петак, 31. јул 2015.

"Morate imati strah, poniznost i veru. Strah od čega? Strah od pogrešnih radnji, od upadanja u laži. Poniznost pred kim? Pred starijim, učiteljima i roditeljima. Vera u šta? Vera u Boga, i u vašu sopstvenu pobedu. Nemojte činiti ništa što bi izazvalo suze u očima vaših roditelja. Poštujte ih i slušajte, nemojte ih osuđivati kao staromodne. Zlato je staro. Oni govore iz malo dužeg iskustva o svetu i njegovim zamkama. Ma kako se visoko uspeli, ma kako bogati postali, ako su vaši roditelji zanemareni, vaš će život biti jalova pustoš. Ako nemate taj poriv da zadovoljite svoje roditelje, koji su veoma srećni kad njihova deca pokažu i najmanju brigu za njihovu udobnost, kako se možete nadati da ćete zadovoljiti Boga? Vaša najvažnija dužnost je da iskažete zahvalnost svojim roditeljima, kojima dugujete sve, uključujući hranu, telo i um. Morate se brinuti o njima, naročito u njihovim poznim godinama."

Ako želite NAPREDAK u svom životu morate da se rešite ovih 7 izvora loše energije!

Negativnost je nešto što nikome nije potrebno u životu. Kao što je poželjno da se klonite negativnih ljudi, tako treba da se jednom zauvek rešite sopstvenih izvora loše energije

Foto: Thinkstock  

Negativnost je nešto što nikome nije potrebno u životu. Kao što je poželjno da se klonite negativnih ljudi, tako treba da se jednom zauvek rešite sopstvenih izvora loše energije.
Svako od nas treba i može da živi punim plućima i ostvaruje svoje snove, ali prvi koraci ka tome su zatvaranje negativnih stranica života.
1. Za sve one obeshrabrujuće reči i poruke koje su vam drugi ljudi uputili jednostavno nema mesta u vašem životu. Što ih pre izbrišete iz sećanja, to ste na korak bliže ostvarenju svojih ciljeva. Potrudite se da u vašem srcu i glavi napravite mesta samo za one pozitivne, ohrabrujuće i motivacione rečenice
2. Loše veze, bilo prijateljske ili poslovne, bilo emotivne prirode, negativno utiču na vas i vaš život. Sa njima treba biti oprezan. Kada vam odnos sa nekim više ne prija i crpi sve vaše životne sokove, vreme je za prekid. Postavite granice!
3. Ukoliko vam nedostaje podrške u životu, potražite je na onim mestima gde ima ljubavi. Odnosno, gde nema ljubavi, nema ni podrške.
4. Anksioznost je možda najveći izvor negativnosti. To je osećanje sa kojim se svaki dan suočavamo, ali to ne znači da treba da mu se prepustimo i dozvolimo da preuzme kontrolu. Jedan je život, a mesta za strah ne sme da bude! Poradite na metodama opuštanja, pozitivnih misli i okružite se voljenim ljudima.
5. Stop lošim i negativnim očekivanjima! Bar toliko možete sebi da učinite. Uvek mislite pozitivno jer je potpuno neverovatno koliko naša sopstvena ubeđenja i stavovi mogu da utiču na ishod bilo kog našeg poduhvata.
6. Još jedna stvar koje treba da se rešite jeste negativno okruženje. Možda niste ni svesni koliko loše na vas mogu da utiču ljudi koji stalno kukaju nad svojom i nad tuđom sudbinom, i koji u svemu vide crno. Neka oni kukaju za sebe, vi sigurno možete pronaći bolje društvo.
7. Na samom kraju, verovatno i najteža, ali svakako jedna od najbitnijih navika koje treba da se otarasite jeste sumnja u samog sebe. Znate onaj glas koji vam stalno šapuće i opominje vas da vi "to ne možete". E pa, utišajte ga ili još bolje ugasite ga! Ako sumnjate sami u sebe, kako onda očekujete da vas drugi vide? Sve se može kad se hoće - zapamtite!
(Family.rs)
“Darovi i milost, koje primamo u životu, predstavljeni su Jupiterom koji je prisutan u svim područjima u kojima rastemo tokom života. On je sveštenik ili duhovni učitelj koji nas vodi našim putem prema Bogu; I takođe važi za materijalnu dobit i blagostanje. Učenje, podučavanje i naša inteligencija su pod uticajem Jupitera…”- 

Gadadara Das

Hello August

    
Na današnji dan , i Venera nam se vratila u znak Lava. U svom retro hodu biće do 6.septembra. Venera je ženski princip, ljubav , zadovoljstvo, sreća. U znaku Lava sve je to uvećano.
Energija ljubavi u prvom planu.
Preispitivanja vezana za ljubavni odnos.
Vraćanje u prošlost , ali i vraćanje karmickih partnera u zivot . Dobro bi bilo da u narednih Mesec dana resite sva pitanja koja vas muče, ili ne čine srecnim. Mogućnost izbora uvek imate, to je besplatno . Sve ostalo su izgovori. Volite pre svega sebe, a onda će i ta ljubav privući nekog konje kvalitetan čovek.
Tokom avgusta Venera će imati susrete(konjunkcije )sa Jupiterom, Merkurom, Suncem.
Pa trigon sa Uranom, pa početkom septembra konjunkciju sa Marsom.
Uzbudljivih Mesec dana sa retro Venerom u prvom planu su ispred nas. Srecni vam bilo 🍒🍓😍💕🌹🍓🍒🌺🌷




                                                    Astrolog Mira (M) 
                                     

Plavi Mesec u Vodoliji


U petak 31. jula 2015. godine na nebu će se pojaviti Plavi Mesec u Vodoliji.
"Plavi Mesec" je termin koji se koristi za drugi pun Mesec tokom jednog istog meseca. Prvi pun Mesec bio je 1. jula (u Jarcu), a sada se pozdravljamo sa mesecom promena uz veoma poseban, Plavi Mesec. Stižu nam zaključci, lekcije koje smo naučili u poslednjih mesec dana.
Termin Plavi Mesec u upotrebi je više od 400 godina i za to vreme njegovo značenje je više puta menjano. Prvi put upotrebljen je  u Severnoj Americi (termin "Once in a Blue Moon") i odnosio se na događaj koji je redak, ali se ipak zapaža s vremena na vreme. Štaviše, događalo se da Mesec čak postane vizuelno plav!
Nakon erupcije vulkana Krakatau 1883. godine vulkanska prašina je prekrila gotovo celu površinu Zemlje, pa je Mesec dobio plavičastu, a zalazak Sunca zelenkastu boju. Zabeleženi su slučajevi da Mesec "poplavi" nakon velikih šumskih požara u Švedskoj i Kanadi, nakon tropskih monsuna u jugoistočnoj Aziji. Plavi Mesec prisutan je i u popularnoj muzici druge polovine 20. veka i odnosi se na usamljenost, neuzvraćenu ljubav...
Jedan od najposebnijih aspekata ovog meseca je taj što ga do 2018. godine nećemo ponovo vdieti. Za mnoge on nas on je "znak za buđenje" iz nečega što je počelo da se događa još 2012. godine, mnogo pre nego što smo uopšte postali svesni da smo u periodu promene. Njegova energija bića veoma jaka zbog retrogradne Venere (koja je samo jedna od sedam planeta koje usporavaju tempo i postaju retrogradne ove nedelje). Ovo je mesec tranzicije.

Nebo je odlučno u tome da nas uspori. Mnogi se lako izgube u dnevnim aktivnostima, imaju osećaj da za sve ima vremena, da će biti još šansi... Ali sada ćemo biti primorani da stanemo, osvrnemo se oko sebe sagledamo "širu sliku". Sada je vreme da primetimo kada smo zanemarivali istinu, kada smo odlagali... Nije lako, jer se toliko toga događa i mahom su u pitanju "sada ili nikada" situacije i šanse. Međutim, zbog retrogradne Venere ovo će biti period kada će se nekima dogoditi jedna od onih neverovatnih ljubavi. Naše duše su na pragu nečeg velikog, sprema se bitan deo slagalice.
Mnogi su u proteklih nekoliko godina donosili pogrešne odluke. Iako je bilo teško i iako je bolelo, znajte da je to bilo neophodno da se dogodi, da je to bio deo božanskog plana. Plav Mesec jeste neverovatan, ali budite spremni na izazove koje sa sobom nosi. Naše duše osećaju da nam se bliži neka velika promena te imamo problema da pronađemo svoj mir, teško nam je da zaspimo, stalno jurimo i nerviramo se. Na nama je da izazovemo tu promenu! Univerzum nam svakako neće pružiti ono na šta nismo spremni.
Bez obzira ne sve što se događalo, što je nam je došlo u život ili otišlo u prošlih nekoliko godina, konačno nam je pružena šansa da imamo sve što smo ikada želeli. Izaberite da sada "ne pustite konce". Neke stvari se događaju samo kada je Plavi Mesec...
Izvor: Lovesensa

Blue Moon - Chris Isaak

SADA ILI NIKADA:Plavi Mesec, prelomni trenutak od kog i astrolozi strahuju


Ovaj mesec će za nas značiti konačno donošenje odluka koje smo odlagali. Sada nastupaju šanse koje se dešavaju jednom u životu. Sada se dešavaju prelomni događaji u našim životima, tvrde astrolozi

Mesec, plavi mesec, foto: Profimedia
Foto: Profimedia
Kosmički fenomen nazvan "Plavi Mesec" koji će se desiti sutra u prevodu sa engleskog jezika označava nešto što će se desiti sada ili nikada.
Sutra će se na nebu prikazati pun Plavi Mesec koji je ovog puta u znaku vodolije. Termin Plavog Meseca se koristi kada se u jednom mesecu dva puta na nebu prikaže pun mesec. Prvi put ovog meseca pojavio se 1. jula i to u znaku Jarca.
Ovaj fenomen ćemo videti sutra pa tek 2018. godine. Astrolozi objašnjavju da je ovo kraj izazova i lekcija koje su počele 2012. godine.
"Energiju Plavog meseca dodatno pojačava retrogradna Venera. Ovo je kosmički događaj bez presedana, pravi mesec tranzicije. Kao da su se nebesa sudarila da bi nas usporila. Ovaj mesec će za nas značiti konačno donošenje odluka koje smo odlagali. Sada nastupaju šanse koje se dešavaju jednom u životu. Sada se dešavaju prelomni događaji u našim životima. Venera je planeta ljubavi, a ona će sada udružena sa ovim Mesecom uticati na ljubavna stanja. I to ne bilo kakva. Sada će se dešavati ljubavi moguće jednom u životu", tvrde astrolozi.

Foto: Profimedia Foto: Profimedia

Oni smatraju da je pojavljivanje Plavog Meseca trenutak otkrivanja i rešavanja mnogih problema. Naime, smatra se da oni koji imaju sumnje u braku ili vezi sada mogu da odluče da ga okončaju, dok oni koji su sami mogu očekivati da stupe u novu vezu.
Ovaj trenutak se sprema još od 2012. godine i sada smo na pragu nečeg novog, nečeg velikog.
Kažu da ne postoji savršeno vreme da se nešto uradi, ali ovaj trenutak je mnogo dobar.
Neke prilike se dešavaju samo jednom - kada na nebo izađe Plavi Mesec.\

Foto: Profimedia Foto: Profimedia
(elephantjournal)

Izvor Kurir. rs

ВЕЧЕРАС НА НЕБУ ПОСМАТРАЈТЕ „ПЛАВИ МЕСЕЦ“

 PLAVI MESEC

Вечерас, 31. јула на небу ће с е појавити Плави месец у Водолији.
„Плави месец“ је термин који се користи за други пун Месец током једног истог месеца. Први пун Месец био је 1. јула у Јарцу.
У историји је термин “плави месец” био коришћен за ирационалне догађаје, док се у првој половини 20. века односио на трећи пуни Месец у једном годишњем добу, које је имало четири уместо уобичајена три уштапа. Током времена се дефиниција “плавог месеца” изобличила. Грешку је 1946. начинио астроном-аматер Џејмс Хју Прует, који је, пишући за магазин “Небо и телескоп” навео: „Седам пута у 19 година било је – и још увек је – 13 пуних месеца годишње. Ово значи да имамо 11 календарских месеци са по једним уштапом и један месец са два. Овај други у месецу зове се плави месец“. Грешка је касније исправљена, али и поновљена. Магазин је 1999. признао грешку, која је у међувремену довела до данашње дефиниције: други уштап у календарском месецу. Овај феномен догађа се у просеку сваке 2,7 године, а некада и чешће. Тако се “плави месец” 1999. појавио у јануару и у марту, док у фебруару те године није било уштапа. Астрономи указују да “плави мјесец” постоји јер наш календар није савршено усклађен са лунарним мјесецима. Нашем сателиту треба 29,5 дана да направи орбиту око Земље, а током тог времена ми посматрамо његове различите фазе. Али календарски месеци, осим фебруара, имају 30 или 31 дан, па повремено два уштапа уђу у један календарски месец.

LICE U KRIZI

Mirjana Bobić Mojsilović

Kakve su ti misli, takav ti je život, rekao je Otac Tadej.
Ali može se i dodati : kakve su ti misli, takvo ti je lice.
Ne kaže se slučajno da svako, sa godinama, dobija lice kakvo zaslužuje. Lice je ogledalo duše, je l’ tako, i duša se ne može sakriti – zla misao se ocrtava oko usana, džangrizavost stvara linije koje idu ka bradi, preterana kritičnost, stvara duboke bore između obrva, a ljudi koji vole život, još u ranoj mladosti dobiju bore u spoljašnjim uglovima očiju, i one ih čine neodoljivim.
Ipak, da se ne lažemo, lice treba negovati. Jedna baka iz mog starog komšiluka, sa skoro porcelanskim licem, kada bi je upitali kako to da ima tako očuvano i mladoliko lice, stalno je govorila : „Sine, najbolja pomada ulazi na usta“. Nema se tome šta zameriti – punački ljudi imaju manje bora, ali kako u ovoj eri mršavih, zadržati jedro lice?

Dobro, mladost je u glavi : znam neke naše majke koje izgledaju neverovatno mladoliko, jer su devojački neozbiljne iako su zagazile u ozbiljne godine, kao što znam i mnogo mlađe žene koje su umorne u glavama, pa im se taj umor vidi i na licima. Imati poverenje u život, to je, izgleda, eliksir mladosti.
Moje dobrostojeće drugarice, osim što se kunu u delotvornost sapuna za lice, redovno idu na tretmane vitaminima i drugim čudima, neke od njih stavljaju odlične kozmetičke maske, neke ne bi ni za živu glavu priznale da su stavljale filere u obraze i oko usana, a neke jednostavno nemaju čime da se pohvale iz oblasti kozmetike, večne mladosti i najnovijih facijalnih trendova, jer su trenutno bez novca. Kriza se vidi i na tom polju.
A kad je kriza, najviše voliš da se družiš sa onima koji to ne pominju. Pogađate, o krizi najmanje govori moja prijateljica koja je pre nekoliko meseci izgubila posao, ali nije izgubila duh. Ali sam ja skoro izgubila dah kad smo se srele posle dužeg vremena: inače prirodna lepotica, izgledala je zaista fantastično: podmlađenog, svežeg, zategnutog lica. Zagonetni osmeh titrao joj je na usnama.
„Ne“ , kaže, „uradila sam sama sebi mezoterapiju!“
Gledala sam je u čudu.
„Moj recept“, nastavila je, „kao i sve dobre stvari – i on je jednostavan, i predstavlja kombinaciju starinskih znanja i malo logike, inspirisane neprestanim istraživanjem savremenih, često nedostižnih, dostignuća kozmetike.“
„Nemoj mi samo reći da je bapski tretman“, rekla sam zagledajući je.
„Naravno da je bapski - piling lica običnim kristal šećerom! A onda, oprano lice, crveno od masaže šećerom, dobro istrljaš limunom. Ako ne osetitš da te limun pecka, znači da nisi napravila dobar piling. Ostavi limun na licu dok ga koža potpuno ne upije (najmanje pola sata), zatim se umij, i stavi neku blagu pomadu.“ Dok je čarvljala o lakoći sa kojom pronalazi jednostavne načine da se nosi sa krizom, ali i sa krizom najboljih godina, pomislila sam kako je njeno lice najlepše i najpozitivnije koje sam videla u poslednjih nekoliko meseci, i kako bi bilo krajnje vreme da počnem da primenjujem i njene druge recepte.

A što se tiče njenog recepta za LICE U KRIZI, probala sam ga iste večeri!!! Radiiiiiiiiiii!

уторак, 28. јул 2015.

Безвољност

 


 Пријатељи моји, да ли вам се стварно свиђа да вас називају "облачно небо", мрачно, ненасмејано и нерасположено? Ово су карактеристике људи којима недостаје осмех, енергичност, оптимизам и добро расположење. Слика једног таквог човека је неблагодатна и заморна. Мучи оне са којима живи и дружи и оне које воли.
 Потражимо разлоге безвољности без страха и бола.
   Потражимо објективне разлоге...можда пронађемо једну страшну увредљивост. Можда констатујемо један превелики егоизам.
   Можда откријемо тежњу за признањем и једним "браво" за све што радимо, за све успехе, за све што предузмемо.
   Можда постоји меланхолија коју потхрањујемо са негативним мислима. Можда нисмо ставили узде на гунђање које нас чини подложним безвољности.
   Можда нисмо прилагодљиви новинама које нам доноси нови дан. Можда не можемо да се повучемо од онога што смо испланирали и желели, већ све што изненада долази ставља нас у стање панике и тера од нас осмех, добро расположење и мир.
   Можда неке грешке, недостаци или искључивост. Можда...свако има своје разлоге, узроке и тежње.
   Међутим, не смемо заборавити нешто, да је безвољност преносна. И замислите, ако је мајка нерасположена, каква ће атмосфера бити у кући. Какви карактери ће се створити у једном таквом окружењу, и да ли је могуће да тај дом буде мирно пристаниште, које одмара, опушта и растерећује своје чланове.
   И касније - тако нерасположени, како је могуће да обављамо своје дужности у кући и на послу? Јер, ако у све што радимо не унесемо срце, тај рад не може имати лепоту. Принудни рад не изазива радост.
   Браћо моја, живот је леп  са свим оним што га чини, а посебно за дете Божије. Зар заиста нисмо непрекидно под погледом Његове љубави? Под погледом Бога који нас толико, толико воли? Која тешкоћа се не превазилази са Њим? Који бол се не ублажи са Њим? Којим проблемима се не можемо супротставити са Њим? Којем напретку се не корача на више без Њега?
   Имамо Бога Оца, који нам је обећао да ће бити са нама у све дане живота наших.
   Дакле? Да ли имамо право да будемо нерасположени? Можда би, када нам нерасположење закуца на врата требали да му се супротставимо као искушењу које треба победити? Јер чести разлози нашег нерасположења су груби разговори или подсмејавања. Деца Божија која се дотичу Његовог Крста, зраче радошћу, миром и слаткоћом, тишином да би подсећали на небо, да би подсећали на Бога радости. Даваоца мира.

   Са јелинског превела Милица Јовановић
   СВЕТИГОРА, бр. 168, август 2006.

Извор 

 

ДА ЛИ СУ СРБИ ЗБИЉА ЗАБОРАВИЛИ ТАЈНУ ПРАВОГ ПРИЈАТЕЉСТВА?

Верност је врхунска врлина Еразмо је тврдио да је „пријатељ потребнији од ватре и воде”. Силни Наполеон, након пораза, напуштен од свих, схвата да је „веран пријатељ права слика божанског”. Јевреји, тај древни многострадални и витални народ, оне који су им у најтежим искушењима веровали и помогли уписују златним словима у своје трајно памћење, за вечни спомен потомству по добру. И Србима су у злим годинама за нама, често трпећи велике личне жртве, помоћ и подршку пружили многи узвишени духови и племенити људи. Не заборавимо: још им се нисмо одужили
Пише: проф. др Драган Недељковић

Никита Михалков„Љубите пријатеље своје!” поручио је Србима Николај Велимировић. Добро је знао, и лично је искусио, колико су Срби несложни. Јасно му је било и то да љубити непријатеље могу само изузетни и узвишени духови, прожети светошћу. А просечни Срби треба, пре свега, да порекну Песникову тврдњу: „Најцрњи враг је Србин себи сам.” Или ону другу: „Србин је Србину Јуда.” Зато Владика опомиње сународнике и сабраћу: љубите бар пријатеље своје! То је први корак, незаобилазан, ка свеопштем братству, ка универзалној љубави. То је пријемни испит за улазак у светску заједницу просвећених и посвећених народа. Ко тај испит не положи — заточеник је дивљаштва. Нисмо ли се одавно од њега спасли, захваљујући светом Сави, који нас је повео у царство љубави, верујући да је српски народ Теодул, подједнако слуга и љубимац Божији?
Да би волели друге, Срби треба, најпре, да воле себе. Зар друга велика заповест Христова не гласи: „Љуби ближњега свога” — како? — „као самога себе!” То је пут ка превазилажењу неповерења, ка победи самилости над завишћу и милосрђа над мржњом.
Сад бих нешто да кажем о неговању пријатељства са оним ближњим који нису наше народности, ни наше вере и језика. И у годинама највеће усамљености, најжешћих клевета и најтежих осуда, било је племенитих људи, који су нас подржавали и бранили, верујући да нисмо зли како су то тврдили опадачи и непријатељи наши. Вековима жигосани и гоњени, Јевреји, тај древни, многострадални, али и витални народ, високо су ценили ретке пријатеље, који су им веровали и бранили их. Они су те узвишене појединце уписивали у своје памћење златним словима, у знак трајне захвалности, за вечан спомен потомству по добру.
И ми треба да у свој календар убележимо црвеним словима оне проверене пријатеље који су нам остали верни и у највећем злу. А то зло још траје. Понекад су то знаменити људи, а често су и непознати, којима се ни на који начин нисмо одужили, бар изразима дубоке благодарности. Упамтимо реч Еразма Ротердамског: „Пријатељ је потребнији од ватре и воде.” Силни Наполеон, кад је доживео пораз, схватио је, напуштен од свих, да је „веран пријатељ права слика божанског”. Покадшто се он изненада нађе и тамо где га не бисмо очекивали.
НЕЗАБОРАВНЕ РЕЧИ ДР ВОЛФА
Харолд Пинтер и Александар СолжењицинСасвим случајно слушао сам, у Кајзерслаутерну, говор једног немачког историчара — мислим да се звао професор доктор Волф — који нас је ватрено, зналачки и речито бранио пред пуним амфитеатром, бранио кад су нас многи, готово сви, нападали. Било је то доба драме око Горажда. Не поричући бројност муслимана у том граду, Волф је подсећао да су корени српства у Горажду дубоки, јер тај град, у коме су се, мало после Гутемберговог проналаска, штампале српско-православне књиге, исконско је словенско насеље, названо по светом Горазду, па је објашњавао под каквим притисцима је дошло да смањења хришћанских житеља и муслиманске већине. Знао сам за светог Горазда, сина кнеза Борута, који је у VIII веку допринео христијанизацији Словена у Карантанији, али нисам хтео да питам Волфа о ком је светом Горазду реч у вези с насељем Горажде крај Дрине, на важном трговачком путу Дубровник– Ниш, а и данас је важна раскрсница више путева. Оно што је рекао о штампарији, која је у Горажду постојала од 1519. до 1523, а коју су основала два брата, Ђурађ и јеромонах Теодор Љубавић, да су штампали Служабник, Псалтир и Молитвеник, чија је графика била зависна од српске рукописне традиције — све ми је то било прилично знано. Два брата су слова донели из Млетака, где су изучили штампарски занат. О том је са жаром говорио немачки историчар. Елфриде Јелинек и Патрик БесонА била је у јеку и драма око Вуковара. Ту се задесио и један срећник који се спасао из пакла, а није био Србин, него баш Хрват, Вуковарац, честит сведок, који је потврђивао тезе немачког историчара. Волф је објашњавао радозналој публици да је Вуковар био главни град Жупаније сремске, седиште Великог жупана, те да је било природно, кад је стварана АП Војводина, да у њен састав уђу, уз Банат и Бачку, цео Срем, па и Барања, што се није десило, него је граница повучена на штету Војводине и Републике Србије. И то је један од бројних узрока трагедије Вуковара и целог западног дела Срема. Тако говораше немачки историчар, којега нико није пригрлио као нашег пријатеља. Проверио сам: проф. др Волф никад није био позван ни на пријем у наш конзулат или амбасаду, нити је добио позив да као пријатељ дође у Београд.
Пријатељство је биљка коју треба често заливати, а Срби то занемарују. Ти заборави су опасни. Па ми заборављамо и сами себе, сопствена предања, страдања, жртвовања, светиње. А треба да знамо да историја брише не мале народе, него и мале и велике уколико су заборавни. Заборавност се не прашта, води у пропаст. Верност је велика врлина. А тек памћење! Прави пријатељ казује и непријатне истине. Такав пријатељ нам је био Арчибалд Рајс. Нисмо му се на најбољи начин одужили. А био је баш узорит пријатељ.
У ИМЕ НАЈВИШЕГ НАЧЕЛА ЧОВЕЧНОСТИ
Јохан Волфганг ГетеТакав је данас Петер Хандке, који нас на најнесебичнији и најплеменитији начин подржава, често директно на сопствену штету, као човек слободна духа, морално независан. Људи приземних схватања, опседнути дневно-политичким заблудама, олако потцењују таква узвишена пријатељства, везујући их за одређени режим и за имена политичара, која увелико припадају историји. Не схватају ти скучени људи, чија је памет ограничена, и заробљена партијским злодухом, да човек као што је наш пријатељ Хандке не служи режиму ни у сопственој земљи, па зашто би служио неком режиму овдашњем? Али он служи, доследно и смело, неком вишем моралу, неком човечанском начелу, некој натполитичкој истини и надрежимској правди. Добро пазимо да својим ниским понашањем не позледимо такве врле представнике човечности у људском роду. Бити с њима пријатељ значи уврстити се у истинску елиту и чисто племство.
Намерно помињем припаднике немачког језика, као наше драгоцене пријатеље. Поменућу још само професора Манфреда Јенихена, из Берлина, аутора велике антологије српског песништва XX века.
А колико би тек имена и светлих примера могли навести људи ширег искуства и већег знања од мога, као преосвећени владика Лаврентије или др инжењер Милоје Милићевић, творац знаменитог удружења „Вук Караџић и браћа Грим”, у Берлину. Зацело су (опет се сећам Еразма) прави пријатељи потребнији од ватре и воде. И још ћу додати: „Често је боље пријатељство него сродство.”
Бар трећина српског народа живи данас у расејању — неко је избројао: у 120 држава. На свим континентима имамо добрих пријатеља. Да ли смо их уврстили црвеним словом у наш национални календар?
Одвећ сам стар, па нећу стићи да довршим четврту књигу својих сећања Светлост са стране, нарочито из Француске, где сам стекао дивне пријатеље. Један је, на пример, мој побратим Жан Деска, професор у Бордоу, иначе Гаскоњац, из завичаја Сирана од Бержерака. Неко од његових предака борио се на Солунском фронту, учествујући у ослобађању Србије, па је своју љубав према Србима пренео на Жана, који је, уз руски, савршено овладао српским језиком. Онижег раста, а необично снажан, склон подвизима, Жан Деска је неговао неке спортске вештине, као карате, и витешке врлине — да штити слабе и обуздава силеџије. Кад се бавио делом Михаила Шолохова, нарочито Тихим Доном, посетио је писца који је живео међу својим козацима, у Вјошенској. Али Жан Деска није дошао у куртоазну посету романсијеру, него је најпре препливао Тихи Дон и појавио се, го и мокар, у дому великог списатеља.
ЗАБОРАВ ТЕЖИ ОД СМРТИ
Браћа ГримКад сам ја, у својству професора по позиву, предавао на Универзитету Мишела Монтења у Бордоу, често смо одлазили на Океан. Жан се, усред зиме, у јануару, дуго купао, по читав сат, у хладним таласима, не обазирући се на ветар, а ја сам, у зимском капуту, умотан у шал, само посматрао, осећајући да зебем и не престајући да кијам. Возио је „пежо”, али га није паркирао као сви други, него би стао укосо, изишао из кола, подигао их и наместио како треба. Наравно, он је своју снагу и вештину најрадије показивао кад би наишла нека привлачна дама или дамица.
Кад се родио мој син Војин, 9. јула 1965, одлучили смо да се света тајна крштења обави у Студеници. Крштење су извршили, у Краљевој цркви, сад покојни протосинђел Симеон и игуман Јулијан, а мој побратим, Жан Деска, све време држао је малог Војина на својим рукама.
Огромне услуге чинио је српској књижевности. Сјајни су његови преводи Иве Андрића, Боре Станковића и Данила Киша. Књига о Милутину Данка Поповића звучи на француском Жана Деска још боље него на изврсном српском нашег сјајног писца. Не бих смео заборавити Жанове бриљантне преводе прозе Бранимира Шћепановића. Смрт господина Голуже, Уста пуна земље и друга делца доживела су више издања, а без ичије политичке подршке. За своје ненадмашне преводе, зацело уметничке, Жан Деска — колико ја знам — није остварио заслужене хонораре.
Имао је моћан баритон. Певао је, уз француске, дивне руске, шпанске, баскијске, италијанске и, дакако, српске песме. Уживао сам да га пратим на гитари. И песмом је освајао све нас, а нарочито женска срца. Био је племенити пустолов. Никад се није хвалисао као освајач и „срцеломац”. Стидљиво би поцрвенео кад би неки наши писци почели да се размећу својим успесима код жена. Његов врхунски комплимент за мушкарца био је: „Он је дискретан”. Жан је био савршено дискретан, особито кад би био у питању женски род.
Кад је почела велика драма Југославије и трагедија српског народа, Жан Деска је одважно бранио Србе, доследније него неке наше колеге, његови сарадници. Раније, кад је то још било могуће, одлазио је на Косово, где би се појавио са србијанском шајкачом на глави; запевао би „Ој, Мораво”, па „Тамо далеко” и „Креће се лађа француска”. Последњих година нема га у Србији. Пријатељи га не зову, ни писци које је највише задужио. Баш нисмо људи од реда! А Жан је, у међувремену, научио и турски: чујем да је превео Памука. Он, ипак, остаје Јоца Србин и не би смео бити заборављен, јер „заборав је тежи од смрти”; уз то, „извесне ствари леже човеку сувише дубоко у души да би се заборавиле”, мада — како рече Црњански — ”по сећању се хода као по месечини”.
(Аутор је редовни члан Европске академије наука,
уметности и књижевности, Париз, Француска)
 

понедељак, 27. јул 2015.

Žena koja ispunjava svoje dužnosti


Žena, koja ispunjava svoje dužnosti postaje nepobediva - sve njene želje se ispunjavaju ; njen suprug ispunjava bilo kakvu njenu molbu, njena lepota ne poznaje granice...



Vede kažu : "Usluživati svog muža, uvek biti blagonaklona prema njemu, jednako dobro se odnositi prema  prijateljima i porodici muža i pratiti zavete svog muža " - ovo su četiri principa koji ženu odlikuju kao čestitu.





Čestitost i poslušnost 

Čestitost tj celomudrenost je osnova ženskog znanja za porodični život i obuhvata spektar osobina :

Žena ne bi trebalo da bude zahtevna - to znači da ona treba da bude zadovoljna u svim okolnostima. Njen muž, zavisno od svog cilja i svoje životne naznačenosti, vodi ovakav ili onakav način života, a žena mora da bude zadovoljna uslovima života, jer ove uslove joj je stvorio njen muž. To će biti manifestacija njene ljubavi i čestitosti.

Žena treba da bude vešta u vođenju domaćinstva. Žena želi da zadovolji svog muža, i zato stvara prijatnu atmosferu u kući. Neke žene žele da zadovolje sve ljude, tako da provode većinu vremena van kuće. S druge strane, žena koja želi da zadovolji prvenstveno svog muža stvara u kući savršen red, kako bi i o sebi i o svom mužu stvorila pristojan utisak.

Žena treba da bude u potpunosti upoznati sa verskim principima i ritualima. Religioznost je zalog mirnog porodičnog života i žena treba da održava bar minimalni nivo bogosluženja kod kuće. Žena mora biti veoma brižljiva i čista u tom pogledu.

Žena treba uvek da bude blagonaklona prema svom mužu. Ovaj odnos je sličan odnos majke prema detetu: njeno dete je uvek dobro i voljeno - majka uvek voli svoje dete bezuslovno. To važi i za muškarce - ako ima ženu, onda ne treba da razmišlja o drugim ženama. Reči Vedskih mudraca da  "žena treba biti spremna da u svemu prati svog muža, deleći sve njegove težnje i principe, i onda će njihov život biti srećan", najbolje otkrivaju suštinu ovog principa - čestitosti i poslušnosti.

Poslušnost i predanost njegove žene izaziva kod njenog muž želju da se brine o njoj. Ovo je posebno izraženo za vreme trudnoće i podizanja dece : zavisnost žene od muža je povećana , ali ako ona nije bila lojalna i predana pre , onda će osetiti posledice svog ponašanja - hladnoću i ravnodušnost njenog muža. U tom slučaju, uspostavljanje poslušnosti i predanosti će biti veoma teško. Zbog toga poslušnost, predanost i odanost treba da roditelji vaspitavaju kod svojih kćeri još od ranog detinjstva - to je zalog za budućnost da će budući muž brinuti o njihovoj kćeri.

Po svojoj prirodi, žena teži čulnim zadovoljstvima. Ali, bez poslušnosti i predanosti muž teško da će želeti da daje poklone ili da ispunjava hirove nemirnog uma svoje žene. Muškarci su po svojoj prirodi spokojniji i mogu  biti u potpunosti zadovoljni i veoma jednostavnim životom, dok je ženi potrebna raznovrsnost koju joj muž može obezbediti, ali za to treba da bude prirodno predana. Naravno, žena to ne treba da postavi kao pogodbu ili ucenu - to ne donosi rezultate.

U današnje vreme, žene se retko kad usklađuju sa voljom svog muža, pa je porodični život uvek pod pretnjom raskida, većinom zbog nakupljenih sitnica. Spokojstvo i harmonija u porodici počinje sa odanošću i poslušnošću supruge.

Na Zapadu ljudi smatraju da ovakav pristup usađuje u ženu robovski mentalitet. Ali u stvari nije tako - ovo je način na koji žena može da osvoji srce njenog muža, bez obzira koliko on bio nervozan ili teškog karaktera. Dovoljno je setiti žena - kraljica muških srca, kao što su Cezarova Kleopatra ili Napoleonova Žozefina. 


Izvor

Moć žene je ogromna i njen uticaj na muškarca je bezgraničan



Volite muškarce. Njima je jako potrebna vaša ljubav, čak i ako nikada to ne bi priznali.
Iza svakog velikog muškarca uvek stoji žena koja veruje u njega. I istinski ga voli.

Moć žene je ogromna i njen uticaj na muškarca je bezgraničan. U stvari, žena "pravi" muškarca. Ona otkriva i razvija njegove kvalitete a neke suzbija. Najčešće to radi nesvesno,koristeći scenarije iz genetskog pamćenja i svoje porodično iskustvo. Ako je tata bio uspešan, podstaćiće svog muškarca da dostigne uspeh. A ako je tata bio npr. gubitnik, nasilnik ili alkoholičar - nesvesni obrazac će dovesti do kolapsa porodice.

Problem je u tome što žene ne shvataju svoju snagu i ne obraćaju dovoljno pažnje na svoje misli i dela, nisu svesne svojih moći i sposobnosti uticaja na svog muža. Da smo rođene sa čarobnim štapićem, malo je verovatno da bi njime mahale bezveze, već bi se upoznale sa "alatom" koji posedujemo i koristile bi ga pametno, zar ne?

Hajde da vidimo šta žena može da uradi muškarcu i kako može uticati na njegov karakter i akcije.

Kako žena razmišlja o svom mužu, takav on postaje. Kad vidi samo nedostatke - oni se umnožavaju svaki dan, i onda čak i čovek koji ima ogroman potencijal da bude dobar muž, postaje sličan nekoj od domaćih životinja tj dobija epitete kao što su - stoka, svinja, magarac, konj... niz možete nastaviti, nažalost, primerima iz okruženja.

Počnimo sa negativnim uticajem supruge:

Ako žena ne poštuje svog muža, niko ga ne poštuje. Ni rođaci, ni prijatelji niti kolege. Možemo reći da žena na čelu njenog muža "ispisuje" neku reč koja ga karakteriše. A prema ovoj reči sa njim počinju da izgrađuju odnos i drugi ljudi. Dakle, žena bez razmišljanja "napiše" neku gadost permanentnim markerom, a zatim se čudi rezultatu...

Ako žena ne veruje svom mužu i ne otvori mu svoje srce - njemu niko ne veruje. Čak i ako je u potpunosti vredan takvog poverenja, ipak će svi uvek sumnjati u njega. I kako se onda uopšte nadati povišici,unapređenju ili nekoj perspektivi!

Ako žena je stalno nezadovoljna, svi u porodici postaju nezadovoljni. Neće im se dopadati ni kuća, ni stan, ni večera im neće valjati, ni odeća. Čak i roditelji će izgledati pogrešno.

Ako žena smatra da bi mogla naći boljeg muža, to je prvi korak ka muškom neverstvu. Kažu da uvek prva vara žena. Međutim, ona to prvo učini samo mentalno a zatim muškarac vara fizički nakon što mu je njegova supruga dala dozvolu svojim mislima o tome da on nije najbolji.

Ako je žena škrta srcem i nije voljna da služi svome mužu, grejući ga svojom ljubavlju i smirujući ga, on traži  utehu u alkoholu i drogama.

Ako žena ne dozvoljava svom suprugu da se uključi u muške "poslove" - druženje sa prijateljima, sport, automobile... i slične (po ženskom mišljenju) gluposti muž će tražiti opuštanje u alkoholu, kompjuterskim igricama, chatu, kladionici i ostalim ne baš konstruktivnim aktivnostima.

Ako žena ne otkriva svom mužu srce, on postaje pohlepan i škrt. A onda ne vredi očekivati od njega ni sneg zimi, a kamoli cveće (ni u proleće). Trenutak kada žena zatvara pristup mužu svom srcu, on za nju zatvara pristup svom novčaniku.

Ako je žena previše samostalna - sve može sama i niko joj ne treba - muž postaje neodgovoran. Čak i ako je ranije bio odgovoran, i to ne samo za sebe, izgleda da gubi tu veštinu, opušta se i srasta sa kaučem.

Ako žena je osetljiva i lako uvredljiva, muž će postati gnevan. Ljutnja se manifestuje na različite načine -bilo spoljašnje, bilo kroz autodestruktivno ponašanje, bilo kao bolest...

Ako žena vara muža mentalno, on će biti škrt. Zašto bi on trošio novac na ženu koja će ne danas,sutra naći drugog i otići?

Ako žena ne sluša svog muža, stalno se svađajući i prepirući, muž prestaje da bude muškarac. Postaje neodgovoran i melanholičan, slab i "nikakav".

Ako žena redovno vrši nasilje nad mužem - na primer, džangriza ili viče na njega, vređa i tako dalje, onda muškarac "ima" dve opcije:

1. postaje papučar, ne žali se, sa potpuno slomljenom voljom i povređenim muškim egom.
2.  počinje takođe da vrši nasilje nad svojom suprugom - češće u fizičkom smislu.

Ako je žena previše aktivna u spoljnim aktivnostima, muž postaje pasivan deo nameštaja ispred TV-a. Iako je ranije npr. bio prilično uspešan biznismen.

Pozitivan uticaj žene na muža

Ako žena vidi muževljeve dobre osobine i kvalitete i fokusira se na njih - oni počinju da rastu i umnožavaju se. Čak i kad za to nema baš realne osnove. Ako nije bio odgovoran - on postaje takav. Ne teži prosperitetu,  odjednom postaje prosperitetan... i tako dalje.

Ako žena poštuje svog muža, njega počinju da poštuju i prijatelji i kolege. Podržavaju ga i pomažu u teškim situacijama.

Ako žena veruje mužu - veruju mu i drugi ljudi.

Ako žena ništa ne krije od svog muža, ne obmanjuje ga, otvara mu svoje srce - njen muž neće moći da laže svoju ženu ili da je prevari.

Ako žena mužu otvara srce, ako je srdačna prema njemu - on postaje velikodušan. On sam počinje da traži povode da joj udovolji i usreći je.

Ako žena iskreno i sa ljubavlju služi svome mužu - njemu je veliko zadovoljstvo da je štiti i brine o njoj.

Ako se žena pažljivo odnosi prema temperamentu svog muža i trudi se da mu udovolji - muž će radi nje pomeriti planine. Radi toga treba naučiti  da vidi kvalitete i osobine svog muža, a ne da ga posmatra kroz  stereotipe.

Ako žena želi da očuva porodicu i iskreno i sa ljubavlju ulaže u to trud i svoje ženske moći, u srcu muža se rađa ista ta želja, i on počinje da pomaže u tom nastojanju svojoj ženi.

Najvažnija stvar koju želim da vam prenesem je sledeća:

Ako vam se nešto ne sviđa kod vašeg muža - nađite prvo uzrok toga u sebi.
Taj poduhvat zahteva i vreme i energiju.
 Upitajte sebe : "Kakva bih ja bila ako bih bila muškarac? "
Sigurno želite da znate? - Onda pogledajte svog muža! Bile bi upravo takve!
Njemu nedostaje muškosti tačno toliko koliko vama nedostaje ženstvenosti.

Na primer, muž pije. Onda je vaš glavni posao - prihvatanje. Prihvatanje činjenice da on ima pravo da uništava svoje zdravlje, ako želi. To verovatno govori o vašoj emocionalnoj hladnoći u vezi sa njim. Možda mu nedostaje podrška i ohrabrenje.

Ili muž ne želi da radi. Možda vi radite previše naporno i  ne slušate ga. I nema poente razmrdavati ga ili zanovetati, ili mu ugovarati intervjue za posao. Čak i ako ode na razgovor na posao, sa takvim razmišljanjem i stavom, najverovatnije neće dobiti posao ili će samo na kratko održati zaposlenje (u stilu "traži posao, ali moli Boga da ga ne nađe"). Stoga, moramo da menjamo sebe.

Zašto muškarac leži na kauču? Zato što je tamo gurnut i udaljen od strane žene koja je u stresu. Žena pod stresom je kao uragan koji briše sve na svom putu i ​​da bi "ostao živ", muškarac se pribije uz kauč.

Ako vam vaš muž ne pomaže sa decom - razmislite da li ga smatrate dobrim ocem, dostojnim toga da u istoj meri učestvuje u vaspitanju dece i da li imate možda problem sa tim da deca vole i majku i oca podjednako, ili možda težite tome da vi budete centar univerzuma svom detetu/deci.
Možda ste odbili njegovu pomoć time što ste ukazivali ocu svoje dece da nije valjano presvukao detetu pelene iIi detetu pripremio flašicu nedovoljno sterilišući cuclu, ili nešto slično čime ste mu dali do znanja da ga smatrate lošim i/ili nesposobnim za ulogu oca...

Apsolut je nemoguće prevariti, daje nam upravo ono što nam je potrebno za rast i razvoj. Roditelje, decu,  braću i sestre ne možemo da biramo. Jedino možemo da naučimo da prihvatimo.
Sa mužem/muževima je drugačije. Postoji iluzija izbora. Postoji osećaj da bi mogao biti drugačiji, bolji.
Ipak , to je samo prividno - supružnike nam takođe daje Bog. Kako bi se inače sreli i zaljubili? Kako smo od tolikog mnoštva ljudi na planeti i toliko susreta otkrili baš jedno drugo i bili privučeni jedno drugim?

Ako vam je Bog dao muža, onda je vam je dao upravo ono što vam je potrebno. Zbog čega i zašto - o tome vredi razmisliti. A šta ćete sa tim "darom" na dalje činiti - to je vaš izbor i vaša prostor za kreativnost.

Vodite računa jedni o drugima!
Uvek možete kriviti jedno drugo i tražiti trun u oku supružnika. Ili možete smoći snage i hrabrosti i sagledati brvna u svojim očima. I tek tada ćete, razbistrenog pogleda moći da vidite da je osoba pored vas - čovek. I da u njemu ima mnogo toga dobrog. I možda shvatite da koliko vi trpite njegove mane , da trpi i on vaše.
 Na kraju krajeva, žena je mnogo jača, snažnija, veštija po pitanjima međuljudskih odnosa i ženama su odnosi prioritet. Zbog svojih hormonalnih i energetskih kolebanja žena stvara snažne talase i prave bure a muškarac ima ogromni izazov da pliva u tome i još da uporedo obavlja ostale životne funkcije i obaveze... Zbog toga je u interesu žene da ti talasi ne potope ili iscrpe vašeg muškarca; da bi vaš muškarac napredovao i da bi mogao da vam pruži više najmanje što možete je da mu obezbedite sigurnu luku i mirno more.
Čuvajte jedan drugog! Toliko energije odlazi na besmislene svađe i borbe u okviru porodice, a ta dragocena energija se radije može koristiti za rad, napredak, stvaranje harmonije, ljubav, vaspitanje dece... na održavanje zdravlja, na konstruktivne zajedničke aktivnosti, na poklanjanje vremena , pažnje, na prijatna iznenađenja...
Gubitak energije za svađe je ogroman. Ne gubite svoju snagu uzalud. Naučite da volite.
Isprva je teško. Treba vremena, snage, strpljenja, razbijanja blokada i loših obrazaca. Dajte sebi vremena, smognite hrabrosti da izađete iz ustaljenih šema, to je najbolja investicija koju ćete ikada učiniti - da naučite da volite, da dajete i primate ljubav i da otvorite svoje srce. Priuštite sebi i svojim bližnjima najlepši dar - srce puno ljubavi.


Izvor

недеља, 26. јул 2015.

Zašto druga polovina života ispunjava sve naše želje


zasto_druga_polovina_zivota_isunjava_sve_nase_zelje_3

Kriza srednjih godina

Prisiljavajući nas da pogledamo duboko u sebe, ona nam pruža priliku da dođemo u kontakt sa sobom i otkrijemo šta nam je zaista važno u životu. U to vreme česti su snovi o smrti koji obično govore o tome da nešto staro umire kako bi napravilo mesta za rođenje nečeg novog. Izazovi spoljašnjeg sveta polako ustupaju mesto novoj dimenziji života.
Kod mnogih ljudi pomisao na starenje budi strah od smanjenja kvaliteta života, strah od bolesti i smrti.
Zahvaljujući krizi srednjih godina imamo priliku da preispitamo svoje vrednosti i drugu polovinu života usmerimo na ono što je zaista važno. Kako se buka spoljnjeg sveta polako utišava, imamo priliku da ponovo postanemo celoviti, ali na zreliji, svesniji način, kao što sugeriše mit o Kastoru i Poluksu. U njemu dakle besmrtni brat prati smrtnog u podzemni svet, u carstvo sena. A sena je i Jungov pojam za nesvesno. Bog Had muški je pandan Demetre, boginje plodnosti, što upućuje na to da uranjanje u svet ispod površine svesnog donosi plodove, bogatstvo.


Većina ljudi celog života nastoji da se prilagodi sopstvenim ili tuđim slikama o tome šta je dobro, pristojno, zanimljivo i slično. Poistovećujući se sa time, svesni su tek malog dela sebe. Mnoga osećanja i želje koje se tokom života potiskuju iz straha od osude i odbacivanja okoline, stida ili nepoverenja u sebe i svoje sposobnosti ostaju skrivene ispod površine. Zajedno sa njima su potisnuli i brojne talente i sposobnosti koje projektuju na druge i dive im se ili ih kritikuju jer se oni sami ne usuđuju da slede svoje snove. Svi ti potisnuti sadržaji povremeno izbiju na površinu u snovima, ispadima ljutnje, nezadovoljstva, sećanja. Druga polovina života je idealno vreme da upravo tom skrivenom aspektu sebe damo priliku da se izrazi.
Obrativši pažnju na te potisnute sadržaje, imamo priliku da ih upoznamo i pogledamo iz drugog ugla i svesno izaberemo ono što nam je zaista važno i čemu želimo da damo više prostora u svom životu. A time se ponovno spajaju dve polovine našeg bića, ego i duša, Kastor i Poluks u nama.
Zrele godine pružaju divnu priliku za učenje i sticanje novih spoznaja. Albert Ajnštajn je davno rekao: „Nemojte ostariti, koliko god dugo živimo. Uvek se ponašajte kao znatiželjno dete pred velikom misterijom zvanom život." Upravo te reči nas podsećaju da nikada nije kasno za učenje i rast, za otkrivanje područja koja smo godinama zanemarivali. Nikada nije kasno za istraživanje onoga što zaista jesmo i što je stvarna svrha našeg života. Inspirativni primeri koji o tome govore su svuda oko nas.
Svetski poznata psihoterapeutkinja i autorka Merion Vudman je veliki deo života provela podučavajući engleski jezik i književnost. U svojim pedesetim godinama odlučila da postane psihoterapeutkinja. Upisala je i završila studije na Institutu Karla Gustava Junga u Cirihu. U 65. godini je obolela od raka. O iskustvu svoje transformacije i svom isceljenju od teške bolesti napisala je knjigu. Danas, u svojim osamdesetim, još uvek radi pomažući ljudima svojim znanjem, mudrošću i iskustvom.
Nikada nije kasno za istraživanje sopstvenih mogućnosti. O tome svedoči i Tao Porčon-Linč, najstarija učiteljica joge na svetu, koju možete naći u Ginisovoj knjizi rekorda.




zasto_druga_polovina_zivota_isunjava_sve_nase_zelje_4

Eros i seksualnost u starosti

Kada joj je svojevremeno, nakon operacije kuka, lekar rekao da neće moći da radi određene stvari, odvratila je da to uopšte ne želi da zna: „Ne želim da znam šta neću moći jer u to ne verujem." Svakako i u našoj okolini ima pojedinaca koji svesno i mudro provode svoje pozne godine prihvatajući njene izazove i učeći iz njih. Međutim, to zahteva odustajanje od nekih unutrašnjih slika i predrasuda o tome šta život jeste i kakav bi trebalo da bude.
Starenje donosi niz promena sa kojima moramo da se suočimo. Nov način života, koji donosi odlazak u penziju ili odlazak dece od kuće, znači gubitak dugogodišnjih navika i uloga.
Uz to, tu su i promene na telu, koje sa sobom povlače osećaj neprivlačnosti, nepoželjnosti. Međutim, eros i seksualnost i u starosti mogu biti važni izvori životne radosti. Ljudi se zaljubljuju i u poznim godinama. Neki stari ljudi potiskuju svoju seksualnost svodeći se na pregenitalne oblike zadovoljavanja nagona poput opsednutosti hranom ili vaganjem šta je ko dobio ili dao. Bojeći se da za nešto ne budu uskraćeni, postaju pohlepni i prezahtevni prema svojoj okolini. Neki, pak, svoju zavist prema mlađima prikrivaju moralisanjem, kritikovanjem i neprestanim gunđanjem. Neki postaju nemarni prema sebi i zapuštaju se. Ali izazov je otkriti svoje telo i seksualnost na nov način, negovati svoje telo, brinuti se o umerenoj ishrani i vežbati. U starijim godinama ljubav je nežnija, prisnija, intimnija, ali ne manje važna nego u ranijim godinama.


Da bismo mogli da idemo dalje, treba za sobom da ostavimo staro i prihvatimo tu novu fazu svog života sa svime što ona sa sobom nosi. Pogledati stara iskustva iz nove perspektive, prestati sa definisanjem sebe kroz uloge u spoljašnjem svetu, okrenuti se prema onome što je zaista važno, a to je pitanje ko smo mi stvarno. Proces starenja je nužno povezan sa gubicima dragih ljudi i samoćom, što svakako nije lako. Međutim, samoća je i prilika da se dublje okrenemo sebi, svom unutrašnjem jezgru, interesima, prirodi, Bogu.
Stari ljudi koji ne znaju da se odrede u odnosu na ranije uloge, posao i svoju fizičku i duhovnu snagu lako upadnu u depresiju. Ali depresija može biti poput prolaza, tj. tesnaca koji nam pomaže da pronađemo nove temelje za život. Proći kroz taj prolaz znači oprostiti se od dotadašnje slike o sebi i otvoriti se nečemu što je veće i trajnije od našeg tela, misli i emocija, nečemu što je sa one strane života i smrti. Koliko god težak nečiji životni put bio, mnogo je i poklona na tom putu. Svako vreme ima svoju lepotu. Valja je samo prepoznati.
 
Branka Jakelić
 

Архангел Михаил - Молитва детей

  




Архангел Михаилo -Тропар Светом Архангелу Михаилу

субота, 25. јул 2015.

Сабор светог архангела Гаврила


GavriloБлаговесника нашег спасења, великог слугу Божјег, и радостоносног посланика к Пречистој Дјеви Марији, Архангела Гаврила хвалимо у песмама, по други пут му приређујући празнични сабор. Јер његов први сабор празнује се сутрадан по Благовести Пресвете Богородице, двадесет шестога марта; а сада се понова тај сабор његов празнује у светој Цркви, и понова се спомињу и прослављају његова чудесна јављања по Божјем наређењу. Он Мојсија, који избеже од Фараона, научи у пустињи - писању књига, испричавши му постанак света, стварање првога човека Адама, живот његов и патријараха после њега, потоња времена, потоп и раздељење народа; још му објасни положај небеских планета и стихија; научи га аритметици, геометрији и свакој мудрости. Он пророку Данилу протумачи чудесна виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, а која му беху престављена у виду разних зверова; обавести га о времену ослобођења људи Божјих из Вавилонског ропства, и о времену првог доласка Христовог у свет оваплоћењем од Пречисте Дјеве. Он се јави светој праведној Ани, која у своме врту туговаше због бездетности своје и са сузама се мољаше Богу, и рече јој: Ано! Ано! услишена је молитва твоја, уздаси твоји минуше облаке, а сузе твоје изиђоше пред Бога; и ево, ти ћеш затруднети и родити преблагословену Кћер, због које ће се благословити сва племена земна, и њоме ће се дати спасење свету, а добиће име Марија.

Исто тако свети Гаврил се јави и праведном Јоакиму, који се постио у пустињи, и објави му исто што и светој Ани: да ће добити Кћер, од векова унапред изабрану за Матер Месији, који ће доћи ради спасења рода људског. Овај велики Архангел би додељен од Бога за чувара богодевици Марији, рођеној од нероткиње, и када Она би уведена у храм он је хранио, свакодневно Јој доносећи храну. Он се јави светом свештенику Захарији, стојећи с десне стране кадионог олтара, и благовести му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег, и када Захарија не поверова у то, он му немилом свеза језик док се речи његове не збуду. Овај првак Божји, послат од Бога у Назарет, јави се Цречистој Дјеви, обрученој за праведног Јосифа, и благовести Јој зачеће Сина Божјег осењењем и дејством Светога Духа у Њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Дјеве Марије и да је оно што се зачело у Њој од Духа Светога. А када се Господ наш роди у Витлејему, овај анђео Господњи Гаврил јави се пастирима који чуваху ноћну стражу код стада свог, и рече: "Јављам вам велику радост: данас вам се роди Спаситељ!" - и одмах са мноштвом војника небеских запева: "Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!"

Сматра се да се овај анђео јавио с неба Христу Спаситељу пред Његово добровољно страдање када се Он молио у Гетсиманском Врту, пошто име Гаврил значи: крепост Божија. Јавивши Му се, дакле, Гаврил Га је крепио, пошто поред других својих служења има и то - да крепи оне који су у подвизима, а Господ се наш тада подвизавао у усрдној молитви.

Овај анђео јави се мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово васкрсење из гроба: јер он, који је био благовесник зачећа и рођења Господња, показа се благовесником и васкрсења Његова. Он се јави и Пречистој Дјеви Богородици када се Она топло мољаше на Гори Маслинској, обавести Је да се приближило Њено чесно успење и са земље на небо пресељење, и даде Јој светлу гранчицу рајску.

Сећајући се ових многократних јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за род хришћански, света Црква му сада прирећује саборно празновање, да би људи Божји с усрђем свагда и пламено прибегавали к заштити и помоћи толиког заступника и добротвора рода људског, и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашега.

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа на Сабор св. арханђела Гаврила
1965. године у манастиру Ћелије

Гле, ми људи од исте смо грађе од које и Анђели свети. Ми људи на земљи представљамо Херувиме[1]. Шта ја кажем? То ја не кажем, то каже велики Свети Златоуст у својој Светој Литургији. Ми представљамо тајанствено, на чудесни начин, Божије Херувиме. Анђели, људи, ко сте? Грешна браћа безгрешне Браће своје Небеске, Анђела. Ето ко су људи! И ми овде у овоме свету живимо као у изгубљеном рају. Пали, пали Анђели, ето ко су људи, (пали) Анђели.
А гле, све се мења када Господ силази у овај наш земаљски свет, када постаје човек. Човече, не само да си постао већи од Анђела, него си постао - Бог по благодати. Он, Господ Милостиви, Христос, сишао је у наш земаљски свет. Није послан Анђео да постане човек, Сам је Бог постао човек! Толико је човек важан за Бога, толико Бог воли човека, толико Бог промишља о човеку! А кад је Он, Бог, сишао међу нас, за Њим су се сјатила сва јата Свете безгрешне Браће наше, Анђела Небеских. Сви сишли и постали слуге наше[2]. Каква част, каква радост! Анђели постали слуге наше, и моје и твоје. Човече, пази како живиш! Погледај ко си, шта си, од какве си грађе? Не заборави никад да ти тајанствено представљаш Херувима.
Ето, Господ је у Цркви Својој измешао Анђеле са људима, све нас је саставио у једно биће, у једно духовно тело. Од Анђела и људи Господ је начинио једну Цркву Собом[3], Својим Крстом, Својим Васкрсењем, Својим Вазнесењем. Нема граница више између земље и Неба, нема граница више између човека и Анђела. Смрт је побеђена, људи постали бесмртници, вечници.
Ето, ми данас славимо Светог Архангела и Архистрата Гаврила, чудесног Весника[4] Божјег, првог Еванђелисте, највећег Еванђелиста у свима световима. Све велике и свете тајне, све велике и Благе Вести, сва Еванђеља Неба, ето он доноси роду људском. Он Пресветој Дјеви Марији доноси чудесну Благу Вест да ће нам Господа родити[5]. О, па то је све Еванђеље Неба! сва Еванђеља свих Небеса, па затим све остало што иде уз ту Благу Вест - Вечно Еванђеље[6]. Да, вечни Еванђелист доноси Вечно Еванђеље - ето ко је Архистратиг Гаврило кога ми данас славимо, једног од Заштитника наше свете скромне обитељи.
Данашње његово Свето Еванђеље казује нам сву тајну овог земаљског света. Чули сте га. Шта је овај свет? Њива Божија! Овај свет је њива Божија[7]. А ми људи, ми смо усев небески у овоме свету, семе небеско. Не, ми нисмо са земље, ми нисмо од земље, ми смо с неба. Чули сте велику свету тајну: Господ сеје људе као усев небески по Својој земаљској њиви. Пазите, њива то је Бог,[8] а ми небеско семе. Ради чега? Ради тога што ми свим бићем хрлимо ка небу; ми смо саздани с неба, ради неба, а привремено смо на земљи да земљу онебесимо, да земљу учинимо парчетом неба, да земљу претворимо у Рај. Таква је сетва и у нама и око нас. Кад Господа гледаш, ти гледаш њиву Божију. Погледај у себе, ти гледаш у небеско биће, у небески усев. Пази, сав си с неба! Живи на земљи ради неба: "Наше је живљење на небесима", вели Свети Апостол, где Господ Христос живи[9]. Заиста, наше је живљење тамо где је Господ Христос, Који је наш небески усев посејао по земљи, и дошао ради нас у овај свет, узео тело на Себе, и са телом се узнео изнад свих небеса, васкрсао, и нама осигурао Живот Вечни и бесмртни на небесима, виши од свих Анђела и Арханђела[10]. Пример, Пресвета Богомајка Која је изнад свих Херувима и Серафима. Да, такав изгледа свет гледан из данашњег Светог Еванђеља, из Еванђеља Светог Архистратига Гаврила.
Ти и ја стојимо збуњени: "Откуда кукољ у овоме свету?"[11] Ако смо ми небески усев, откуда кукољ по Божјој њиви када ми посејасмо небеско семе? Откуда зло у свету, откуда ђаво у свету, шта је то? Господе, ми мало разумемо од ове велике драме која се назива живот људски. А Он објављује велику тајну и вели: "Када људи поспаше, дође. ђаво и посеја кукољ па отиде"[12]. Дође ђаво и посеја кукољ. Ето објашњења откуда зло у свету, откуда грех у свету. То је ђаво учинио: по њиви Божијој посејао зло, грех, а кроз њих смрт; не једну, но хиљаде и хиљаде, милионе и милионе смрти; сваки човек носи не једну него онолико смрти колико грехова гаји у себи, онолико смрти колико сласти гаји у себи, онолико ђавола колико грехова и страсти гаји у себи.
Страшно је бити човек на њиви Божјој на којој је Господ посејао небеско семе. Кад људи поспаше, непријатељ човеков учини то, вели Господ; непријатељ и Божји и човечји, ђаво. Кад је учинио то, Господе? Када људи поспаше. А када су људи заспали? Кад је ђаво претворио њиву Божју донекле у њиву своју посејавши кукољ? И када су људи заборавили на вољу Божју, када и нема осим ђавоље воље? - Кад су наши праоци пристали, кад су заспали, затворили очи своје према Богу, окренули се ђаволу и учинили грех, ето тада је ђаво посејао по њиви Божјој кукољ, посејао зло, из чега је изникло безброј грехова и смрти. И овај свет поплављен је јатима црних мрачних демона. Тако бива с тобом и са мном када заспимо, када престанемо творити вољу Божју; онда долази ђаво и сеје кукољ по души мојој и твојој, сеје сваки грех; проба, види који грех највише волиш, коју страст ти највише волиш, он то онда сеје по твојој души, па гаји; а ти ако спаваш, ако немаш молитве, подвига, вере, љубави, наде, смирења, кротости, стрпљења, о, па ти спаваш непрекидно. Све су очи душе твоје затворене, а ђаво ради свој посао. Вели се у једној молитви: да човек који запусти срце своје, његово срце постаје радионица за ђавола, радионица ђавоља. Ти и ја спавамо ако не вршимо заповести Господа, Који је сишао у овај свет, постао човек, дао нам Своје Свето Еванђеље, дао нам Свете Анђеле да нам помажу у Његовом Светом Еванђељу у вршењу Његовим светих заповести и врлина, дао нам све то. Ако ми то не држимо, ми сами себе ослепљујемо, ми постајемо добровољни слепци. Зато, пази како живиш на њиви Божјој!
Гле, нама је Господ дао толико за душу нашу. Шта је вера? Вера то је свевидеће око. Душа која види Бога, која иде за Богом. А кад малакше у теби вера, када ти не примораваш себе на велику веру, када ти не негујеш своју веру; а вера је као зрно горушичино, мора се неговати као сваки усев; ако ти не негујеш веру своју, ако је не узрастеш у себи, гле, ти једнога дана заспиш; вера твоја полако постаје маловерје и неверје, и ти заспао сав, а ђаво сеје кукољ. Молитва, ето другог ока на души твојој. О бесмртности око, о свевидеће око, то је молитва! И ти живећи у овом свету Божјем као на њиви Божјој, гледај молитвом ка Господу и ка целоме свету Божјем. Нека молитва никад не задрема у теби. Задрема ли молитва, напустиш ли молитву, јеси ли лењ за молитву, пази, већ дремеж греховни захвата твоју душу. Ако напустиш молитву, заспала твоја душа, ти спаваш, а ђаво сеје ли сеје кукољ по твојој души. Кад се пробудиш ти осетиш неки немир, страхоте у себи, неку анархију, неку побуну, узбуну, неку револуцију. Шта, дрема ти душа? Откуда то? Отуда што је ђаво посејао ко зна колико семена, колико кукоља, гле у твојој души, док ти спаваш не вршећи своју молитву. Па онда смирење, па кротост, па милостиња, о, све су то очи душе твоје и моје. Ако их не негујемо, души нашој прети страшна опасност; наше духовне очи слабе, ми све мање и мање видимо оно што је Божје у овоме свету, све мање и мање чинимо оно што је еванђелско, Христово, све мање творимо заповести Божје. И гле, када се у нама умртви смирење, кротост, благост, милостивост, трпљење и остале свете врлине еванђелске, душа нам је заспала, а ђаво сеје ли сеје по нашој души кукољ, зло, страст, грехе.
Шта нам треба чинити? Јасно је, јасно је из данашње свете приче еванђелске, јасно је из данашње свете Благе вести: Да будемо будни, да стражимо. Ми стражимо када су све врлине упаљене у нама, када пламти вера у нама, када пламти љубав у нама, када су све очи душе наше отворене и ми видимо да је овај свет њива Божја; да смо ми усев небески, да треба да обрађујемо семе, небеско семе; да живимо за вечност и да Еванђеље буде вечно које нам је Господ донео. Ти велиш: Ја ћу данас и сутра овако, а прекосутра или идуће године ја ћу почети да се кајем, да живим по Еванђељу Христовом, да живим за своју душу, да живим за сво небеско семе које је у мени. - Пази, казује нам данашња света еванђелска прича: да се овај свет завршава Страшним Судом.[13] Овај наш земаљски свет, зато што је усев небески, пожњеће Свети Анђели у дан Страшнога Суда. Послаће Господ жетеоце на земаљске њиве да покупе све људе, све душе, да свима суди Господ по делима нашим, по томе како смо небески усев неговали на земљи, на њиви Божјој; да ли је овај свет био за нас њива Божја или њива ђавоља, да ли смо ми били усев небески на земљи или кукољ ђаволски.
Ми постајемо кукољ када добровољно вршимо зло, чинимо грехе, живимо у страстима непокајани, ти и ја. Сваки од нас треба да има свој мали Страшни суд. Сваки дан, свако вече, ти начини један мали Страшни суд за себе. Погледај данашњи дан како си га провео: шта је са небеским усевом који је у теби, шта је са душом твојом, шта је са савешћу твојом, шта си данас урадио? Да ли си заиста живео на овоме свету као на њиви Божјој, и неговао небески усев што је у твојој души и око тебе у свету, или си заспао био, па си заборавио на молитву и на пост и на кротост и на смиреност и на веру и на љубав. Ех, тада врши над собом суд, казни себе, реци себи: не, ја сутра, још сутра морам да испуним у себи молитву и пост и бдење и кротост и смиреност и сваку врлину еванђелску; да вољу своју одбацим и да вољу Христову чиним, која је сва у Еванђељу Његовоме; да поступам по Његовим заповестима и знам да Његове свете заповести узрасту у души мојој небеско семе, и ја, ја ћу неговати у себи небеске врлине. Не учиним ли то сутра, кукољ ће да изникне још више у мени, а прекосутра још више. Ако година прође, о, па цела њива душе моје, душе моје која је њива Божја, сва та њива постаће њива кукоља и корова. Шта ћеш онда радити?
Када човек огрезне у гресима, када он остане у њима, када се не каје, када их не исповеда, онда толико навикне на грехе да му они постају обични. Пијаница када непрестано пије, пијанство му постаје природно, постаје му навика. Тако сваки грех, свака страст. Ако се човек не бори са њим, не устане против њега, постепено постаје навика, па се, према учењу Светих Отаца, претвара у природу, и онда пређе у човека. Заспао је заувек, ништа га на овоме свету пробудити неће осим Страшнога Суда Божјег, страшних труба небеских када Господ буде подигао из мртвих све мртваце, све људе извео на суд да суди свима по Еванђељу Свом. По Еванђељу, ни по чему другом.
Еванђеље је Господ донео нама људима и дао нам силе небеске, кроз Свете Тајне и свете врлине, да га испуњујемо, да живимо Његовим Светим Еванђељем Небеским. Основао је Свету Цркву Своју, у којој безброј средстава, на првом месту Свето Причешће, да ми себе учинимо моћнима и снажнима да можемо понети сваку врлину, да можемо творити сваку заповест Божју. По томе Светом Еванђељу Господ ће на дан Страшнога Суда судити. Право ће рећи: Ви сте имали Моје Свето Еванђеље, имали сте Свету Цркву, имали сте ова блага небеска на земљи. Земља је моја њива. Ви људи сте мој небески усев. Шта сте од себе учинили, шта сте од себе направили? - Човек себе, на кајући се за грехе, учини сином ђавола. То нису моје речи, то је истина написана у Еванђељу Христовом, ...[14] и остају у неправди, не кају се.
Човече, створен си да постанеш Бог по благодати, како уче Свети Оци, а ти постао ђаво по својој слободној вољи. Шта ћеш рећи Господу у одбрану своју на дан Страшнога Суда када ти је Он дао и овај свет као своју небеску њиву, и душу ти дао као небеску њиву, и Анђеле ти дао за слуге, да служе твоме спасењу од зла, да служе твом напредовању у сваком небеском добру. Тада ће сваки од нас видети, ако је осуђен, да је по правди Божјој осуђен. Не дао Бог да се деси ма с којим од нас да заспи у гресима, да заспи на смрт, како се вели у једној светој молитви, него да будемо будни, да будимо себе, да приморавамо себе.
Треба да се молиш Богу, а неће ти се; приморај себе, шибај себе, реци себе: Гле, да ти стојиш на ивици пакла, што се не молиш? Гле, још један корак и ти си пао у пакао, у загрљај страшних демона. Нећеш да се смириш, хоћеш да твориш вољу своју, реци: Воља моја, шта? Воља Христова треба да буде у мени. "Оче наш" читаш стално, сваки дан говориш: "Нека буде воља Твоја, Господе, у мени, пека буде на земљи воља Твоја као што је на небу"[15], а ти не извршујеш то, него хоћеш вољу своју. Сва воља Христова казана је у Еванђељу, све што Господ хоће од тебе, од мене, од сваког човека Он је рекао у Еванђељу. Само од нас тражи молитву, веру, пост, кротост, смиреност, љубав, трпљење, истину, правду, шта је донео и шта нам је дао. То тражи од нас, да ми то негујемо у себи, да живимо с тиме. Јер Он је дошао у овај свет, као што вели Свети Јован Богослов, да живимо кроз Њега[16], да живимо кроз Богочовека, да живимо у Богочовеку, да творимо Његово вечно Еванђеље.
Тако ћемо ја и ти, и сваки човек на овој њиви Божјој поживети као усев небески и донети род по сто пута[17], тако сваки хришћанин који је будан, који стрепи. Душа нам није заспала у гресима и страстима. Али и кад заспи, и кад паднеш у тешке и страшне грехе, сети се: "Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос"[18]. То је еванђелски крик, еванђелски вапај теби и мени. Ма колико био велики грешник, чуј тај вапај. Устани ти који спаваш! Зависи од твоје добре воље, од тебе самог зависи да ли ћеш устати из греха у који си пао, да ли ћеш устати из страсти у коју си пао, да ли ћеш устати из смрти у коју си пао. Од тебе зависи, од твоје воље. Бог те не приморава на спасење, али ти даје сва средства, и дао ти пре свега (пробудиш) душу небочежњиву, душу која је усред неба; и ти ако си заспао у хиљаду греховних смрти, удари себе ако си неосетљив. Васкрсни из мртвих!
Огрезао си у охолост, гордост, никог другог не видиш просто до себе; у својој гордости говориш: ја па ја! То је смрт не једна, хиљаде смрти у теби. А ти, шта ти остаје? Приморај себе на смирење. Лењ си, реци себи: ти си ђубре, Павле - ако си Павле; ти си ђубре, Јоване! Шта ти мислиш? Сети се: највећи од свих Апостола вели да је први међу грешницима, највећи грешник: "Господ Христос је дошао у овај свет да спаси грешнике, од којих сам први ја", вели Свети Апостол Павле[19]. А ти, ти се гордиш ...[20] имаш у себи да се гордиш? Јеси ли мудар као он, јеси ли учен као он, јеси ли пун такве вере и љубави као он? А он, зато што је био пун свега тога, био је смиренији од свакога и сматрао је и себе и све друго, према Господу, да је неважно, да су то све трице[21]. Човек је трица, ако Господ Христос није са њим и у њему.
Ти чувај себе да не останеш вечно у неком гробу, а свака је страст гроб, сваки грех гроб, ако се не ослободиш тог греха. А ништа лакше за човека да се ослободи греха, ништа лакше. Покајање, ето ти свелека, не само лека него свелека. Ма како био страшан грех, макар ти био разбојник на крсту поред Христа, сети се. За трен ока та чудесна сила, коју Еванђеље назива покајање, ето, разбојника учинила првим житељем Раја, разбојника претворила у Анђела, у Светитеља, у Арханђела, и ушао он први у Рај са Господом Христом15. А ти, ти ако мислиш: Ја сам у страшним гресима тешко мени, нема ми спасења! То је страшан грех према Господу Христу, према милосрђу Његовом. Да је Он гледао на грехе наше никад не би дошао у овај свет, у овај змијарник земаљски. Али, Његова милост је бескрајна, како вели Свети Златоуст. Милост Господња је тако огромна да су сви наши греси, сви греси целог рода људског, мали према Његовој милости као кап према мору. Такво је милосрђе Господње, тако је милостив Он, Бог Анђела и Бог људи. Тако је милостив Господ Христос, Који је ради нас постао човек и примио на Себе тело, блатњаво и гнојиво људско тело, примио све смрти, смрти над смрти примио на Себе, све грехе, све смрти и грехе људске узео на Себе, све ране, све болести.
Никада, никада, никада не допусти себи очајање у души. Нека вера твоја буде велика, велика у милост Господњу. Тада, тада ћеш ти бити победник над свима страстима. Па кад паднеш у неки грех или у неку муку велику, призови свог Небеског бесмртног Брата, Светог Архистрига Гаврила, или ма ког Светог Анђела, а он, сваки од њих, сваки Анђео је безгрешан, изнад греха и смрти, и он ће те свемоћном руком својом извући из свакога гроба, васкрснути из сваке смрти.
Зато их и славимо, зато ми славимо нашу безгрешну Небеску Браћу, све Анђеле, данас Светог Архистрата Гаврила.
Нека нас закриљује и чува од сваког греха и од сваке страсти, а кад паднемо у који грех и коју страст, призовимо га у помоћ, и он ће муњевито доћи и васкрснути нас из свих наших гробова, победити све наше смрти и узнети нас у Небеско Царство, да тамо заједно с њим и уз њега и ми славимо - (чудесно милостивог Господа Христа, сада и увек кроза све векове. Амин)[22].

Извор    

 

МОЛИТВА СВ. АРХАНГЕЛУ ГАВРИЛУ

 




САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА




                

"Овај велики архангел Божји празнује се 26. јула. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Светој Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овог архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достоно јест. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија "Достојно". У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља, јављање светој Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање светој Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет светој Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање, јављање женама мироносицама итд."

(Из житија Светог архангела Гаврила)