Duhovno značenje crkvene sveće – naše žrtve Bogu

Sveće, koje vernici kupuju u crkvi, kako bi ih stavili na svećnjak pored ikona, imaju nekoliko duhovnih značenja: pošto se sveća kupuje, ona je znak dobrovoljne čovekove žrtve Bogu i Njegovoj crkvi, ispoljavanja čovekove spremnosti na poslušanje Bogu (mekoća voska), njegovog stremljenja ka oboženju, pretvaranja u novu tvar (gorenje sveće). Sveća je takodje svedočanstvo vere, čovekovog prisajedinjenja Božanskoj svetlosti. Sveća predstavlja toplinu i plamen čovekove ljubavi prema Gospodu, Majci Božijoj, Angelu ili Svetitelju, pored čijih ikona vernik postavlja svoju sveću.

Upaljena sveća je simbol, vidljivi znak, koji izražava našu plamenu ljubav i blagonaklonot prema onome za koga se ta sveća pali. I ukoliko nema te ljubavi i blagonaklonosti, onda sveća nema nikakvo značenje, i naša žrtva je uzaludna. Nažalost, to se veoma često dešava. Mnogi koji pale sveće “za zdravlje” i “pokoj duša”, za uspeh nekog dela, ne samo da ne vole one za koje pale sveće, već čak ne znaju kome ih pale.

Prihvaćeno je da se pale sveće svome Angelu, to jest Svetitelju, čije ime nosimo (1). A da li mnogi znaju žitije tog Svetitelja? A ako ga ne znaju mogu li da ga vole?

Neki od nas se sete Boga, Majke Božije, i Svetitelja samo onda kada udju u crkvu, i to na nekoliko minuta, i misle da je dovoljno da postave sveću pred ikonom, i da će se njihova molitva ispuniti – kao da su Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetiteljima potrebne sveće!

Često živeći kao neverujući, kao pagani, ili još i gore, ne znajući Zakon Božiji, mislimo da smo postavivši sveću ispunili svoju obavezu, postali čisti i pravedni - kao da sveća može da umoli i umilostivi Boga za nas! Biva nekad i gore. Neki ne samo da ne smatraju da je greh obmanuti nekoga, opljačkati, već se još i raduju kada im to podje za rukom. I zatim misle da ukoliko su na praznik uplaili sveću u crkvi ili kandilo u kući pred ikonom, da se Bog neće ljutiti na njih zbog laži, prevara, uvreda ljudi.

U kakvoj su strašnoj zabludi ti ljudi! Bez ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kao prema samom sebi, bez ispunjavanja Zapovesti Gospodnjih – nisu potrebne ni naše sveće. Niko ih ne zahteva od nas. Bog želi da Ga ljubimo svim svojim srcem, poštujemo svom dušom, revnosno ispunjavamo Njegove svete zapovesti i celim svojim životom Ga proslavljamo. Njegovim svetim Ugodnicima je ugodno da im podražavamo, kao što su i oni podražavali Hristu (2), kako bismo bili slični njima i sa svim trudom i brižnošću sledili one koji žive kao oni koji su ugodili Bogu, a nisu sledili neprijatelje Hristovog Krsta, čiji je kraj pogibija. Ako živimo tako da je u našoj duši Božija svetlost, a u srcu oganj ljubavi prema Njemu i onima koji su Mu ugodili i revnosno im podražavamo, - u tom slučaju ćemo postaviti sveće i upaliti kandila ispred njihovih ikona: to i drugo, kao vidljivo ispoljavanje naše unutrašnje svetlosti i ognja, će im biti ugodno.

A ako je u našoj duši nepregledna tama i ako je naš život – greh i bezzakonje, šta su onda naše sveće i kandila? Ništa! A bilo bi dobro da su zaista samo ništavilo. Ne, one rastužuju Gospoda Boga i Njegove Svetitelje i ne izazivaju kod njih ljubav i milost, već gnev i kaznu. Zamislite samo: ko je prevarom i bezzakonito skupio milione rubalja i potom misli da će sa debelom svećom ne samo pokriti sva svoja bezzakonita dela, već da će još zaslužiti i milost od Boga – šta on želi da uradi i čemu se nada? Da li on želi da obmane Gospoda Boga i da potkupi Njegov sveti sud? Da, strašno je pomisliti i reći, ali to je tako. Dakle, zbog čega takav čovek drži sveće? Da li su one svedočanstvo toga da on ljubi Boga? Da on ljubi Boga, on bi živeo po Božijem Zakonu, a pošto ne živi po Božijim zapovestima, znači da Ga ne ljubi i ne poznaje. Šta onda predstavljaju njegove sveće? Laž i obmanu – kao što su laž i obmana sve njegove reči; kao što su laž i obmana sve njegove kletve; kao što su laž i obmana sva njegova dela. Ali reči, kletve i dela se odnose na ljude; a sveće se prinose Bogu i Njegovim Ugodnicima… I eto čime misle da ugode Gospodu Bogu, Koji vidi svako naše delo, svaku našu reč i svaku misao! I čudno je kako čovek može da bude zaslepljen. Kako častan čovek može da primi nešto od kradljivca i pljačkaša? Ne samo da ne prima, već smatra uvredom ukoliko se takav čovek drzne da mu se javi. I onda se sveće postavljaju na osnovu onoga što je dobijeno prevarom i svakakvim nepravdama. Za koga oni smatraju Boga? Ili oni u stvari misle da je Bogu ugodno i prijatno to što bi uvredilo svakog časnog čoveka? Pogibeljna zabluda! I ona je još više pogibeljna jer se oni potpuno umiruju sa svojim svećama i uvereni su da postavivši ih mogu i dalje da bez straha i kazne nastave da čine bezzakonje.

Ne, to nije tako. Poslušajte, šta je Gospod govorio još Jevrejima, koji su vodili nečasni i bezzakoniti život, i mislili da ukoliko prinose neke žrtve Bogu, da su Mu one ugodne i čiste pred Njim. “Šta će Meni veliki broj vaših žrtava? Vi dolazite pred lice Moje: ali kome treba to od ruku vaših, da biste gazili dvor Moj. Donosite Mi prazne darove. Pušenje vaše Mi je odvratno. Vaše postove u vreme mladog meseca i praznična okupljanja nenavidi duša Moja. Oni su mi breme, i ne trpim više bezzakonja vaša. Kada podignete ka Meni ruke vaše – Ja ću odvratiti od vas oči Moje. I koliko god da se molite neću vas poslušati”. Eto kakav je prigovor Samog Gospoda Boga za sve žrtve koje Mu se prinose, - znači za sveće, - kada ih prinose oni koji se ne brinu za ono najvažnije – o ugadjanju Njemu svojim životom! A ako bi se i danas pojavio Božiji prorok medju nama, mnogima bi u Ime Gospoda Boga rekao: vaše sveće su Mi mrzost; postove i praznike vaše nenavidi duša Moja. I ko je to tražio od vas? Očistite se najpre od svog nepoštenja; odbacite lukavstvo od duša vaših pred očima Mojima, prestanite sa vašim lukavstvima, naučite se da činite dobro, budite pravedni i časni i onda dodjite ovde sa svojim svećama. Inače, kada podignete ruke vaše k Meni, - odvratiću oči Moje od vas; i ako i umnožite molitve – neću vas uslišiti.

Čisto srce je najbolja žrtva Bogu. Ako čista srca postavite sveću pred ikonom, i upalite kandilo, oni će onda biti ugodni Njemu i Njegovim Svetima. I neka je tvoja sveća najmanja od svih sveća u crkvi, ona će biti ugodnija Gospodu od onih debelih sveća, o kojima je gore rečeno. Ali, ponavljamo, sveće i kandila, sami po sebi, bez naše vere i usrdnosti ne znače ništa; to nikada ne zaboravljajte. Ne polažite onda na njih nikakvu nadu: one vas neće spasti ukoliko se sami ne pobrinete i ne postarate za to; one neće umilostiviti Boga, ukoliko Ga vi ne ljubite svom svojom dušom. Ne zaboravite takodje da će Gospod Bog odbaciti sve vaše molitve i sve vaše žrtve, ukoliko u svom srcu imate zlo protiv nekoga ili ste u neprijateljstvu sa bližnjima. Evo šta je rekao naš Spasitelj: ako prineseš dar tvoj k žrtveniku, i setiš se da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi dar tvoj pred žrtvenikom i podji i prvo se pomiri sa bratom tvojim, i tada prinesi dar tvoj (3). Tako treba uraditi. Vi dolazite u crkvu da posvedočite Gospodu Bogu svoju ljubav, svoje strahopoštovanje; ali da li je moguće istinski ljubiti Gospoda Boga, ne ljubeći svoje bližnje? Ne. Ako neko kaže da ljubi Boga, a mrzi brata svojega – laža je; jer ako ne ljubiš brata svoga koga vidiš, kako možeš ljubiti Boga Koga ne vidiš? I ovu zapovest imamo od Njega, da ljubeći Boga, ljubimo i brata svoga.

Prema rečima svetog pravednog Jovana Kronštatskog: “Dobro je postavljati sveće pred ikone. Ali bolje je ako kao žrtvu Bogu prinosiš oganj ljubavi prema Njemu i prema bližnjemu. Dobro je ukoliko se zajedno čini i jedno i drugo. A ukoliko postaviš sveće, a u srcu nemaš ljubavi prema Bogu i bližnjemu, i ne živiš mirno – onda je uzaludna tvoja žrtva Bogu”. I na kraju još: sveće treba kupovati samo u onoj crkvi u koju ste došli da se molite. Ne treba donositi sa sobom sveće, koje su kupljene čak i na blagočestivom mestu, ali van crkve, i postavljati ih pred ikonama.

Sveća, koja je kupljena u Crkvi, je za vernika – predmet poštovanja, i naznačena je da služi kao žrtva Bogu, mirisom duhovnog blagouhanja. Sveća koja je kupljena van crkve i potom donešena u Crkvu – nije žrtva.

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=278