Nežnost je postojala, nacin na koji su njena usta i njena koža, same
od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da
samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta
nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom
trenutku mislio o njoj, o nama.
Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako
ispupcenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno, njeno telo i
moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao
neshvatljive, ali neosporne cinjenice, nego što su bila pitanja koja su
cekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav.
Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni
sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se
pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje vecito, vrtoglavo ljuljanje
izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih
nada.
Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa znacili sami
po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u
susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde covek može da bude ko god
hoce.
Možda je i ona morala da prizna da u pocetku nema nikakvog znacaja kojim
putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli,
samo ako može slobodno da se krece po tragovima koje ostavlja, kroz oci
koje zadržava svojim pogledom dok hoda.
Možda je i ona razumela da nam prica ne dolazi na tanjiru, da moramo da
je pricamo sami i da nam prica postaje poznata tek kad se isprica.
Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znaci i koliko. Da prica mora
da se prica dan za danom, korak po korak, bilo da je pricamo oklevajuci
ili odlucno, uverljivo ili sumnjicavo.
Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala,
zar nije dozvolila da bude ponesena slucajnim granama, tokom godina u
rukama pogrešnog coveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da
stremi onome cemu je utabala put svojim strpljivim koracima.
Kristijan Grendal – U oktobru
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.