недеља, 26. јул 2015.

Zašto druga polovina života ispunjava sve naše želje


zasto_druga_polovina_zivota_isunjava_sve_nase_zelje_3

Kriza srednjih godina

Prisiljavajući nas da pogledamo duboko u sebe, ona nam pruža priliku da dođemo u kontakt sa sobom i otkrijemo šta nam je zaista važno u životu. U to vreme česti su snovi o smrti koji obično govore o tome da nešto staro umire kako bi napravilo mesta za rođenje nečeg novog. Izazovi spoljašnjeg sveta polako ustupaju mesto novoj dimenziji života.
Kod mnogih ljudi pomisao na starenje budi strah od smanjenja kvaliteta života, strah od bolesti i smrti.
Zahvaljujući krizi srednjih godina imamo priliku da preispitamo svoje vrednosti i drugu polovinu života usmerimo na ono što je zaista važno. Kako se buka spoljnjeg sveta polako utišava, imamo priliku da ponovo postanemo celoviti, ali na zreliji, svesniji način, kao što sugeriše mit o Kastoru i Poluksu. U njemu dakle besmrtni brat prati smrtnog u podzemni svet, u carstvo sena. A sena je i Jungov pojam za nesvesno. Bog Had muški je pandan Demetre, boginje plodnosti, što upućuje na to da uranjanje u svet ispod površine svesnog donosi plodove, bogatstvo.


Većina ljudi celog života nastoji da se prilagodi sopstvenim ili tuđim slikama o tome šta je dobro, pristojno, zanimljivo i slično. Poistovećujući se sa time, svesni su tek malog dela sebe. Mnoga osećanja i želje koje se tokom života potiskuju iz straha od osude i odbacivanja okoline, stida ili nepoverenja u sebe i svoje sposobnosti ostaju skrivene ispod površine. Zajedno sa njima su potisnuli i brojne talente i sposobnosti koje projektuju na druge i dive im se ili ih kritikuju jer se oni sami ne usuđuju da slede svoje snove. Svi ti potisnuti sadržaji povremeno izbiju na površinu u snovima, ispadima ljutnje, nezadovoljstva, sećanja. Druga polovina života je idealno vreme da upravo tom skrivenom aspektu sebe damo priliku da se izrazi.
Obrativši pažnju na te potisnute sadržaje, imamo priliku da ih upoznamo i pogledamo iz drugog ugla i svesno izaberemo ono što nam je zaista važno i čemu želimo da damo više prostora u svom životu. A time se ponovno spajaju dve polovine našeg bića, ego i duša, Kastor i Poluks u nama.
Zrele godine pružaju divnu priliku za učenje i sticanje novih spoznaja. Albert Ajnštajn je davno rekao: „Nemojte ostariti, koliko god dugo živimo. Uvek se ponašajte kao znatiželjno dete pred velikom misterijom zvanom život." Upravo te reči nas podsećaju da nikada nije kasno za učenje i rast, za otkrivanje područja koja smo godinama zanemarivali. Nikada nije kasno za istraživanje onoga što zaista jesmo i što je stvarna svrha našeg života. Inspirativni primeri koji o tome govore su svuda oko nas.
Svetski poznata psihoterapeutkinja i autorka Merion Vudman je veliki deo života provela podučavajući engleski jezik i književnost. U svojim pedesetim godinama odlučila da postane psihoterapeutkinja. Upisala je i završila studije na Institutu Karla Gustava Junga u Cirihu. U 65. godini je obolela od raka. O iskustvu svoje transformacije i svom isceljenju od teške bolesti napisala je knjigu. Danas, u svojim osamdesetim, još uvek radi pomažući ljudima svojim znanjem, mudrošću i iskustvom.
Nikada nije kasno za istraživanje sopstvenih mogućnosti. O tome svedoči i Tao Porčon-Linč, najstarija učiteljica joge na svetu, koju možete naći u Ginisovoj knjizi rekorda.




zasto_druga_polovina_zivota_isunjava_sve_nase_zelje_4

Eros i seksualnost u starosti

Kada joj je svojevremeno, nakon operacije kuka, lekar rekao da neće moći da radi određene stvari, odvratila je da to uopšte ne želi da zna: „Ne želim da znam šta neću moći jer u to ne verujem." Svakako i u našoj okolini ima pojedinaca koji svesno i mudro provode svoje pozne godine prihvatajući njene izazove i učeći iz njih. Međutim, to zahteva odustajanje od nekih unutrašnjih slika i predrasuda o tome šta život jeste i kakav bi trebalo da bude.
Starenje donosi niz promena sa kojima moramo da se suočimo. Nov način života, koji donosi odlazak u penziju ili odlazak dece od kuće, znači gubitak dugogodišnjih navika i uloga.
Uz to, tu su i promene na telu, koje sa sobom povlače osećaj neprivlačnosti, nepoželjnosti. Međutim, eros i seksualnost i u starosti mogu biti važni izvori životne radosti. Ljudi se zaljubljuju i u poznim godinama. Neki stari ljudi potiskuju svoju seksualnost svodeći se na pregenitalne oblike zadovoljavanja nagona poput opsednutosti hranom ili vaganjem šta je ko dobio ili dao. Bojeći se da za nešto ne budu uskraćeni, postaju pohlepni i prezahtevni prema svojoj okolini. Neki, pak, svoju zavist prema mlađima prikrivaju moralisanjem, kritikovanjem i neprestanim gunđanjem. Neki postaju nemarni prema sebi i zapuštaju se. Ali izazov je otkriti svoje telo i seksualnost na nov način, negovati svoje telo, brinuti se o umerenoj ishrani i vežbati. U starijim godinama ljubav je nežnija, prisnija, intimnija, ali ne manje važna nego u ranijim godinama.


Da bismo mogli da idemo dalje, treba za sobom da ostavimo staro i prihvatimo tu novu fazu svog života sa svime što ona sa sobom nosi. Pogledati stara iskustva iz nove perspektive, prestati sa definisanjem sebe kroz uloge u spoljašnjem svetu, okrenuti se prema onome što je zaista važno, a to je pitanje ko smo mi stvarno. Proces starenja je nužno povezan sa gubicima dragih ljudi i samoćom, što svakako nije lako. Međutim, samoća je i prilika da se dublje okrenemo sebi, svom unutrašnjem jezgru, interesima, prirodi, Bogu.
Stari ljudi koji ne znaju da se odrede u odnosu na ranije uloge, posao i svoju fizičku i duhovnu snagu lako upadnu u depresiju. Ali depresija može biti poput prolaza, tj. tesnaca koji nam pomaže da pronađemo nove temelje za život. Proći kroz taj prolaz znači oprostiti se od dotadašnje slike o sebi i otvoriti se nečemu što je veće i trajnije od našeg tela, misli i emocija, nečemu što je sa one strane života i smrti. Koliko god težak nečiji životni put bio, mnogo je i poklona na tom putu. Svako vreme ima svoju lepotu. Valja je samo prepoznati.
 
Branka Jakelić
 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.