Kako je Srbiju i Srbe opisivao Konstantin Filozof

 

1

Despot Stefan Lazarević (1377-1427), Manastir Manasija, foto: Galerija fresaka, Beograd

“Žitije despota Stefana Lazarevića” Konstantina Filozofa nastalo je između 1433. i 1439. godine. Iako je u osnovi pisano prema žitijnoj shemi, ovo žitije predstavlja prelazak od hagiografske (životi svetaca) ka istorijskoj biografiji, koja obiluje podacima, ličnostima, događajima, te donosi živu sliku vremena koje opisuje kroz život glavnog junaka. Ono što bi moglo danas biti zanimljivo je kako je Konstantin Filozof opisao u ovom Žitiju Srbiju i Srbe:

I ova zemlja, ne samo da slična onoj obećanoj toči med i mleko, no kao da  je u sebe primila i vezala četiri vremena i vazduh, i iz sebe ih daje ostalima. Jer u celoj vaseljeni ne može se naći zemlja da ima sva dobra sabrana u jedno i na sve strane, no imaju neka dobra delom, i samo na nekim mestima, na istoku dakle i zapadu, severu i jugu, kao što govorahu zemaljski posmatrači i kao što videsmo. A ova je puna svakih dobara, da i po pisanju nekih geografija šalje vazduh zapadu i Jelispontu: jer tu dan ima 15 časova, i primivši taj broj, ono što pretiče odilazi ka severu, ka istoku i jugu, u krajeve gde su kratki dani, a isto tako i u neke predele gde je koren dobara poželjan, i gde su toga lišeni. Jer lišene su zemlje, na primer na jugu, gde je 40-dnevna žetva i noću je tama, ili u severnim gde je slično 40 dana i noći svetlost, ili gde su zemlje snežne i opet druge bezvodne, a druge nenaseljene po Jovu (Joilj 2,20). Dakle, bez svakog spora ima dobar vazduh i skladan sastav u svemu. I pošto se drvo poznaje po plodu (Mt. 12,32) i čovek po delima, po plodu i delima opisaćemo ovu zemlju. Treba pre svega govoriti o onom što je najpotrebnije, tj. o zlatu, a ujedno i o srebru, a njihovi izvori (tj. rudnici) skupoceni i plodni, koji sve više rastu, ukoliko se više crpu, kao što i izvori koji se iscrpljavaju sve slađi bivaju. I gde se dakle na istoku i zapadu može naći takovo i toliko bogatstvo? Vaistinu nigde. I da se ne zamorimo produženjem pričanja, dosta je označiti uzrok.

Novac despota Stefana Lazarevića, foto: Narodni muzej u Beogradu

Takođe zasađeni su mnogi vinogradi, nigde tako bez velikih trudova, kao u ovoj zemlji, izobilujući u semenu i sadu i plodovima. Tamo su izvodi reka i studenaca i saglasnosti predela jednoga sa drugim i slike lepote, tako da jedni predeli prevazilaze druge krasotom i plodovitošću. A kada zemlju ostavlja zima i rđavo vreme i kada se približuje leto, vazduh je dobro rastvoren i krasan, kao što neko istinito reče da je video ovoga premnogo, a da se nigde ne može nanći bolje.

Potrebno je kazati i o pticama i svemu ostalom, što Gospod predade, kao zelenje vlata za hranu ljudima, a toga svega ima tu u izobilju svuda, kao nigde u drugim zemljama. Jer daju hranu i u izobilju, ne samo pustim zemljama nego i naseljenim, množinu svega plodonosnoga (biljaka, drveća), riba i svega potrebnog, koje Gospod predade ljudima u nasladu izobilja, i sve što pokori Tvorac pod noge njihove.

Ako ko pomisli i na zaštićenost te zemlje, ona je utvrđena previsokim gorama, takvim gradovima, kakvi se po mnogim krajevima u malom broju jedva mogu naći. Preizvanredni su svakim uzvišenjem i utvrđenjem, a snabdeveni su vodama, koja se naziva veselje gradovima.

Ne treba prevideti preveliko i mnogoslovno delo Božje, koje ne previde ni veliki Mojsije u knjizi o stvorenju sveta, tj. jednu od četiri rajske rekle (1 Moj. 2,11-14), Fison, kako kažu knjige zemljemerske, koji se zove Istar i Gaz, i Istar i Dunav od Tračana. I ovaj (tj. Fison) od raja izlazeći, i zašavši pod dubine zemlje, na zapadu izlazi kao Peonskoj (Apeninskoj) gori, koja je od sikelijskoga mora do Germana ka severnom okeanu, i otuda ide ka istoku, i izliva se u Evksinsko (tj.Crno) more kroz pet ušća; poznat je Česima od severa i zapada idući ka istoku, i deli Ugarsku i napaja srpsku zemlju, koja je vanredna, zatim prolazeći Vlahe i Bugare, uliva se u pučinu zvanoga Crnoga mora…

… I još jedna od 36 reka znamenitih u vaseljeni je zvana Sava, koja je ovde kao neki zid, sa obe strane; ona se sjedinjuje na najlepšem mestu, gde Fison na tri ušća ulazi, i ima dva ostrva, gde se sazda Beli Grad (Beograd), kao što će o tome napred biti govora.

Opsada Beograda, turska minijatura 1456.

A pogledaj mi i ljude koji su poslednje i najčasnije stvorenje Božje, da ne bi ko mislio da hvalim bezdušne i neosećajne stvari. No vaistinu, najbolja zemlja rađa najbolji pšenični klas, koji nam i daje 30-struko, 60-struko, 100-struko. Hrabri su dakle, tako da taki glas u vaseljeni niko drugi nema, od čega časnijega po Solomonu nema među ljudima. A dobropotrebni su i u poslušnosti, da im nema ravnih u vaseljeni. Gde je potreba, brzi su na poslušnost, a spori na govor (Jak. 1,19). A gde je potreba nešto protivno, brzi su na odgovor svakome koji pita, naoružani oružjem desnicama i levicama. A telesnom čistotom prevazilaze druge narode, a isto tako i lakom i svelom krvlju. A uz to su i milostivi i druželjubivi. Ako bi ko od njih osiroteo u potrebama, ostali mu sve potrebno daju, ne samo pojedincu, no svakome i svagda, i ne samo davanjem no dvostrukom milostinjom, tako da se može primeniti Solomonova reč ‘Poštujući ništega, čini milostinju’ (Priče 14,31). A život u toj celoj zemlji je kao crkva Božja, a nne žive kao ostali narodi skotski i protiv prirode, i svaki čas ne spominje se ime Božje, no ustanovljeno je da se mole od maloga do velikoga od njih najviše dvaput na dan. Ljubočasno je, kako sin, mada u svom domu, kada je zajedno sa roditeljima kao sluga stoji pred njima. A ovo se može videti ne samo kod bogatih, no i kod najgrubljih i kod poslednje sirotinje. Gde se čulo kod njih da je neko ozlobio oca svoga i mater? Vaistinu nikako, no po Hristu vrši se zakon, čineći jedan drugoga boljim od sebe, gospodinom nazivajući otkrivene glave, kako je u starini bilo i kako je sada u južnim zemljam, ‘izuj obuću sa nogu tvojih, zemlja na kojoj stojiš sveta je’ (2 Mojs. 3,5)’, tj. poštuj mešto običajem zemlje, a sveti apostol Pavle zapoveda ljudima da se mole Bogu otkrivene glave…

Žitije despota Stefana Lazarevića,

od Konstantina Filozofa

preneto iz “Stare srpske biografije”,

Prosveta, Beograd, 1968

Izvor  Avant Art