ПЕСМЕ ЗА РЕЦИТОВАЊЕ О СВЕТОМ САВИ

 

Светосавска Химна

Ускликнимо с љубављу
светитељу Сави,
српске цркве и школе -
светитељској глави.
Тамо венци тамо слава,
Где наш српски пастир Сава:
Појте му Срби
Песму и утројте!
Благодарна Србијо
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!
С неба шаље благослов
Свети Отац Сава.
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску Славу
Пред престолом Творца...
Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози:
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!
Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата
седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге.
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и
и сад ево светлост тражим у скромноме манастир;
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата;
и примите царског сина к'о најмлађег свога брата.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".  

***
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Моја вера

Запитају мене често:
што сам увек ведра лика,
како грубу судбу сносим
без вапаја и без крика?
Кажем тада: у мом срцу
једна светла искра има,
која звезда даје смисла
мом животу и сновима.
Само с правом вером човек
и у беди мира нађе,
с пута правде и истине
у животу ретко сађе.
Јер и кад нас судба кињи,
а невоља груба тера,
патње ће нам лакше бити
кад нам живот штити вера.
Вера не зна шта је мржња,
шта самоћа, шта досада,
Вера диже, вера крепи,
ко верује не пропада.
Вера душу нашу бодри,
од ниских је страсти чиста,
ко верује не зна шта су
гадне злобе и зависти.
У највећим страдањима
над њима се вера нија,
када мислиш несрећан је
блаженство му душу вија.
Ето, стога у животу
када клоне душа мени
моја вера дошане ми:
човек буди ! напред крени !
И зато сам увек ведар
јер ми вера живот слади
а вера је животворна
од човека дива гради.

Молитва

О, мој Боже драги,
мален Ти се молим:
поучи ме како
да све људе волим;
док сам јоште 'вако
у данима младим,
од јутра до мрака
да весело радим;
да научим наук
што за живот трба,
да умем заслужит'
насушнога хлеба,
и да сносим вољно
све што ми се деси.
Чуј молитву моју
Оче на небеси!

Извор Свтосавље