среда, 21. јануар 2015.

RASTISLAV RASTKO NEMANJIĆ S V E T I S A V A

 

Iznad istorije ratova i država koju stvaraju moćne vojskovođe, u kojoj se pokazuju do mita neustrašivi junaci, stoji istorija ljudske borbe da se čovek, ljudi i narodi što više uzdignu, to jest, istorija ljudskog mira i pregnuća. To je istorija ljudske civilizacije, ta čudesna brojanica kultura naroda. Tu istoriju stvaraju oni koji su umom i duhom najmoćniji. Među njima se, opet, izdvajaju junaci vekova i naroda.

U ukupnoj istoriji srpske kulture posebno se izdvajaju dve ličnosti, dva velika stožera — Sava Nemanjić i Vuk Karadžić. Sava Nemanjić je utemeljitelj duhovne istorije Srba, a Vuk Karadžić obnovitelj.

Delo Save Nemanjića jeste delo da se narod srpski prepoznaje u svojoj državi, u svom uverenju, u svom jeziku, u svojim zakonima i u svojoj pravdi.

Delo Save Nemanjića jeste krštenica srpskog naroda, svedočanstvo o njegovom punoletstvu, jemstvo kako se podiže dedovina, njegova tapija na srpsku zemlju, testament kojim se nasleđuje otadžbina, dokaz istoriji da je izborio svoje mesto na karti Evrope još pre osam vekova i zavet da mu to mesto niko ne sme i ne može oduzeti. Trajnost ovoga dela koje određuje mesto pod zvezdama, velika je potvrda trajnosti ljudske nade. Veličina tog dela obavezuje nas da ga i zovemo Sveti Sava.

Slaveći Svetog Savu slavimo sebe, stremimo najvišim vrednostima koje potvrđuju jedan narod. Sam spomen na Svetog Savu obaveza je naroda da sve što je izborio i sačuva. Ne zaboravljajući Svetog Savu i njegovo delo mi mislimo na budućnost naroda i naših pokolenja. Svaka pomisao na ovo delo završava se pitanjem: šta je to tako vredno što mi stvaramo i šta ćemo ostaviti?

Sveti Sava je pamćen i slavljen nekoliko vekova, a zaboravljan je i prećutkivan nekoliko decenija. Opravdano je slavljen, neopravdano prećutkivan. Bio je to pokušaj da se preseče večna nit istorije. Pokušaj očito nije uspeo, jer i za ateiste srpskog naroda delo Svetog Save mora biti svetinja.

Milovan Vitezović


Нема коментара:

Постави коментар