Vrati me u jutra kada nije bilo tragova, nek zam iriše misterija u svom originalnom obliku, kakva je bila dok je još uvek bila važna, tako nepoznata, dok još uvek nismo odlučili da krenemo dalje, da se probijamo kroz korov pravo u nestale imperije; to mi nedostaje, i malo rose na lišću dosta je da se setim davnih očiju, planina što još uvek posmatraju; nek zamirišu mora u svom originalnom obliku, ispunjena samo vatrom života koji gori; priroda nam je u prirodi, iz zemlje ne rastu okovi, i kada se mogućnost pojavi, vrati me u jutra kada nije bilo tragova, da prošetamo malo i brzo se vratimo, da ne uprljamo misteriju, da ne ostavimo tragove.
Autor: Andrija
Jonić
Izvor:www.andrijajonic.rs
Izvor:www.andrijajonic.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.