Nezahvalnost je zaboravljanje učinjenog dobročinstva i
nedostatak svakog prijateljskog osećanja prema dobrotvoru.
Neblagodarnost je nespremnost da se uzvrati ljubavlju. Nezahvalnik ima
neosetljivu dušu, jer ne oseća dejstvo dobročinstva. Nezahvalan ima
nesastradalno srce, jer mu se ne rađa nikakvo saosećanje i nikakav
osećaj ljubavi ne razvija prema dobrotvoru. Srce nezahvalnika
ispražnjeno je od ljubavi. Nezahvalan ne ljubi ni Boga Koji je ispunio
dobrom njegovu želju, jer čim ne ljubi dobrotvora kojega je video, Boga
Koga nije video kako može ljubiti? Nezahvalan je naopakoga uma, jer sebe
samoga uverava besmislicama da ne duguje nikakvo blagodarenje i nikakvu zahvalnost svome dobrotvoru.
Nezahvalnik je čovek opasan po dobrotvora, jer dobročinstvo koje u srcu ne rađa ljubav, začinje mržnju. Dobrotvor je dobročinstvom prema nezahvalniku stekao neprijatelja više i mora ga se čuvati. Dobročinstvo u duši nezahvalnika rađa tugu, tuga teskobu, teskoba mržnju, a mržnja neprijateljstvo prema dobrotvoru. Neblagodaran je, kao nezahvalan, neosetljiv prema dobročinstvima, nije rad da uzvrati ljubav i vraća zlo za dobro, odriče dobrotvorima ljubav i ne ispoveda im blagodarnost. Strašna je neblagodarnost i porazna, jer neblagodaran, kome je učinjeno veliko dobro, mesto dužne zahvalnosti vraća neblagodarnost i još joj dodaje i psovke i ruženje. Takva preterana nezahvalnost čovekoljublje dobrotvora čini povodom za neblagodarnost. Tako neblagodarni postaju drski i ne samo da se klone dobrotvora nakon dobročinstva, nego se i gneve na njih i, umesto da ih ljube, kleveću ih i dobro vraćaju lukavim. Neblagodaran prima gostoprimstvo i pažnju, a njegova usta ogorčeno zbore protiv dobrotvora. Neblagodaran je sličan probušenom vrču u koji koliko god ljubavi da sipaš, iscureće u prazno.
Plutarh za neblagodarnog kaže: „Neblagodarnom činiti dobro isto je kao namirisati mrtvaca, hraniti zmiju i lukavom dobro činiti.“
Dobročinstvo neblagodarne ne podstiče na naklonost, nego podbada na drskost protiv dobrotvora.
Neblagodarni su besramni, jer za neblagodarnošću dolazi bestidnost i jer se ona smatra od svih sramota najvećom.
Neblagodarni toliko dobrotvora nenavide, da broje i godine njegovoga života i mole se za njegovu smrt – toliko su neblagodarni i nezahvalni.
Beogradskiportal.rs
Nezahvalnik je čovek opasan po dobrotvora, jer dobročinstvo koje u srcu ne rađa ljubav, začinje mržnju. Dobrotvor je dobročinstvom prema nezahvalniku stekao neprijatelja više i mora ga se čuvati. Dobročinstvo u duši nezahvalnika rađa tugu, tuga teskobu, teskoba mržnju, a mržnja neprijateljstvo prema dobrotvoru. Neblagodaran je, kao nezahvalan, neosetljiv prema dobročinstvima, nije rad da uzvrati ljubav i vraća zlo za dobro, odriče dobrotvorima ljubav i ne ispoveda im blagodarnost. Strašna je neblagodarnost i porazna, jer neblagodaran, kome je učinjeno veliko dobro, mesto dužne zahvalnosti vraća neblagodarnost i još joj dodaje i psovke i ruženje. Takva preterana nezahvalnost čovekoljublje dobrotvora čini povodom za neblagodarnost. Tako neblagodarni postaju drski i ne samo da se klone dobrotvora nakon dobročinstva, nego se i gneve na njih i, umesto da ih ljube, kleveću ih i dobro vraćaju lukavim. Neblagodaran prima gostoprimstvo i pažnju, a njegova usta ogorčeno zbore protiv dobrotvora. Neblagodaran je sličan probušenom vrču u koji koliko god ljubavi da sipaš, iscureće u prazno.
Plutarh za neblagodarnog kaže: „Neblagodarnom činiti dobro isto je kao namirisati mrtvaca, hraniti zmiju i lukavom dobro činiti.“
Dobročinstvo neblagodarne ne podstiče na naklonost, nego podbada na drskost protiv dobrotvora.
Neblagodarni su besramni, jer za neblagodarnošću dolazi bestidnost i jer se ona smatra od svih sramota najvećom.
Neblagodarni toliko dobrotvora nenavide, da broje i godine njegovoga života i mole se za njegovu smrt – toliko su neblagodarni i nezahvalni.
Beogradskiportal.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.