Ivandan

Ivanjdan ili Ivandan je hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru.
Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se je javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je začeo bezdetnu staricu Jelisavetu, ženu Zaharije, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila i ostao je nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije na daščicu napisao ime Jovan i progovorio.
Jovan je u reci Jordan krstio Hristosa, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.

  




O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje. Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava. Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.
U takovskom kraju postoji priča ο nekom seljaku iz Nevada, koji je u gluvo doba noći izašao iz kuće i video neko bledo svetlo na planini Rudnik. Odmah se obukao i kad je došao do tog mesta baci kapu. Sutradan, zarana, otišao je tamo i iskopao pun kovčeg srebrnjaka. Samo što je iskopao i izvadio blago, okrenuo se prema suncu da zahvali Gospodu, na šta se dogodilo novo čudo. Sunce je tri puta zaigralo – poskočilo, kao znak da je blago dar Jovana Krstitelja.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdangledaju kako je niklo.


Izvor