субота, 17. јануар 2015.

ПРАЗНИЦИ ПРЕД НАМА

У СЛАВУ СВЕТОГ ЈОВАНА

Пред нама су три велика хришћанска празника, Крстовдан, Богојављење и Свети Јован. Сва три су везана за св. Јована Крститеља и крштење Исуса Христа у реци Јордан. Православни верници имају низ обичаја и веровања везаних за ове празнике


Крстовдан Српска православна црква слави 18. јануара, као успомену на прве хришћане који су примили веру. Празник се везује за празник крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. За разлику од Крстовдана који се као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Христос, слави 27. септембра, зимски Крстовдан у календару СПЦ није обележен црвеним словом. Посни је дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи „пада“.
Један од обичаја везаних за тај дан је да се у цркви ставља крст у воду, па ако се вода заледи очекује се родна година, а ако се вода не смрзне верује се да ће година бити оскудна.
Богојављење се слави 19. јануара по новом календару и посвећен је догађају који се десио непосредно након што је свети Јован крстио Исуса Христа. Док је Исус излазио из воде, свети Јован је видео како се отворило небо и свети Дух у облику голубице је сишао на Исуса Христа, док се са неба чуо глас Бога Оца који је објавио да је Исус његов син. Овај тренутак представља увођење Исуса Христа у спаситељску дужност и почетак његове мисије и проповеди. Према хришћанском веровању, до 30. године наше ере Исус је као живео као дрводеља, а тада је, у својој тридесетој години, позвао Јована Претечу да га крсти.
На овај празник се у православним храмовима освештава богојављенска вода, која се сматра лековитом и чува се у кућама до следеће године и као заштита од нечистих сила.
Последњих неколико година код нас је обновљен обичај да се на овај дан у реку баца Часни крст, а млади се такмиче ко ће пре допливати до њега. Крст би требао да буде направљен од залеђене богојављенске водице, а верује се да ће победнику у такмичењу донети срећу током целе године.
Код Срба постоје бројна веровања и обичаји везани за Богојављење. Верује се да се на тај дан (18. на 19. јануар), у поноћ, отварају небеса и да ће се свака жеља која се тада пожели испунити. Постојало је и веровање да ће неудате девојке те ноћи на небу угледати лик онога за кога ће се удати. Такође се верује и да ће будућег мужа видети у сну, ако пре спавања ставе огледалце под јастук.
Свети Јована Крститељ, по бројности је на трећем месту међу крсним славама код Срба. Прославља се, по старом календару 7., а по новом 20. јануара. Црква му је одредила следећи дан по Богојављењу, када је крстио Исуса Христа.
Римски владар Ирод је ухапсио Јована и затворио га у тамницу, да би касније наредио да му одрубе главу. Јеванђелист и апостол Лука желео је да пренесе његово тело из Севастије, где га је Ирод погубио, у Антиохију, своје родно место, али је успео да измоли само Јованову руку, ону руку којом је крстио Исуса. Према предању, многа чуда су се дешавала везано за његову руку. На Јовањдан, рука је изношена пред народ, и некада се појављивала отворена, што је значило да ће година бити плодна, а ако је била згрчена, то је предсказивало гладну годину.
Време од Божића до Богојављења у неким крајевима је познато као „Некрштени дани“. По народном веровању, тада земљом лутају вештице и други демони. Од заласка Сунца, до првих јутарњих петлова, не препоручује се излажење напоље.



Tekst u celosti preuzet sa http://www.glaspodrinja.rs/


Нема коментара:

Постави коментар