петак, 05. мај 2017.

Свети Јован Дамаскин: О Анђелима

 

Сам Он, Саздатељ и Творац Анђела привевши их из небића у биће и створивши их по Свом образу, бестелесним по природи, сличним неком духу и нематеријалном огњу, како говори Божанствени Давид: „Чиниш ветрове да су Ти Анђели, пламен огњени да су Ти слуге.“ (Пс. 104:4) – описујући њихову лакост и пламеност, и ватреност, и проницљивост и бистрину, како они желе Бога и како Му служе – њихово стремљење ка горњем и слободу од сваког вештаственог представе.

Тако, Ангел јесте суштина, обдарена умом, која се постојано креће, слободна, бестелесна, која служи Богу, по благодати примивши за своју природу бесмрће; само једини Творац зна облик и одређење ове суштине. Бестелесном и нематеријалном она се назива у поређењу са нама. Јер се све у поређењу са Богом, јединим несравњивим, показује грубим и материјалним, зато што је само једно Божанство у строгом смислу нематеријално и бестелесно.

И тако, Ангел је природа разумна, обдарена умом и слободном вољом, која се мења по жељи, т.ј. добровољно изменљива. Јер све што је створено је и измењиво; само је једно то, што није створено, јесте неизмењиво, а све разумно обдарено је слободном вољом. И тако, Анђелска природа, као разумна, обдарена је умом, има слободу, а као створена – измењива је, има власт и пребива и преуспева у добру и уклања се од зла.

Она је неспособна за покајање, јер је бестелесна. Човек је добио покајање ради немоћи тела. Он је бесмртан не по природи, већ по благодати: јер све што је имало почетак по природи, има и крај. Само је Бог увек-постојећи или боље: Он је виши од вечности, јер Творац времена се не налази у зависности од времена, него – виши од времена.

Ангели – друге светлости, умне, које своју светлост позајмљују од прве и беспочетне Светлости, немајући потребе за језиком и слухом, већ без произношења речи саопштавају један другом своје мисли и решења.

Даље, сви Ангели су створени кроз Логоса и достигли су савршенство кроз Духа Светога посредством освећења, по мери достојанства и чина, учинивши се причасницима светлости и благодати.

Они су ограничени: јер када се налазе на небу, нема их на земљи, и када се Богом шаљу на земљу, не остају на небу, али се не задржавају ни зидовима, ни вратима, ни резама, ни печатима. Кер су они неограничени. Неограниченима их називамо, јер јављајући се по вољи Божијој достојним људима, јављају се не таквима, какви су сами по себи, већ се преображавaју саобразно томе, какo их посматрачи могу видети. Јер по природи и у сопственом смислу неограничено је само нестворено, јер свако саздање се одређује Богом, Који га је створио.

Освећење они имају извана, а не из сопствене природе – од Духа; пророкују по благодати Божијој; немају нужде за браком, пошто они нису смртни.

Пошто су они – умови, то се и налазе у местима, који се постижу само умом, не телесним образом описивани – јер по природи не примају облик као тела, и три димензије – већ тиме, што духовно присуствују и дејствују тамо, где им је поверено и не могу бити у једно време бити овде и тамо и деловати.

Да ли су они равни по природи или се разликују један од другога, ми не знамо. Зна само Један Бог, Који их је створио, Који и све зна. Разликују ли се једни од других светлошћу и положајем; или имају степене саобразно светлости, или саобразно степену учествују у светлости, и просвећују један другог по степену предности чина или природе?Али јасно је, да највиши Ангели предају и светлост и знање нижима.

Они су моћни и спремни за испуњавање божанске воље и као резултат брзине, урођене им природом, одмах се појављују свуда, где би пожелелa божанска воља; и штите области земље, и управљају народима и земљама, како им је поверено од Творца и управљају свим нашим пословима и помажу нам. Уопште и по вољи Божијој и по одлуци Божијој, они су – више нас и увек – у близини Бога.

Они су – тешко покретни ка злу, иако и не непреклоњиви, али сада чак и непреклоњиви – не по природи, већ по благодати и по привезаности само Једном Добру.

Они посматрају Бога, колико је за њих могуће, и имају то за храну.

Будући више нас, као бестелесни и слободни од сваке телесне страсти, они, једнако нису бестрасни, јер је бестрасно само Једно Божанство.

Примају облик, какав би им Господ Бог поверио и у том облику се јављају људима, и откривају им божанске тајне.

Они живе на небесима, и имају само једно занимање – славе песмама Бога и служе Његовој божанственој вољи.

Како говори Најсветији, Свети и Велики у богословљу, Дионисије Ареопагит, сво богословље, т.ј. Божанско Писмо именује девет небеских суштина. Божанствени свештенотајник их дели на три тројствене групе: прва, како он говори, увек близу Бога и како му је предано, налазе се у најближем и непосредном јединству са Богом – то је група шестокрилих Серафима и многооких Херувима и јасветијих Престола. Друга група садржи у себи Господства, Силе и Власти, а трећа и последња – Начала, Архангеле и Анђеле.

Неки, наравно, говоре, да су добили биће пре сваке твари – слично томе, како говори Григорије Богослов: „пре свега Бог је замислио ангелске и небесне силе и та мисао је постала дело“. Други говоре, да су они настали после стварања првог неба. Сви су сагласни, да су они створени пре стварања човека. Ја се саглашавам са Богословом: пошто је требало створити пре свега умну суштину, а затим осећајну, а после већ из те и друге суштине, човека.

Они, који називају Анђеле творцима било какве суштине, уста су њиховог оца – ђавола. Јер, као твари, Ангели нису творци. Творац свега, Промислитељ и Сведржитељ јесте Бог, Једини несаздани, опевани и прослављени у Оцу и Сину и Светоме Духу.  



Image may contain: 6 people, indoor 

Извор Света Петка Ђунис

Нема коментара:

Постави коментар