субота, 10. јануар 2015.

Zemlja sišla sa orbite

Žreci u Egiptu vodili zapise o prošlosti staroj 30.000 godina. Zbog kataklizme Zemlja „sišla“ sa orbite od 360 na 365 dana

  Egipćani su pridavali veliki značaj nauci 

PREMA dužini trajanja tibetanski medicinski kalendar se podudara sa čudnim i još neobjašnjenim egipatskim kalendarom, otkrivenim 1999. godine na crtežu neba napravljenom na tavanici grobnice velikog sveštenika Senmuta (Senenmuta) iz 15. veka PHE. Godina je na tom kalendaru predstavljena sa 12 identičnih krugova. Svaki krug je podeljen na 24 dela, a 12 puta 24 čini 288. Za razliku od savremenih, sveštenici su u starom Egiptu bili čuvari najviših znanja, uključujući i astronomsko.
Oba ova kalendara vrlo su blizu svetom kalendaru naroda Maja, jednom od onih 14, čija godina traje samo dva dana duže, ukupno 290 dana.
U traktatu „Zagonetke najdrevnije istorije“ objavljenom 1966. godine, ruski naučnik, istoričar nauke, dr Aleksandar Gorbovski prvi put je postavio hipotezu da je na Zemlji u istorijsko vreme, postojala visoko razvijena, ali malobrojna civilizacija, razvijenija od naše i da je znala da će Zemlju pogoditi nedaća kosmičkih razmera.
U svom delu „Mi nismo prvi“, Endrju Tomas, poreklom Australijanac, takođe multidisciplinarni naučnik, poput Gorbovskog, ali naučno potpuno nezavisno i nešto kasnije od njega, postavlja hipotezu da je pre nas na Zemlji živela neka visoko razvijena civilizacija. On sam svoju knjigu ovako predstavlja:
Ova knjiga je o penicilinu pre nego što ga je u naše vreme pronašao Fleming, o avionima pre braće Rajt, o Jupiterovim mesecima pre nego što ih je za savremenog čoveka otkrio Galilej, o atomskoj teoriji pre nego što je u naše vreme formulisao Radeford, o električnim baterijama pre nego što ih opisao Volta, o nauci pre ove nauke koju poznajemo“.
Klasično delo bramanske astronomije Surja-Sidante sadrži tvrdnju da se u velikim vremenskim razmacima „pojavljuje razlika u kretanju nebeskih tela“.
Na Kongresu Međunarodne astronomske federacije, održanom 22. septembra 1987. godine u Beču, indijski profesor dr Dilip Kindžilal podneo je referat u kojem je citirao sanskritski tekst koji kaže da je „kataklizma, nalik na onu opisanu kao ’nuklearna zima’“ prinudila Zemlju da ’siđe’ sa svoje orbite od 360 dana, na orbitu od 365 dana...“
Grčki filozof Platon zapisao je u delu „Timaj“ priču o Solonovoj poseti Egiptu i o njegovim razgovorima s egipatskim čuvarima znanja, često pogrešno prevođenih kao sveštenicima što ih, takođe pogrešno, uklapa u savremeni pojam religije. Pored Platona, a mnogo kasnije od njega, zapis o Solonovoj poseti Egiptu ostavio je i grčki biograf i istoričar Plutarh. Solon se u Saisu, gde je kasnije izrasla Aleksandrija, ponajviše družio sa najmudrijim čuvarima znanja Psenofisom iz Heliopolisa i Sonhisom iz Saisa (Plutarh, „Solon“, 26).
Mnogobrojna uništavanja sustizala su ljudski rod na najrazličitije načine“, govorili su sveštenici Solonu, „ali su najmanje pogađale Egipat i otuda je, i s tog razloga, najstarije upravo ono što je u Egiptu sačuvano“. Sve to o čemu govore, rekli su Solonu, „zapisano je u egipatskim hramovima i sačuvano od najstarijih vremena“.
KALENDARI BEZ OBJAŠNjENjAPREMA današnjem prirodnom toku vremena, prema trajanju obilaska Zemlje oko Sunca i Meseca oko Zemlje, za postojanje tibetanskog, egipatskog i kalendara Maja, nije moguće naći nikakvo racionalno, a pogotovo ne i objašnjenje koje bi bilo u skladu sa opšteprihvaćenim naučnim teorijama o nepromenljivosti odnosa nebeskih tela u Sunčevom sistemu.
Jedan od sveštenika ispričao je Solonu, a Platon je zabeležio: „od vremena ustanovljenja našeg grada proteklo je, prema svetim zapisima, osam hiljada godina“.
Nažalost, nijedno delo iz tih egipatskih hramova nije sačuvano. Kada su kohorte Julija Cezara 47. godine pre hrišćanske ere zapalile egipatsku flotu u aleksandrijskoj luci (Helioplois i Sais u Solonovo doba) vatra se prenela na grad i uništila jednu biblioteku. Za vreme vladavine Dioklecijana i u godinama posle njega, neuke gomile su provalile u drugu biblioteku i spaljivale su dragocene rukopise. Osvojivši Aleksandriju, arapski muslimani su okončali uništavanje. U jednom od tih pogroma stradale su i obe Ptolomejeve biblioteke. Jedna je sadržala 40.000, a druga 500.000 papirusnih svitaka, uglavnom unikata.
Koliko su bili stari?
Poznat po svojim tačno zabeleženim događajima, istoričar Herodot je zapisao da su egipatske hronike zadirale u doba od pre 17.000 godina.
Žrec Manefon je u IV p.h.e. zapisao da hronologija koju su vodili egipatski žreci zadire u prošlost staru 30.000 godina.
Prema vizantijskim istoričarima hronike koje su vodili egipatski žreci počinjale su pre 36.000 godina.
Grčki istoričar Diogen Laerćanin zapisao je u trećem veku da su egipatski žreci čuvali istorijske zapise o događajima od 48.000 godina pre Aleksandra Makedonskog.
Sa druge strane okeana, tamo gde su živele Maje čiji nas je kalendar Dugi račun mučio i zbunjivao pred početak nove 2013. godine, ima vrlo malo sličnih podataka.
Starost ruševina otkrivenih u Gran-Pahatenu, regionu današnjeg Perua, procenjena je na 20.000 godina.
Neko je tamo, preko okeana, postojao, živeo i gradio mnogo pre nego što se narod Maja pojavio.
S tačke gledišta nauke koja se uči u školama i na fakultetima, postojanje i nestanak civilizacije čiji se prsti naslućuju u kalendarima Maja, nije moguć, jer nisu nađeni nikakvi dokazi koji bi potvrdili takvu pretpostavku. Zbog toga i dalje ostaje bez odgovora pitanje kako objasniti postojanje kalendara Dugi račun, čiji smo kraj doživeli ne kao kraj jedne kosmičke epohe, već kao zloguko proročanstvo o smaku sveta „zakazanog“ za 21. 12. 2012 godine astronomski skromnog Gregorijanskog kalendara.
(Nastaviće se)

Нема коментара:

Постави коментар