Srpski kalendar - najznačajniji dokument srpskog naroda

Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka. Po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke, obligacije među ljudima. I danas taj kalendar kao zvanični koristi Srpska pravoslavna crkva, i on se smatra njenim Ustavom, budući da ga je još 1119. godine u crkveni kodeks uneo Sveti Sava.

O srpskom kalendaru kazuje Milan Stevančević, koji se proučavanjem ovog značajnog kulturnog, istorijskog i naučnog dokumenta bavi od 1975. godine.

Srpski kalendar datira od perioda vinčanske kulture, još od 6. veka pre naše ere, na šta ukazuje i simbol za vreme, koji je kakarakterističan i prikazuje luk sa dva preseka. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste jedan nadgrobni spomenik iz 6. veka, a ono što je zanimljivo jeste da je datiranje izvršeno ćirilicom, što pokazuje da je to pismo postojalo i pre Ćirila i Metodija. Kao zvanični srpski kalendar, uvodi ga Sveti Sava u 13. veku i koristio se sve do 19. veka. Do tada je sve datirano po njemu - knjige, povelje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture. Tome u prilog govori i činjenica da je na Smederevskoj tvrđavi u zidine uklesan datum izgradnje po srpskom kalendaru. 

Milan Stevančević, koji se skoro 40 godina bavi proučavanjem kalendara, kaže da je to najveličanstveniji spomenik srpskog naroda, nešto što je tako veliko i značajno, a što smo izgubili ili zagubili. Prema njegovim rečima, za kalendar je prvi put čuo pedesetih godina prošlog veka, od čuvenog vladike Nikolaja Velimirovića, i sve do 70-tih je mislio da se radi o mitu. Međutim, prilikom boravka u Istanbulu otkrio je ploču despota Đurađa Brankovića, koja je datirana na 6800 i neku godinu. To ga je zainteresovalo da proučava sve stare rukopisne knjige, pisane pre mnogo vekova.

„Mnogi spomenici, manastiri datirani su po srpskom kalendaru. Na primer spomenik caru Lazaru koji je podigao despot Stefan Lazarević, najučeniji čovek tog vremena. Tu piše da se kosovska bitka održala 6897 godine. To se nikako ne uklapa u današnje saznanje. Najnovije istraživanje koje smo uradili pre dve godine kažu da se u Vujanskom manastiru (između Čačka i Gornejg Milanovca) nalazi krst blaženopočivšeg Patrijarha Pavla koji je datiran po srpskom kalendaru“, rekao je Stevančević.

Stevančević kaže da se, po srpskom kalendaru, godina deli na leto i zimu - leto počinje na Đurđevdan,6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra. Istražujući dalje, i tumačeći to sa naučne strane, Stevančević kaže da je bio iznenađen da su to dva datuma kada se smenjuju dva godišnja doba, što se poklapa i sa sunčevim kalendarom kada se menjaju energije. To je čak potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca.

„Po srpskom kalendaru Sunce se posmatra kao živo biće koje se smatra i božanstvom. Ono je lice koje služi srpskom narodu za datiranje mnogih prirodnih pojava kao što je, na primerPreobraženje. Ono se javlja 19. avgusta. Po srpskom kalendaru tada se menjaju gora i voda. Sada da se menja gora – to znamo jer počinje lišće da žuti i opada. A šta znači menja se voda? Kada je Beogradska škola meteorologije istraživala hemisjki sastav vode 2008. godine, zapanjili smo se da se 19. avgusta menja hemijski sastav kiše. Do tada je kisela, a od 19. avgusta alkalna ili neutralna. Pitanje je kako je naš narod znao da se tada menja i sastav vode, jer ovo što smo mi otkrili učinili smo uz ogromna magnetna sredstva i aparate, instrumente“, ističe Stevančević.

Naš sagovornik navodi i drugi primer – verovanje da Sveti Ilija vozi vatrene kočije po nebu. Prema njegovim rečima, kada se sa satelita pogleda kako se javlja grmljavina vidi se da oblak čestica udara u gornje slojeve oblaka i odskače kao kada se kamen baci po vodi. Svaki odskok je nova munja i grmljavina, kaže Stevančević.

Godina po srpskom kalendaru počinje početkom aprila i usklađen je sa gregorijanskim kalendarom, što je zasluga Svetog Save, koji je u 13. veku prihvatio rimsko označavanje meseca i dana, kako bi pokazao zajedništvo hrišćana. Stevančević ističe i da prema protokolu srpskog kalendara prvo se pokazuju godina, pa mesec i dan, za razliku od drugih kalendara koji prikazuju dan, mesec i godinu. Ono što je zanimljivo jeste da ni jedan drugi kalendar nema takvo datiranje, ali i to da se kompjuterska obrada vrši po protokolu srpskog kalendara.

Iako su sa saznanjima, do kojih je naš sagovornik došao, upoznate i SPC i naučne institucije u državi, o tome se ćuti. Za sada su za istraživanja zainteresovane institucije u Portugalu i Indiji, kao i američke izdavačke kuće i NASA koja je i potvrdila povezanost kalendara i prirodnih pojava. Do daljeg, navodi Stevančević, radiće na novim saznanjima kojih, veruje ima dosta, budući da se podaci o srpskom kalendaru nalaze u starim rukopisnim knjigama, koje imaju veliku istorijsku i naučnu vrednost, a koje su odnete iz zemlje i nalaze se u muzejima i bibliotekama širom Evrope.

Izvor Aleksinac.net