МАЛИ БОЖИЋ (ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА)

Почетак нове године по јулијанском календару је спомен на обрезање Христово и празник Светог Василија Великог Православне цркве који време и даље рачунају по старом, јулијанском календару, а то су Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска, данас прослављају Мали Божић или празник обрезања Христовог, затим спомен на Светог Василија Великог – једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, али и почетак нове календарске године. Празник обележен у црквеном календару црвеним словом, а у Богослужбеном уставу знаком великог празника (црвени крстић у црвеном кругу), што значи да је у  првој од шест група у које су рангирани сви црквени празници у години – свету архијерејску литургију и благодарење за ново лето у београдској Саборној цркви. У ранг најзначајнијих хришћанских празника данашњи дан је сврстан захваљујући спомену на обрезање Христово, којем су у осми дан по рођењу подвргавана сва јеврејска деца. Како ни у чему не би био промењен Мојсијев закон, јер је Христос и сам говорио да није дошао на свет да поништи законе, Јосиф и Марија обрезали су Богомладенца и дали му име Исус, као што је анђео заповедио пре његовог рођења. Исус је јеврејско име и значи Спаситељ, а Христос је грчка реч и значи помазани или освећени. У нашем народу празник посвећен Обрезању Господњем назива се и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Рождества Христовог. У неким крајевима, на пример, на данашњи дан спаљују се остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб василица, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена –за здравље и метални новчић – симбол богатства и среће. С обзиром на то да је по јулијанском календару данас 1. јануар, а да се овог календара придржава још само део православних патријаршија, то данас неки православни народи славе почетак нове календарске године, која се назива јулијанска или православна. Данашњи дан неки називају и српском новом годином. У нашем народу се верује да се данас не треба свађати, јер у противном људе ће целе наредне године „терати баксуз”, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари. Трећи од данашњих спомена је празник Светог Василија Великог, крсна слава многих породица и неких еснафа, а у нашем народу се назива Васиљевдан. Слави се у спомен на једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, који је 15 година у Атини учио филозофију, реторику астрологију и остале науке пре него што је у тридесетој постао хришћанин. Иако је живео само 50 година, оставио је многобројна значајна дела: богословска, канонска, апологетска и службу која је по њему названа литургија Светог Василија Великог, која се служи на данашњи празник и још девет пута у години. Василије Велики био је 10 година епископ Кесарије у Кападокији, а упокојио се 1. јануара (по јулијанском календару) 379. године. Празник Светог Василија Великог је слава Првог београдског певачког друштва, које неки називају и хором Српске патријаршије, основаног 1853. године, па ће и данас после празничне службе Светог Василија Великог бити пресечен славски колач и освештано жито овог хора који је широм света пронео славу православне духовне музике. М. Кубуровић + + + Отворен прозор и пуна трпеза Овог дана не ваља се ни с ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући На Мали Божић ваља спалити остатке бадњака Када у поноћ сат откуца 12 пута, неко ће отворити прозор и уколико је година била лоша изговорити "било, не поновило се", неко ће помислити жељу или пољубити драгу особу. Има и оних који ће се потрудити да у нову годину уђу без дугова и поравнатих рачуна, а биће и оних који ће гледати да им буду пуни и новчаник и трпеза. У скорије време Српска нова година се прославља по свим начелима примљеним са Запада по којима се дочекује и Нова година 31. децембра: организује се славље у ресторанима или код куће, уз много јела, пића и пуцњаве, а у поноћ људи једни другима честитају и желе срећу у следећој години. Међутим, некада је овај дан у нашем народу имао дубље магијско и религијско значење, а неки од тих обичаја задржали су се до данашњих дана. Па тако, стари приповедају да ново лето ваља дочекати будан, а да неудате девојке гатају уколико желе да знају да ли ће се те године удати и за кога. Међу овим гаткама је посебно занимљиво гатање девојака у Босни: пре сванућа су, попевши се на таван, бацале своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, стоји у смеру супротном од куће – знак је да ће у том правцу отићи, удати се. Према различитим књижевним изворима о обичајима и веровањима код Срба, многи божићни обреди и радње су понављани или имали свој завршни део о Малом Божићу, почевши од обичаја да се на раскршћима пале ватре (Војводина), до спаљивања остатака бадњака (Херцеговина). На овај дан месио се колач, сличан чесници, који су обично називали "василица". Колач се често шарао са три увезане трске или са три црвеним концем увезане дренове гранчице, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство. На Мали Божић гатало се највише каква ће бити летина наступајуће године. Веровало се, у појединим крајевима, да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. У неким крајевима умесили би колач с рупом у средини и натакли га волу на десни рог. Затим су гледали када во затресе главом на коју ће страну колач пасти: ако падне на доњу страну веровало се да ће година бити родна, а ако падне на горњу летина неће добро родити. Овог дана не ваља се ни са ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена. А какви су обичаји у свету? Шпанска традиција налаже да се улазак у нову годину обележи тако што ће се тачно у поноћ при сваком откуцају сата појести по једно зрно грожђа, односно укупно дванаест, пошто сматрају да то доноси срећу. Према шпанском дневном листу АБЦ, шампањац је незаобилазни део сваке новогодишње трпезе. Корене наздрављања током испијања пића треба тражити у настојањима старих народа да се избегне смрт која би могла наступити уколико је вино неко затровао, што је у та времена био чест случај. Стари Грци су, на пример, имали обичај да пред своје госте изнесу вино којим су наздрављали после јела и увек су као домаћини отпијали прве гутљаје да би показали да је то пиће безопасно. Касније су то прихватили и неки други народи, на пример Римљани, сматрајући најефикаснијим "противотровом" управо обичај да вино прво попије домаћин, а ако он преживи, онда пију и остали. Због тога се, када се наздравља, пије само један гутљај, пише овај дневник. У неким јужноамеричким земљама, на пример, Нова година се увек дочекује с отвореним прозорима. Сврха је да се отера све што је било лоше у години што одлази, а дочека све што је лепо у години која долази. Обичај да се кроз прозор у поноћ избаци вода је кубански, а значење је исто – избацивање злих духова. Неки, чак, кроз прозор бацају и чаше којима су наздравили. Негде је и црвена одећа веома важна у новогодишњој ноћи. Према традицији, за Нову годину на себи треба да имате нешто црвено како би нова година била боља. Уколико је реч о преступној години, црвену треба заменити роза бојом. Италијани верују да ће долазећа година бити добра и срећна уколико се зрна сочива поједу у тренутку дочека одмах након наздрављања шампањцем. За срећу у наредној години неко у чашу којом се наздравља у тренутку дочека ставља злато, најбоље златни прстен. Прстен треба да се извади тек након што се попије пиће и загрле најмилији, јер у супротном ритуал не важи, пише овај лист. Уколико се у чашу стави бурма брачног друга, брак ће бити стабилан током целе године. За оне који воле да путују, препоручује даље АБЦ, ваља узети кофере, није важно ако су празни, и са њима обићи један круг око своје куће. Други начин подразумева да се у ташни у тренутку откуцаја сата нађе авионска или возна карта. За Нову годину Британци стрепе ко ће им први доћи у госте, јер, према старим веровањима, то утиче на срећу у наступајућој години. Ако вам у госте бане мушкарац с даровима, прави сте срећковић! Добро је да кућа или стан има двоја врата, јер за срећу гост треба да уђе кроз предња врата, а да изађе на стражња. Ако долази више гостију, никако први не сме да уђе гост који не носи поклон. С. Димитријевић објављено: 13.01.2007. + + + Одломак из књиге "Силуете старог Београда" Милана Јовановића-Стојимировића: Прослављање Нове године није наш народни обичај. Нова година се у Србији од скора "дочекује". У Карађорђево доба, па и у доба кнеза Милоша, првога јануара (по старом календару) завршавао се Божић и зато се тај дан звао Мали Божић. Једини обичај вредан помена било је терање Божића. После богатог ручка, млади људи су пројахивали коње атаром свога села и гонећи Божић, који је прошао, гонили су симболично стару годину са свим злима које је донела ако није била родна, ако се, док је трајала, десио помор стоке, ако је имала да се памти по некој поплави или некој сличној елементарној несрећи. После јахања, они су се весело враћали кућама и седали поново за пуну софру, на коју би жене донеле "васиљице", премазане медом, које су се тако звале зато што је тога дана "падао" Св. Василије. Сем тога, домаћину је служена свињска глава од божићне печенице, остављена да се једе на тај дан. Један далеко важнији обичај био је везан за Мали Божић, јер је под Карађорђем то био дан када су у Београд долазиле народне старешине да положе рачуне о своме раду. Мали Божић је био дан када се састајала Народна скупштина да решава о буџету за идућу годину. Једни су тај дан чекали са нестрпљењем, да би могли изнети своја мишљења и критике на рад централне власти, а други су тешка срца долазили у Београд, јер су имали да правдају своје локалне издатке и дефиците и да чују Вождове оштре прекоре. На тим скупштинама дискусије су често биле и жучне, јер су војводе последњих година устанка били у завади са централном управом па и међу собом. Зато је неко приликом пропасти Србије 1813. рекао: "Мали Божић нас више неће затећи заједно!" - при чему је мислио на 1. јануар 1814. У народу није постојао неки нарочити начин честитања Нове године, утолико пре што ни нова година Српске Православне Цркве не почиње 1. јануара, него 1. септембра, јер Црква тада препочиње свој годишњи "репертоар" празника и служби везаних за њих. (Сем тога, Турци и Јевреји имали су своје нове године, везане за сасвим друге датуме.) Међутим, када је кнез Милош почео да заводи државну администрацију и свој дворски церемонијал, више-мање по западном типу, и кад је као шеф државе почео да честита Нову годину другим владарима, а и они њему, почео је да прима новогодишња честитања и од својих поданика. Зато је честитање Нове године дуго било једна чисто званична и варошка ствар, коју село није прихватало. Београд је, као престоница, први у Србији увео у обичај новогодишње празновање, које је с временом, по угледу на "Силвестрово", на Западу, почело да се светкује у позајмљеним формама "бдења", односно "чекања" Нове године, уз разне шале и весеља у току ноћи и уз облигатне новогодишње честитке 1. јануара пре подне. Доцније, двор је установио свој чувени новогодишњи бал, који је био имитација новогодишњег дворског балла у Паризу, када је Наполеон III обично држао свој велики политички говор, у коме је, до свога пада, додиривао скоро сву спољну политику европског континента. Има се утисак да је те балове код нас први увео кнез Михаило, а зна се колико су на њих полагали краљ Милан и краљица Наталија, која је бриљирала на њима у свој помпи своје горде лепоте, и уживала да око себе сакупи што одабраније друштво. Музика и игра биле су њене две главне пасије, а може се рећи да је и умела да игра, јер је у кадрилу, валсу, полонезама и менуету морала да има савршене саиграче. + + + 15.1.2011. године ИЗВОР: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t17008.sr.html