Ruski lekari, stručnjaci za psihosomatske bolesti tvrde da bolest nije uvek stvar fiziologije, niti samo apel tela da postoji neki problem, već često opominje da sa psihom nešto nije u redu, ili sugeriše šta bi u ponašanju i stavovima trebalo da promenite! Kažu da najveći procenat osoba koje, na primer, imaju česte glavobolje, nema ozbiljan fiziološki problem, već je sve stvar psihičke napetosti ili, na primer, prevelike posvećenosti obavezama.
Neki psiholozi tvrde da su sva oboljenja posledica psihe i podsvesnog, pa, primera radi, kažu da su deca iz propalih brakova sklona alergijama, ali ruski stručnjaci tvrde da to ne mora da bude pravilo. Naglašavaju da rezultate do kojih su došli ne treba uzimati kao pouzdanu dijagnozu, niti kao konačan sud o stanju psihe, već samo kao podsticaj da razmislite o sebi, svojim osećanjima, načinu na koji svakodnevno funkcionišete i ophodite se prema ljudima. Povezanost duše i tela je vekovima stara teza, ali ono što je novo u ovom istraživanju su psihički uzroci konkretnih oboljenja.
Tako tvrde da su alergijama sklone nesigurne osobe, koje negiraju svoje kapacitete, ne umeju da se suprotstave ili da jasno izraze nezadovoljstvo. Moguće je da su se roditelji osobe koja pati od alergija puno svađali i imali sasvim suprotne poglede na život i način vaspitanja.
Dermatološki problemi, tvrde dalje, signaliziraju da osobu nešto muči, da nije mirna i da ima pobrkana osećanja prema nekome ili nečemu. Vrlo često, koža odreaguje kada su nam misli uzburkane, kada čujemo vest koja nas duboko emotivno potrese.


Prejaki autoritet koji smo trpeli kao dete, sputavanje ličnosti iz bilo kog razloga, može biti uzrok herpesa. Laganije forme, one koje izlaze na usnama, imaju ljudi koji su stalno u žurbi, obavljaju više stvari u isto vreme i nemaju mnogo vremena za sebe. Zato, ako vam izađe herpes, usporite malo, pomislite šta bi vas na kratko usrećilo i to sebi priuštite. Zubobolji su, kažu, skloniji ljudi koji ne znaju šta hoće, a oni koji ne umeju da “sažvaću” probleme sa kojima se suočavaju češće pate od paradontopatije ili karijesa.
Upalni procesi ukazuju da u sebi pothranjujemo bes prema nekome ili nečemu, da još nismo raskrstili sa prošlošću i da smo razočarani ili povređeni. Sve što nas je jako povredilo a nismo preboleli, izrekli ili sa nekim podelili, “izađe” negde kroz telo, najčešće kroz bol u zubima.
Unutrašnji konflikti glavni su uzrok glavobolje, a ona je intenzivnija ako ne verujemo da nas dovoljno cene i ako patimo od kompleksa niže vrednosti. Glava boli i ljude koji nemaju snage i veštine da se nose sa težim životnim situacijama, ali i one koji su sebi nametnuli previše obaveza.
Migrena, sa druge strane, kažu ruski naučnici, dolazi kao posledica otpora prema obavezama, mržnje koju osećamo zbog nemoći, ali i kao posledica potisnute seksualnosti. Ovo oboljenje često pogađa i ljude koji žele da budu savršeni, ali im to ne polazi za rukom, kao i one kojima se “sve skupilo”.

Štitna žlezda muči ljude koji se plaše smrti, ali i one koji su izgubili osobu na koju su se najviše oslanjali. Gubitak najčešće kompenzuju prevremenom zrelošću. Takvi ljudi su kruti u stavovima, strogih su moralnih normi i imaju otpor prema promenama. Takođe, obično brinu više o drugima nego o sebi i u porodici obavezno imaju nekoga za koga žive, koga uvek stavljaju ispred sebe. Od bronhitisa češće pate osobe koje nemaju sređene porodične odnose, odnosno oni koji žive u atmosferi neslaganja ili stalnih svađa sa najbližima ili partnerom. Pluća pate kada porodica nije skladna, kada ljubav nije onakva kakvom smo je zamišljali.
Srčane tegobe češće su kod osoba koje imaju niži emotivni IQ, odnosno problemi sa srcem povezani su sa problemom sa osećanjima. Takvi ljudi ne umeju da prepoznaju svoje emocije, kao ni emocije drugih i ne znaju da ih prihvate i kanališu. Srce “boli” i one koji sebe sputavaju u pokazivanju nežnosti i topline, koji ne veruju da su vredni ljubavi. Svaki put kada ne iskažemo ljubav koju osećamo, srce strada.
Visok pritisak ukazuje da niste baš zadovoljni onim što ste postigli u životu, tvrde ruski stručnjaci, jer je posledica prevelike odgovornosti i želje, a slabih rezultata. Hipertenziji su skloni i radoholičari, osobe koje su pod pritiskom da opravdaju očekivanja i zadobiju poštovanje kolega. Kada to ne uspeju, ignorišu svoje emocije, ne umeju da ih ispolje, što se prenosi na krvni i srčani pritisak.
Suprotno njima, nizak pritisak imaju malodušni, kažu naučnici, ali i ljudi koji su večiti optimisti. Oni smatraju da će se sve pozitivno rešiti čak i kada situacija izgleda beznadežno, veseli su, vole i ljude i život.
Artritisu su skloni perfekcionisti, preterano odgovorni ljudi koji uvek misle da može bolje. Takođe i oni koji su spremni uvek da pomognu, koji ne umeju da kažu ne, ali i oni koji misle da ih okolina ne voli.

Bubrežne probleme imaju osobe koje stalno sebe osuđuju i preispituju, iako se to možda na prvi pogled ne bi reklo. Takođe, oni koji sebe previše daju drugima mogu imati ovakvih problema, ali i ljudi koji su destruktivni i mračni. Negativci koji nikada ne vide lepo, nemaju nadu da će im ikada biti bolje, u bubrezima imaju pravi kamenolom, ali i česte urinarne infekcije. Od hemoroida pate opsesivne osobe, koje su u stalnom strahu zbog svega i svačega, koje nisu u stanju da se nose sa nagomilanim problemima, ali i oni koji imaju strah od odvajanja.
Ginekološki problemi najčešće pogađaju žene koje ne prihvataju sopstvenu seksualnost, koje ne mogu da se opuste u seksu i one u čijim je porodicama telesno zadovoljstvo bilo tabu tema. Vaginalne infekcije često su i telesno ispoljavanje ljutnje na partnera, ali pogađaju i žene koje trpe bilo koji vid zlostavljanja ili nemaju zadovoljavajući seksualni život.
Frigidnost je, kažu, posledica straha od veze i prepuštanja emocijama, kao i od gubitka kontrole nad svojim bićem. Oni “hladni” u postelji imaju veliko, toplo srce, ali se boje da mu se prepuste.
Cistitis imaju ljudi koji previše brinu, dok je dijabetes posledica nedostatka ljubavi. Ruski naučnici tvrde da razvoju stečene šećerne bolesti najviše doprinose intenzivna osećanja tuge i bola, kao i duboko potisnuta želja da budemo istinski voljeni. Dijabetičari često ni prema kome ne pokazuju privrženost, mada duboko u sebi za njom žude.
Ipak, sva ova tumačenja ne treba da budu konačna, niti znače da imate neki od navedenih problema. Vrlo često oni su samo došli "u paketu" sa genetskim nasleđem. Ipak, nije loše znati šta sve mogu da izazovu nepokazana ljubav, manjak vremena za sebe, zlobni komentari na račun drugih ili stalan strah da nećemo uspeti.
Opustite se, volite ljude, smejte se i šalite, poljubite one koji vam znače, pa čak i one koje površno poznajete. Lepa reč, osmeh, zagrljaj ili pružena ruka ponekad za vaše zdravlje mogu učiniti više od bilo kog leka koji će vam doktori prepisati.


SLUŠAJTE SVOJE SRCE
Svako potiskivanje osećanja dovodi do grčenja mišića, promene u funkcionisanju tela i nivoima hormona, jer emocije nose izuzetnu energiju, tvrde stručnjaci. Svaki put kada telo više ne može da amortizuje stres, organizam se brani i lokalizuje problem na određeni unutrašnji organ, što se manifestuje različitim oboljenjima. Psihosomatske bolesti su, u stvari, „odbrana“ od prihvatanja života sa svim teškoćama koje nosi. Ipak, svako od nas ima snage i energije da to promeni. Čuda su moguća, ali se događaju samo onima koji u njih veruju. Zato, ako vas nešto muči to i kažite, tražite izvinjenje, ali i naučite da oprostite. Plačite ako ste tužni, smejte se kada ste srećni, radujte se životu kada vam pokloni lepe trenutke. I ne mislite šta sve može da pođe naopako, jer će onda zaista i biti tako. Nikada nemojte da utišavate svoje srce, jer vam ono vrlo jasno poručuje šta želi, samo je potrebno da ga slušate. Ljudsko telo je veliki, složen sistem, kojem je jedinstvo sa psihom potrebno da bi dobro „radilo“, pa dozvolite emocijama da „teku kroz vas“, da vas preplave i obuzmu, čak i onda kada nisu prijatne. Balans, sklad i mir u sebi najteže je pronaći, a ispoljavanje i prihvatanje emocija i onoga što nam se događa, prvi je korak ka zdravlju. Spontanost i iskrenost su neke od najboljih „tehnika“ koje pomažu da sačuvate zdravlje i vitalnost, zaključuju ruski stručnjaci.

Izvor  http://www.novosti.rs/vesti/zivot_