Божију. По промислу Божијем, тада није стигао само апостол Томa.
Одједном је засијала неизрецива светлост, да је чак и дневнo светло замрачила; кров се отворио и Cам је Христос сишао са мноштвом анђела. Пресвета се Богородица обратила Господу са молитвом захвалности и замолила је да буду благословени сви који буду поштовали Њену успомену.
Она је такође молила Свог Сина да је заштити од мрачних сатанистичких сила, као и ваздушних митарства. Затим је Богомати, радосно предала Своју душу у руке Господу и одмах се зачуло анђеоско певање.
Од благоуханог мирисног Њеног тела, болни би одмах оздрављали. Почео је свечани пренос Пречистог Тела из Јерусалима у Гетсиманију. Петар, Јован и Јаков, заједно са осталим апостолима понели су на раменима одар Мајке Божије.
Апостол Петар је одпочео са певањем псалма, „излазак синова Израиљевих из Египта“, зазвучала је свечана химна. Над одром се појавио округли облак у облику круне, осветљен светлошћу. Овa је круна лебдела над поворком до места где је обављен погреб. У поворци су били и јудеји и то они, који нису поверовали у Христа.
Првосвештеници су послали своје слуге, који би растурили поворку, поубијали Апостолe и спалили тело Богоматере, али анђели су ослепели коњанике.
Јудејски свештеник Атонија (по другим казивањима, Јетонијa или Софонија), који је покушао да преврне Богородичин одар, био је кажњен од стране анђела, отсекавши му руке и добио је исцељење (оздрављење) тек након што се искрено покајао. Видевши светлост и покајаше се заслепљени.
На дан Успења Пресвете Богородице, на чудесан начин из свих крајева васељене били сабрани око самртничке постеље Пресвете Богородице у Јерусалим, готово сви апостоли, који су већ отишли у различите земље са задатком да проповедаjy Реч Божију. По промислу Божијем, тада није стигао само апостол Томa.
Одједном је засијала неизрецива светлост, да је чак и дневнo светло замрачила; кров се отворио и Cам је Христос сишао са мноштвом анђела. Пресвета се Богородица обратила Господу са молитвом захвалности и замолила је да буду благословени сви који буду поштовали Њену успомену.
Она је такође молила Свог Сина да је заштити од мрачних сатанистичких сила, као и ваздушних митарства. Затим је Богомати, радосно предала Своју душу у руке Господу и одмах се зачуло анђеоско певање.
Од благоуханог мирисног Њеног тела, болни би одмах оздрављали. Почео је свечани пренос Пречистог Тела из Јерусалима у Гетсиманију. Петар, Јован и Јаков, заједно са осталим апостолима понели су на раменима одар Мајке Божије.
Апостол Петар је одпочео са певањем псалма, „излазак синова Израиљевих из Египта“, зазвучала је свечана химна. Над одром се појавио округли облак у облику круне, осветљен светлошћу. Овa је круна лебдела над поворком до места где је обављен погреб. У поворци су били и јудеји и то они, који нису поверовали у Христа.
Првосвештеници су послали своје слуге, који би растурили поворку, поубијали Апостолe и спалили тело Богоматере, али анђели су ослепели коњанике.
Јудејски свештеник Атонија (по другим казивањима, Јетонијa или Софонија), који је покушао да преврне Богородичин одар, био је кажњен од стране анђела, отсекавши му руке и добио је исцељење (оздрављење) тек након што се искрено покајао. Видевши светлост и покајаше се заслепљени.
Погребни Богородични лежајТри дана су апостоли остали на гробу Пресвете Богородице, певајући псалме. У ваздуху се стално чуло појање анђела. По речима светог Филарета Московског, потпуну и савршену утеху су апостоли примили „тада, када је трећег дана, по њеном Успењу, ради Томиног кашњења на Њено погребење поново отворили гроб да би се апостол опростио од Ње, па отворивши сандук не нађоше у њему Њено пречисто тело, а затим видеше Њу у слави васкрсења и од Ње саме, чуше реч утехе: „Радуј те се, јер сам са вама у свим данима“. Богоматерино тело, је било узнето на небо.
Мирну Богородичну кончину, Црква назива успењем, а не смрћу, јер смрт је повратак тела у земљу, а духа – Богу, „Тако даде њега“, да се није ни дотакла Благодатне Заступнице наше. „Побеђен je законе природе у Tеби, Дјевo Чиста – пева Светa Црквa у празничном тропару – у рођењу си сачувала своје девојаштво, а у комбинацији са смрћу сачувала си свој живот: и после рођења си остала Дјева, тако да си и после смрти била Жива, Ти спасаваш увек Богородице, Tвоје наследство“.
Она је само заспала, да би се у тренутку пробудила за вечноблажени живот. И после три дана, Њено се бесмртно тело населило у небесном непролазном пребивалиштy. Она се одмaрa слатким сном, након Њеног тешког и жалосног живота, „прикључила (представила) се к Животу“, који је извор живота, као мајка живота, избављајући Својим молитвама од смрти земно-рођене душе, усељавајући у њих Успењем Својим предукус вечног живота.
Гробница Божије Матере
Икона Јерусалимске Божије Матере у успењском храму
БОГОРОДИЧИНО ПРАВИЛО
Према предању , ово правило је дала Сама Пресвета Богомајка, Својим јављањем , у осмом веку, завештавајући да ће имати особити удео у спасењу свакога ко буде творио ово Правило. Према предању, овај начин молитвеног поштовања Богомајке некада је био веома прихваћен међу хришћанима.
Ово предање обновио је Свети Серафим Саровски, дајући га многима који су долазили код њега по благослов да подражавају ово Правило; у његовој келији нађена су писма која су сведочила о многим чудима, која су се дешавала од Пресвете Богородице, онима који су испуњавали ово правило.
Извршавати Богородичино правило значи: изговарати 150 молитава: Богородице Дјево, свакодневно.
(Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.)
Многи су се молили Пресветој Богородици на овај начин, додајући при том и своје молитве. Забележено је једно од тих молитвених правила, Епископа Серафима (Звездинског):
После првих 10 молитава Богородице Дјево: Присећајући се рођења Богомајке молимо се:
Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај слуге Твоје (имена родитеља и ближњих), а умрле са светима упокој у вечној слави Твојој.
После 20 молитава: Сећајући се Ваведења, молимо се за отпале од Цркве:
Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај и присаједини Православној Цркви, Пресвета слуге Твоје (имена).
После 30 молитава: Сећајући се Благовести, молимо се за утеху невољних:
Пресвета Владичице Богородице, ублажи патњу нашу, пошаљи утеху и ублажи бол слугама Твојим (имена).
После 40 молитава: Сећајући се сусрета Пресвете Богомајке и праведне Јелисавете, молимо се за све који су раздвојени да се сједине и за нестале без трага да се нађу:
Пресвета Владичице Богородице, Богородице, сједини раздвојене слуге Твоје (имена).
После 50 молитава: Сећамо се Рођења Христовог и молимо за препород душе и нови живот у Христу:
Пресвета Владичице Богородице, даруј мени у Христу крштеном, да се у Христа и обучем.
После 60 молитава: Сећамо се Сретења Господњег и речи Светог Симеона Пророка: "И Теби Самој нож ће пробости душу..." и молимо се да Мајка Божија изађе у сусрет нашој души при кончини, да нас удостоји причешћивања Светим Тајнама Христовим и да нас проведе кроз страшна митарства:
Пресвета Владичице Богородице, удостој ме да се при последњем издисају причестим пречистим Тајнама Христовим, и Сама ме проведи кроз страшна митарства.
После 70 молитава: Сећамо се бекства Богомладенца и Богомајке у Египат, и молимо се да нас Пресвета избави од сваке напасти људске и демонске:
Пресвета Богородице, не уведи ме у искушења у овоме животу и избави ме од свих напасти.
После 80 молитава: Сећамо се нестанка дванаестогодишњег Исуса у Јерусалиму и молимо Пресвету Богомајку да нам подари непрестану Исусову молитву:
Пресвета Владичице Богородице, Дјево Марија, даруј ми непрестану Исусову молитву.
После 90 молитава: Сећамо се чуда у Кани Галилејској, када је Господ претворио воду у вино, после речи мајке: "Нема вина..." и молимо се за помоћ у свим делима и тегобама:
Пресвета Владичице моја, Богородице, помози ми у свим делима мојим и избави ме од свих тегоба.
После 100 молитава: Сећамо се Богомајке под Крстом, када Јој је бол као нож прострелио душу, и молимо се Мајци Божијој, да нам укрепи душевне силе и одагна униније, (чамотињу и очајање):
Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Дјево Марија, укрепи моје душевне силе и одагнај од мене униније.
После 110 молитава: Сећамо се Васкрсења Христовог, и молимо Пресвету да васкрсне наше душе и ободри нас за подвиг:
Пресвета Владичице Богородице, васкрсни душу моју и даруј ми непрестану спремност на подвиг.
После 120 молитава: Сећамо се Вазнесења Христовог коме је Пресвета присуствовала, и молимо да уздигне наше душе изнад светских сујета и забава, и научи нас да стремимо ка небеским висинама:
Пресвета Богомајко, уздигни душу моју изнад сујете и таштине овога света.
После 130 молитава: Сећамо се силаска Светога Духа на Апостоле и мајку Божију, на Сиону, и молимо се: "Срце ми чисто саздај Боже и Дух прав обнови у мени, не одбаци ме од Лица Твога и Духа Твога светога не одузми од мене."
Пресвета Владичице Богородице, низпошљи ми благодат Светога Духа и утврди је у срцу моме.
После 140 молитава: Сећамо се Успења Пресвете Богородице и молимо за миран и безметежан крај живота:
Пресвета Владичице Богородице, подари ми миран и безметежан крај живота.
После 150 молитава: Сећамо се славе Мајке Божије, којом је Она увенчана од Господа, након пресељења са земље на Небо, и молимо Царицу Небеску да не остави верне на земљи, већ да их заштити од свакога зла, покривајући их Својим часним омофором:
Пресвета Владичице Богородице, сачувај ме од сваког зла и покриј ме Твојим омофором
Према предању , ово правило је дала Сама Пресвета Богомајка, Својим јављањем , у осмом веку, завештавајући да ће имати особити удео у спасењу свакога ко буде творио ово Правило. Према предању, овај начин молитвеног поштовања Богомајке некада је био веома прихваћен међу хришћанима.
Ово предање обновио је Свети Серафим Саровски, дајући га многима који су долазили код њега по благослов да подражавају ово Правило; у његовој келији нађена су писма која су сведочила о многим чудима, која су се дешавала од Пресвете Богородице, онима који су испуњавали ово правило.
Извршавати Богородичино правило значи: изговарати 150 молитава: Богородице Дјево, свакодневно.
(Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.)
Многи су се молили Пресветој Богородици на овај начин, додајући при том и своје молитве. Забележено је једно од тих молитвених правила, Епископа Серафима (Звездинског):
После првих 10 молитава Богородице Дјево: Присећајући се рођења Богомајке молимо се:
Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај слуге Твоје (имена родитеља и ближњих), а умрле са светима упокој у вечној слави Твојој.
После 20 молитава: Сећајући се Ваведења, молимо се за отпале од Цркве:
Пресвета Владичице Богородице, спаси и сачувај и присаједини Православној Цркви, Пресвета слуге Твоје (имена).
После 30 молитава: Сећајући се Благовести, молимо се за утеху невољних:
Пресвета Владичице Богородице, ублажи патњу нашу, пошаљи утеху и ублажи бол слугама Твојим (имена).
После 40 молитава: Сећајући се сусрета Пресвете Богомајке и праведне Јелисавете, молимо се за све који су раздвојени да се сједине и за нестале без трага да се нађу:
Пресвета Владичице Богородице, Богородице, сједини раздвојене слуге Твоје (имена).
После 50 молитава: Сећамо се Рођења Христовог и молимо за препород душе и нови живот у Христу:
Пресвета Владичице Богородице, даруј мени у Христу крштеном, да се у Христа и обучем.
После 60 молитава: Сећамо се Сретења Господњег и речи Светог Симеона Пророка: "И Теби Самој нож ће пробости душу..." и молимо се да Мајка Божија изађе у сусрет нашој души при кончини, да нас удостоји причешћивања Светим Тајнама Христовим и да нас проведе кроз страшна митарства:
Пресвета Владичице Богородице, удостој ме да се при последњем издисају причестим пречистим Тајнама Христовим, и Сама ме проведи кроз страшна митарства.
После 70 молитава: Сећамо се бекства Богомладенца и Богомајке у Египат, и молимо се да нас Пресвета избави од сваке напасти људске и демонске:
Пресвета Богородице, не уведи ме у искушења у овоме животу и избави ме од свих напасти.
После 80 молитава: Сећамо се нестанка дванаестогодишњег Исуса у Јерусалиму и молимо Пресвету Богомајку да нам подари непрестану Исусову молитву:
Пресвета Владичице Богородице, Дјево Марија, даруј ми непрестану Исусову молитву.
После 90 молитава: Сећамо се чуда у Кани Галилејској, када је Господ претворио воду у вино, после речи мајке: "Нема вина..." и молимо се за помоћ у свим делима и тегобама:
Пресвета Владичице моја, Богородице, помози ми у свим делима мојим и избави ме од свих тегоба.
После 100 молитава: Сећамо се Богомајке под Крстом, када Јој је бол као нож прострелио душу, и молимо се Мајци Божијој, да нам укрепи душевне силе и одагна униније, (чамотињу и очајање):
Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Дјево Марија, укрепи моје душевне силе и одагнај од мене униније.
После 110 молитава: Сећамо се Васкрсења Христовог, и молимо Пресвету да васкрсне наше душе и ободри нас за подвиг:
Пресвета Владичице Богородице, васкрсни душу моју и даруј ми непрестану спремност на подвиг.
После 120 молитава: Сећамо се Вазнесења Христовог коме је Пресвета присуствовала, и молимо да уздигне наше душе изнад светских сујета и забава, и научи нас да стремимо ка небеским висинама:
Пресвета Богомајко, уздигни душу моју изнад сујете и таштине овога света.
После 130 молитава: Сећамо се силаска Светога Духа на Апостоле и мајку Божију, на Сиону, и молимо се: "Срце ми чисто саздај Боже и Дух прав обнови у мени, не одбаци ме од Лица Твога и Духа Твога светога не одузми од мене."
Пресвета Владичице Богородице, низпошљи ми благодат Светога Духа и утврди је у срцу моме.
После 140 молитава: Сећамо се Успења Пресвете Богородице и молимо за миран и безметежан крај живота:
Пресвета Владичице Богородице, подари ми миран и безметежан крај живота.
После 150 молитава: Сећамо се славе Мајке Божије, којом је Она увенчана од Господа, након пресељења са земље на Небо, и молимо Царицу Небеску да не остави верне на земљи, већ да их заштити од свакога зла, покривајући их Својим часним омофором:
Пресвета Владичице Богородице, сачувај ме од сваког зла и покриј ме Твојим омофором
Икона Јерусалимске Божије Матере у успењском храму
Гробница Божије Матере
Кондак, глас 2. Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у
молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота
преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку.
Успење пресвете Богородице - Велика Госпојина
Тропар, глас 1. Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.
Тропар, глас 1. Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.