субота, 10. јануар 2015.

Kalendar pun grešaka!

Kad utihnu grla promukla od slavlja, kad zaćute plačne violine i bučni instrumenti, euforija splasne, a glave se razbistre od mamurluka, hajde da ipak ozbiljno pogledamo šta smo to proslavljali
KAD utihnu grla promukla od slavlja, kad zaćute plačne violine i bučni instrumenti, euforija splasne, a glave se razbistre od mamurluka, hajde da ipak ozbiljno pogledamo šta smo to proslavljali!
Ona prava nova godina, obišla je Zemlju, treću planetu od Sunca, na dan zabeležen u kalendaru kojeg se držimo, još 21. 12. 2012, a to je upravo onaj datum zbog kojeg su nas, iz neznanja ili namerno, plašili smakom sveta, zloslutnim proročanstvom, navodno ugrađenom u kalendar naroda Maja.
Na početku 21. hrišćanskog veka zemaljska civilizacija ima zaista impresivnu listu kosmičkih dostignuća, ali, ni tako razvijena čovekova civilizacija, nije uspela da reši jedan naizgled jednostavan kosmički problem - nije otkrila kako da poštuje astronomske zakone i da precizno prati prirodni tok vremena planete na kojoj postoji.
Narodi sveta ne broje godine na isti način, niti im nove godine počinju istog dana, a traju na istoj Zemlji, pod istim Suncem i pod istim Mesecom, svi žive po istim kosmičkim zakonima i morali bi da imaju i isti kalendar.
Jevreji su danas već u šestom milenijumu, pravoslavci i katolici žive u 21. veku, odnosno u trećem hrišćanskom milenijumu, a muslimani su tek stigli do 14. veka. Kinezi, Indijci, Japanci i drugi azijski narodi imaju svoje, Evropljanima teško razumljive sisteme za praćenje prirodnog toka vremena i svoje razloge za početne tačke od kojih broje godine. Suština problema je u tome što nijedan, od brojnih kalendara koji su u upotrebi, nije dovoljno dobar da bi ga prihvatio ceo svet. Većina savremenih kalendara u upotrebi mora na "generalnu opravku" već posle dva do tri veka, a to je za računanje vremena veoma kratak period.
RAT SPREČIO DOGOVORPRE Drugog svetskog tadašnjem Društvu naroda, preteči današnjih Ujedinjenih nacija, podnet je predlog za novi kalendar koji bi važio u celom svetu. Kad su počeli ratni sukobi prekinuti su svi razgovori o reformi kalendara, a predratni predlog nije pozitivno ocenjen posle rata. Od svih članica novoformiranih Ujedinjenih nacija zatraženo je da pošalju nove predloge i zasad je tu kraj reforme kalendara.
Poslednjih decenija pojavilo se nekoliko autora koji pretpostavljaju da je čovečanstvo izgubilo precizan kalendar pre dve i po ili više hiljada godina. Pristalice ove naučne hipoteze još nisu usaglasile mišljenja kako se i zbog čega to zbilo. Druga, neuporedivo veća grupa takođe ozbiljnih naučnika, odbacuje svaku mogućnost da je čovek ikada znao za preciznije računanje vremena od ovog koje poznaje danas.
Kalendar koji koriste pripadnici civilizacije izrasle na hrišćanskoj religiji i kulturi naziva se gregorijanski i danas je najraširenije sredstvo za praćenje prirodnog toka vremena, dva puta je reformisan, ali kako nije dovoljno precizan, već u sledećem veku bi ponovo morao na opravku.
Koliko god izgledalo apsurdno, postoje dva kalendara tačnija od gregorijanskog, ali nisu u upotrebi. Prvi precizniji kalendar pripada srednjoameričkom narodu Maja i star je nepoznat broj godina, jer su mu poreklo uništili španski osvajači Srednje Amerike. Drugi kalendar, takođe precizniji od gregorijanskog, osmislio je 1923. godine, akademik dr Milutin Milanković, profesor nebeske mehanike Beogradskog univerziteta.
Zbog grešaka u računanju vremena, o čemu se i danas ponovo brinu samo crkve, nastaju neverovatni apsurdi, poput onog sa Hristovim danom rođenja. Hrišćanska religija tvrdi samo da je Hrist vaskrsnuo, ali ne i da se nekoliko puta rađao. Međutim, hrišćanske crkve i hrišćanski vernici u tri različita dana proslavljaju Božić, dan Hristovog rođenja. Pravoslavna i Katolička crkva taj dan slave 25, a Jermenska hrišćanska crkva 24. decembra, svaka po svom kalendaru.
Prema načinu na koji vreme računa hrišćanska civilizacija kojoj pripadamo, navršila se 2012. i počela 2013. godina hrišćanske ere, a ona je, kako joj samo ime kaže, vezana za Hrista i za dan njegovog rođenja. Međutim, i po starijem, julijanskom i po 16 vekova mlađem gregorijanskom kalendaru, hrišćanska era je počela šest dana posle Hristovog rođenja. Više od dve milijardi ljudi poštuje, slavi ili se pridržava tih datuma, nastalih zbog nedovoljnog znanja kad su kalendari pravljeni, zbog nenamernih grešaka, ali i zbog improvizacije u računanju vremena. Još veću zabunu unose naučnici koji dokazuju da se Hrist rodio nekoliko godina pre početka hrišćanske ere, odnosno pre početka ere koja nosi njegovo ime.
Apsurd je potpun, greške su očigledne, bodu oči, ali smo se na njih toliko navikli da ih i ne primećujemo, kao što ne zapažamo ni druge nelogičnosti u praćenju prirodnog toka vremena. Inercija mišljenja vladajućih elita uvek je bila uzrok usporenog razvoja čovekove civilizacije, a ta pojava ne mimoilazi ni vreme u kojem živimo.
Zašto, na primer, januar, mart, maj, juli, avgust, oktobar i decembar imaju po 31 dan, april, juni, septembar i novembar po 30, a februar samo 28 dana? Haos je nastao kad su, početkom prvog hrišćanskog milenijuma tada postojećem kalendaru dodata dva meseca, jer ih dotad nije imao. Tadašnji kalendar imao je samo deset meseci, nedovoljnih za celu godinu, za prirodni, astronomski tok vremena. Kad su meseci dodavani trebalo im je dati imena. Jedan od meseca dobio je ime cara Avgusta, reformatora kalendara. Pošto je juli, nazvan po caru Juliju, već imao 31 dan, i mesec avgust je morao da dobije isti broj dana. Jedan neophodan dan preko standardnih 30, otkinut je od februara.
Astronomi pokatkad podsete da su ovakve dužine trajanja meseca čista improvizacija, a zemaljska civilizacija, pa i ova naša, već dva milenijuma trpi volju davno umrlih i svojeglavih rimskih careva i toleriše pokornost tadašnjeg sveštenstva koje je tu carsku volju sprovelo i već dva milenijuma sprovodi u delo.

(Nastaviće se)

Нема коментара:

Постави коментар