Sveti Luka – sneg dohuka

 

 Икона Св.Луке из манастира Хиландар, 14.век. Извор: "Пројекат Растко"

Oktobar je deseti mesec u godini. Seljaci ga vole, jer je to mesec kad se sabiraju plodovi godišnjeg mukotrpnog rada. Vole ga i građani. Naročito oni koji se sete da imaju familiju na selu. Vole ga i oni koji su se u maju zaljubili. Zato su Srbi oktobru nadenuli imena svadbar, kišni, listopad. Svima koji su se ovog meseca venčali želimo sreću, zdravlje, dugu ljubav i puno dece. Svima koji poslednjeg dana oktobra slave Krsnu slavu Svetog Luku posvećujemo nekoliko narednih redova.

Lukindan je dan posvećen svetom apostolu i jevanđelisti Luki, rodom iz Antiohije. Pisac jednog od jevanđelja živeo je u prvom veku. Posle smrti apostola Pavla, sveti Luka propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Grčkoj. Živopisao je tri ikone Bogorodice, a slikao je ikone apostola Petra i Pavla. Smatra se osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Za njegove mošti veruje se da su čudotvorne i čuvaju se u Carigradu.

Za ovaj dan su kod Srba vezani mnogi običaji:  Čobanima se daje svečana, bolja užina ili im se nose pite koje u Hercegovini zovu pazarice. U srpskoj Bosni se skupi više čobana i napravi čobansko veselje. Ponegde, pre nego što puste ovnove među ovce, čobanima iznose cicvare kao što je to slučaj u hercegovačkim mestima Borča i Zagorje.

 U Srbiji ovog dana koncima opasuju torove, da vukovi ne dave stoku i još kažu Ide Luka, eto vuka!  ili Sveti Luka - sneg dohuka! jer se u vazduhu oseća miris snega i zime, kada se vukovi približavaju selima.

U južnoj Srbiji, po prvom gostu ili posetiocu, koji uđe u kuću, gataju kakva će godina, odnosno zima biti. Crnogorci kažu da je duga na nebu pojas svetog Luke. Srpski narod voli o svemu da gata i proriče. Teško mu je samo sebe sagledati. Evo nekih tradicionalnih gatanja vezanih za mesec oktobar.
        
 Iza bela oktobra ide zelen februar!
          
 Što se list duže drži, to se zima dalje pruži!
          
 Mnogo magle u oktobru, nose zimu punu snega!

Kad naiđu slave dobro dođe svake vrste recept. Zato nije naodmet podsetiti svečare na pravljenje slavskog žita. Recept je sa početka prošlog veka, a autor je počivša gospođa Mica Jovanović.
         
   Pšenica se najpre pretrebi i dobro opere u hladnoj vodi. Kilogram pšenice se dobro skuva, uz povremeno mešanje i nalivanje vode. To se radi da se pšenica ne bi zalepila za dno posude. Zatim se stavi u đevđir da se cedi dobar sat, a potom dva puta na vodenicu samelje (jednom na krupno, a drugi put na sitno). U dobijenu smesu doda se kilogram šećera, kilogram mlevenih oraha, jedna nastrugana vanila, i jedan nastrugan oraščić. Tad se sve dobro umesi i ostavi da prenoći na hladnom. Ujutru, na dan slave, pospe se šećerom u prahu i onda je spremno za goste.  

Izvor Politika.rs