Спомен овог великог апостола и јеванђелиста празнује се 26.
септембра. Но 8. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када,
наиме, Јовану беше више од сто година, он узе седам својих ученика,
изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста.
Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.
Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.
Тропар (глас 2):
Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни, пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј; јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
Света Петка Ђунис
Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни, пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј; јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.
Молитва светом апостолу и еванђелисту ЈОВАНУ БОГОСЛОВУ
О, велики апостоле, громогласни еванђелисте, преизврсни богослове, недостижних откривења тајновидче, девствениче, и мили љубимче Христов Јоване, прими са својственим ти милосрђем нас грешне који прибегавамо твојој моћној заштити и покровитељству. Измоли у свемилосрдног човекољупца Христа и Бога нашег, који пред твојим очима проли Своју свескупоцену крв за нас непотребне слуге Своје, да не помене безакоња наша, него да се смилује на нас, и да поступи са нама по милости Својој, да нам дарује душевно и телесно здравље, сваку благодат и изобиље, учећи нас да све то употребљавамо у славу твога Творца, Спаситеља и Бога нашег; и да по завршетку привременог живота избегнемо, свети апостоле, немилосрдна истјазавања која нас очекују на ваздушним митарствима, и да под твојим руководством и покровитељством стигнемо у небески Јерусалим, чију си славу ти видео у откривењу, а сада се наслађујеш оном радошћу која је обећана избраницима Божјим. О, велики Јоване, сачувај све градове и земље хришћанске, и све православне хришћане, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца и међусобног рата; избави нас од сваке невоље и напасти, и молитвама својим одврати од нас праведни гњев Божји, и измоли нам Његову милост. О, велики и недостижни Боже, Алфо и Омего, изворе и уворе вере наше! ево за молитвеног посредника свог ми Ти предлажемо Светог Јована, кога си Ти удостојио да путем неизрецивих откривења позна Тебе, неисказаног Бога: прими посредовање његово за нас пред Тобом, испуни молбе наше на славу Твоју; но сврх свега усаврши нас духовним савршенством, да бисмо уживали бесконачни живот у небеским обитељима Твојим. О, небески Оче, Творче свега, свемоћни Царе! прстом Својим додирни срца наша, и она ће се као восак растопити и разлити пред Тобом, и земљана твар постаће духовна, у част и славу Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
О, велики апостоле, громогласни еванђелисте, преизврсни богослове, недостижних откривења тајновидче, девствениче, и мили љубимче Христов Јоване, прими са својственим ти милосрђем нас грешне који прибегавамо твојој моћној заштити и покровитељству. Измоли у свемилосрдног човекољупца Христа и Бога нашег, који пред твојим очима проли Своју свескупоцену крв за нас непотребне слуге Своје, да не помене безакоња наша, него да се смилује на нас, и да поступи са нама по милости Својој, да нам дарује душевно и телесно здравље, сваку благодат и изобиље, учећи нас да све то употребљавамо у славу твога Творца, Спаситеља и Бога нашег; и да по завршетку привременог живота избегнемо, свети апостоле, немилосрдна истјазавања која нас очекују на ваздушним митарствима, и да под твојим руководством и покровитељством стигнемо у небески Јерусалим, чију си славу ти видео у откривењу, а сада се наслађујеш оном радошћу која је обећана избраницима Божјим. О, велики Јоване, сачувај све градове и земље хришћанске, и све православне хришћане, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца и међусобног рата; избави нас од сваке невоље и напасти, и молитвама својим одврати од нас праведни гњев Божји, и измоли нам Његову милост. О, велики и недостижни Боже, Алфо и Омего, изворе и уворе вере наше! ево за молитвеног посредника свог ми Ти предлажемо Светог Јована, кога си Ти удостојио да путем неизрецивих откривења позна Тебе, неисказаног Бога: прими посредовање његово за нас пред Тобом, испуни молбе наше на славу Твоју; но сврх свега усаврши нас духовним савршенством, да бисмо уживали бесконачни живот у небеским обитељима Твојим. О, небески Оче, Творче свега, свемоћни Царе! прстом Својим додирни срца наша, и она ће се као восак растопити и разлити пред Тобом, и земљана твар постаће духовна, у част и славу Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Пећина на Патмосу где је Свети Апостол и Јеванђелист Јован написао Откровење - Пећина Апокалипсе
Тропар Јовану, глас 2.
Љубљени Апостоле Христа Бога, пожури да избавиш оне који су без оправдања пред Богом, примајући их кад ти прилазе, јер си на Христове груди пао: Њега моли, богослове, да наишли облак безбожништва разагна, и да нам подари мира и велике милости.
Тропар Јовану, глас 2.
Љубљени Апостоле Христа Бога, пожури да избавиш оне који су без оправдања пред Богом, примајући их кад ти прилазе, јер си на Христове груди пао: Њега моли, богослове, да наишли облак безбожништва разагна, и да нам подари мира и велике милости.
Гроб Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова - Патмос
Кондак Јовану, глас 2.
Величину твоју девствениче ко може да искаже, јер нам точиш чудеса, изливаш исцељења, и молиш се за душе наше, као богослов и друг Христов.
Кондак Јовану, глас 2.
Величину твоју девствениче ко може да искаже, јер нам точиш чудеса, изливаш исцељења, и молиш се за душе наше, као богослов и друг Христов.
АПОСТОЛ
И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЈОВАН (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив)
био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се
и Свети Јован Богослов.
Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.
Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.
После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Домицијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откровење.
Када је Домицијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.
Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: „Децо моја, волите један другог“. Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: „Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.“
Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 8. маја (21. маја). Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.
Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 9. октобра по Јулијанском календару, односно, 26. октобра по Грегоријанском календару. Сваког 8. маја (21. маја), на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.
Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.
Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.
После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Домицијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откровење.
Када је Домицијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.
Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: „Децо моја, волите један другог“. Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: „Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.“
Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 8. маја (21. маја). Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.
Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 9. октобра по Јулијанском календару, односно, 26. октобра по Грегоријанском календару. Сваког 8. маја (21. маја), на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.