четвртак, 2. јул 2015.

Слово о Светом Нектарију

Слово о Светом Нектарију

Св. Нектарије Егински


"Блажени прогнани правде ради јер је њихово царство на небесима. Блажени сте кад вас, мене ради, грде и прогоне, и лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се јер је награда велика ваша на небесима."
Рођен под Христовом Витлејемском звездом пројави се Светитељем, учитељем, исцелитељем и чудотворцем. Божији угодник: обружен, облаган и прогнан пред људима, а пред Господом Исусом Христом прослављен, новопројављени Егински чудотворац – Свети Нектарије, Митрополит пентапољски. Пред нама се, ових дана, нашла књига, вредно дело (а сва су житијска дела о Светим Оцима вредна), које сликом и речју показује до којих се висина стиже животом посвећености Богочовеку Христу и његовој науци. Књига је настала као плод љубави према овом светитељу из пера протојереја-ставрофора Ненада Андрића и говори нам о чудесној животној стази којом је кренуо материјално сиромашан, а духовно богат, дечак Анастасије, будући монах Нектарије, жељан књиге и ширења речи Божије и плодоносног свештенослужитељског живота.
Посебну љубав овај Угодник Божији од малих ногу гаји према свештенству. Или је боље рећи да љубављу истиче строгост и тежину исправног живота и служења оних који су одабрани да прослављају Божански поредак на Небу и на Земљи и који, тиме, имају најузвишенију од свих небеских и земаљских служби. Свештеници имају, говорио је често Светитељ, благодат коју немају ни Арханђели ни Анђели, а то је благодат приношења и претварања Светих дарова у Крв и Тело Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. По њему овој тајни, Светој тајни свештенства, приступају ретки и од Бога изабрани међу људима уздигнути, по одговорности, изнад осталих у односу на Бога. Свештеници, дакле, имају велику и строгу одговорност коју, ако не врше достојно и исправно води их Суду Господњем и погибељи вечној. Свештеник је дакле, према Христологији Светог Нектарија, Епископа пентапољског, носиоц Божанске благодати, који свршава Божанске тајне, учитељ побожности, и посредник између Бога и људи, који на крилима благодати, подражавајући духовни лик анђела Божјијег, узноси до Бога молитве и вапаје поверених му душа, у исто време, са неба, спуштајући обилне и заслужене Божанске дарове. Ако је тако схватао и живео свештеномонашки живот зар је чудно онда што је и сам бивајући свештенослужитељ Цркве Божије виђан са младим ратником „муњесјајног“ лика током свршавања Свете Литургије или чак Богомајке која му, у свом величанственом сјају, предаје Христа током возглашења: „Особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену...“ Није се, дакле, онда нимало чудити поготово што је од малена тежио испуњењу живота који му је Благословом Божијим предодређен да га трпљењем изнесе до представљења Творцу и Господу. Само такав, до упокојења, детиње чист, пун љубави Божије и до краја одан Догматима Свете Цркве могао је излити своју силну љубав према Богородици и Матери Живота кроз химну Чиста Дјево, чије су ноте монашким сузама окупане и текст монашким уздасима исписан.
Свакако је важно још једном истакнути да је Свети Нектарије Егински још као дете спознао Хришћанство као религију откровења која открива своју славу онима који су се усавршили кроз врлине било да се ради о смерности, дарежљивости, целомудрености, милосрђу, уздржљивости, трпељивости или ревности. Све те врлине Свети је поседовао, јер је кроз живот од малих ногу тежио таквом савршенству налазећи начина да Христу призива и људе око себе: записујући житија и мисли Светих Отаца на хартији којом је замотавао продату робу.
Касније ће се Светитељ, свестан неопходности врлинског живота у свим људима, многим чудима „успротивити“ онима који сувопарно тумаче подвиг и подвизавање као привилегију монашествујушчих или духовну спознању као нешто резервисано за одабране, теолошки образоване и посебно позване. Овај чудесни Светац, у младим годинама, Христа чини приступачним кроз непрестани разговор са Богочовеком. За њега не само да смо сви одабрани и позвани на спасење, већ нам је то свакодневна хришћанска дужност. То је хришћанска обавеза према души која је једина бесмртна у нама.
Светитељ нам стога својим примером указује на моћ страсне и усрдне молитве. Њему се у сновима јавља Господ Исус Христос, а он му се обраћа, у првој својој дечачкој молитви, са: „Христе мој!“ Он са Христом свакодневно разговара кроз ватрену молитву, он Христа свакодневно „преклиње“: као дечак и као старац, као ученик и као учитељ, као прост човек и као учењак. Он као старац који од болова не може да стоји на ногама остаје петнаест дана згрчен у молитви и клечању изливајући сузама љубав пред иконом Богоматере. Заиста, истинско савршенство, које није никада показивао, а многима се открило тек по његову представљењу. Свети Нектарије у врлинској молитви срца постаје, Божијом помоћи, вантелесан и изнад света. Лебдећи у духовном свету, где све сија сјајем Божанске благодати његова душа изгара за спасењем палог човека.
Светац егински је највише свог времена управо и проводио у читању и молитви. За њега је једино важна истинска пракса врлинског живота православног монаха. Молитва и монашко послушање су нераздвојно испреплетена тканица монашког подвига. Његова спознаја спасења немогућа је без практиковања хришћанских врлина, и без живота у стварности Јеванђеоског откровења, скорог Христовог доласка, јер просто ниједан човек, чак и најчеститији, без тога не може да осети благодати и моћи које ће Свети у Славу Христову обилато изливати на друге. Из тога проистиче и његова ревност и спремност да свима буде од помоћи. Томе посигурно доприносе и духовни разговори са Светогорцима који су помогли Светоме да још боље и дубље схвати духовне благодати и психофизичке тешкоће монашког живота.
Гледајући духовним очима, из перспективе Светог Нектарија Егинског, видећемо како су заблудни они људи који траже срећу изван себе, занемарујући душу своју, мимо своје Христоликости и, дозволите ми да кажем Христоучености. Такви, залутали у недођији изгубљених сенки, у непознатим, егзотичниом земљама и путовањима, у богатству, баснословном иметку и слави, у земаљским стварима и задовољствима, у разоноди, у сујети; такви, дакле, отуђени од Христа (од Бога и од Човека) имају горак крај! Савршенство светог живота за Светог Нектарија био је живот простог монаха који смисао налази у умном и телесном труду и који се са једнаким поштовањем и љубављу односи према свима, малима и великима.
Човек који као живот прихвата земна осећања телесне ситости гради кућу без темеља и крова. Та кућа ће лако нестати у бездану и провалији која праведника дели од погинуле душе у ватри пакла. У таквој ће се кући лако и брзо сви укућани разболети и погинути. Таква кућа је без унутрашње топлине. Дакле, срећа, по мерилима овога света, није истинска срећа или је срећа човека изван себе и свога бића које је творевина Божија. Таква срећа је по Светом Нектарију тврђава коју човек гради на живом блату.
Управо је Свети Нектарије топла Светоотачка личност, савршен пример Божијег човека, светлост која осветлава пут пред нама и осмишљава срећу која се са Истока рађа. Његова теологија непрестано расте и до изласка пред Господа се као унутрашњи Божански жироскоп налази у нама. Зато је и његов утицај на млађе, на ученике Богословије, чији је ректор био, огроман, и то не силом духовне или ректорске власти него светлим и светим примером својим. Он васпитава љубављу и уместо да кажњава млађе он казне намеће себи и добија најплодоноснији резултат: велики број Епископа, универзитетских професора, смерних свештенослужитеља, проповедника, васпитача и учитеља. Ето, такав осећај буди и у мени Свети Нектарије, он је и моја неподељена радост у Христу, и утјешеније у свакој тузи, јер ме просто тера да разумем и схватим науку Христову. Житије Светог Нектарија и мене се дотиче и не дозвољава да залутам. И не само да, подражавајући Светитељева дела, боље разумем ту Свету Науку, већ разумем и мог у Христу Брата: разумем човека ма каквог изгледа, друштвеног статуса или иметка био!
Идући чак и даље, преко граница људске сујете, Свети Нектарије ми помаже и учи ме како да се молим за оне који ми наносе бол и неправду. Он је тај путоказ који ми показује да понижавани и презрени од људи, а исправни у Христу, бивају прослављени од Бога. Он је тај који је под најстрашнијим оптужбама за једног монаха, гадним и да се замисле, трпељиво ћутао дижићи прст и поглед према небу. Тај његов поглед читава је проповед о томе да Господ заиста суди судијама, а незлобиви Архијереј Христов се моли да Господ буде милостив и помилује прогонитеље. Ево, о томе говори и ова књига и из ње сазнајемо тајну нашег спасења: Светитељ је претрпео много више бола и неправде у свету, а ипак је највећу утеху тражио за друге и, што је несхватљиво за разум данашњег човека, тражио милост за оне који су му наудили. Он за себе једину утеху тражи у Јеванђеоским речима: „Примићу правду у дан у који буде хтео Господ!“ Понижење које су му приредили други претвара у пут спасења чистећи учионице и клозете, спашавајући тако егзистенцију оболелог кућепазитеља, а да то нико није знао, јер су само такви у љубави са Господом. Такве послове ради човек који је требао да буде светионик Александријског трона и један од најсветлијих духовних отаца Христове цркве и на такав начин постаје исцелитељ свих понижених, увређених и уцвељених.
Знајући данас за таква дела Светитељева (у томе видим значај овог дела проте Ненада) и ми смо удостојени разумевања пута којим иде људска бесмртна душа на путовању ка горњој, вишој, Небеској слави. Благословен је сваки човек који разуме слободу овог света по оној апостолској: „све нам је дозвољено, али нам није све на корист“.
Ова врхунска теологија у пракси даје Светитељу духовне очи којим види и свој скори одлазак Оцу Небеском. Он то објављује речима духовној дечици према којој целог живота осећа духовну бригу и очинску љубав: „Хоћу да последњи пут благословим манастирчић мој и све хришћане на острву, јер за кратко време путујем.“ Чистоћом срца, кажу Свети Оци, се гради мост ка непролазном Царству. Светитељ Нектарије је имао такво, светоотачки чисто, срце које је замирисало миомирисом вечности, утехе и исцелења. Његово посмртно, мирно и спокојно лице купало се у капљама миомирисног уља, а миомирис је био толико снажан да се ширио далеко око кивота. Срце Светог Нектарија, које је престало да куца, постало је престолом Божјим на коме се непрестано одвија Служба Богу. У њему вечно траје Небеска Литургија. Срце које више није куцало – грмело је као Јерихонска Труба призивајући Христу оне који хоће да чују. И опет се Господњом славом, понижење постављањем Епископа пентапољског за путујућег проповедника, које је трпељиво примио од Светог Синога Грчке Цркве, претворило у пораз оних који су хтели да му науде. Он који је оживео проповед у Грчкој Цркви, чудесима је, немих усана, громогласно проповедао Славу Васкрсења у Христу Господу.
Сада, и ја знам и разумем да је о таквим Угодницима какав је и Свети Нектарије говорио Христос: "Уселићу се у њих, живећу с њима, и бићу им Бог, а они ће бити народ мој" (2. Кор 6:16). Новопројављени Светац отвара небеса за благопријатним даждом, он исцељује болести за које наука нема лека, он чисти ђавоиманост из поседнутих, он благословом у гладним данима дреши житнице, он шири топлоту око себе, он се јавља у сновима и благосиља достојне, он дарује освештани јелеј исцелења... А ми се, недостојни, питамо шта може недостајати онима у које се уселио Бог, онима са којима живи Бог или онима из којих исијава Божанско присуство и мир? Свети Нектарије нам, сазнаћете то и кроз ову књижицу, одговара на ово питанје и каже: „Ништа, баш ништа! Јер такви имају највеће добро у њиховим срцима: Бога!“
Заиста чудесно житије Светог Нектарија, Митрополита пентапољског, кога је Патријарх александријски Софроније, поверовавши клеветама, без суда и пресуде протерао из Александријске Патријаршије. Свети је дуго година био путујући проповедник, а после и ректор Атинске Богословије. Тражећи монашки живот, по повлачењу са места ректора, настанио се на острву Егини (отуда му придев Егински). На Егини је обновио древни женски манастир и служио у њему као духовник. По упокојењу Свети је сахрањен у манастирском дворишту одакле су мошти два пута отваране, и два пута пресвлачене. Свети је остао цео читавих двадесет година. Лик светог за сво то време био је као у тренутку представљења. Коначно су мошти сахрањене у Светитељу посвећен храм у дворишту манастира, где се и данас налазе. Прву икону је на чудотворан начин уз строги пост, тиховање и молитву иконописао Преподобни Сава Нови. Светитељ је за собом оставио мноштво духовне деце, а данас је старац Нектарије Виталис духовно чадо, које чува живу успомену на живог Светитеља. Над овим виталним архимандритом се од детињства остварују чудотворна бладодат и многа чудеса Светог Нектарија, у чију је славу понео монашко име. Захваљујући њему Покровски храм у Ваљеву доби чудотворну икону Светог Нектарија пред којом се сваког 21-ог дана у месецу служи Акатист овом светитељу. Делови његових Светих моштију се налазе у наша два манастира: Ћелијама и Раковици.
Свети оче Нектарије, моли Бога за нас!
Архимандрит Петар (Радуловић)

ПРИЛОГ:
____________


Александрија 15. септембар 1998
Чланови Светог Синода Патријаршије Александрије и целе Африке, просвећени Светим Духом и окупљени око Његове Светости Петра Седмог, Папе и Патријарха александријског и целе Африке, више од века од како је Свети Нектарије, велики учитељ и отац Свете Православне Цркве, одлуком Синода наше Свете Патријаршије прогнан из цркве у Александрији, доносимо Одлуку: Којом враћамо у канонско јединство овог новопројављеног Светитеља нашег века, Светог Нектарија, враћајући му сва Црквена достојанства и почасти.
Узимајући у обзир да је од Свете Православне Цркве објављено да се Свети Нектарије уврсти у Диптих Светих због безбројних чуда која се везују за његово Свето име и да је прихвћен као истински Светитељ у свести свих верних православних хришћана широм света, ми преклињемо за милост Свемогућег и Милосрдног Бога.
Патријаршија александријска и целе Африке моли Светог Нектарија да опрости и Њој и нама недостојнима, као и нашим претходницима, нашој браћи на Светом трону александријском и целе Африке, за прогонство Светитељево и за све оно што је због људских слабости и грехова, наш Свети Отац, епископ Пентапољски, Свети Нектарије Егински, у земаљском животу пропатио.
ПЕТАР СЕДМИ
По милости Божјој
Папа и Патријарх Александрије и целе Африке
са свим члановима Светог Синода



Извор Епархија Ваљевска

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.