субота, 27. мај 2017.

Čemu služi tuga i zašto ne treba sprečavati decu da budu tužna


Autor: Maša Karleuša Valkanou, MSc psiholog i psihoterapeut

Tuga je dragulj čija vrednost nije toliko poznata među svetom. Ne samo da odrasli ljudi na sve moguće načine izbegavaju da budu tužni, već tako uče i decu od malih nogu. Koliko puta ste videli ili doživeli situaciju da se detetu slomi igračka i kada dete počinje da plače, roditelji ga teše: “Ne plači, kupićemo drugu“ ili „Ne plači, ti si veliki dečko (devojčica) nećeš valjda da plačeš zbog igračke“ ili „Ne plači, to je samo igračka, imaš 100 takvih“ itd. Time šaljemo poruku da plač nije poželjan, kao i da treba na svaki mogući način da poreknemo svoj gubitak. Gubitak jedne igračke za dete je velika stvar, kao što je za odrasle gubitak drage ogrlice ili udarac na skupim kolima. Zato je ovakav događaj sjajna prilika da pokažete detetu kako da se nosi sa gubicima u životu.

Jedna od najtežih stvari u životu je prihvatiti život kakav jeste. To je čudno, jer izgleda kao vrlo jednostavna stvar. Nešto jeste i treba računati sa tim, kako bi se efikasno kretali kroz život. Ako je na našem putu slon ili ogroman krater, mi ne možemo biti efikasni ako ga ignorišemo i uporno pokušavamo da preko njega pređemo. Ljudi koji se stalno žale u životu: „Zašto se to uvek meni dešava, zašto ja nemam sreće…“ ignorišu slona na svom putu. To što nešto ne vidimo, ne znači da ono nije tu i da ne deluje na nas.

Naučili smo da poričemo činjenice života i da se pravimo da ih nema. Kada neko nama blizak ima problem najčešće kažemo: “Ne brini, biće sve ok“ ili „Nije to tako strašno“, „Moraš sad da budeš jak“ itd. Ove prazne reči nemaju moć da uteše. Ono što je mnogo teže uraditi, ali bi mnogo više značilo osobi koja se suočava sa stvarima koje su za nju strašne je samo biti tu i ostati u zagrljaju tuge. Ljudi se plaše tuge i trude se da pobegnu od nje. Na taj način lišavaju sebe unutrašnje zrelosti i duboke radosti življenja.

Možemo da zamrznemo jedan kadar iz svakodnevnog života roditelja, kada dete trči i padne, nekoliko milisekundi nastaje muk, a čim roditelji savladaju šok, brže bolje upućuju bujicu reči „Ništa! Ništa strašno! Skočilo dete! Super! Prošlo…“. Ovakva reakcija roditelja je sasvim prirodna u našem društvu, ali uči dete da je strašno osećati bol i da se on po svu cenu mora izbeći. Tako imamo čitave generacije mladih ljudi koji su potpuno nespremni da se nose sa životnim nedaćama, netolerantni na frustracije svakodnevnog života i duboko nesrećni što osećaju i najmanju nelagodnost.

Istraživanja su pokazala da veština našeg uma da neke emocije otkloni iz svesti je neselektivna, tako da potiskivanje tuge dovodi do potiskivanja i svih drugih emocija, naručito radosti života i uživanja te na taj način dolazi do bezvoljnosti, manjka energije i razvoja depresije. Iako tuga može biti za nekog neprijatna, tuga je zdrava emocija koja se javlja u situacijama gubitka. Gubitak može biti stvaran ili fantaziran. Rad tuge je dragocen za zdrav psihički život i bez njega nema razvoja, ni zrelosti. Kroz rad tuge mi prihvatamo realnost kakva jeste, priznajemo gubitak i dozvoljavamo sebi da taj gubitak otplačemo. Tek kada je gubitak otplakan, postiže se nova zrelost i ličnost postaje snažnija, otpornija i više integrisana. Zato sledeći put kada se vaše dete bude susrelo sa situacijom gubitka, umesto da kažete „Ništa strašno“, recite „Da, to je tako tužno, razumem“ i pustite dete da se isplače u vašem zagrljaju.

Muškarci mogu misliti da je plač „samo za devojčice“, da je tuga znak slabosti, a neki ljudi mogu izbegavati tugu iz straha da će ona onda večno trajati i da nikada neće iz nje izaći ako joj se prepuste. Ovo naravno nije tačno, tuga je proces koji ima svoj vrlo jasan početak, razvoj i na kraju čak i srećan završetak. Nasuprot tome, potiskivanje tuge traje beskrajno, jer se sprečava psihološko razrešenje. Postoji poremećaj koji se zove produženo tugovanje, u čijem slučaju treba uključiti i stručnjake, ali se rad opet usmerava na prolazak kroz tugu, a ne njeno negiranje.

Kada se sprečava tugovanje stvaraju se veliki problemi u psihičkom funkcionisanju. Potisnuta i neprepoznata tuga pretvara se u simptome anksioznosti, depresije, napetosti, strahova i ponašanja kao što su različite destruktivne i agresivne impulsivne reakcije, a zatim rizična ponašanja i bolesti zavisnosti. Odbrambena ponašanja koja služe da se osećaj tuge zamaskira su nešto što često imamo prilike da vidimo kod ljudi, na primer euforičnost, neautentična veselost, preglasan smeh, preterana akcija, izlaženje, promiskuitetno ponašanje, različita rizična ponašanja, kao i korišćenje alkohola i psihoaktivnih supstanci. Kada sprečavamo sebe i svoju decu da budu tužna mi se udaljavamo od realnosti, odcepljujemo naša osećanja, a sa umrtvljavanjem tuge uspavljujemo i sve druge emocije, te ostajemo prazni, beživotni, ravnodušni, iscrpljeni i bez sposobnosti za ljubav, rad i radost svakodnevnog življenja. Bez tuge nema ni ličnog sazrevanja i napretka, što je razlog zašto su mnogi odrasli ljudi emotivno nezreli i ne mogu ostvariti kvalitetne odnose sa drugim ljudima.

Zato pustite decu da tuguju, jer tako rastu i sazrevaju, uče o sebi i životu i prihvataju život kakav jeste, što im omogućava da ga žive punim plućima.

Tekst u celosti preuzet sa sajta Mensa Srbije

Zasto je važno znati tugovati ?

Picture  

Da bi odrastao, čovjek mora da nauči kako da tuguje. Ne da pati i ne da plače tek tako, već baš da tuguje. Treba dozvoliti tuzi da odradi unutra taj posao, zbog čega je predodređena.  

Ovaj posao je veoma važan. Na primjer, preko tuge se ostvaruje restrukturiranje sliku svijeta, što je realnije nemoguće. Prilagođavanje na gubitak. Pomirenje sa neizbježnim. Prihvatanje svoje usamljenosti. Mogućnost da se otpusti to što nije tvoje i prihvati ono što se ne želi da prihvati. 

​Na primjer, doživljavanje i otpuštanje neuzvraćene ljubavi ili prihvatanje činjenice da tijelo stari. Usporenje, punjenje, odumiranje i transformacija.

U naše vrijeme tuga, uopšte nije u modi. Ni akutna, ni hronična. Posebno tuga zbog toga što izgleda moguće zamijeniti, u savremenim uslovima, popraviti i obezvrijediti. Nije riječ samo o stvarima, već i o ljudima.

Jednom na sahrani šesnaestogodišnjeg dječaka čula sam savjet "što brže roditi dijete", upućen roditeljima preminulog. Čini se logično, ali nekako zvuči jezivo, zar ne? Zamijeniti jedno dijete drugim "što je prije moguće", kao probijenu gumu ili slomljeno prozorsko staklo.

Tuga se uvijek nalazi u tijelu. Čak i nakon 20 ili 30 godina, ona ostaje u vama, dok ne bude odrađena, izražena, proživljena.

Obezvređivanje tuge je veoma rasprostranjeno i mnogim ličnostima ne dozvoljava da sazru. Oni koji ne mogu da izdrže svoju tugu, često ne mogu da izdrže ni tuđu, predlažu sagovorniku da "zaboravi", "opusti se", "nađe drugu" ili "sabere se". Takve savjete obično daju oni čija je ličnost kao neduboka posuda, nije u stanju da smjesti sva osjećanja druge osobe, čak ni svoja sopstvena.
Picture 

Strah od tuge i želja da se nešto što je prije uradi sa tim je razumljiva, jer je neprijatno doživljavati tugu. Ali ako ne znate kako to da uradite, možete se tu zaglaviti dugo vremena, dobijajući sekundarnu korist od patnje. Manipulisanje okruženjem.   

​Međutim, tuga, čak i oštra, završava se. A ti plodovi koje ona može donijeti, su vrijedni. Ona produbljuje, širi i jača. A to što ste preboljeli, više vas ne zabrinjava, podsjeća na sebi samo dečijim fotografijama i tugom. A otkrivaju se mogućnosti da se saosjeća sa dešavanjima drugih ljudi, oni postaju bliži.





Autor: Aglaja Datešidze
Izvor: ​ dateshidze.ru 

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

Čišćenje vezanosti za prošle odnose

Picture 

Važno je da se pomirimo sa tim, da će nas bol prošlih odnosa progoniti još neko vrijeme, to je kao ožiljak, koji ponekad curi, boli, svrbi.  

Mi ne možemo da uklonimo iz sebe prošlost, možemo samo da je prihvatimo i da je učinimo dijelom svoje snage.
Stoga, ne borite se sa "bivšim" ne pokušavajte da ih zaboravite, da se oslobodite njih, da ih izbrišete iz sjećanja.
​Sjećajte ih se, dajte im mjesto u svom životu, oni su bili tamo, oni su uticali na vaše stanje, oni su vam dali važne realizacije i životno iskustvo, a to nije tako malo.
Na kraju krajeva, ovaj svijet - to je naša postavljena scena, mi smo ih sami pozvali zbog nekih lekcija. Ne možemo poricati i ignorisati učitelje zbog toga što loše učimo i ne ispunjavamo program.

Oslobodimo se iluzije da treba da zaboravimo bivše, da bi nam konačno počeo srećan život.

Jaka ličnost - nije ta, koja je bila u stanju da zaboravi i izbriše sve iz sebe, već ta koja sve pamti i živi mirno sa tim, svaki dan bira sreću i zdrave odnose!

Jačim nas čini prihvatanje, a ne odbacivanje.

Permanentno srećan život i vječno srećni odnosi, to je iluzija. Čak i kod najuspešnijih brakova, ima mnogo bola, testova, lekcija.

Samo toplih trenutaka tamo je više, više je zrelosti, pažnje i više dobra.

A što smo zreliji i cjelovitiji, tim su kod nas uspješniji odnosi.

Veoma je važno napusti destruktivne odnose, a još je važnije stvoriti novi fokus pažnje, i čuvati energiju ne za odbacivanje, već za prihvatanje.  

© Julija Sudakova ( frgmenti   seminar "Čišćenje vezanosti za prošle odnose")

Izvor: vk.com/womansanga 

Prevela: Beba Muratović -  bebamur.com 

среда, 24. мај 2017.

Света Земља, Јелеонска гора - место Вазнесења Господњег

Вазнесење је чудесна круна Христовог богочовечанског живота и рада на земљи. Свети апостоли били су на овом месту на Маслинској Гори, сведоци пред светом велике истине да је Исус као човек вазнесен на небо. На овом месту се и данас назире обрис Христовог левог стопала које поклоници побожно целивају. Место је пронашла царица Јелена и начинила цркву са отвореним кровом. Међутим место је под патронатом арапских муслимана од 1187.године. Они су изнад олтара царице Јелене подигли потпуно озидану куполу са кровом. Осмоугаони темељи Константинове цркве остали су до данас. 

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско!  

О, Премилостиви и Најчистији Исусе, Који си дело нашега искупљења на земљи извршио, Који си из мртвих васкрсао и са пречистим телом, кога си примио, и са славом на Небо узишао, прими ову захвалност коју Ти приносимо од сваке душе наше, и пошто поново треба у слави да дођеш, удостој нас тада да станемо са десне стране Твоје и са хоровима праведних да Ти запевамо: Алилуја!

Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
Света Земља, Јелеонска гора - место Вазнесења Господњег

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Поглед са места Вазнесења Христовог на Мслинској Гори


 

Срећан празник Вазнесење Христово - СПАСОВДАН!

Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).
Тропар, глас 4. Вазнео си се у слави Христе Боже наш, радост учинивши ученицама, обећањем Духа Светога, пошто их претходно утврди благословом, јер Ти си Син Божији, Избавитељ света.  

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

 МОЛИТВА прва ВАЗНЕСЕЊУ

Спаситељу Христе, Који си се на Небо вазнео, молимо Ти се смирено: подигни ум наш од временских и сујетних жеља светских ка вечноме блаженству на Небу, које си припремио онима који воле свете Твоје заповести и који их чувају, да надањем на неисказана она блага и учвршћивањем силом Твоје благодати, узмогнемо да избегнемо страсти дела на славу Пресветога имена Твога. У другоме и славноме доласку Твоме, да радосно сретнемо Тебе Спаситеља и Судију нашега, и да чујемо најслађи Твој глас, који праведне призива на наслеђе Царства Небескога и да са свима онима који су Ти у векове угађали уђемо и ми у пресветлу дворану Твоју и да Те тамо прославимо са Оцем и Светим Духом у бесконачне векове векова. Амин.  


Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

МОЛИТВА друга Захвална

Благодаримо Ти Христе Боже, Спаситељу наш, што нас пале ниси оставио да изгинемо до краја, него ради неисказанога Твога човекољубља дошао и спасао си нас, и нас заблуделе поново си привео Оцу Твоме, и даровао си нам слободу да будемо деца Божија и наследници вечнога блаженства у Царству Небеском, и сада нам пошаљи Господе да се истрајно подвизавамо против ђаволских искушења, и да не паднемо поново у тешко ропство греха, коме смо и раније робовали. Да тако Твојом благодаћу утврђени, сви добијемо спасење и прославимо Тебе са Оцем и Светим Духом у бесконачном Царству Твоме у векове векова. Амин.  


Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА НА МАСЛИНСКОЈ ГОРИ

Тропар, глас 4. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света.

Кондак, глас 6. Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас.  


Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

МОЛИТВА трећа ВАЗНЕСЕЊУ

Јединородни Сине и Слове Божији, Који си ради нашега спасења примио тело и смрт претрпео, сада по преславном Твоме Вазнесењу на Небо, са пречистим телом на Престолу са Оцем седиш и целим светом управљаш, не заборави Твојим милосрђем нас, који смо на земљи и које кушају многе напасти и тегобе, ако смо и веома нечисти и недостојни, него у Тебе Господа нашега и верујемо и другога посредника и нада на спасење не знамо. Како си чак до ада са Крста сишао са пречистом душом Својом, да нас од власти и мучења адова ослободиш, сећајући се свега: да се чувамо од греха и страсти, који су узрок љутих страдања и смрти Твоје, да волимо правду и врлину више од свакога дара, што је Теби од нас најпријатније и најмилије, јер се у свему искушавамо. О, Свеблаги, Сам знаш како је велика немоћ тела и духа нашега, а непријатељ је као лав који риче и тражи некога да прогута. Не остави нас без Твоје свемоћне силе и помоћи, и буди с нама увек чувајући нас и покривајући, упућујући и храбрећи нас, радујући и веселећи дух наш. Наслањајући се на крила Твоје доброте и љубави сав живот наш временски и вечни Теби предајемо, нашем Владики, Исусу и Господу и Искупитељу, молећи из дубине душе да Ти који знаш свачију судбину учиниш да пређемо без опасности долину овог мрачног живота, и достигнемо боголепни Твој дворац који си обећао спремити свима онима који верују у Име Твоје и који следују Божанственим стопама Твојим. Јер си Ти наша нада и утеха и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом у све векове. Амин.  

Света Петка Ђунис

 


У сусрет празнику ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО:

 

Исусе најслађи, Војводо изабрани, Ти који си Својом смрћу разрушио царство смрти и Својим Вазнесењем отворио рајска врата онима који верују у Тебе. За толика добра Твоја, која си учинио роду људском, приносимо Ти ову захвалну песму:

Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско!  


Image may contain: indoor   

Сећам се једног старчића у Манастиру Есфигмену, који је био толико прост (необразован) да је и за Вазнесење мислио да је какав светац. Он начини једну метанију и рече: "Светитељу Божји, заступи нас"! Једном један брат беше болестан, а он није имао шта да му да да поједе. Силазио је пењао се уз степенице, па отвори прозор који гледа на море, испружи руке према мору и рече: "Свети Вазнесење, дај ми једну рибицу за брата". И одмах - о, чуда - једна врло велика риба искочи из мора право у његове руке. Они који су то посматрали, били су запрепашћени. Он их погледа и само се насмеја, као да им говори: "Шта сте чудно видели?" Ми имамо знање, знамо када се који светитељ прославља, како је неки други мученички пострадао. Знамо када је празник Вазнесења, где се оно и како догодило, међутим не можемо ни једну такву рибу да добијемо!

Свети Пајсије Светогорац 

  

24. Мај - Срећан празник СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ! Срећна слава свима који славе, на многаја љета!

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу.
Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.  




  


Тропар Кирилу и Методију, глас 4.

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.  



Image may contain: 2 people  

МОЛИТВА светом МЕТОДИЈУ и КИРИЛУ,
равноапостолним учитељима словенским

О, преславни народа словенских учитељи и просветитељи, свети равноапостолни Методије и Кириле, к вама, као деца ка оцу, светим учењем и списима вашим просвећени и у вери Христовој утврђени, сада усрдно притичемо и са скрушеним срцима нашим се молимо. Ако и завете ваше, као деца не усвојисмо, не сачувасмо, и да угађамо Богу како учисте, не трудисмо се, и од једномислија и љубави према словенима, као браћи у вери и по телу, како сте нам добро завештали, отпадосмо, као у давнини за време живота вашег неблагодарне и недостојне нисте одбацили, но добром им за зла узвраћасте, тако и сада, не одбаците молитве, грешних и недостојних слугу ваших, но, као они који имају велику смелост пред Господом, приљежно Га молите, да нас упути и обрати на пут спасења, расправе пак и раздоре, који су изникли међу једноверном браћом, умирите, отпале опет ка једномислију приведите и да сви ми будемо сједињени у једном духу и љубави у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Јер знамо, познато нам је, да много може да помогне молитва праведника код милосрдног Владике, ако се и за грешне људе приноси. Не оставите нас, ради грехова наших, сетну и недостојну децу вашу. Паства ваша од вас сабрана, а сада непријатељством раздељена и саблазнима од иноверних прелешћена, умањи се, од мислених вукова гоњене, овце ваше словесне се растурише. Дарујте нама, вашим молитвама, да будемо ревносни православци, да православљем загревани, отечаска предања добро сачувамо, устав и обичаје црквене да се трудимо да одржимо, да се удаљавамо од сваког лажног учења и тако да се трудимо живећи богоугодним животом на земљи, и да се живота рајског на небесима удостојимо, и тамо са вама заједно Владику свих, у векове векова, у Тројици Јединога Бога прослављамо. Амин.  


Image may contain: 4 people, people standing and outdoor  


Кирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл. Кѷриллъ и Меѳодїи) су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“. Они су направили глагољицу, прво писмо Словена. Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.

Године 851. Ћирило је, због свог познавања арапског и хебрејског језика, постао члан византијског посланства арапском калифу у Самари да би са арапским теолозима расправљао о принципу Свете Тројице и да би побољшао односе између абасидског калифата и Византије, а 856. у доба политичких и црквених трзавица, Методије је напустио свој положај архонта и повукао се у манастир на планину Улдаг звану мизијски ,,Олимп" у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило.Њихово писмо се звало глагољица

Међутим, по налогу византијског цара Михаила III и Патријарха Константинопоља Фотијуса, оба брата су 860. отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма.Ова мисионарска мисија је била неуспешна, пошто је касније хазарски Каган поставио јудаизам као националну религију.Непосредно након повратка из Русије Ћирило се запослио као наставник филозофије на цариградској високој школи, а Методије je постао игуман у манастиру где је пребивао.Две године након мисије у Русији (860. године) браћа су ангажовани за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац против цара Лудвига Немачког, испод чије се власти жестоком борбом истргао. Растислављева концепција је ишла за тим да самостална моравска црква с домаћим клером и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.

Византија је удовољила Растислављевој жељи и послала му Ћирила и Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа су кренула на пут и 864. су стигли кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера. Против словенских мисионара је почела подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“. Одатле нису кренули за Цариград, где је уморен цар Михаило, а власт је преузео Василије I Македонац, већ су отишли у Рим. Папа Хадријан је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена, те их је свечано примио.

У Риму се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у Цркви Светог Клемента, где су сахрањене и његове мошти. Папа Хадријан је одобрио словенску службу, а Методија је послао 869. кнезу Коцељу; чак га је приликом његовог другог боравка у Риму посветио за панонског архиепископа. Тиме је требало да западни Илирик буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и подвргнут директно Риму.

Чим је Методије дошао у Панонију, латински свештеници су га напали као јеретика, а када је стигао у Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез Светоплук) локални бискупи су Методија позвали на свој синод, осудили га и бацили у тамницу, где је остао две и по године. Тек 873. године, на папин налог, Методије је пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност, те се словенско богослужење све више ширило по Моравској, против њега је подигнута оптужница у Риму, те је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској, потврдио је словенско богослужење булом Марљивост твоја (Industriae tuae) из 880. године. Исто је учинио и цариградски патријарх Фотије 882. године.

Методије је у Моравској превео на словенски језик Библију. Након његове смрти, у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих су продати у ропство, а неки су успели да се склоне у Бугарску, Македонију, Рашку и приморску Хрватску, где су наставили свој рад.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наут су саставили писмо Ћирилицу.  


Image may contain: outdoor  


Кондак Кирилу и Методију, глас 3.

Двојицу свештених просветитеља наших поштујемо, који су нам као извор, превођењем божанских књига, источили богопознање, из кога чак до данас неоскудно захватамо. Прослављамо вас, Кирило и Методије, који предстојите престолу Свевишњег и топло се молите за душе наше. 

Шта је то Бог?

О томе да Бог „постоји“ није потребно трошити речи. Међутим, када се упитамо: шта је Бог, долазимо у проблем шта понудити као одговор. Јер, све што се Њега тиче је потпуно неупоредиво са свим чињеницама које људски род сабира на гомилу коју називамо – знање. 

Да Бог, дакле, постоји, то је очито. Али, шта је Он по суштини и по природи, то је потпуно несхватљиво и непознато. А да је бестелесан, и то је очито. Јер како, иначе, тело може бити бесконачно, неограничено, неизобразиво, те недодириво, невидиво, једноставно и несложено? Како, опет, може бити непромењиво, ако је описиво и подложно страдању (страсти)? И како је бестрасно (нестрадално) оно што је саздано из елемената и на њих се опет разлаже? Јер сложеност је узрок сукобљавања, а сукобљавање је узрок раздвајања, а раздвајање је узрок разлагања; а разлагање је у потпуности противно Богу.

Међутим, како може стајати тврдња да Бог прониче кроза све и да све испуњава, као што каже Писмо: Не испуњавам ли ја небо и земљу?, вели Господ. Немогуће је, наиме, да тело кроз друга тела проходи не комадајући их и не бивајући комадано, не спрежући се и не бивајући противположно, као што се све што је течно слива једно у друго и постаје мешавина.
Иако неки веле да постоји невештаствено тело, такозвано „пето тело“, како су га назвали неки од грчких философа, што је немогуће, оно би, свакако, било у покрету, као што је небо, јер веле да је оно то „пето тело“. Ко је, дакле, тај који то све покреће? Јер све што се креће, стављено је у покрет од стране неког другог. А ко је то, заправо? И тако до у недоглед, док не стигнемо до нечега што је непокретно, јер оно што прво покреће другога је непокретно, а то је управо Божанство. Како, међутим, оно што се креће није могуће ограничити у простору? Само је, дакле, Божанство непокретно, и том непокретношћу све бива покренуто. Према томе, Божанство треба схватити као бестелесно.
Али нити је то у могућности да представи његову суштину, као ни појмови: нерођено, беспочетно, неизмењиво, непропадиво, и све што се тиче Бога, или се о Богу говори, јер они не означавају шта Он јесте, већ шта није. Јер онај ко жели да изрази нечију суштину, треба да каже шта она јесте, а не шта није; међутим, шта је Бог по суштини, немогуће је рећи. Прикладније је о Њему говорити кроз порицање свих особина, јер Он није ниједно од бића, не зато што можда не постоји, но што је изнад свих бића и изнад самога постојања. Јер ако постоје и знања о бићима, оно што је изнад знања јесте, свакако, и изнад суштине, и обратно, оно што је изнад суштине јесте и изнад знања.
Божанство је, дакле, неограничено и умом необухвативо, а оно што је једино умом обухвативо, то је његова неограниченост и необухвативост. Оно, пак, што о Богу говоримо на потврдан (катафатички) начин открива, не Његову природу, него својства те природе. Ако кажемо да је добар, праведан, мудар, или било шта друго, не говоримо о природи Божијој, већ о својствима Његове природе. Постоји, међутим, нешто што о Богу потврдно говоримо, а што има снагу превасходног одрицања, као када приписујући Богу мрак (примрак) немамо на уму мрак, већ то да Он није светлост, него је изнад сваке светлости; а када говоримо о светлости, мислимо тиме како Он није мрак.
Свети Јован Дамаскин
Извор: svetosavlje.org
 

Преузето са сајта Пријатељбожији. 

уторак, 23. мај 2017.

СВЕТА БРАЋА КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ 24. мај

 


  


У једној од црквених песама о похвали свете браће Ћирила и Методија која је отпевана на овом вечерњем молитвеном скупу, црквени песник испољава читаво одушевљење побожности са неколико речи: „Са каквим похвалним венцима да овенчамо богомудре учитеље, који светлошћу Јеванђеља просветише словенске народе, који су се налазили у тами незнања и сенци смртној." Црквени песник изражава одушевљење целе Цркве које ствара сјајни лик тих предивних Божјих људи и просветитеља словенских и незна каквим би песмама достојније и заслужније похвалио успомену, подвиг и дело њихово. И стварно, човек је слаб да испева достојно славословље њиховом подвигу у вери и светости, служећи Богу и људима преданом и пожртвовном љубављу по примеру великог Пастира наших душа Исуса Христа и свих Његових изабраних ученика. Човек је слаб да речима изрази њихово велико дело које они започеше, а оно се много струко оплоди и оплођава, јер они са савршеном преданошћу унесоше у њега свој дух, који помоћу Духа Божјег постаде животворна сила у браздама народне душе, да би се и овде испу ниле речи Исусове: „Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди" (Јов. 12, 24).

Ми не знамо како да изразимо скрушеност побожног срца и недоумицу ,,са каквим похвалним венцима да овенчамо... и са каквим похвалним песмама да узнесемо богомудре учитеље!" Из баште побожности можемо набрати много цвећа да бисмо исплели најлепше венце, којима ћемо да украсимо светитељски лик двојице равноапостолне браће Ћирила и Методија. Али ми смо немоћни да опишемо сву лепоту те духовне велелепности коју можемо да сакупимо из баште побожности.

Света браћа Кирило и Методије, као просветитељи словенских народа, толико су пријатни Богу и велики пред људима, колико и апостоли Христови; због тога их света Црква молитвено истиче као равноапостолне. Словенске народе они су про светили светлошћу Јеванђеља. И тако, они народи који су седе ли у тами духовног незнања, где су дуго чезнули, били су обасјани светлошћу Божанске науке. Ето откуда долази одушевљење побожном срцу пред делом свете браће, ето откуда долази молитвено поклоњење пред њиховом светошћу! Засијала је неугасива светлост Христове науке по целом словенском пространству и настаде дан нове духовне историјске судбине за словенске народе. Јер је многобоштво било мрак незнања и из тога мрака света браћа су извела словенске народе у пределе духовног знања и начинила их народима способним за културни и државни живот.

Мрак незнања, религиозног, моралног, друштвеног незнања, мрак без просвећености јесте сенка смрти. То се види у судбини свих људи и народа. Они људи који не напуштају мрачан живот остају неплодни, како за себе, тако и за друге. Они одлазе из овога света не додавши било какав добар допринос заједничком животу, те да на тај начин украсе себе великом чашћу сарадника у Божјем свету. И народи, који су стајали по страни живота и које није обасјала светлост, распадали су се и полако нестајали. Тамо, у мраку незнања, пропадају стваралачке силе и постају неплодне.

Али, ето, света браћа Ћирило и Методије, просвећујући огромни свет Словена светлошћу Христове науке, изведоше тај океан људи из сенке смрти и начинише их живим светом про свећених и културних народа. Снажно се подижу таласи просвете и духовних тежњи на бескрајном океану Словена у току многих векова. Високо се издижу врхови силних таласа духа, по кретани дубином океана, који се узбуркава помоћу речи Христове и благолатних сила Духа Божјега. Вековима хучи океан словенства и испуњује га хармонијом вере, побожности и културним уздизањима целокупне историје човечанства.

У истој молитвеној песми, која је ове вечери прозвучала сводовима Божјега храма, каже се даље да је и наш народ као дивља маслина био од стране свете Браће пресађен на оплемењени корен Православља. Видите ли како се са мало речи описује необорива историјска истина да је наш народ, кроз хришћанство био облагорођен и духовно препорођен, да би родио благе плодове просвете и врлине. Наш је народ имао духовне моћи, имао је стваралачке способности које му је Бог у душу усадио. Али да исте не би избујале у лоше плодове, потребно је било да народ буде пресађен на здрави корен хришћанства, те да тако донесе благе плодове вере и духовне културе, духовног и моралног живота. Кроз хришћанство је оваплоћена душа нашег народа. Да би била здравау стваралачком смислу и да би се уздигао целокупни народни живот. Тако је наш народ забеле жио необичан напредак и дао значајан допринос за напредак целокупног словенства.

Историја је светлим словима забележила заслуге свете браће Ћирила и Методија, како за наш народ тако и за све словенске народе. Света Браћа, покретани тежњама вере, као верне слуге Божанског Просветитеља Исуса Христа, предали су се подвигу и бдењу да би пронашли словенску азбуку, помоћу које би јеванђељска истина била објављена словенским народима.
Они су превели с грчког на словенски језик свештене и црквене књиге, да тако јеванђељска просвета продре дубоко у недра народа и да га препороди за нов живот. Створио се почетак благодатно просвећене црквености, помоћу које је као с јаким тврђавама била чврсто заштићена, како јеванђељска вера, тако и национална судбина нашега народа. У православном словенском свету подигнуте су цркве, које су биле светионици у огромном и нерукотворном дому тих народа. И тако, поред осталих словенских народа, и наш је народ чврсто ступио на пут једне боље судбине коју прати благослов Божји.

Дело свете Браће Ћирила и Методија продужили су њихови ученици с новим значајним успесима, који су златним словима записани у историјском летопису нашег народа. Споменимо само Охридског учитеља, епископа и чудотворца Климента пре славног, чије дело значи неизмеран допринос просвети словенских народа и јачању народног духа и народне свести. Тај изданак ћирило-методијевског стабла, који је укорењен дубоко у животну снагу корена Јесејева (Ис. 11, 10), који је Христос Господ, шири се гранама својим над нашом земљом, као њен заштитник и надахнуће.

Кирило-методијевском делу наш народ дугује своје државно уређење, а у вековима искушења и ропства - дугује силу верске и народне отпорности против нападача на земљу и душу његову. Због тога је наш народ, који је преко дела ове двојице браће просветитеља ушао у дворове Господње. очувао сећање на њихову изванредну молитвену успомену, призивајући у усрдним молитвама њихову помоћ и заступништво пред Богом.

И сада наш народ, кога је црквени песник био описао као дивљу маслину, црпећи животну снагу из стабла дубоко укорењеног у Ћирило - Методијевску Богу пријатну службу, расте као огромно дрво, благодатно повијено и украшено добрим плодовима, да под његовим хладом деца његова увек налазе одмор и утеху у тешким бедама, а благодатни сокови тог оплемењеног дрвета народног бића јесу сокови стваралаштва, уздизања и духовног преображаја. И црквени песник завршава: ,,Од Бога добисмо мир и богату милост." Какав необухватни мир примише словенски народи кроз хришћанство, какав необухватни мир прими и наш народ, те унутрашње измирен силом Христовом да ствара чврсту везу свога јединства - друштвеног, државног, духовног и културног.

И још много богатих милости прими наш народ! Његова далека и ближа историја нас учи, да од Божјег благослова долазе милости кадгод се Ћирило - Методијевски народ побожности обраћао Оцу светлости, од Кога долазе сви савршени дарови.

Дакле, молимо се Богу, призивајући помоћ свете браће Ћирила и Методија, како нам на небу не би била оскудна милост Божја, да се међу нама и око нас освежава пут Господњи и да цео свет буде благословен богопознањем, миром и благословом. Амин!

Кирил, Патријарх бугарски
Текст преузет из књиге ПУТ ГОСПОДЊИ, Ниш, 1970. 
Извор: Епархија бачка

ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО:

 
Вазнесење - Спасовдан
 
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).
Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν  Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.
Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.  
 
Извор  
 
 

Čuvarkuća - "uvek živa" i delotvorna

Lekovita priroda - Sok čuvarkuće se konzumira u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat...

 

Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!"  

Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa". Prepoznatljiva po debelim, mesnatim listovima punim vode, ova višegodišnja biljka raste od Maroka, do Irana, na Pirinejskom poluostrvu i Alpima, Karpatima, Kavkazu, Turskoj i Balkanu. U narodu je poznata i kao pazikuća, divlje smilje, žednjak.
Bere se od marta do oktobra, a ako je u saksijama, onda čitave godine. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat, flavonoidi, mravlja i jabučna kiselina.
U narodnoj medicini koristi se zbog antiupalnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti tinkture i čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena (mast u uvu) i smanjuje bol. Da bi se postigao željeni efekat, dovoljno je iz lista u uvo ukapati dva do tri mililitra soka, odležati nekoliko minuta, a zatim pustiti da sok iscuri napolje.
 
ZA MENSTRUALNE TEGOBE
 
Čaj se koristi kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, dijareje i čireva. Čaj se priprema tako što se 10 grama sveže ili 12 grama osušene čuvarkuće kuva 15 minuta u četvrt litra vode. Nakon kuvanja sadržaj se procedi i ostavi da se ohladi. Prva šoljica čaja pije se ujutru na prazan stomak, a zatim svakog sata po jedna supena kašika. Ovaj čaj se ne preporučuje trudnicama i dojiljama. 
 
Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, predstavlja pravo rešenje za opekotine, ubode i ujede. Čuvarkućom može da se tretira kurje oko, kao i pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. Dovoljno je mesto zahvaćeno nekom od navedenih promena premazati njenim sokom ili staviti oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Popijen deluje i detoksikacijski pa se preporučuje nakon neumerenog jela i pića.

Poklonici alternativne medicine tvrde i da celi listovi ove biljke u medu leče miome i ciste na materici. Smesa se pravi od 300 grama čuvarkuće i 300 grama pravog prirodnog meda, po mogućstvu kestenovog. Ubrani listovi se prvo dobro operu, a zatim samelju u blenderu ili u nekom drugom aparatu. Dobijena kaša se pomeša sa medom u staklenoj tegli i ostavi da odstoji sedam dana u frižideru, uz ponovno povremeno mešanje. Nakon sedam dana lek se uzima tri puta dnevno, po jedna supena kašika. Prva kašika uzima se ujutru odmah nakon buđenja, druga u toku dana između obroka, a treća pred spavanje.

Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ciste uglavnom nestaju, tvrde narodni lekari. Oni insistiraju da se terapija sve vreme sprovodi u kontinuitetu bez prekidanja.

Ističu i da je ovako spremljena smesa delotvorna za čišćenje i jačanje celokupnog organizma. Stimuliše metaboliazm, popravlja varenje i poboljšava urednost stolice. Ruski narodni lekari tvrde da pomaže i kao lek za jačanje srca.

Čuvarkuću smatraju jednim od najsigurnijih "prirodnih lekova", bez ikakvih štetnih posledica. Bez straha i na lice mogu da se nanose uzdužno rasečeni listovi, jer njihov sok sadrži mnoštvo korisnih nutrijenata koji hrane i ujedno zatežu kožu lica. Sok, inače, odlično hidrira i omekšava grubu ili ispucalu kožu laktova, ruku i peta.

SOK KAO TONIK
Za tretman kože lica sitno iseckajte jednu "glavicu" srednje veličine čuvarkuće i rukom iscedite sok. Tako dobijen sok nanesite rukom ili vaticom i ostavite da deluje sat vremena. Već nakon prve primene uočavaju se vidljive promene, tako što lice postaje zategnutije, ali ne suvo i neelastično. Brzo nestaju i eventualna oštećenja u vidu akni ili ranica. Ovaj sok možete da koristite svakodnevno, a posle primene lice operite mlakom vodom i stavite neku hidratantnu kremu.

Izvor Novosti.rs

Top 8 zdravih namirnica za zdrav i blistav osmijeh

Kad je u pitanju zdravlje vaših zubi, vrijedi fraza “ono si što jedeš”.
Slatke namirnice kao što su slatkiši i gazirani sokovi samo pospješuju nastanak karijesa koji se sve popularnije naziva i zubna bolest prehrane.
S druge strane, postoje i namirnice koje nam pomažu očuvati blistav osmijeh. U nastavku saznajte što jesti kako bi zubi ostali zdravi i jaki.

Što je zapravo karijes?

Karijes je najraširenija infektivna bolest, a nastaje isključivo zbog prisutnosti bakterija u usnoj šupljini koje dolaze putem namirnica bogatih ugljikohidratima i šećerom.
Dakle možemo zaključiti da se uz redovito četkanje zubi, redovite odlaske stomatologu (barem dva puta godišnje) te zdrave prehrambene navike može smanjiti nastanak karijesa.
O pravilnom četkanju ćemo govoriti nekom drugom prilikom, a na redovne posjete stomatologu ćemo vas uvijek podsjećati. Sada je pak vrijeme da saznate koje namirnice su prirodni i uspješni borci protiv karijesa.

1. Sir

Sama pomisao na sir potiče lučenje sline koja prirodno štiti usnu šupljinu :)
Sama pomisao na sir potiče lučenje sline koja prirodno štiti usnu šupljinu :)

Vjerojatno niste očekivali kako ćemo popis zdravih namirnica započeti sa sirom - jednom od namirnica koja je dobro poznata po popriličnom broju kalorija i udjelom masti.
No, sir može biti prirodna zubna pasta. Na primjer, kiseline koje se nalaze u cheddar siru bore se protiv bakterija, uklanjaju hranu sa zubi i održavaju pH ravnotežu u ustima.
Isto tako, kad jedemo sir povećava se lučenje sline koja prirodno čisti zubnu površinu, smanjuje zadah iz usta i uklanja kiselinu koje mogu oštetiti zube.
Zato je s vremena na vrijeme poslije obroka dobro pojesti koju krišku sira :)

2. Jogurt

Jogurt sadrži probiotike koje sprečavaju krezubi osmjeh :)
Jogurt sadrži probiotike koje sprečavaju krezubi osmjeh :)

Svi mliječni proizvodi bogati su kalcijem i proteinima koji štite zubnu caklinu, no ono što jogurt čini zaista posebnim su probiotici, tj. zdrave bakterije pomoću kojih se smanjuje razina bakterija u usnoj šupljini zaslužnih za loš zadah i bolesti zubnog mesa.
Ali to nisu sve blagodati koje jogurt nosi sa sobom. Rezultati jednog japanskog istraživanja jasno pokazuju kako jogurt zbog svoje mliječne kiseline i probiotika sprječava ispadanje zubi i smanjuje rizik od parodontoze (kronična infekcija koja zahvaća zubno meso i kost koja podupire zube).
Ako se u svoju svakodnevnu prehranu odlučite dodati jogurt izaberite običan, a ne voćni obogaćen šećerom.

3. Lisnato povrće

Zeleno lisnato povrće bogato je kalcijem koji jača zube
Zeleno lisnato povrće bogato je kalcijem koji jača zube

Naravno, sve vrste povrća su zdrave, ali ipak se zeleno lisnato povrće posebno ističe kod njege zubi.
Ovo povrće sadrži nisku razinu masti i kalorija, a visoku razinu vitamina i minerala. Također je bogato kalcijem, folnom kiselinom i vitaminom B koji imaju mnoge zdravstvene prednosti za održavanje zdravlja usne šupljine.
Primjerice konzumacija hrane bogate ovim nutrijentima može ublažiti upalu desni što je posebno vidljivo kod trudnica.
Iako je prilično nezgodno kada komadići špinata zapnu među zubima, špinat je bogat magnezijem koji je presudan za zdravu zubnu caklinu. Pola šalice ovog povrća sadrži čak 78 mg magnezija.
Ako ne znate kako bi ovu namirnicu ubacili u svakodnevnu prehranu, probajte dodati šaku mladog špinata u salatu, pripremiti neki zdravi smoothie ili ga dodati na pizzu (s puno sira :))
Uz špinat uvijek možete odabrati i kelj, raštiku, zeleni maslačak, kupus i blitvu.

4. Jabuka

Iako je zdrava ne pretjerujte s jabukama jer ćete tako oštetiti zube
Iako je zdrava ne pretjerujte s jabukama jer ćete tako oštetiti zube

Jabuke, agrumi i slično voće sadrže mnogo vitamina C čiji nedostatak može uzrokovati lomljenje zubi, omekšati ih i učiniti osjetljivima. Time se otvara prostor za ulazak bakterija u njih što može dovesti do paradentoze.
No ono što jabuku ističe od ostalog voća je to što je ona najveći izvor vlakana koje odlično čiste zubni plak i “poliraju” desni. Tako jabuka srednje veličine sadrži oko četiri grama vlakana dok na primjer banane i naranče u istoj količini sadrže dvostruko manje vlakana.
Osim toga, kiselina koja se nalazi u jabukama može i posvijetliti boju zuba i ukloniti površinske mrlje, a antioksidansi u jabukama ubijaju bakterije i sprječavaju neugodni zadah iz usta.
No budite obazrivi s jabukom. Zdravo je pojesti jednu jabuku dnevno,  no više njih mogu naštetiti vašim zubima jer njezina kiselost može previše nagristi zube.

5. Jagode

Iako su crvene, jagode izbjeljuju zube
Iako su crvene, jagode izbjeljuju zube

Iako bobičastim voćem vrlo lako zamrljamo sve oko sebe, ono na zube ima potpuno suprotni učinak. Tako primjerice jagode sadrže askorbinsku kiselinu (vitamin C) koja blago izbjeljuje zube.
Jagode su također prepune polifenola koji sprječavaju nastanak i razvoj bakterija.
Želite li bijele zube, zgnječite jagode i pospite ih sodom bikarbonom. Ovu smjesu utrljajte na zube i ostavite da djeluje oko minutu do dvije. Nakon toga isperite zube vodom :)

6. Celer

Konzumiranjem čvrstih namirnica masiramo desni
Konzumiranjem čvrstih namirnica masiramo desni

Iako stabljika celera izgleda neprivlačno, bljutavo i bezokusno, on je kao i jabuka prirodna četkica za zube. Zbog svoje vlaknaste strukture, njegova vlakna prodiru između zubi i na ostala nepristupačna mjesta čisti ostatke hrane.
Isto tako dobar je izvor vitamina A i C koji jačaju zubno meso i povećava lučenje sline.
Za zdrave zube stručnjaci općenito preporučuju konzumiranje čvrstih namirnica jer pomoću njih masiramo desni i čistimo usnu šupljinu.
Uz celer, možete odabrati i sirovu mrkvu, krušku, cvjetaču ili brokulu.

7. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi su tvrdi i potiču lučenje sline
Orašasti plodovi su tvrdi i potiču lučenje sline

Orašasti plodovi su dobar izvor kalcija i proteina pa uspješno jačaju zube. No pripazite s njihovom količinom jer obiluju kalorijama. Pojedite barem jednu šaku orašastog voća na dan ili ih dodajte na salatu.

8. Žvakaće gume bez šećera

Najnovija istraživanja pokazuju kako ksilitol i sorbitol u žvakaćim gumama potiču lučenje sline, smanjuju količinu bakterija u ustima i rizik od karijesa. Žvakanje žvakaća se preporučuje jednom dnevno ili poslije obroka.
Uz dodavanje ovih namirnica u svakodnevnu prehranu obratite pažnju i na ono što pijete. Voda je uvijek najbolji izbor jer ne sadrži šećer ni kalorije.
Zapamtite kako vaša prehrana čini veliku razliku kada je u pitanju zdrav osmijeh, no ipak ne postoji nikakva zamjena za pranje zubi.
Jedna jabuka prije spavanja ipak neće zamijeniti četkicu prije spavanja, pa zato četkajte zube barem dva puta dnevno (ujutro i navečer) i naravno odlazite na redovite preglede :)  

Tekst u celosti preuzet sa sajta Poliklinika Galeković

ČUDESNE MOĆI ČUVARKUĆE: Neuništivu energiju prenesite i na kuću i domaćinstvo – RECEPTI

biljka  

Latinski naziv za ovu biljku je “uvijek živuća” što znači da je neuništiva bez obzira na uslove kojima je okružena. Gdje raste čuvarkuća i razmnožava se tu svoju “uvijek živuću” i neuništivu energiju prenosi i na kuću i domaćinstvo.
Grci i Rimljani su sadili čuvarkuću pored drugih biljaka da ih zaštite od gusjenica, raznih insekata i štetočina, a Karlo Veliki (a kasnije i njegov sin Ljudevit Pobožni) su naredili svojim podanicima da između 72 biljke koje su obavezni da sade na njivama i vrtovima bude i čuvarkuća.

Čuvarkuća je višegodišnja biljka, visoka 10– 60 cm. Ima debele sočne listove složene u rozetu. Zalijeva se veoma malo, kao kaktus. Ako je čuvarkuća zasađena u dvorištu nije ju potrebno zalijevati.Cvjeta od mjeseca srpnja do listopada i u tom periodu se mogu skupljati njeni listovi za čajeve i druge ljekovite preparate.  

Svježe iscijeđeni ljekoviti sok od čuvarkuće: Ovaj sok liječi opekotine, ujed insekata, kurje oči i bradavice, pjege i fleke od sunca, herpes te ispucanu kožu. Sok pomaže i kod upale zubnog mesa, upale uha i grla.

ČAJ OD ČUVARKUĆE

Čaj od čuvarkuće pospješuje izlučivanje mokraće, pomaže kod obilne i bolne menstruacije i dizenterije. Sastojci za pripremu čaja:
2 žličice usitnjenih listova čuvarkuće 1 čaša vrele vode
Priprema čaja:
Listove preliti sa vrelom vodom, ostaviti da odstoji 2 sata, procijediti i piti 1/4 čaše, 4 puta na dan prije jela.


MED I ČUVARKUĆA KAO PRIRODNI LIJEK

med-vosak-polen
 
 
Potrebno vam je: 500 grama domaćeg meda 300 grama listova čuvarkuće

Priprema lijeka:
Čuvarkuća se samelje i pomiješa sa medom. Ostaviti da odstoji nekoliko dana.
Konzumira se žličica smjese na prazan stomak i nakon toga se ne jede ništa 2 sata. Zimi zbog smanjene fizičke aktivnosti dolazi do povećanog zadržavanja štetnih materija u organizmu. Smjesa od čuvarkuće i meda ubrzava metabolizam i čisti tijelo od toksina. Također se koristi i kod srčanih mana po preporuci ruskih ljekara. Dokazano je da uspješno liječi miome na maternici i ciste na jajnicima.  

MAST OD ČUVARKUĆE

Potrebno vam je:
 1 šaka sitno isjeckanih listova čuvarkuće 200 grama masti
Mast se opere u 9 voda. U jednoj šerpici se pomiješaju svi sastojci. Na laganoj temperaturi se mast otopi, bez kuhanja, čim se otopi skloni se sa vatre i ostavi 12 sati da odstoji. Poslije toga se mast ponovo lagano zagrije da postane tečna, procijedi se i pretoči u teglicu. Čuvati u frižideru.
Mast od čuvarkuće je ljekovita za:
Rane koje su nastale od udarca i prignječenja, zagnojene rane koje neće dugo da zarastu, otoke i protiv sunčevih pjega i fleka na koži, ubode insekata i fistule.

(Dnevne.rs /biljke-kao-lijek)