субота, 31. јануар 2015.

Pinealna žlezda: kapija našeg bića

Zašto su širom planete drevni narodi koristili šišarku kao univerzalni simbol i pripajali je svojim vrhovnim božanstvima? Odgovor leži u anatomiji, jer najvažnija žlezda u našem organizmu po izgledu podseća upravo na šišarku.


pinealna_zlezda_kapija_naseg_bica_aps

Angkor Vat je potpuno ispunjen simboličkim prikazima šišarke. Najuočljivije su, naravno, ogromne kule, oblikovane tako da liče na taj borov izdanak. U katedrali u nemačkom Ahenu, najstarijoj katedrali u severnoj Evropi, koju je izgradio Karlo Veliki i u kojoj je od 936. pa do 1531. godine krunisano trideset nemačkih kraljeva i dvanaest kraljica, nalazi se velika bronzana skulptura u obliku šišarke. Ona je, kako se pretpostavlja, nekada bila sastavni deo fontane. Na njoj je natpis koji govori o dve mesopotamske reke - Eufratu i Tigru.
Najzanimljiviji je prikaz šišarke u Vatikanu. Na mestu koje se čak i zove Dvor borove šišarke nalazi se njena bronzana skulptura ogromnih razmera. U drevnom Rimu ona je, poput one u Ahenu, bila sastavni deo fontane i nalazila se tik uz veliki hram posvećen egipatskoj boginji Izidi. Ova zanimljiva skulptura, visoka šest metara, kasnije je premeštena u Baziliku Svetog Petra, da bi u 15. veku bila postavljena na mesto na kome je i danas. U njenom podnožju, sa zadnje strane, nalazi se otvoreni sarkofag (nalik na onaj u egipatskoj Velikoj piramidi), dok je s prednje strane kip lava, u čijem podnožju su ispisani egipatski hijeroglifi. Sa obe strane šišarke je po jedan bronzani paun (ove ptice, inače, liče na egipatsku pticu ibis), postavljen jedan prema drugom.
I ovo nije osobenost samo te skulpture, nego još jedna zajednička tačka koju dele Vatikan i Angkor Vat. U budističkom hramskom kompleksu u Kambodži nalazi se isti prikaz, samo prilagođen tom podneblju. Tamo reljef prikazuje dva slona, koji su, baš poput paunova u Vatikanu, okrenuti jedan ka drugom dok im se surle dodiruju iznad glave bodisatve (osobe koja teži prosvetljenju). Međutim, ovo ne predstavlja slučajnu podudarnost, već je standardan prikaz povezan sa simbolikom šišarke.
Oko štapa egipatskog boga Ozirisa uvijaju se dve zmije i glavama se susreću na samom vrhu koji je u obliku - šišarke. Grčki bog vina Dionis takođe poseduje štap na čijem se vrhu nalazi šišarka, a isti je slučaj i sa njegovim rimskim pandanom, Bahusom. Vavilonski bogovi Marduk i Tamuz prikazivani su kako u ispruženoj ruci drže šišarku, a isto je i sa hinduističkim božanstvima. Pored toga, Šivu neretko prikazuju sa kosom u obliku šišarke, baš kao što to u budizmu čine sa Budom.
Astečki bog Čikomekoatl (u prevodu sedam zmija), takođe je slikan kako ispruženom rukom nudi šišarku, a isti simbolički prikaz nosio je i Kecalkoatl (u prevodu pernata zmija), od koga su svi drevni narodi Srednje i Južne Amerike tvrdili da vuku poreklo. I oko kaduceja (Hermesovog/Merkurovog štapa), inače zvaničnog svetskog simbola medicine, uvijaju se dve zmije, dok se na njegovom vrhu ponekad nalazi i šišarka. Nikako ne smemo zaboraviti da napomenemo da i štap rimokatoličkog pape, takođe, sadrži šišarku, te da i građevine slobodnih zidara obiluju ovim prikazom.
Zašto su širom planete drevni narodi, koji nikada nisu bili u međusobnom kontaktu, koristili šišarku kao univerzalni simbol? Zašto su je uvek pripajali svojim vrhovnim božanstvima? Uprkos potpuno različitim filozofskim i religioznim sistema, različitim nastojanjima i planovima, svuda nailazimo na isti prikaz i istu simboliku. Zašto? Odgovor je veoma jednostavan ukoliko poznajete ljudsku anatomiju.
pinealna_zlezda_kapija_naseg_bica_1

Mala a najznačajnija među žlezdama

Pinealna žlezda, mala endokrina žlezda veličine zrna graška, po obliku veoma liči na - šišarku! Tako je i dobila ime. Naime, od latinske reči "pinea" nastao je njen francuski naziv - "pinéal", što znači "kao borova šišarka". Ova najvažnija žlezda u našem telu nalazi se između dve moždane hemisfere, u samom geometrijskom centru mozga. Pinealna žlezda (ili epifiza, kako je još zovu) ima najveći protok krvi ne samo kada je reč o žlezdama u našem telu, već i o svim organima, osim bubrega. Sve do pre nekoliko decenija moderna nauka ju je potpuno ignorisala, smatrajući je zakržljalim ostatkom nekadašnjeg organa.
Međutim, ispostavilo se da je ona ne samo aktivna već i da zajedno sa hipofizom šefuje svim ostalim žlezdama, te kao takva igra jednu od ključnih uloga u organizmu, i na fizičkom i na duhovnom nivou. Ona reguliše tzv. cirkadijalni ritam (obuhvata smenu dana i noći) lučenjem jednog od najvažnijih hormona - melatonina. Pomoću ovog hormona pinealna žlezda kontroliše naš telesni sat i određuje kada je vreme za spavanje. Sunčeva svetlost stimuliše rad epifize, odnosno preko naših očiju napaja je neophodnom energijom. A kada padne mrak, ona započinje sa lučenjem melatonina, koji nam omogućava dugo i mirno spavanje, a samim tim i regeneraciju organizma.
Osim toga, melatonin određuje kada ćemo ući u pubertet i koliko će naš imuni sistem biti jak u borbi protiv različitih bolesti. U pinealnoj žlezdi se nalaze i ogromne količine serotonina (hormona sreće), iz kojeg i nastaje navedeni hormon melatonin. Serotonin učestvuje u radu centralnog nervnog sistema, a uloga mu je regulisanje REM faze sna. Pored toga, reguliše osećaj sitosti i gladi, dok u trombocitima deluje u procesu koagulacije (zgrušavanje krvi u cilju zaustavljanja krvarenja iz krvnog suda). Njegova najuočljivija funkcija je, naravno, stvaranje osećaja zadovoljstva.
Pinealna žlezda je odgovorna i za lučenje DMT-a (N,N-Dimetiltriptamin-a) iliti duhovnog molekula, kako ga najčešće zovu. Istraživanja koja je sproveo doktor Rik Strasman, a koja je kasnije pretočio u knjigu pod nazivom "DMT - duhovni molekul", pokazala su da ova supstanca omogućava ljudima astralna putovanja, usporavanje vremena, putovanja u druge svetove, širu spoznaju prave prirode stvarnosti, komunikaciju sa bićima iz drugih dimenzija, te jačanje davno zaboravljenih darova kao što su telepatija, proricanje, energetsko lečenje i tako dalje.
Osim što ga u malim količinama luči epifiza, DMT se može pronaći i u nekim biljkama, te je zbog toga postao glavni sastojak napitaka za proširenje svesti. Među njima je najčuvenija ajahuaska, koju koriste šamani u Srednjoj i Južnoj Americi. Zanimljivo je da je prilikom Strasmanovih eksperimenata otkriveno da ljudski mozak prosto obožava DMT. Kad se on unese u organizam (recimo pijenjem ajahuaske), mozak pokušava da ga što više upije!
Sada shvatamo da simbol šišarke, zapravo, predstavlja prikaz uzdizanja energije (uglavnom prikazane u obliku zmije) od prve, bazne čakre, niz kičmu (predstavljenu u obliku štapa), ka vrhu glave, odnosno pinealne žlezde (šišarke). Poznavanje procesa uzdizanja ove energije (na Istoku poznate kao kundalini) omogućava dostizanje prosvetljenja. Ovaj proces dovodi do širenja svesti i uzdizanja na viši nivo postojanja.
Samo na osnovu dela onoga što smo nabrojali već sasvim jasno uviđamo značaj ove žlezde. Ona je kapija iza koje se krije tajna našeg višeg bića. Ona nam omogućava širenje percepcije daleko izvan sveta materije i našeg fizičkog tela. Uz pomoć nje spoznajemo da smrt ne postoji, već da jedino postoje promene životnih formi, jer je naša duša sačinjena od energije koja je večna. Pinealna žlezda je most koji nas vodi do dubljih spoznaja, do buđenja i usavršavanja.
Međutim, život u savremenom svetu prouzrokovao je, nažalost, odvajanje čoveka od prirode. Ova odvojenost, kao i sve veća zavisnost od tehnologije, doveli su do smanjenja naših sposobnosti. Sve više se oslanjajući na tehnologiju, mi zanemarujemo duhovne darove, ne praktikujemo ih i ne razvijamo. Pored toga, nezdrav način života u modernom društvu prouzrokovao je i mnoge bolesti. Samim tim veliku cenu platila je i pinealna žlezda.

Pinealna žlezda je čudo nad čudima, ali ona je tek deo sistema koji nam omogućava pravo i potpuno prosvetljenje! Iako su je mnogi nazivali našim trećim okom, a mnogi još uvek to čine, ona to ipak nije - ona je njegov sastavni deo! Ali o tome ćemo više govoriti u narednim tekstovima, jer je priča o pinealnoj žlezdi mnogo više od priče o našoj anatomiji. Ona je centralni lik mnogo dublje pripovesti koja obuhvata i istoriju, i mitologiju, i svete spise, i astrologiju... Pripovedajući o njoj, mi pripovedamo o sebi i univerzumu, spoznajemo se, uzdižemo i postajemo ono što smo nekada bili i što nam je suđeno da postanemo opet kako bismo na Zemlji ponovo otelotvorili davno izgubljeno zlatno doba.

 Dragan Matić
 Izvor

Нема коментара:

Постави коментар