20.7. ПЕРУНОВ ДАН
Перун је један од најмоћнијих словенских богова. Он је бог грмљавине, муња, временских и природних непогода али и бог рата. У старим летописима описиван је као бог среброг лица и златне браде. Перуново свето дрво је храст. Храстови лугови били су прва светилишта наших предака. Перун дели правду, добре награђује, а зле и непоштене кажњава тако што им затвара небеска врата. Такође, кажњава их и за време живота, а поготово кривоклетнике, па је познато да су се Словени некада заклињали на поштовање уговора управо Перуну.
Перун је један од најмоћнијих словенских богова. Он је бог грмљавине, муња, временских и природних непогода али и бог рата. У старим летописима описиван је као бог среброг лица и златне браде. Перуново свето дрво је храст. Храстови лугови били су прва светилишта наших предака. Перун дели правду, добре награђује, а зле и непоштене кажњава тако што им затвара небеска врата. Такође, кажњава их и за време живота, а поготово кривоклетнике, па је познато да су се Словени некада заклињали на поштовање уговора управо Перуну.
29.7. ВЕЛЕС ЛЕТЊИ - БОЖИЈА БРАДА
Велес је заштитник стоке, стада и усева, а такође и владар подземног света. Бог је мудрости и магије. Веза Велеса с земљорадничким култовима види се у словенском обичају да се божанству на поклон оставља непожњевено неколико стабљика жита. У многим словенским крајевима остао је сачуван обичај Велесове или „божије браде“ када се први (или последњи) сноп жита након откоса увеже и стави у врх амбара или се чува у кући. Зрна из овог снопа се користе као прва у сетви наредне године, али и за прављење брашна од којег се касније меси посебан хлеб, а код Срба се од тог брашна месио славски колач.
СТАРОСЛАВЦИ - РОДОВЕРЈЕ, РОДНОВЕРЈЕ, RODOVERJE, RODNOVERJE...
Велес је заштитник стоке, стада и усева, а такође и владар подземног света. Бог је мудрости и магије. Веза Велеса с земљорадничким култовима види се у словенском обичају да се божанству на поклон оставља непожњевено неколико стабљика жита. У многим словенским крајевима остао је сачуван обичај Велесове или „божије браде“ када се први (или последњи) сноп жита након откоса увеже и стави у врх амбара или се чува у кући. Зрна из овог снопа се користе као прва у сетви наредне године, али и за прављење брашна од којег се касније меси посебан хлеб, а код Срба се од тог брашна месио славски колач.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.