недеља, 04. јануар 2015.

Туциндан

На два дана пред Божић, 5. јануара по новом а 23. децембра по старом 

календару, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. 

Некада се печеница "тукла" - убијала крупицом соли, касније ушицама од 

секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило.

 Зато је овај дан назван Туциндан.За печеницу се обично коље прасе или 

јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош.

 Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих 

многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила

 и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача 

храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.На 

Туциндан, по народном веровању, децу "не ваља" тући, јер ће целе године

 бити неваљала и боловаће од чирева.Оци, Материце, ДетињциПоклонимо 

се тога дана материнству, јер је свето, и свим матерама, а нарочито правим 

хришћанским матерама, јер су слика љубави Божије.Зашто се оци, мајке и 

деца вежу на те празнике?Поред сећања, садржина овог празник јесте и 

везивање. На Материце деца везују своје матере; на Оце опет деца везују

 своје очеве; на дан Детињаца родитељи везују своју децу. Каква слатка 

слика, и каква поучна символика!То се везује прошлост и будућност; везују 

се узајамним поштовањем.То се везују два поколења, старо и ново; везују 

се узајамном љубављу.Јуче и сутра спајају се Данас крвном и духовном 

везом.То један народ тка своје ткиво, свесно и савесно, без кидања и 

осипања.То родитељи додају деци вечну основу живота и показују своју 

китњасту потку, а деца примају са страхопоштовањем ону основу и уткивају

 своје шаре у њу, мотрећи на склад са родитељским ткивом. Основа је вера 

Божија, а потка је љубав.То народ српски поступа по оној речи Господњој: 

Мудар домаћин износи из клијети своје ново и старо (Мт 13:52).Увиђате ли,

 да је цео један програм сликовно изражен у овом везивању деце са 

родитељима својим? Рекао бих, то је наивна шала, или шаљива разонода, 

али није тако. У ствари то је јасна слика како треба један народ да ходи 

кроз историју и живи животом непрекидне целине, носећи драгоцено благо 

прошлости и додајући му нова блага садашњости и будућности.О браћо 

\моја, како је ова поука као хлеб потребна садашњем поколењу нашем! 

Како је потребна баш данас када се неки труде да народно стабло одсеку од
\
 његовог корена, и да заваде и разједине поколење од поколења.Ако други 

народи, који не знају за Детињце, Материце и Оце, то чине из незнања, 

може им се и опростити. Али ако то Срби чине, поред славне и јасне поуке 

коју им ова празновања пружају, заиста чине грех неопростив. Не чине то 

Срби, не: то чине неки одсрбљени и однарођени људи, бивши Срби и бивши

 хришћани, који не схватају сликовни језик свога народа изражен у 

његовим празновањима и обичајима.А ви прави Срби заблагодарите Господу

 што вам је дао оне мудраце народне, који установише код нас празновање 

Детињаца, Материца и Отаца, и украсише га обичајем узајамног везивања.И

 поклонимо се светим матерама Православне цркве и светим матерама 

Српске цркве.Епископ Николај(књ. IX, стр. 773, Химелстир 1983)

Извор


Нема коментара:

Постави коментар