субота, 17. јануар 2015.

Беседа 3. на Свето Богојављење

 

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)
САБРАНЕ БЕСЕДЕ


ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ I

Беседа 3. на Свето Богојављење
1967. године у манастиру Ћелије

Христос се јави! Ваистину се јави!
Ваистину се Бог на земљи јави! Људије веселитесја, днес Бог јављајетсја", тако кличе Црква у једној дивној данашњој песми и молитви. Људи, веселите се, данас се Бог јавља! Бог се јавља то, то је највећи догађај у историји земље, највећи догађај за род људски. Бог се јавио на земљи, људије веселите сја.
Кад се Бог јави, све што је против Бога мора да ишчезне. Све што неће вечни Закон Божји, то се смрзава у смрти, у загрљају нечистих сила.
Собом објављује шта, кога? Објављује Истинитога Бога. Јавља се у овоме свету у коме су људи поизмишљали безброј лажних богова. У оно време било је пуно многобожачких народа, и данас је пуно лажних богова у свету. Људи измишљају пуно нових божанстава да замене Господа Христа, Истинитог Бога. Авај! какав ужас, какав шкргут зуба! Јер људи неће Истинитог Бога! Јер Истинити Бог у овоме свету за нас људе, шта је? Онај Који нама људима може да осигура Живот Вечни, да нас избави од смрти, да нас избави од зла, да нас избави од греха, од тих највећих мука бића људских; да избави душе наше, браће наше и васцеле земље ове. Лажни су богови они који људима обећавају све друго, само не могу да уклоне смрт, и не могу да победе зло и грех.
Господ Христос, Који је једини победио смрт Васкрсењем Својим, Он је тај који је тиме показао и доказао да је заиста Истинити Бог. А онда, безбројним чудесима од тада до данашњег дана и од данашњег дана до Страшног Суда. Све што је самозванство, самозвани бог, све оно што је у лудилу земаљском себе прогласило за бога, све се то грчи као немоћна нула пред Истинитим Богом и Господом Христом. И ми људи, када отворимо очи, када погледамо, исто нам се предлаже и данас и јуче и сутра. Колико лажних богова! Онда, онда ко има уши да чује нека чује, ко има очи да види нека види, шта је Господ Христос, и колико је Он изнад свих људских бића, изнад свих твари и ствари овога света, изнад Небеса, и шта Он даје нама људима, шта Он даје! Када се Он јавља на земљи, гле, у Њему и са Њим јавља се Вечна Истина Божја. Вечна Истина Божја, јер од Њега бежи свака лаж, а лаж је нико други до сам ђаво! Он је лажа и отац лажи објављује Спаситељ у Своме Еванђељу[1]. И ти и ја, ми знајући истину можемо се бранити од сваке лажи која насрће на нас из овога света, и кроз разне људе, и кроз разна учења, и кроз разне лажне науке, а њих је данас напретек. И ми, знајући да се Господ Христос јавио као Бог међу нама људима, знамо шта је Истина и Ко је Истина. Вели се у Светом Еванђељу: Истина постаде, од Исуса Христа постаде[2]. Ње као да и није било.
Ми смо људи одбацили од себе, одбацили Божју Истину. Зашто? Зато јер смо пошли за грехом, грехом који је главна лаж ђавола. Нас људе ђаво лаже кроз грех! Зар не обећава ђаво свакоме од нас кроз грех какве сласти, какве насладе. Зар среброљубцу кроз грех среброљубља не обећава богатство, зар прељубочинцу не обећава највеће радости у блуду? Зар гордељивцу не обећава највеће радости у гордости и осионости? Кроз сваки грех ђаво лаже човека. То је његова природа. И човек и род људски заволевши грех, одбацивши Божје Законе, одбацише од себе Истину Божју, и сви утонуше у лаж. Ви сте деца оца лажи, вели Спаситељ Јеврејима који Њега гоне, ви сте деца ђавола, а он је лажа и отац сваке лажи[3]. Ђаво лаже људе, кроз грех овладао је светом. Да се Господ није јавио, да Он Бог није сишао на земљу, да није остао на њој, о, одавно бисмо се ми сви претворили у мале или велике ђаволе и ђаволчиће; давно би се род људски распао у безбројним лажима, у безбројним смртима. Само благодарећи Њему, Господу Христу ми, ми знамо Истину. Идући за Истином ми спасавамо себе од свакога греха, од сваке лажи нечастивога. Кад се Бог јави на земљи, он донесе с Неба све што је Божје.
Гле, јави се на земљи као Бог и Човек, као Богочовек Господ Христос, јављајући свету Вечну Правду. Људи, збуњени својим заблудама, својим лажним учењима, својим гресима, заборављају на Правду Божју, искварују Правду Божју, одбацују Правду Божју. Јавља се Он, Који јесте сав оличење Правде Божје, сав Правда за небо, сав Правда за земљу, сав Правда за род људски, сав Правда за мене и за тебе. Ко ће теби и мени дати правду, ако не Он? Пробај, покушај, да ти људи осигурају правду у овоме свету, па ћеш видети како ћеш се угрувати о безброј стена, о безброј неправди људских. А Он, Он усађује у свачију душу Правду Божју. И са Њим, када се Он јавио на земљи и остао на земљи, јавља се и остаје на земљи Вечна Правда Божја. Све што је Божје, вечно је. Ето, и Правда Божја је вечна.
И Он, Благи и Човекољубив Бог и Господ, постао је Човек да теби, човече, и мени да још шта? Вечну Љубав Божју. Вечну Љубав Божју ту радост Неба, и свих Анђела небеских. Јер да није Он имао љубави према нама људима грешним, не би прљао Он себе, не би сишао Он у тело, блатњаво тело људско, не би сишао у човека који је био роб смрти. А човек сав заудара на гроб, сав заудара на смрт, не на једну, на хиљаде смрти. А Он, у бескрајној Љубави Својој, постаје Човек да силом Божанства Свог истера из нас смрт, смрад, смрад греха, да божански миомир разлије по бићу људскоме, по души и по телу људском. Свети Апостол објављује крштеним Хришћанима и вели: "Ви сте мирис Христов Богу"[4]. Мирис Христов очистио вас од греха, очистио вас од страсти, очистио вас од смрада, и гле, човек који је до Христа био смрад, постаје мирис Божији. Каква част за човека, каква радост! Не смрди човек више пред небом и пред Богом. Мирише на Бога откако се Господ Христос јавио на грешној земљи овој.
И Он, сишавши на земљу, поставши Човек, у мало тело људско сместио је још, шта? Какав дар даје нама људима? Вечни Живот, браћо, Вечни Живот! То је највећи дар који је Он могао дати нама људима. Победивши нашу смрт, Он нам осигурава Живот Вечни и бесмртни, и даје нам га јер га има. Ко то може дати роду људскоме? Ко то може дати мени и теби, твојој деци, оче и мајко, и твојим родитељима, сине и ћерко? Само Он, Који је из великог милосрђа и велике љубави постао Човек да нама људима, да мени човеку и теби човеку, да Вечни Живот. Да будеш јачи од свега што се зове смрт, да будеш јачи од свега што се зове грех, да будеш јачи од свега што се зове страст, да будеш јачи од свега што се зове ђаво, да будеш јачи од сваког створеног бића. Да, само Господ Христос је то даровао људима. Живот Вечни, ето дара који нам нико не може дати осим Њега. Он је зато и постао Човек да нам да Живот Вечни. Када Свети Апостол Павле хоће да скрати Еванђеље, да нам га каже у неколико речи, он вели и поручује и пише у својим Посланицама: "Бори се у доброј борби вере. Мучи се за Живот Вечни на који си позван"[5]. Мучи се за Живот Вечни на који си позван.
Твоје и моје звање, као хришћана, јесте да се у овоме свету мучимо за Живот Вечни, да нам неко не украде Живот Вечни, који нам Господ Христос даје и нуди. Даје нам кроз Свето Крштење и Свето Причешће, кроз цело Своје Еванђеље и кроз сву Цркву Своју. Мучи се за Живот Вечни. Да, јер и Христова Правда, Христова Истина, Христово Еванђеље није ништа друго него борба за Живот Вечни. Поставши човек Господ нам је снео с Неба све Благе вести, снео је Небеско Еванђеље, Вечно Еванђеље[6], и дао га Цркви Својој, и оставио нама да се спасавамо њиме. А ми, шта ми треба да чинимо? Ето, пред нама је Вечно Еванђеље Христово, Вечна Правда, оно доброчинство што је Господ објавио када је кренуо кроз овај свет, почео проповед Еванђеља свог. "Покајте се и верујте у Еванђеље" тиме је Спаситељ почео своју проповед: Покајте се и верујте у Еванђеље![7]
Јер, када је грех у човеку, грех код човека, грех у роду људском, грех свуда по земљи, шта остаје људима него да се спасавају од греха? А најсигурније средство и главно средство против свакога греха јесте покајање, сваки лично да се покаје пред Господом за грехе своје. Покајте се и верујте у Еванђеље! То је осигурање Вечнога Живота, то је та мука за Живот Вечни, то је мучење за Живот Вечни. Јер сваки грех хоће да се задржи у мени и у теби. Ако сам среброљубив, среброљубље ми захвати душу, срце, хоће да ме држи у свом страшном загрљају, хоће да остане вечно у мени. А ја, имајући Еванђеље Господа Христа пред собом које ме спасава од тога, шта да радим? Да се борим, да чупам то из себе, да распињем себе, да се мучим и борим са својим грехом и да га најзад избацим из себе. То је та мука на коју сам позван као сребољубац. Или си гордељивац, охолац, који сматра себе за нешто велико у овоме свету, а не зна да је тиме уствари у власти нечастивога. Шта може да ради? Да се покаје, да ослободи себе од те унутрашње аждаје, духовне аждаје, да спасе себе од охолости, од гордости. Да засади у души својој, да зацари у њој смиреност еванђелску, да смири себе пред Господом Христом и пред браћом, пред људима, да се каје за своје грехе и за грехе све браће своје око себе. На то си позван, муче се за Живот Вечни!
Гле, за плугом си, мучи се за Живот Вечни, реци: Господе, благослови! Ово је Твоје: и њива и плуг и ја, све то, сунце, ваздух, све је Твоје. Шта је моје? Ништа, Господе! Ја сам само најамник код Тебе.[8] Дај ми силе и моћи да будем радостан најамник да служим Теби, сваки посао свој.
Или си за тезгом, гле, мучи се за Живот Вечни. Да тезга твоја буде Еванђеље твоје, да радиш и служиш Богу, честито и поштено да живот проводиш. Или си за књигом, мучи се Вечноме Животу. Мучи се за Живот Вечни\ Ма који посао да ради човек хришћанин, позван је, увек позван да тај посао претвори у свој пут ка Господу, да претвори тај посао у стицање Вечнога Живота, да претвори у злато којим купује Вечни Живот себи. Тако хришћанин и дан и ноћ проводи у тој главној бризи својој како да стекне Живот Вечни, како да осигура себи Живот Вечни.
Гле, сви у овоме свету живимо тренутак један. Сто година то је сто минута! А тамо Живот Вечни! Шта онда, шта за моју душу, шта за твоју душу да урадимо, шта нас очекује? Шта мене очекује тамо? Ако нисам Еванђељем Христовим стекао себи вечно блаженство, тешко мени у ономе свету када ме почну растрзати све нечисте силе којима сам душу своју дао кроз непокајане грехе. А останеш ли у гресима у овоме свету, како си хришћанин? Како се причешћујеш сваке године по неколико пута? Тешко теби, ако се ниси борио против својих грехова, ниси се трудио да их ишчупаш из себе, избациш из себе. Онда, онда, осуда твоја биће страшнија него осуда над незнабошцима. Не реци: а ја не могу, немам времена! Имаш времена, увек да се прво сети Бога, па онда свог посла. Када имаш времена да псујеш, да језик свој, душу своју поганиш, сети се понекад да то време употребиш на славославље, да хвалиш Бога, да се молиш Богу, да се кајеш за грехе своје. "Иштите и даће вам се" објављује Господ у Еванђељу свом. "Тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се". И додаје Господ Благи: Јер сваки који иште, прима; сваки који тражи налази"[9]. И ти ишти од Њега Свемилостивог да те ослободи твојих грехова, а Његово обећање ни трунке лажи не може имати у себи, јер је Он рекао: "Сваки који иште прима". И ти и ја примићемо ако искрено будемо молили Господа Христа да нам опрости све грехе учињене јавно или тајно, да то исповедимо пред свештеником, и да се пред Богом стално кајемо за грехе своје. И несумњиво оно што тражиш, примићеш. А ти и ја тражимо шта? Вечни Живот од Господа, Који нам је Он дао и даје нам непрекидно, само под условом нашег покајања, да се покајемо, да се боримо против греха, да нећемо грех, да не волимо грех, да омрзнемо грех. То је наша дужност, наш хришћански позив.
А Благи Господ, ето, све нам је дао да нам помогне у томе, да остваримо свој главни позив, све нам је дао, од Свете Водице до Духа Светога. Гле, какво је чудо оставио Господ као подсетник, као будилник, као вечни будилник и за мене и за тебе: Свету водицу коју данас Он на чудесан начин освећује и не квари се. Ко то од људи може учинити? Никакви хемичари, никакве фабрике Америке и Европе не могу да нађу силу која сачува воду да се не поквари. У апотекама има такозвана вода дестилата, вода пречишћена, и она се поквари, само Богојављенска Вода се не квари. Реците, шта је то? Ето, то је мало видљиво опипљиво чудо за мене и за тебе, да ти и ја знамо да су истините речи Господње и Светога Јована Крститеља, који је објавио да ће Господ Христос крстити нас водом и Духом Светим[10]. Ето, вода која је мртва постаје бесмртна под силом благослова свештеника православног, силом Божјом. И онда, када ти имаш то пред очима стално у својој кући, у Цркви, ти онда имаш сведочанство и доказ да се заиста ми крштавамо Духом Светим и примамо Духа Светога Који се не види. Свети Јован је видео Њега кад је силазио на Господа на Крштењу[11].
Тако Дух Свети силази на свакога од нас при Крштењу и остаје у свакоме од нас. Тешко ономе који гресима својим ожалошћује Духа Светога што је у њему, Духа кога је примио кроз Свето Крштење.
И гле, Благи Господ Који нам даје то, то велико чудо, како да нам не да и све остало што нам је потребно за Живот Вечни. Ми православни хришћани имамо то највеће и најмилије сведочанство, то опипљиво сведочанство о истинитости наше вере. Бог је оставио то материјално чудо, опипљиво чудо за мене и за тебе, за свакога од нас. Када понесеш и однесеш кући својој стакленце пуно Свете Водице, гле, ти шта носиш кући својој? Носиш, како се вели, чујете у молитвама које читамо при освећењу Водице: да нам ова вода буде водитељ у Живот Вечни. Вода води у Живот Вечни. Јер ти, као разуман човек, гледајући некварљиву Воду, заиста чудом се чудиш и крстиш и захваљујеш Господу што, ето, по великој милости Својој, Он нама људима, разумним бићима, даје и Воду за будилник, и Воду нам даје за вођу, да нас она води у Живот Вечни. Како је Господ смирио сва створења око нас, ради нас, сву твар смирио око нас. А у данашњим дивним песмама ви чујете непрекидно како "море виде Господа Христа, и побеже". Када Он силази да се крсти, Јордан устукну натраг, воде Јорданове се зауставише". Ко то улази да се крсти? Творац неба и земље. Веселе се хумови, брежуљци, све без даха гледа Творца Који се крсти. А ти, човече, то је све било ради тебе да и ти станеш, станеш запањен пред Богом Који се јавио у твоме људском телу. Ради тебе се јавио да ти дарује Живот Вечни, да ти дарује Истину Вечну, Правду Вечну, Еванђеље Вечно.
Да, бити православни хришћанин то је највећа слава и највећа част на овој губавој планети што се Земља зове. Ви православни хришћани имате највеће небеско благо на земљи, у Цркви својој. Али, како мало бринемо ми о томе!
Данас је Свето Богојављење, а почело је оно од Божића. Бог се јавио у телу и родио као Човек. А сваки од нас нека помисли колико времена удељује Богу који се Он јавља као Човек. Сваки од вас нека помисли кад се он сећа Бога који је постао Човек. Ради тебе је постао Човек, човече; ради мене је постао Човек и ради сваког човека постао Човек да нам да све што је Вечно и Божанско. А ми, колико времена томе удељујемо? Нека сваки од вас размисли о томе и онда ће правилно донети суд о себи самом пре Страшнога Суда. Јер, хтео ти или не, хтели ми или не, ми сви идемо ка Страшноме Суду кроз овај свет.
Господ нам је на земљи дао у Цркви Својој све што нам треба да Живот Вечни, дао нам је сва Своја блага, небеска божанска блага. И с правом онда, Он велики Дародавац, Који је благо Своје разделио нама земаљским сиромасима, да нас на крају нашег живота и пута на дан Страшнога Суда пита: "Добро, па шта си ти урадио са мојим благом, шта си урадио са мојим небеским златом, које сам ја теби дао кроз Свето Крштење, кроз Свето Причешће, кроз Цркву, кроз сваку Литургију, кроз сваку молитву, кроз свако "Господе помилуј"? Шта си ти урадио са мојим Еванђељем на земљи, шта си урадио са својом душом коју сам ти дао чисту, шта си урадио са својим телом? И онда, онда ће сваки од нас ваљда дати одговор.
Зато, браћо моја, ови свети велики Празници који почињу од Божића, кад се Господ родио као Човек, па све надаље у току целе године, сви су они једна Истина Божја, једна Правда Божја, једно Еванђеље Божје; сви они служе и мени и теби да нас са земље узнесу на Небо, да нам осигурају Живот Вечни. Пазимо како живимо! Пазимо шта радимо у овоме свету сваког тренутка, сваког дана, сваког часа. Бог Господ Христос гледа на свакога од нас. Његово свевидеће око види и мене и тебе, види све наше тајне помисли, а камоли наше тајна или јавна дела. И данас, када се наоружавамо непобедивим оружјем Светом Водицом, не заборавимо ради чега је она. Чујете и чућете сада кад будемо ишли на реку како се молимо: "да нам ова вода буде на избављивање грехова, на исцелење душе и тела, на освећење срца и ума, и на сваку изврсну корист". Ето молитве!
Света Водица нека и теби и мени буде на избављење од свих наших грехова, Света Водица нека буде нама на исцелење душе и тела. По вери твојој исцелиће Господ и тело твоје, а не само лекари овога света. И њима Господ даје мудрости, али ко му даје силу вере која лечи и исцељује од свих болести, од свих болести и срца и духа, и душе и тела? Још, Света Водица освећује и срце и ум. Она Божанском силом својом, светошћу својом освећује и мој и твој ум и срце. И она, она је за сваког корист. И ти у току године не заборави да чешће кропиш кућу своју Светом Водицом, дечицу своју, себе самог. Ето, ради исцелења душе и тела од свакога греха, за освећење душе и тела.
И још, ми ћемо се данас молити и молимо се да "ова Вода увек буде на одгнање свих насртаја видљивих и невидљивих непријатеља наших", видљивих и невидљивих непријатеља. Да Вода буде тај бранитељ, и она, она то чини. Она одгони сваку нечастиву силу. Тако, када осетиш неке муке у својој кући, у фамилији својој, ти Светом Водицом покропи кућу, помоли се, клекни, падни пред Господом, завапи. Пролиј коју сузу, Србине брате, пред Господом за сва чудеса која непрекидно чини теби православном хришћанину. И ти, ти ћеш осетити силу Божју, ако мало вере имаш, ако мало покајања имаш, осетићеш како Господ преко Анђела Својих и Светитеља Својих и невидљивим Божанским силама Својим, са свих страна хита теби у помоћ да те избави од свакога греха и од сваке смрти и дарује Живот Вечни.
О, нека би данашњи Свети Празник и Света Водица, коју будемо носили својим домовима, и сами пили, и сами се њоме помазивали, нека нам све то буде увек на спасење душе од свакога греха и на спасење тела од сваке болести, ако нам та болест смета спасењу. Зато, не заборави данашњи поздрав и када си у мукама и невољама, и када видиш пријатеље и рођаке и брата у муци и невољи, реци му: "Христос се јави! Бог се јави! ради нас људи, да нам дарује све што Бог Љубави може дати роду људском. Амин.



Нема коментара:

Постави коментар