среда, 21. јануар 2015.

Моја вера




Запитају мене често:
што сам увек ведра лика,
како грубу судбу сносим
без вапаја и без крика?
Кажем тада: у мом срцу
једна светла искра има,
која звезда даје смисла
мом животу и сновима.
Само с правом вером човек
и у беди мира нађе,
с пута правде и истине
у животу ретко сађе.
Јер и кад нас судба кињи,
а невоља груба тера,
патње ће нам лакше бити
кад нам живот штити вера.
Вера не зна шта је мржња,
шта самоћа, шта досада,
Вера диже, вера крепи,
ко верује не пропада.
Вера душу нашу бодри,
од ниских је страсти чиста,
ко верује не зна шта су
гадне злобе и зависти.
У највећим страдањима
над њима се вера нија,
када мислиш несрећан је
блаженство му душу вија.
Ето, стога у животу
када клоне душа мени
моја вера дошане ми:
човек буди ! напред крени !
И зато сам увек ведар
јер ми вера живот слади

а вера је животворна
од човека дива гради.


Нема коментара:

Постави коментар