четвртак, 01. јануар 2015.

Zvončići - Jelena Lengold

Ona je cepala vino
on je cepao leksilijume
sreli su se na pola puta
između bara i apoteke
njoj je bio probušen džep na kaputu
i jedna je rukavica nepovratno upala dole u postavu
grejala je zato ruku po ruku, naizmenično,
on se brinuo hoće li mu i ovaj put uvažiti stari recept
stižu praznici a samo dve tablete
to nikako nije dobro
ako ikada odlučim da se ubijem, mislila je ona,
biće to na neki glupi zimski praznik
obesiću zvončiće oko vrata
i staviću plišane rogove irvasa na glavu
baciću se sa nekog solitera, nek zvoni sve do dole,
šta mi vrede dve tablete, mislio je on
sutra će da zatvore sve radnje i ako ne uspem večeras
mrtav sam čovek
onda je ugledao tu ženu kako stoji ispod ulične svetiljke
i prebacuje rukavicu s jedne ruke na drugu
bilo je nečeg čudnog u tome
njegove su ruke bile vrele
i glava mu je bila vrela
pogledao je na sat, sedam i petnaest,
ako požuri može još stići do apoteke
video je kako ona navlači tu rukavicu i usput podiže pogled
gleda taj visoki, visoki soliter
i znao je u času šta odmerava taj pogled, znao je tačno
ali bilo je već sedam i sedamnaest i morao je da ode
ona je prepoznala neodlučnost u njegovom koraku
i pomislila: idi, molim te, idi, ne zadržavaj se
a u stvari samo se pravila da to misli
jer zapravo je mislila: stani i zagrej mi ruke
ali toga nema
toga nema, ne vredi se zavaravati
sedam i devetnaest, poslednji je momenat
da se kroz uzani prorez šaltera proturi bajati recept
sumnjičavi pogled umornog apotekara
praznična depresija, naravno, neću ni da gledam datum
evo ti dve kutije i idi
srećan, duva u svoje u ruke, odjednom su hladne
valjda od pomisli da je sve ispalo dobro
dodiruje one dve kutijice u džepu
i vraća se istom ulicom, misli
ako ona žena bude tamo, staću i pitaću je nešto
ali ona više nije tamo
naravno
ona je već na stepeništu, ne žuri, zvončić oko vrata je miran
polako se penje i misli
još jedan ili još hiljadu ovakvih dana, ili pet hiljada ovakvih dana
u čemu bi bila razlika
ni u čemu, ni u čemu baš
i onda na krovu ta škripava vrata otvaraju se lako
i zapahne je vetar i sneg u lice
i zvončići zazvone veselo.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

  Pravi je trenutak da se prisetimo ove "vesele", novogodišnje...

Нема коментара:

Постави коментар