Zvončići - Jelena Lengold

Ona je cepala vino

on je cepao leksilijume

sreli su se na pola puta

između bara i apoteke

njoj je bio probušen džep na kaputu

i jedna je rukavica nepovratno upala dole u postavu

grejala je zato ruku po ruku, naizmenično,

on se brinuo hoće li mu i ovaj put uvažiti stari recept

stižu praznici a samo dve tablete

to nikako nije dobro

ako ikada odlučim da se ubijem, mislila je ona,

biće to na neki glupi zimski praznik

obesiću zvončiće oko vrata

i staviću plišane rogove irvasa na glavu

baciću se sa nekog solitera, nek zvoni sve do dole,

šta mi vrede dve tablete, mislio je on

sutra će da zatvore sve radnje i ako ne uspem večeras

mrtav sam čovek

onda je ugledao tu ženu kako stoji ispod ulične svetiljke

i prebacuje rukavicu s jedne ruke na drugu

bilo je nečeg čudnog u tome

njegove su ruke bile vrele

i glava mu je bila vrela

pogledao je na sat, sedam i petnaest,

ako požuri može još stići do apoteke

video je kako ona navlači tu rukavicu i usput podiže pogled

gleda taj visoki, visoki soliter

i znao je u času šta odmerava taj pogled, znao je tačno

ali bilo je već sedam i sedamnaest i morao je da ode

ona je prepoznala neodlučnost u njegovom koraku

i pomislila: idi, molim te, idi, ne zadržavaj se

a u stvari samo se pravila da to misli

jer zapravo je mislila: stani i zagrej mi ruke

ali toga nema

toga nema, ne vredi se zavaravati

sedam i devetnaest, poslednji je momenat

da se kroz uzani prorez šaltera proturi bajati recept

sumnjičavi pogled umornog apotekara

praznična depresija, naravno, neću ni da gledam datum

evo ti dve kutije i idi

srećan, duva u svoje u ruke, odjednom su hladne

valjda od pomisli da je sve ispalo dobro

dodiruje one dve kutijice u džepu

i vraća se istom ulicom, misli

ako ona žena bude tamo, staću i pitaću je nešto

ali ona više nije tamo

naravno

ona je već na stepeništu, ne žuri, zvončić oko vrata je miran

polako se penje i misli

još jedan ili još hiljadu ovakvih dana, ili pet hiljada ovakvih dana

u čemu bi bila razlika

ni u čemu, ni u čemu baš

i onda na krovu ta škripava vrata otvaraju se lako

i zapahne je vetar i sneg u lice

i zvončići zazvone veselo.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

  Pravi je trenutak da se prisetimo ove "vesele", novogodišnje...