субота, 10. јануар 2015.

Teslino pismo kosmosu

Veliki naučnik 1899. načinio prvi korak za pristupanje „kosmičkoj zajednici naroda“. Početak beleženja vremena od kraja Dugog računa Maja

  Nikola Tesla u svojoj laboratoriji  

RADIO-astronomija još nije toliko moćna nauka da bi proverila da li igde u kosmosu, na tako malom kosmičkom prostoru ima toliko nepravilnosti kao u Sunčevom sistemu, a u bližim kosmičkim razmerama takva zbirka nepravilnosti još nije otkrivena. Malo je verovatno da su takve ili slične nepravilnosti uobičajena kosmička pojava. Međutim, upravo zbog radio-
- astronomije, čiji je začetnik Tesla, generacije naših potomaka imaće pravi razlog da počev od 1899. ponovo počnu da broje godine od nule. Te godine Nikola Tesla je na platou Kolorado Springsa izveo svoje čuvene eksperimente.
Iz svog čuvenog tornja on je poslao signale u kosmos koje će, ako ih uhvate, razumna bića shvatiti da na Zemlji postoje druga razumna bića. To je prvo pismo koje je čovek uputio u kosmos.
Zato njegov najbolji biograf Džon O’Nil („Nenadmašni genije - život Nikole Tesle“), na jedan tas terazija stavlja Teslu, a na drugi grupu grčkih bogova. One poduhvate zbog kojih su stari Grci svoje bogove nazvali bogovima i uzneli ih na Olimp, Tesla je, dramatično naglašava O’Nil, činio sam. Tesla je činio i mnoga druga, „još neponovljena čuda“, ali ona u Kolorado Springsu, zasad su najbitnija za „pristupanje čovečanstva (eventualnoj) kosmičkoj zajednici naroda“. Tesla je te godine proizveo i nehotice poslao signale u kosmos, ali je i primio radi-signale za koje je duboko verovao da su stigli iz kosmosa. Tesla je, tako, prvi u istoriji čovečanstva odškrinuo vrata nove, kosmičke epohe zemaljske civilizacije.
PRESUDA VRHOVNOG SUDA SADNEKOLIKO meseci posle Tesline smrti, 7. januara 1943. godine, američki Vrhovni sud mu je zvanično priznao da je tvorac, ne samo radija, nego kompleksnog radio-sistema koji sadrži i radio. Za istoriju nauke i sveta treba sačuvati tu presudu, jer će ona budućim generacija biti dokaz da je Tesla začetnik kosmičke epohe zemaljske civilizacije.
Tesla je na platou Kolorado Springsa tragao za načinima kako da električnu struju prenosi na daljinu bez žica, a usput je postavio čvrstu odrednicu za početak brojanja godina u novom svetskom kalendaru ako ikada bude sročen. A trebalo bi da bude. Pre svega je potreban onima koji se bore za novi svetski poredak.
Međutim, svet sam sebe još posmatra sa zemaljske tačke gledišta, pa bi Teslino srpsko poreklo moglo da bude politički razlog zbog kojeg bi pojedini narodi i države odbili da prihvate brojanje godina od njegovih eksperimenata u Kolorado Springsu. Ako već nije članica Ujedinjenih nacija, svaka država sveta teži da to bude. UN su dosad najviši doseg ljudskog razuma i dobre volje, a kako, kao zvanična organizacija, postoje od 24. oktobra 1945. godine (prema gregorijanskom kalendaru), ta godina bi morala da bude prva godina kalendara UN, zajedničkog za celu planetu.
U komunikaciji sa Ujedinjenim nacijama sve države bi bile obavezne da koriste novi kalendar UN. Savremene generacije su opterećene verom i tradicijom, pa bi narodi i religije mogli da zadrže svoje sadašnje kalendare. Buduće generacije će lakše prihvatiti promenu i postepeno bi mogle da se preorijentišu na kalendar UN. Koliko bi se godina, decenija ili vekova stari kalendari još održali, zavisiće od nivoa obrazovanja novih generacija i njihovog shvatanja sopstvenog mesta i uloge u svemiru.
Usvajanje kalendara UN bilo bi idealna prilika da se vratimo preciznom obeležavanju prirodnog toka vremena i da početke novih godina prebacimo na njihovo pravo astronomsko mesto, a to je zimska kratkodnevica, 21. decembar po gregorijanskom kalendaru. To je onaj isti dan u kojem se 2012. godine gregorijanskog kalendara okončao Dugi račun, kalendar Maja. Da nam se na dan te zimske kratkodnevice završavala jedna, a počinjala druga godina, ne bismo slušali i čitali nebulozne priče o smaku sveta, shvatili bismo da znamo iste astronomske činjenice koje su znali tvorci majanskog Dugog računa.
Prema tom kalendaru UN, prvi nastavak ovog feljtona objavljen je prvog dana, drugog meseca, 68. godine. „Večernje novosti“ su, tako, postale ne samo prvi list, nego i prva institucija na svetu koja je upotrebila jedan datum iz (još nepostojećeg) kalendara UN. Ideja jeste šašava, čak luda. Ocenjujući ideju koju je prvi put čuo, čuveni danski fizičar Nils Bor je rekao:
Pred nama je luda ideja, pitanje je samo da li je dovoljno luda da bi bila genijalna“.
Promena početka brojanja godina ne bi bila ništa novo pod kapom nebeskom. Godine su obično brojane prema verskim učenjima ili počev od nekog značajnijeg događaja, pa se prema tome i razlikuju:
- Vizantija je brojala godine od početka stvaranja sveta, a svet je (preračunato prema kalendaru koji danas koristimo), stvoren 1. septembra 5508. pre hrišćanske ere.
- Hebrejsko brojanje godina traje od stvaranja (njihovog) sveta 1. oktobra 3761. p. h. e.
- Olimpijsko brojanje godina počelo je od prve zabeležene olimpijade 1. februara 776. p. h. e.
- Stari Rimljani brojali su godine od osnivanja Rima, 24. aprila 753. p. h. e.
- Hrišćani računaju vreme od 1. januara 1. godine hrišćanske ere, ali to brojanje nije uveo car Konstantin koji je ozvaničio hrišćansku veru, već Dionizije tek 533. godine h. e.
- Muhamed je 16. jula 622. h. e. prebegao iz Meke u Medinu i muslimani su taj datum uzeli za početak svog lunarnog kalendara čija je godina kraća od astronomske.
Prema analizama arheologa Dragana Jacanovića, direktora Narodnog muzeja u Požarevcu, koje su „Večernje novosti“ objavile 20. decembra 2003. godine, i Srbi su brojali godine prema nekom davnom datumu. Jacanović je izračunao da su Srbi dočekujući 2004. godinu, u stvari dočekali 7512. godinu po srpskom narodnom kalendaru. To dalje znači da smo dočekavši 2013. gregorijansku i julijansku, dočekali 7521. vizantijsku i srpsku godinu.
Izvor vecernje novosti

Нема коментара:

Постави коментар