3 godine: gleda se u ogledalo i vidi kraljicu.
8 godina: gleda se u ogledalo i vidi pepeljugu.
15 godina: gleda se u ogledalo i vidi ružnu patkicu (“Mama ja ne mogu ići u školu ovakva!”)
20 godina: gleda se u ogledalo i vidi: “predebela/pretanka sam,
premalena/previsoka sam, prekovrđava/preravna mi je kosa”- ali odluči da
ipak izađe iz kuće.
30 godina: gleda se u ogledalo i vidi: “predebela/pretanka sam,
premalena/previsoka sam, prekovrđava/preravna mi je kosa/ imam previše
bora”- odlučuje da nema vremena ništa od toga popravljati i ipak izlazi
iz kuće.
40 godina: gleda se u ogledalo i vidi: “predebela/pretanka sam,
premalena/previsoka sam, prekovrđava/preravna mi je kosa/ imam previše
bora” – ali kaže, “Bar sam uredna i čista” i svejedno izlazi.
50 godina: Gleda se u ogledalo i vidi “Ja sam ono što jesam” i ide gdje god želi.
60 godina: Gleda se i podsjeća sebe na sve ljude koji se ne mogu više pogledati u ogledalo. Izlazi i osvaja svijet.
70 godina: Gleda se i vidi mudrost, smijeh i sposobnost, izlazi i uživa u životu.
80 godina: Ne gleda se više. Stavlja ružičasti šeširić i izlazi kako bi se zabavila i nasmijala.
Možda bi svi trebali ugrabiti ružičasti šeširić ranije i prestati brinuti.
Autor nepoznat
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.