Možete jednostavno odšetati dalje!
Da li vam ovo zvuči poznato? Pazarili ste kaput pre nekoliko godina-platili ste ga dobro-zatim doneli kući, isprobali opet, nekako niste imali osećaj da je baš odgovarajuća odevna kombinacija za taj dan, sklonili ga u orman, vadili iz njega svake druge nedelje, a zatim ponovo vraćali natrag. Zapravo, nosili ste ga samo jednom il’ dvaput, ako i toliko. Vaš partner vam kaže: ‘Zašto ne baciš taj kaput na kontejner? Nikada ga ne nosiš?’ Međutim, vi kažete: ‘Ne mogu, mnogo sam ga platila, bio je baš skup.’ U suštini, da nemate taj kaput, vi nikada ne biste otišli u radnju i kupili novi, jer nekako uvek znate, da ne bi bio dobar i odgovarajući za vas. Ali baš zato što ga posedujete, vi ga se ne možete rešiti. To je ‘potonula obala’. Vi potapate vreme, novac, energiju i reputaciju u nešto i osećate kao da od toga ne možete odšetati dalje. Ne možete ga baciti, ostaviti iza sebe, niti pokloniti nekom.
Pomislite sada na vaš život. Počnite sa svime što posedujete. Da li posedujete stvari koje ste čuvali, možda čak i gomilali – a koje nikako da izbacite napolje jer ste ih skupo platili, ili jednostavno samo zato što ih imate. Da li ste zaglavljeni u vezi za koju znate i svesni ste da je samoporažavajuća, ali jednostavno niste u stanju da je okončate, jer ste u nju uložili ‘toliko’ sebe? Ili ste zaglavljeni na poslu koji nije vaš idealni posao, ali ste odlučni da bi svaka promena značila odbacivanje ‘svog tog truda’?
Ironija potopljene obale je ta, da što mi više stavljamo i gomilamo u nju, to nas više košta, teže nam je da je održavamo. Ostanak sa potopljenom obalom nas čini još više depresivnijim, bespomoćnim, sa manje poverenja u sebe, a mnogo više kajanja u sebi. Na primer, u vezama gde postoji agresivnost ljudi često ostaju dugo vremena, jer su ih upravo te veze učinile da se osećaju inferiornim i bespomoćnim – što ih automatski opravdava kako ne bi rasli i sazrevali psihički, suočavajući se sa izazovima života. Potonule obale mogu lako postati samoispunjavajuće proročanstvo.
Dajana je bila u veoma lošoj vezi sa Paulom, koji je bio oženjen i sa nikakvim nagoveštajima izgleda da će napustiti svoju ženu, ikada. To je tako trajalo tri godine, dok je Dajana postajala sve više besna i konačno veoma depresivna. Osećala se zaglavljenom. ‘Znam da za mene nema nikakvog smisla da nastavim ovu vezu, ali jednostavno ne mogu da odem, osećam se zaglavljeno, osećam da sam ovim opterećivala svoje prijatelje već predugo vremena-oni ne mogu da podnesu da slušaju o tome ni sekund više. Ali ja i dalje jednostavno ne mogu da odem iz toga.’ Dajanina veza sa Paulom je bila potopljena obala- ona je potopila vreme, trud, emocije, čak i svoju reputaciju u odnosu na svoje prijatelje, sve zbog ove veze. Bilo je teško napustiti sve to.
Potopljene obale su posvuda. Imamo potopljene obale u vezama koje ne možemo da napustimo, u poslovima koji nas više ne ispunjavaju, kućama koje više ne upevamo da prodamo po najvećoj ceni, odećom koja puni naše ormane i tavane, i svo smeće koje sakupljemo. Kada kažemo: ‘Ne mogu to da bacim jer sam ga platila dosta.’, mi odajemo počast potonuloj obali. Činimo odluku na osnovu prošlosti, osvrćemo se na prošlost i sećamo se koliko smo tačno platili to nešto, umesto da se radujemo onome što dolazi i koliko će nam to korisno biti.
Dobre odluke su one u kojima gledamo u napred, ne natrag. Dobre odluke bazirane su na koristi koju ćemo imati u budućnosti-a to je ono što ćemo od njih imati na duže staze, a što će nas sve ukupno pomerati ka ispunjenju naših ciljeva. Dobre odluke imaju veze sa budućnošću, ne sa prošlošću. Potonule obale skoro uvek imaju veze sa spašavanjem pogrešnih odluka, i naporom da one nekako prorade i ispadnu ipak dobre za nas. Potonule obale su kao trošenje para na lošu robu.
Možete se osloboditi potonulih obala tako što ćete se zapitati: ‘Kakvu bih odluku napravila da se opet vratim na početak-pre nego što sam odlučila da se upustim u ovo?’ Na primer, ako nikad niste kupili kaput, ili se nikada niste upustili u vezu bez budućnosti, da li biste to učinili ponovo? Ako je vaš odgovor na to ne, zašto se onda sada držite svega toga? Možete se takođe zapitati i sledeće: ‘Kakav bi savet dala prijateljici?’ Ako je vaš odgovor na to: ‘Napusti tu vezu.’, onda taj savet uputite sebi. Jedini razlog zbog kojeg ostajete tu gde jeste je taj što hoćete da dokažete da će loša odluka odjednom ipak ispasti dobra odluka. I vi možete uvideti da odustajanje od potonule obale ne znači daje to bio potpuni gubitak i uzaludno trošenje vremena. Ipak ste od toga imali neke koristi-imali ste nešto zadovoljstva.
Problem je taj što cena nadjača dobrobit. Odustajanje od potonule obale će vam omogućiti da se fokusirate na ciljeve i ponašanje koje je u vašeoj kontroli-novim vezama, aktivnostima, i interesima-koje možete početi ganjati istog momenta. Ne možete kontrolisati odluke iz prošlosti koje su vas dovele do potopljene obale. Ali možete kontrolisati ono što radite upravo sada-i u budućnosti. Odustajanje od potopljene obale znači otvaranje novih vrata.
Izvor http://ratnicisvetlosti.com
Da li vam ovo zvuči poznato? Pazarili ste kaput pre nekoliko godina-platili ste ga dobro-zatim doneli kući, isprobali opet, nekako niste imali osećaj da je baš odgovarajuća odevna kombinacija za taj dan, sklonili ga u orman, vadili iz njega svake druge nedelje, a zatim ponovo vraćali natrag. Zapravo, nosili ste ga samo jednom il’ dvaput, ako i toliko. Vaš partner vam kaže: ‘Zašto ne baciš taj kaput na kontejner? Nikada ga ne nosiš?’ Međutim, vi kažete: ‘Ne mogu, mnogo sam ga platila, bio je baš skup.’ U suštini, da nemate taj kaput, vi nikada ne biste otišli u radnju i kupili novi, jer nekako uvek znate, da ne bi bio dobar i odgovarajući za vas. Ali baš zato što ga posedujete, vi ga se ne možete rešiti. To je ‘potonula obala’. Vi potapate vreme, novac, energiju i reputaciju u nešto i osećate kao da od toga ne možete odšetati dalje. Ne možete ga baciti, ostaviti iza sebe, niti pokloniti nekom.
Pomislite sada na vaš život. Počnite sa svime što posedujete. Da li posedujete stvari koje ste čuvali, možda čak i gomilali – a koje nikako da izbacite napolje jer ste ih skupo platili, ili jednostavno samo zato što ih imate. Da li ste zaglavljeni u vezi za koju znate i svesni ste da je samoporažavajuća, ali jednostavno niste u stanju da je okončate, jer ste u nju uložili ‘toliko’ sebe? Ili ste zaglavljeni na poslu koji nije vaš idealni posao, ali ste odlučni da bi svaka promena značila odbacivanje ‘svog tog truda’?
Ironija potopljene obale je ta, da što mi više stavljamo i gomilamo u nju, to nas više košta, teže nam je da je održavamo. Ostanak sa potopljenom obalom nas čini još više depresivnijim, bespomoćnim, sa manje poverenja u sebe, a mnogo više kajanja u sebi. Na primer, u vezama gde postoji agresivnost ljudi često ostaju dugo vremena, jer su ih upravo te veze učinile da se osećaju inferiornim i bespomoćnim – što ih automatski opravdava kako ne bi rasli i sazrevali psihički, suočavajući se sa izazovima života. Potonule obale mogu lako postati samoispunjavajuće proročanstvo.
Dajana je bila u veoma lošoj vezi sa Paulom, koji je bio oženjen i sa nikakvim nagoveštajima izgleda da će napustiti svoju ženu, ikada. To je tako trajalo tri godine, dok je Dajana postajala sve više besna i konačno veoma depresivna. Osećala se zaglavljenom. ‘Znam da za mene nema nikakvog smisla da nastavim ovu vezu, ali jednostavno ne mogu da odem, osećam se zaglavljeno, osećam da sam ovim opterećivala svoje prijatelje već predugo vremena-oni ne mogu da podnesu da slušaju o tome ni sekund više. Ali ja i dalje jednostavno ne mogu da odem iz toga.’ Dajanina veza sa Paulom je bila potopljena obala- ona je potopila vreme, trud, emocije, čak i svoju reputaciju u odnosu na svoje prijatelje, sve zbog ove veze. Bilo je teško napustiti sve to.
Potopljene obale su posvuda. Imamo potopljene obale u vezama koje ne možemo da napustimo, u poslovima koji nas više ne ispunjavaju, kućama koje više ne upevamo da prodamo po najvećoj ceni, odećom koja puni naše ormane i tavane, i svo smeće koje sakupljemo. Kada kažemo: ‘Ne mogu to da bacim jer sam ga platila dosta.’, mi odajemo počast potonuloj obali. Činimo odluku na osnovu prošlosti, osvrćemo se na prošlost i sećamo se koliko smo tačno platili to nešto, umesto da se radujemo onome što dolazi i koliko će nam to korisno biti.
Dobre odluke su one u kojima gledamo u napred, ne natrag. Dobre odluke bazirane su na koristi koju ćemo imati u budućnosti-a to je ono što ćemo od njih imati na duže staze, a što će nas sve ukupno pomerati ka ispunjenju naših ciljeva. Dobre odluke imaju veze sa budućnošću, ne sa prošlošću. Potonule obale skoro uvek imaju veze sa spašavanjem pogrešnih odluka, i naporom da one nekako prorade i ispadnu ipak dobre za nas. Potonule obale su kao trošenje para na lošu robu.
Možete se osloboditi potonulih obala tako što ćete se zapitati: ‘Kakvu bih odluku napravila da se opet vratim na početak-pre nego što sam odlučila da se upustim u ovo?’ Na primer, ako nikad niste kupili kaput, ili se nikada niste upustili u vezu bez budućnosti, da li biste to učinili ponovo? Ako je vaš odgovor na to ne, zašto se onda sada držite svega toga? Možete se takođe zapitati i sledeće: ‘Kakav bi savet dala prijateljici?’ Ako je vaš odgovor na to: ‘Napusti tu vezu.’, onda taj savet uputite sebi. Jedini razlog zbog kojeg ostajete tu gde jeste je taj što hoćete da dokažete da će loša odluka odjednom ipak ispasti dobra odluka. I vi možete uvideti da odustajanje od potonule obale ne znači daje to bio potpuni gubitak i uzaludno trošenje vremena. Ipak ste od toga imali neke koristi-imali ste nešto zadovoljstva.
Problem je taj što cena nadjača dobrobit. Odustajanje od potonule obale će vam omogućiti da se fokusirate na ciljeve i ponašanje koje je u vašeoj kontroli-novim vezama, aktivnostima, i interesima-koje možete početi ganjati istog momenta. Ne možete kontrolisati odluke iz prošlosti koje su vas dovele do potopljene obale. Ali možete kontrolisati ono što radite upravo sada-i u budućnosti. Odustajanje od potopljene obale znači otvaranje novih vrata.
Izvor http://ratnicisvetlosti.com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.