понедељак, 12. јануар 2015.

Bogojavljenje – božanska ekologija


Jedna od velikih tema pravoslavne teologije je ono što nazivamo „preobraženjem kosmosa“. To je tema koja se nalazi u pozadini svake istinske hrišćanske ekologije. Ekologija se na prvom mestu ne bavi ni naukom niti politikom. Ona opisuje priziv koji je upućen svima nama kao služiteljima Božije tvari.
Ova tema je uvek bila element hrišćanskog života i vere, bar od kraja prvog veka. Njen najpotpuniji i najdivniji izraz je dat u prazniku Bogojavljenja (Teofanije), koji u istočnom hrišćanstvu predstavlja proslavljanje Hristovog krštenja u vodama reke Jordana.
Negde u periodu između 107. i 117. godine, Sv. Ignatije, episkop antiohijski, u lancima je vođen u Rim, gde ga je čekala mučenička smrt u Koloseumu. Tokom ovog putovanja, Ignatije je napisao nekoliko poslanica Crkvama širom Sredozemlja. U jednoj poslanici, upućenoj Crkvi u Efesu, on kaže da „Hristos bi rođen i kršten, da stradanjem vodu očisti“ (18, 2). O stvarnom značenju ovih reči se dugo raspravljalo. Međutim, jasna je činjenica da Ignatije potvrđuje, po prvi put, da je Hristovo krštenje za posledicu imalo obnovljenje jednog elementa tvorevine, možda čak i same tvorevine.
BOGOJAVLjENjE KAO OTKRIVENjE
Pravoslavlje preuzima ovu temu i posebno je razvija tokom pretprazništva Bogojavljenja. Proslava analogna ovoj se u zapadnom hrišćanstvu naziva „Epifanija“ i takođe se proslavlja 6. januara. U žiži ovog praznika na Zapadu je poklonjenje mudraca novorođenom Hristu. Oba termina, i „teofanija“ i „epifanija“, označavaju „projavljenje“ ili „otkrivenje“. Oba oblika ovog praznika, i zapadni i istočni, u vezi su sa time što je svetu objavljeno da je „Bog postao čovek“, da „Logos postade telo“ (Jn. 1, 14).
Pravoslavno predanje proslavlja teofaniju, projavu ili otkrivenje Hrista kao Sina Božijeg, ne prilikom Njegovog rođenja već za vreme Njegovog krštenja u reci Jordanu koje je obavio Njegov rođak „Jovan Krstitelj“. U pretprazništvu Bogojavljenja je smisao ovog otkrivenja predstavljen u izvanrednoj večernjoj himni:

„Pripremi se, reko Jordane: jer gle, pristupa Hristos, Bog naš, da bude kršten od Jovana, kako bi svojim božanstvom smrskao glave nevidljivih zmija u tvojim vodama…“
Ovde suštinski motivi praznika izražavaju osnovne elemente pravoslavne vere. Isus iz Nazareta, koji će uskoro biti kršten, nije niko drugi do „Hristos, Bog naš“, Mesija Izrailjev, večni Sin Očev. Njegov silazak u vode Jordana je praobraz Njegovog budućeg silaska u Ad, koje je usledilo nakon raspeća. Tu će On osloboditi ljudski rod, kroz silu svog Vaskrsenja, svojom pobedom nad slabijim silama smrti i propadanja. Ovde, u Jordanu, Njegova je misija – sama posledica Njegovog prisustva – da uništi silu Sataninu i da nas oslobodi od okova „zloga“.
Isti motiv se, u širem smislu, javlja u večernjoj službi pretprazništva:

„Zemlja se osveti rođenjem tvojim svetim, Slove, i nebesa sa zvezdama kazuju slavu Tvoju: sada se pak vodno jestestvo blagosilja tvojim krštenjem u telu, i rod zemnorodnih se svom prvobitnom blagorodiju opet vraća.“
Mnogi narod koji je odgovorio na Jovanov poziv došao je da bude kršten „krštenjem pokajanja“. Isusu nije trebalo takvo krštenje. Međutim, On svojevoljno ulazi u vode Jordana i čini to iz dva razloga. Na prvom mestu, On to čini kako bi pokazao svoju ljubeću jednodušnost sa svima onima koji traže Boga, koji kroz ovo očišćenje žude da dočekaju Mesiju Gospodnjeg.
BOGOJAVLjENjE KAO OBNOVLjENjE TVARI
Drugi razlog je podjednako značajan: kao što Sv. Ignatije i praznične himne Bogojavljenja razjašnjavaju, Hristos ulazi u vodu kako bi obnovio čitavu tvorevinu. Silom Njegovog božanstva uticaj demona je razoren i vode su očišćene. Ovo očišćenje je, međutim, veoma stvarni predokus preobraženja i konačnog obnovljenja Božije tvari.
Ako zaista postoji „pravoslavna ekologija“, to je ona ekologija koja treba da bude zasnovana na ovom viđenju Sv. Ignatija kao i na bogosluženju Crkve: na viđenju nove tvari, viđenju Novog Jerusalima, na obnovljenju svih stvari u prvobitnu čistotu i lepotu.
Svet u kojem živimo je na tragičan način odsečen od ovog viđenja. Ali, pored toga, proslavljanjem praznika Bogojavljenja mi iznova potvrđujemo ovu osnovnu nadu: malo po malo možemo ponovo da zadobijemo svoje služenje delu Božijih ruku, da u blagodarenju prinesemo svet Tvorcu i da mu dozvolimo da ostvari ništa manje od preobraženja čitavog stvorenog poretka.

„Hvalu veleglasnu Vladiki uznesimo; On dođe, javi se, uđe u vode, obnaži se, Onaj koji nebesa oblacima odenu, i krsti se, očišćujući nas koji pojemo: da sva tvar blagosilja Gospoda, i uzvisuje ga u vekove vekova.“
(Praznik Bogojavljenja, jutrenje pretprazništva, pesma 8)
Izvornik: John Breck, God With Us: Critical Issues in Christian Life and Faith, St Vladimir’s Seminary Press 2003, str. 166-168 (poglavlje 16: “Theophany : 
Divine Ecology”). Sa engleskog prevela Marijana Petrović.


 Izvor  http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1054/tekst/bogojavljenje-bozanska-ekologija/print/lat

Нема коментара:

Постави коментар