************
Praznična trpeza je prilika da se i u našim domovima nađu stara, gotovo zaboravljena jela naše tradicionalne kuhinje.
Uobičajeno je mišljenje da srpska nacionalna kuhinja ne postoji, već da je domaća varijanta mnogo poznatijih svetskih kuhinja koju su mnogobrojni osvajači ovde doneli, a migracije i ostale sociološke i kulturne promene ustoličile.
Tako
se za "slatkasto-paradajzasta" jela sa puno moče koja se spremaju u
Vojvodini smatra da su mađarska nacionalna kuhinja; sarme, đuveči i ostala
jela iz rerni su odgovor na onih 500 godina pod Turcima... Roštilj je
bugarski...
Srbi ne mogu da zamisle novogodišnje praznike bez sarmice, podvarka, prebranca, kisele čorbice, pečenja, ajvara, pihtija... A u varijanti u kojoj se ova jela spremaju na ognjištima po selima, pa i na špoterima u gradu, ne mogu se naći nigde na svetu. Šta je naša kuhinja? Pa naša kuhinja je zapravo ono što volimo da jedemo. Ma kakvi uticaji bili kada su nastajala naša stara jela, ona jesu srpska, jer ih je naš narod učinio specifičnim, ovom podneblju prilagođenim.
Neizbežno prase na ražnju zapravo je "specijalitet" koji se retko gde može naći na Zapadu. Tržište, kapital i ogromna moć novca čine da celo prase ili, ne daj bože, jagnje ispečeno odjednom bude apsolutan luksuz koji je neprihvatljiv, pa i nekulturan. Kajmak kakav spremaju domaćice u okolini Zlatibora, Kopaonika... jeste specifičan, srpski, i pravi se po recepturi kakve nema nigde na svetu.
Ako
neko i prizna da postoji nacionalna kuhinja, onda će vam prvo pomenuti
tučeni kačamak, cicvaru, gotovac. To jesu naša jela. Uštipci, proja,
eldija, pita razvijača, gibanica takođe. Sve to služeno sa kajmakom, i
spremljeno s puno strpljenja. U nacionalnim restoranima, koje danas pohode
strane diplomate, poslovni ljudi, estradne zvezde... kao predjelo se služi
hleb s mašću, čvarci, proja, pihtije, punjene suve paprike, švargla,
kavurma...
Kuvana jela su sve popularnija, pa se na meniju, ali i na stolovima sve češće, umesto roštilja, mogu naći janija, kapama, jagnjeća sarmica, teleća glava u škembetu, papci u saftu, škembići spremljeni na razne načine. Salate - ajvar, trljenica, pindžur, urnebes..., jesu odlika naše, one pomalo zaboravljene kuhinje. A neizbežan komentar "Sve je to masno i nezdravo" ovih dana ste i ovako zaboravili. Do Svetog Jovana zato uživajte u tradicionalnoj kuhinji, jer ona jeste ukusna, kvalitetna, i odlično izbalansirana! Uz masna jela služe se posna, samo ne preterujte sa količinama!
Zapečena rakija
Vruća rakija se ovih dana često služi - da ugreje, da krv prostruji, da se nazdravi... A da li ste znali da prava kuvana rakija treba da se zapeče. Naši stari su na svojim ognjištima spremali takvu rakiju! Pripremljena skuvana rakija donese se do ognjišta i žaračem zapržava. Šećer se usijanim žarom topi iznad čaše, a dovoljna je veća kap karamelisanog šećera na jednu čašicu.
************
Izvor
Praznična trpeza je prilika da se i u našim domovima nađu stara, gotovo zaboravljena jela naše tradicionalne kuhinje.
Uobičajeno je mišljenje da srpska nacionalna kuhinja ne postoji, već da je domaća varijanta mnogo poznatijih svetskih kuhinja koju su mnogobrojni osvajači ovde doneli, a migracije i ostale sociološke i kulturne promene ustoličile.
Tako
se za "slatkasto-paradajzasta" jela sa puno moče koja se spremaju u
Vojvodini smatra da su mađarska nacionalna kuhinja; sarme, đuveči i ostala
jela iz rerni su odgovor na onih 500 godina pod Turcima... Roštilj je
bugarski...Srbi ne mogu da zamisle novogodišnje praznike bez sarmice, podvarka, prebranca, kisele čorbice, pečenja, ajvara, pihtija... A u varijanti u kojoj se ova jela spremaju na ognjištima po selima, pa i na špoterima u gradu, ne mogu se naći nigde na svetu. Šta je naša kuhinja? Pa naša kuhinja je zapravo ono što volimo da jedemo. Ma kakvi uticaji bili kada su nastajala naša stara jela, ona jesu srpska, jer ih je naš narod učinio specifičnim, ovom podneblju prilagođenim.
Neizbežno prase na ražnju zapravo je "specijalitet" koji se retko gde može naći na Zapadu. Tržište, kapital i ogromna moć novca čine da celo prase ili, ne daj bože, jagnje ispečeno odjednom bude apsolutan luksuz koji je neprihvatljiv, pa i nekulturan. Kajmak kakav spremaju domaćice u okolini Zlatibora, Kopaonika... jeste specifičan, srpski, i pravi se po recepturi kakve nema nigde na svetu.
Ako
neko i prizna da postoji nacionalna kuhinja, onda će vam prvo pomenuti
tučeni kačamak, cicvaru, gotovac. To jesu naša jela. Uštipci, proja,
eldija, pita razvijača, gibanica takođe. Sve to služeno sa kajmakom, i
spremljeno s puno strpljenja. U nacionalnim restoranima, koje danas pohode
strane diplomate, poslovni ljudi, estradne zvezde... kao predjelo se služi
hleb s mašću, čvarci, proja, pihtije, punjene suve paprike, švargla,
kavurma...Kuvana jela su sve popularnija, pa se na meniju, ali i na stolovima sve češće, umesto roštilja, mogu naći janija, kapama, jagnjeća sarmica, teleća glava u škembetu, papci u saftu, škembići spremljeni na razne načine. Salate - ajvar, trljenica, pindžur, urnebes..., jesu odlika naše, one pomalo zaboravljene kuhinje. A neizbežan komentar "Sve je to masno i nezdravo" ovih dana ste i ovako zaboravili. Do Svetog Jovana zato uživajte u tradicionalnoj kuhinji, jer ona jeste ukusna, kvalitetna, i odlično izbalansirana! Uz masna jela služe se posna, samo ne preterujte sa količinama!
Zapečena rakija
Vruća rakija se ovih dana često služi - da ugreje, da krv prostruji, da se nazdravi... A da li ste znali da prava kuvana rakija treba da se zapeče. Naši stari su na svojim ognjištima spremali takvu rakiju! Pripremljena skuvana rakija donese se do ognjišta i žaračem zapržava. Šećer se usijanim žarom topi iznad čaše, a dovoljna je veća kap karamelisanog šećera na jednu čašicu.
************
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.