Veliko Otkrice Kod Pozarevca-Srpska Cirilica Iz Rimskog Doba

СРПСКА ЋИРИЛИЦА ИЗ РИМСКОГ ДОБА

Званична историја учи да је српска ћирилица настала у 10. веку. Међутим, сада је српска ћирилица откривена на Маргумском натпису насталом између 1. и 6. века, Што доводи у питање и теорију о доласку Срба на Балкан


Сличности српског и санскритског језика, помогле су Станиши да преведе хришћанску молитву 'Оче наш" или 'Тата хнах
Молитва гласи: Ках аси на набхахси (који јеси на небесима), да ви видха нама тваја (да се светли име твоје), дабхијат апхи рађа тваја (да буде царство твоје)...

ОСНОВНИ ТЕКСТ

Пре педесетак и више година на локалитету 'Орашје код Дубравице, у близини Пожаревца, тим археолога је пронашао бројне предмете из праисторије, антике и средњег века. О нађеним предметима се сазнало више тек 1982. године, доласком археолога Драгана Јацановића за директора Народног музеја у Пожаревцу. Као млад и знатижељан човек, Јацановић се заинтересовао налазима упакованим у музејске депое и препуштене забораву. Тада је нашао и два фрагмента римске опеке са уклесаним чудним натписом и ћириличним словима Д, В и И, док друга слова до тада никада није ни видео. Опека је имала димензије 40 са 25 цм а била је дебљине 4 центиметра. На њој је било исписано око 180 знакова, од којих су 49 били различити. У документацији и извештајима руководилаца ископавања са локалитета, у стручним круговима познатом као антички град Маргум, и текстовима др Растислава Марића, Ђорђа Маноа-Зисија и проф. Милутина Гарашанина, који су спроводили ископавања и тумачили латинске текстове из Маргума, археолог Јацановић није нашао пратећу документацију и о опеци; претпостављао је да о њој, коју је сада имао и у рукама, тим стручњака није много знао.
Млади археолог се заинтересовао за порекло нађене римске опеке и почео да се распитује којој врсти писма припада. Археолог Мирослава Мирковић, стручњак за антику, била је сигурна да се не ради о латинском и грчком писму, па је затражено мишљење стручњака за средњи век. Ни епиграфичари се нису сложили око тога: једни су тврдили да је у питању глагољица, а други да се ради о натпису ћириличног порекла. Загонетни натпис на римској опеци нико није умео да протумачи!
Лингвиста проф. Радивоје Пешић осамдесетих година прошлог века и сам се заинтересовао за римску опеку у Пожаревцу. Било му је чудно словенско писмо на римској опеци, знајући да локалитет 'Орашје садржи материјал Старчевачке културе до половине средњег века. Временско порекло Маргумског натписа није било могуће утврдити а, да цела ствар буде и компликованија, преовладало је мишљење да је натпис на римској опеци настао у средњем веку, иако не представља средњевековно словенско писмо!
Поред опеке са чудним натписом, на другим предметима римског доба откривени су жигови Клаудијеве и Флавијеве седме, односно четврте легије. Натпис је био утиснут у свежу опеку пре печења у керамичкој радионици. Коришћене су и формуле, скраћенице и лигатуре карактеристичне за писмо Горње Мезије крајем другог и почетком трећег века наше ере. Сазнања везана за облик и фактуру опеке, упутили су стручњаке да одговор потраже и у антици. Приликом декодирања натписа проф. Радивоје Пешић је наишао на речи заступљене у рашанско-етрурској лексици, али је натпис и даље остао загонетка.
После свега остало је питање: да ли Маргумски натпис представља тајну, вешто режирану превару или се, напросто, ради о потуреном фалсификату? До данас нико то није утврдио. Остало је записано да је у питању ћирилично писмо чији су поједини знаци, са намером или не, исписивани наопако! Поред ћириличних слова, друга нису слична познатим писмима тог периода. Маргумски натпис је тако остао загонетка коју, педесет и више година, нико није умео или, из неких других разлога, желео да протумачи.

ПОРУКА ЈЕ НАЈЗАД ПРОЧИТАНА

Станиша Атанасијевић из Јагодине је истраживач и аматер у области историје; страст му је српска древна историја. Рођен је 1935. године у оближњем Ракитову; завршио је средњу техничку школу и Вишу школу организације рада. Од скора је и пензионер, после 40 година рада на разним пословима у јагодинској 'Електродистрибуцији. За јагодински недељник Нови пут припремио је до сада више написа о пореклу Срба и санскрит речнику али, то треба и рећи, прилози на ову тему нису наишли на очекивана реаговања.
А пре десетак година, сасвим случајно, на јагодинској пијаци, Станиша је наишао на стару књигу "Панча Татра", штампану 1920. године у Новом Саду. Књига је обиловала бројним причама, међу којима је уочио многа имена сличних српским. То га је мотивисало, испричао нам је, да потражи и друге књиге из старе индијске 'Веде. Из разних извора набавио је петнаестак, а највреднија је била Бхагавадгита Преведено на санскрит писмо наслов књиге значи 'Божја химна', а Станиша и појашњава: Бхаг-Бог, вад-хват, хватање, гита-гитара, песма. Или, свето писмо браманске вере прасрба док су живели у Индији пре пет хиљада година. Моја сазнања, каже Станиша, убедила су ме да су Срби древни народ Индије, и да су се на Балкан населили много пре од 6. века и много пре од Христа.

ТАЈНА САНСКРИТ ПИСМА

Римска опека са загонетним текстом из Пожаревца само је један од доказа да су Срби одувек били на данашњим просторима, тврди Станиша Атанасијевић. За Маргумски натпис сазнао сам из неког старог часописа. Годину дана сам га проучавао, као и писма старих народа: руне, старокелтско, санскритско, старогрчко, старојеврејско, глагољицу, клинасто и друга, данима исцртавао и тумачио смисао појединих знакова на римској опеци. Био сам изненађен, наставља Станиша и показује "превод" натписа са римске опеке. Колико је само ту старих српских речи, као што су: тавница, леш, сад, молим, мирни, убига, отео, изеле…
Са приметном мирноћом Станиша Атанасијевић нам потом и саопштава како у Маргумском натпису пише "да је неко убијен од његових најближих јер им је нешто отео, да је убијен у 32. години и да је сада леш, сахрањен у втавницу…"
Јагодински историчари, са којима се Станиша дружи, већ су чули за његово одгонетање Маргумског натписа. Питали смо га како су реаговали. Остали су практично без речи - одговара и обавештава нас да очекује скорашњи састанак са директором Народног музеја у Пожаревцу.
Маргумски натпис, ископан у периоду 1947-1950. године на локацији старог римског града Маргум код Пожаревца, више није изазов, а ни загонетка. Бар када се ради о човеку из Јагодине, историчару и аматеру, пензионеру Станиши Атанасијевићу.

ШТА КАЖУ ИСТОРИЧАРИ?

Станишино размишљање је занимљиво, каже јагодински професор историје који није желео да му поменемо име. Васпитавани смо да верујемо само 'ауторитетимате смо спремни да одбацујемо и саму помисао да би, неки заљубљеник или романтик, био у стању да открије значајне ствари. Ако се све генерално одбацује, тада се и дешава да се 'са прљавом водом избаци и новорођенче
Пензионисани археолог у Јагодини Саво Ветнић каже:
"Заиста фасцинантно! Јасно је да је натпис писан ћирилицом, али остаје дилема у ком времену. Пошто стил подсећа на мезијски, могуће је да се ради о римској плочици. Ако би се то поуздано и потврдило, онда би променило целокупну историју наше писмености."
Душан Вукотић, који се бави генезом језика и до сада је објавио две књиге на ту тему ("Прародитељ европског језика и 'Српска зора бела (велика тајна српског језика)", пита:
"Зар није дошло време да престанемо да скривамо доказе који би нам значајно послужили да се стави тачка на лажну историју Срба у античком добу и средњем веку?"
Др Пешић је био у праву: Срби су се заверили против себе самих! Верујем да је Станиша то добро прочитао и томе би се морао дати огроман публицитет. Наравно, уз проверу да натпис није фалсификован, мада сумњам да је тако нешто и могло некоме пасти на памет средином прошлог века. Натпис је пронађен пре 50 година и не знам зашто се толико чекало. Да ли је у питању наша немарност или смишљено скривање свих сертификата који су могли да пробуде српску науку?

Veliko Otkrice Kod Pozarevca-Srpska Cirilica Iz Rimskog Doba