Badnje veče

Ovako se slavi Badnji dan i Badnje veče po našoj tradiciji. Dan uoči Božića se zove Badnji dan, a veče Badnje veče. Tada se ne spava već se bdi, željno se iščekuje Hristovo rođenje. Zbog toga se i badnjak tako zove (jer se unosi u kuću na Badnje veče). Običaj je da domaćin ranom zorom Badnjeg dana ode po badnjak u obližnu šumu. Prvo traži dobar cerić (hrastić) koji je razgranat, ali takve veličine da ga može poneti kući na ramenu. Badnjačar se privo prekrsti, izgovori molitvu Pomozi Bože i Badnjače sveti, a onda seče cerić, hrastić u tri maha tako da padne na istočnu stranu (s koje Hrist dolazi). Zatim pronađe dren, odseče grančicu i kaže Na zdravlje nam bilo. Onda stavi badnjak na desno rame i krene kući pevajući Rožestvo tvoje Hriste Bože naš... Badnjak treba da sačinjava grančicu hrasta, drena i slame. Slama simboliše Isusove jasle (odmah po rođenju je bio stavljen u slamu). Badnjak se sve do večeri drži napolju ili u predsoblju kuće, a tek na Badnje veče se unosi u kuću. Badnjačar (domaćin) unosi badnjak na svom desnom ramenu i govori  Dobro veče, srećno vam badnje veče. Svi ukućani mu odgovaraju Bog ti dobro dao i sreće imao. Zatim se badnjak premazuje medom i vinom i posipa se žito po njemu. Zatim Badnjačar ljubi badnjak i kaže mir Božji Hristos se rodi. Domaćica mu odgovara Vaistinu se rodi i takođe ljubi badnjak. Ljubljenje badnjaka se ponavlja sa svim ukućanima. Proslavljanje badnje večeri je simboličke prirode. Ulaskom Badnjaka u kuću se simbolizuje dolazak Isusa Hrista u naše domove. Drenova grančica simbolizuje zdravlje, žito, izobilje plodova zemaljskih, med simboliše duhovnu radost koja je slatka kao med. Badnjačar uzme kadionicu i okadi prvo ikonu domaće slave (ispred ikone gori kandilo), a zatim okadi sva ostala odeljenja kuće. Zatim pobaca slamu svugde po kući, a u sobu gde se nalazi ikona baci orahe u sve uglove sobe i izgovara Božićni tropar. Zatim svi ukućani po starešinstvu stanu iza badnjačara i kreću da pijuču i kvocaju po celoj kući. Piju,piju, kvoc, kvoc i tako dok se ne obiđu sva odeljenja. Badnjačka večera je strogo posna. Sprema se badnjačka pogača, (obična pogača bez kvasca), pržena riba, pasulj prebranac, vino, med, žito. Takođe neizostavno je razno voće (kruške, pomorandže, suve šljive, urme, suvo grožđe, badem, lešnik, orasi). Obavezno se jede na podu na prostrtoj slami, a ne za stolom kako se praktikuje u gradovima. Pred tako pripremljenom večerom, domaćin se prekrsti izgovori molitvu Oče naš i krene da lomi pogaču. Pogaču nudi svim ukućanima uz vino i zdravicu. Zdravica se diže za : Pomozi Bože i u dobri čas.. U slavu zakona u bolji čas.. Za svetu Trojicu i u slavu Božju... Za četiri stupa jevanđelista... Za petozarne mučenike... Na kraju badnje večeri svi ukućani spavaju na slami. Ona se ne sklanja ni drugog dana Božića. Kuća se ne čisti i ne izbacuje se đubre ni drugog dana Božića.  Izvor