понедељак, 26. септембар 2016.

Krstovdan


Srpska pravoslavna crkva danas slavi Krstovdan, kao pomen na dan kada je majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju pronašla Časni krst, na kome je raspet Isus Hristos na brdu Golgota. Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

                         

Taj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru poznat i kao Vozviždenje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina hrišćanstva.

Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.

Tadašnji patrijarh Makarije je posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru SPC, a praznik je obeležen crvenim slovom.

Narod je, kako predanje kaže, uzvratio patrijarhu molitvom, Gospode pomiluj, koja se do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Naime, krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Poslije 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio Časni krst u Jerusalim.

Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.



Narodni običaji

Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve, pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.

U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, berese i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva"

  

Нема коментара:

Постави коментар