LICE U KRIZI

Mirjana Bobić Mojsilović

Kakve su ti misli, takav ti je život, rekao je Otac Tadej.
Ali može se i dodati : kakve su ti misli, takvo ti je lice.
Ne kaže se slučajno da svako, sa godinama, dobija lice kakvo zaslužuje. Lice je ogledalo duše, je l’ tako, i duša se ne može sakriti – zla misao se ocrtava oko usana, džangrizavost stvara linije koje idu ka bradi, preterana kritičnost, stvara duboke bore između obrva, a ljudi koji vole život, još u ranoj mladosti dobiju bore u spoljašnjim uglovima očiju, i one ih čine neodoljivim.
Ipak, da se ne lažemo, lice treba negovati. Jedna baka iz mog starog komšiluka, sa skoro porcelanskim licem, kada bi je upitali kako to da ima tako očuvano i mladoliko lice, stalno je govorila : „Sine, najbolja pomada ulazi na usta“. Nema se tome šta zameriti – punački ljudi imaju manje bora, ali kako u ovoj eri mršavih, zadržati jedro lice?
Dobro, mladost je u glavi : znam neke naše majke koje izgledaju neverovatno mladoliko, jer su devojački neozbiljne iako su zagazile u ozbiljne godine, kao što znam i mnogo mlađe žene koje su umorne u glavama, pa im se taj umor vidi i na licima. Imati poverenje u život, to je, izgleda, eliksir mladosti.
Moje dobrostojeće drugarice, osim što se kunu u delotvornost sapuna za lice, redovno idu na tretmane vitaminima i drugim čudima, neke od njih stavljaju odlične kozmetičke maske, neke ne bi ni za živu glavu priznale da su stavljale filere u obraze i oko usana, a neke jednostavno nemaju čime da se pohvale iz oblasti kozmetike, večne mladosti i najnovijih facijalnih trendova, jer su trenutno bez novca. Kriza se vidi i na tom polju.
A kad je kriza, najviše voliš da se družiš sa onima koji to ne pominju. Pogađate, o krizi najmanje govori moja prijateljica koja je pre nekoliko meseci izgubila posao, ali nije izgubila duh. Ali sam ja skoro izgubila dah kad smo se srele posle dužeg vremena: inače prirodna lepotica, izgledala je zaista fantastično: podmlađenog, svežeg, zategnutog lica. Zagonetni osmeh titrao joj je na usnama.
„Ne“ , kaže, „uradila sam sama sebi mezoterapiju!“
Gledala sam je u čudu.
„Moj recept“, nastavila je, „kao i sve dobre stvari – i on je jednostavan, i predstavlja kombinaciju starinskih znanja i malo logike, inspirisane neprestanim istraživanjem savremenih, često nedostižnih, dostignuća kozmetike.“
„Nemoj mi samo reći da je bapski tretman“, rekla sam zagledajući je.
„Naravno da je bapski - piling lica običnim kristal šećerom! A onda, oprano lice, crveno od masaže šećerom, dobro istrljaš limunom. Ako ne osetitš da te limun pecka, znači da nisi napravila dobar piling. Ostavi limun na licu dok ga koža potpuno ne upije (najmanje pola sata), zatim se umij, i stavi neku blagu pomadu.“ Dok je čarvljala o lakoći sa kojom pronalazi jednostavne načine da se nosi sa krizom, ali i sa krizom najboljih godina, pomislila sam kako je njeno lice najlepše i najpozitivnije koje sam videla u poslednjih nekoliko meseci, i kako bi bilo krajnje vreme da počnem da primenjujem i njene druge recepte.
A što se tiče njenog recepta za LICE U KRIZI, probala sam ga iste večeri!!! Radiiiiiiiiiii!