уторак, 27. септембар 2016.

Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег - Читања

Молитва пре читања светог писма
 
Веч.

Изл. (XV, 22 - XVI, 1).

Крену Мојсеј синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. 23. Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. 24. Тада стаде народ викати на Мојсеја, говорећи: Шта ћемо пити? 25. И Мојсеј завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. 26. И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Египат нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, исцелитељ твој. 27. И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде. 1. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја.

Прич. (III, 11-18).

Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досаде укори Његови. 12. Јер кога љуби Господ оног кори, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њу куповати него злата и сребра ризнице. 15. Скупља је од драгог камења, ништа јој зло неће одолети; благоразумна је свима који је љубе, све скупоцено недостојно ју је. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава; из уста њених излази правда, закон и милост на језику носи. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно свима који се хватају за њу, и тврда је помоћ онима који на њој почивају, као на Господу.

Иса. (LX, 11-16).

Овако говори Господ: отвориће се врата твоја, Јерусалиме, и неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. 12. Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. 13. Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње Моје да би прославио место ногу Мојих. 14. И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Светог Израиљевог. 15. Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. 16. Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Бог Израиљев.



Јутр.

Јн. 42 зач. (од пола), (XII, 28-36).

Рече Господ: Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити! 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио. 30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи. 33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети. 34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији? 35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде. 36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.



Лит.


1 Кор. 125 зач. (I, 18-24).

Браћо, ријеч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.

Јн. 60 зач. (XIX, 6-11, 13-20, 25-28, 30-35).

У вријеме оно, одржаше вијећање архијереји и старци против Исуса да Га убију. И доведоше Га Пилату, говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу. 7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим. 8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? 11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; 13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш! 15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара. 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски. 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! 27. Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи. 28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, 30. преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим: 33. А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени, 34. него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово. 


Извор  http://eparhijaniska.rs/

Нема коментара:

Постави коментар