Pihtije za dušu sekiracija za bolest

Pihtije su poseban specijalitet na jugu Srbije, a u selima planinskog kraja Poljanica pihtije se prave strogo u određeno vreme - posle Božića i završavaju sa Bogojavljenjem. Prave se najmanje jednom, a najviše tri puta.

Radojka Jovanović, domaćica Iz sela Vlase

Radojka Jovanović, domaćica iz sela Vlase, uživa da sprema pihtije za porodicu, a posebno za supruga Slađana i pet ćerki: Biljanu, Ljiljanu, Jelenu, Mirjanu i Ivanu.

- Naše pihtije su prava poslastica. One su lek za dušu, ma kakav visok pritisak i ostale dalavere. To je od sekiracije, od hrane ne može da bude jer ako čovek nešto jede sa velikim merakom to samo može da okrepi telo. Kad probate naše pihtije, izuzeti ste od bolesti. Moj Slađan odjednom pojede tri tanjira u slast - kaže Radojka.

Za praznik Bogojavljanje, 19. januara, u Poljanici i na jugu Srbije od davnina se spremaju pihtije, kako ih narod popularno zove, puding od svinjetine. Najukusnije, sa mnogo varijanti mesa, želea iz kostiju, belog luka i soli, spremaju se i u Vojvodini i južnoj Srbiji.

- Vojvodina je najbogatija, imaju svega i ne štede na pihtijama. U južnoj Srbiji, koja je najsiromašnija, takođe se od svinja na baca ništa, a kako se ne prave kavurma, švargla i krvavivca, materijala ima za pihtije, te se upotrebe i nogice, kožice, repovi, uši... - priča Radojka.
 

Riba i pasulj Pihtija ima raznih, staklastih i belih, sa nogicama, kožicama, sa kolenicama, suvim mesom, jajima. Prave se i bez mesa, od mešavine jaja, krastavčića, šargarepe, šunke, sira, kačkavlja, kikirikija i vode sa kockom supa, zovu ih žute pihtije, a mogu se praviti i od ribe, boba i pasulja. - Kod nas se zna, svinjske sušene nogice, osušeno meso vešljike i tucani beli kul. Bogate su, nema štednje, mora da izmame vodu na usta - ističe Radojka.

Nekada se više poštovala tradicija i verski praznici, pa su pihtije pravljene strogo u određen dan, a to je bilo na Krstovdan, 18. januara.

- Krstovdan je postan dan, prvi po Božiću, kada se u nekrštenim danima ne posti. Sutradan na Bogojavljanje ili kako u Vranju kažemo na Vodice, nakon dolaska iz crkve sa krštenom vodom, na sto se iznose pihtije, pita banica i pije se vruća rakija. Za meze kiseli kupus i prža, po mogućstvu da je ona na konce - navodi Radojka.
Običaj je da se pihtije prave jednom ili triput. Može i više puta, ali mora da bude neparan broj.

- Potrebne je pet svinjskih i jedan kaiš (vešaljka) domaćeg osušenog mesa. Noge i suvo meso se stave u lonac, naliju vodom da ogreznu, i čeka se da uzavri. Potom se voda prospe i nalije druga. To se ponavlja tri puta kako bi se kožice i meso odvajale od kostiju. Odvojene kožice se samelju na mašini za mlevenje mesa i izmešaju sa solju, biberom i karanfilićem. Ko ne voli kožice, može da ih izbaci ili da napravi dve vrste, da ne bi bilo svađe u kući.

Tanjiri sa spremljenim pihtijama

- Potom se iskuvano meso ohladi i odvoji od kostiju. Sitni se, a meso od vešaljke se odvaja na konce. U duboke tanjire stavlja se prvo pihtijasta masa koju je ispustila srž iz kostiju koja će stegnuti pihtije, a potom se ravnomerno dodaje meso i kožice i po dva stucana češnja belog luka. Ostavlja se uveče u hladnu prostoriju kako bi se u toku noći stegle - navodi Radojka.

Izvor