Život prosečnog čoveka pretvorio se u večitu borbu i trku za novcem u
kojoj, iako se veoma trudi, nekako vazda biva poražen – uvek mu treba
još malo ili mnogo više nego što trenutno ima… Vazduh, voda i zemlja su
zagađeni na sve moguće načine; zdrave hrane nema ili ju je
teško pribaviti; neke nove boleštine se roje i haraju svetom; vlada
sveopšta kriza morala i identiteta; ono ljudsko u ljudima je ili nestalo
ili se negde toliko dobro sakrilo da ga je sve teže pronaći u
svakodnevnim susretima… Čovek stalno juri, radi, muči se i trudi koliko
god može, daje sve od sebe – da zasluži, da dobije, da pronađe, da ima,
da postane…
I uglavnom ostaje izneveren, izdan, iskorišćen, prevaren i, što je najgore od svega, sa nerešenim pitanjem u svojoj glavi: gde greši, zašto mu se to događa?
Kako onda da bude srećan? Niko se ne može radovati svojim neuspesima i neispunjenim nadama. Može samo da se oseća nezadovoljno, umorno, iznevereno, razočarano, nesigurno… pa čak i tužno, besno i/ili uplašeno.
Većina ljudi sa kojima imamo priliku da se srećemo se tako nekako i oseća. Ako ste se nekim slučajem i vi tu negde prepoznali – ništa ne brinite – sve je to u potpunosti logično. Ali nije i neophodno.
Moguće je, dabome
I u današnje vreme, baš kao i u svako drugo vreme, sasvim je i moguće i normalno biti srećan.
Najpre, današnje vreme se po mogućnostima za ljudsku sreću ni malo ne razlikuje od bilo kog prethodnog vremena. Ratova, pohlepnih ljudi, bolesti, problema i razloga za brigu i tugu je uvek bilo, i uvek će ih biti. Loših vlada, gramzivih političara, ekonomske nestabilnosti, nezaposlenosti, takođe. Svetski ratovi su rušili čitav svet, koji se posle toga decenijama oporavljao. Je li bilo srećnije živeti, poslovati, lečiti se, učiti ili provoditi se u zgradama bez prozora, nego sada?
Sada se već često može slušati o Titovoj Jugoslaviji kao raju za življenje, kada su jugoslovenski državljani mogli putovati po čitavom svetu i bili svuda dobrodošli, kada su ljudi dobrovoljno odlazili na neplaćene radne akcije da grade pruge i puteve, i smatrali to fenomenalnim provodom i zabavom, kada ste mogli ostaviti novčanik na bilo kojoj klupi u parku i sutra ga pronaći na istom mestu i sa istim sadržajem (pod uslovom da vam ga neki pošteni nalazač nije poslao poštom na kućnu adresu, da se ne mučite). I, kao neko ko se rodio i svoje detinjstvo živeo u toj Jugoslaviji, mogu da potvrdim svima koji nisu imali priliku da žive u njoj da to jeste bilo tako. Ali, i u toj Jugoslaviji su ’68. godine vođene masovne demonstracije zbog nezaposlenosti. I tada je bio problem naći posao, dobiti stan (o kupovini nije bilo ni reči, jer privatno vlasništvo nije postojalo), i tada su postojali ljudi koji su živeli dobro, i ljudi koji su se mučili da skrpe kraj sa krajem. I tada su postojali srećni i nesrećni.
Možda vam sada padne na pamet Amerika, ili neka zemlja zapadne Evrope… ali proverite u kom broju tamo ljudi umiru od gladi, i koliko nesiromašnih bez nekog Bensedina ne uspeva da izgura dan.
I možemo odabrati bilo koji period u vremenu i bilo koju destinaciju na planeti za ovu analizu – videćemo da je uvek i svuda bilo tako. U svim vremenima i na svim mestima postojali su i srećni i nesrećni ljudi.
Šta nam to govori? To nam govori da su ljudi srećni ili nesrećni nezavisno od mesta i vremena življenja. Nedvosmisleno nam ukazuje da vreme i mesto življenja čoveka nisu ključni faktor za njegovu sreću. Ako ste srećni ili ako ste nesrećni, to nije ni u kakvoj vezi sa time gde i kada živite. Možete biti srećni ili nesrećni bilo kada i bilo gde. Samo ako to umete.
Možete je osetiti bilo kada i bilo gde, samo ako sebi to dozvolite. Evo, pokušajte sada, dok ovo čitate, ili za pola sata ili sat: jednostavno razvucite svoje usne u osmeh, najširi koji možete… i primetite pomeranje unutar sebe. Primetite osećaj koji se u tom trenutku pojavio unutar vas. Taj osećaj u vama ← eto, to je vaša sreća. Čisto, jednostavno, unutrašnje, bezuslovno osećanje. Pokušajte da ga zapamtite, i da ga onda prizovete unutar sebe bez osmeha. Ukoliko u tome odmah ne uspete, nemojte se brinuti. Postoji više načina da se to uvežba, i o njima ću tek pisati. Ukoliko to budete želeli, upoznaćete taj osećaj bolje i tačno ćete znati gde se u vama nalazi. A kada ga locirate unutar sebe, kao sastavnu komponentu sopstvenog bića, nadalje ćete moći da ga pozovete kad god želite, i da ga pustite da traje koliko god želite.
Ako je to tako jednostavno, zašto onda taj osećaj čiste, bezuslovne sreće nije količinski više prisutan u ljudima? Ili, bar, zašto ga ljudi nisu više svesni unutar sebe? I to možete u ovim pokušajima da primetite, ukoliko ste pažljiv posmatrač svog unutrašnjeg sveta. Ako ste prvi put probali da sami izazovete osećaj sreće unutar sebe sada, dok ste čitali ovaj tekst, onda ste mogli da primetite i da je taj osećaj kratko trajao, da je brzo nestao. Ali, mogli ste da primetite i svoje misli dok je nestajao. Verovatno ste pomislili da je glupo tako se keziti sam sa sobom, da je bezveze smejati se tek tako, bez ikakvog povoda… možda vam je na um pao i neki od aktuelnih problema u vašem životu, koji uopšte ne zaslužuje da se vi smejete, dapače.
E, to je osnovna razlika između srećnih i nesrećnih ljudi. Nesrećnima stalno treba razlog da budu srećni, dok srećnim ljudima ne treba razlog za to. Srećni ljudi su srećni prosto jer to hoće da budu. Najprostije, tako su odlučili.
Problemi će i dalje biti tu (ako ne stari, onda neki novi.. prosto neverovatno koliko su neuviđajni ), ali vi ćete se njima baviti odmorniji, trezveniji i sa više veoma dobre energije. Samim tim, i lakše i brže ćete ih prevazilaziti!
Ljudi oko vas će mnogo rađe da budu u vašoj blizni, jer svi više vole dobro raspoloženje i akciju, nego tugu i jadikovanje; a kada imate ljude koji vole da budu u vašoj blizini, imaćete i njihovu podršku i konkretnu pomoć ako vam nekada zatreba. Jednostavno, slika o vama više neće biti ista, ni u vašim očima, ni u očima drugih ljudi: više nećete biti gubitnik koji voli da kuka i jadikuje, već osoba koja ima konkretan problem, na kojem aktivno radi. To ni malo nije isto. Osećaćete se puno bolje – i vi, i ljudi oko vas.
Prosto odaberite da budete srećni, i budite to! Zapamtite, to je vaš osećaj, i ništa na svetu nije u vezi sa njim.
Izvor http://pravacnabolje.com/
I uglavnom ostaje izneveren, izdan, iskorišćen, prevaren i, što je najgore od svega, sa nerešenim pitanjem u svojoj glavi: gde greši, zašto mu se to događa?
Kako onda da bude srećan? Niko se ne može radovati svojim neuspesima i neispunjenim nadama. Može samo da se oseća nezadovoljno, umorno, iznevereno, razočarano, nesigurno… pa čak i tužno, besno i/ili uplašeno.
Većina ljudi sa kojima imamo priliku da se srećemo se tako nekako i oseća. Ako ste se nekim slučajem i vi tu negde prepoznali – ništa ne brinite – sve je to u potpunosti logično. Ali nije i neophodno.
Moguće je, dabome
I u današnje vreme, baš kao i u svako drugo vreme, sasvim je i moguće i normalno biti srećan.Najpre, današnje vreme se po mogućnostima za ljudsku sreću ni malo ne razlikuje od bilo kog prethodnog vremena. Ratova, pohlepnih ljudi, bolesti, problema i razloga za brigu i tugu je uvek bilo, i uvek će ih biti. Loših vlada, gramzivih političara, ekonomske nestabilnosti, nezaposlenosti, takođe. Svetski ratovi su rušili čitav svet, koji se posle toga decenijama oporavljao. Je li bilo srećnije živeti, poslovati, lečiti se, učiti ili provoditi se u zgradama bez prozora, nego sada?
Sada se već često može slušati o Titovoj Jugoslaviji kao raju za življenje, kada su jugoslovenski državljani mogli putovati po čitavom svetu i bili svuda dobrodošli, kada su ljudi dobrovoljno odlazili na neplaćene radne akcije da grade pruge i puteve, i smatrali to fenomenalnim provodom i zabavom, kada ste mogli ostaviti novčanik na bilo kojoj klupi u parku i sutra ga pronaći na istom mestu i sa istim sadržajem (pod uslovom da vam ga neki pošteni nalazač nije poslao poštom na kućnu adresu, da se ne mučite). I, kao neko ko se rodio i svoje detinjstvo živeo u toj Jugoslaviji, mogu da potvrdim svima koji nisu imali priliku da žive u njoj da to jeste bilo tako. Ali, i u toj Jugoslaviji su ’68. godine vođene masovne demonstracije zbog nezaposlenosti. I tada je bio problem naći posao, dobiti stan (o kupovini nije bilo ni reči, jer privatno vlasništvo nije postojalo), i tada su postojali ljudi koji su živeli dobro, i ljudi koji su se mučili da skrpe kraj sa krajem. I tada su postojali srećni i nesrećni.
Možda vam sada padne na pamet Amerika, ili neka zemlja zapadne Evrope… ali proverite u kom broju tamo ljudi umiru od gladi, i koliko nesiromašnih bez nekog Bensedina ne uspeva da izgura dan.
I možemo odabrati bilo koji period u vremenu i bilo koju destinaciju na planeti za ovu analizu – videćemo da je uvek i svuda bilo tako. U svim vremenima i na svim mestima postojali su i srećni i nesrećni ljudi.
Šta nam to govori? To nam govori da su ljudi srećni ili nesrećni nezavisno od mesta i vremena življenja. Nedvosmisleno nam ukazuje da vreme i mesto življenja čoveka nisu ključni faktor za njegovu sreću. Ako ste srećni ili ako ste nesrećni, to nije ni u kakvoj vezi sa time gde i kada živite. Možete biti srećni ili nesrećni bilo kada i bilo gde. Samo ako to umete.
Jer, šta je to: sreća?
Sreća nije nešto što se ljudima događa ili ne događa, nešto što se zaslužuje ili ne zaslužuje, i dobija ili ne dobija. Sreća je jedna od ljudskih osobina poput one da dišemo.Možete je osetiti bilo kada i bilo gde, samo ako sebi to dozvolite. Evo, pokušajte sada, dok ovo čitate, ili za pola sata ili sat: jednostavno razvucite svoje usne u osmeh, najširi koji možete… i primetite pomeranje unutar sebe. Primetite osećaj koji se u tom trenutku pojavio unutar vas. Taj osećaj u vama ← eto, to je vaša sreća. Čisto, jednostavno, unutrašnje, bezuslovno osećanje. Pokušajte da ga zapamtite, i da ga onda prizovete unutar sebe bez osmeha. Ukoliko u tome odmah ne uspete, nemojte se brinuti. Postoji više načina da se to uvežba, i o njima ću tek pisati. Ukoliko to budete želeli, upoznaćete taj osećaj bolje i tačno ćete znati gde se u vama nalazi. A kada ga locirate unutar sebe, kao sastavnu komponentu sopstvenog bića, nadalje ćete moći da ga pozovete kad god želite, i da ga pustite da traje koliko god želite.
Ako je to tako jednostavno, zašto onda taj osećaj čiste, bezuslovne sreće nije količinski više prisutan u ljudima? Ili, bar, zašto ga ljudi nisu više svesni unutar sebe? I to možete u ovim pokušajima da primetite, ukoliko ste pažljiv posmatrač svog unutrašnjeg sveta. Ako ste prvi put probali da sami izazovete osećaj sreće unutar sebe sada, dok ste čitali ovaj tekst, onda ste mogli da primetite i da je taj osećaj kratko trajao, da je brzo nestao. Ali, mogli ste da primetite i svoje misli dok je nestajao. Verovatno ste pomislili da je glupo tako se keziti sam sa sobom, da je bezveze smejati se tek tako, bez ikakvog povoda… možda vam je na um pao i neki od aktuelnih problema u vašem životu, koji uopšte ne zaslužuje da se vi smejete, dapače.
E, to je osnovna razlika između srećnih i nesrećnih ljudi. Nesrećnima stalno treba razlog da budu srećni, dok srećnim ljudima ne treba razlog za to. Srećni ljudi su srećni prosto jer to hoće da budu. Najprostije, tako su odlučili.
Šta ako i vi tako odlučite?
Šta će se desiti sa okolnim svetom i vašim problemima ako vi odlučite da promenite svoje stanje, prestanete da budete nervozni, tužni i zabrinuti, i postanete srećni?Problemi će i dalje biti tu (ako ne stari, onda neki novi.. prosto neverovatno koliko su neuviđajni ), ali vi ćete se njima baviti odmorniji, trezveniji i sa više veoma dobre energije. Samim tim, i lakše i brže ćete ih prevazilaziti!
Ljudi oko vas će mnogo rađe da budu u vašoj blizni, jer svi više vole dobro raspoloženje i akciju, nego tugu i jadikovanje; a kada imate ljude koji vole da budu u vašoj blizini, imaćete i njihovu podršku i konkretnu pomoć ako vam nekada zatreba. Jednostavno, slika o vama više neće biti ista, ni u vašim očima, ni u očima drugih ljudi: više nećete biti gubitnik koji voli da kuka i jadikuje, već osoba koja ima konkretan problem, na kojem aktivno radi. To ni malo nije isto. Osećaćete se puno bolje – i vi, i ljudi oko vas.
Prosto odaberite da budete srećni, i budite to! Zapamtite, to je vaš osećaj, i ništa na svetu nije u vezi sa njim.
Izvor http://pravacnabolje.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.