Pravilo paljenja sveća u crkvi

Paljenje sveća u crkvi je posebno delo, koje je tesno povezano sa pojanjem pesama i sveštenodejstvima. Na svakodnevnim Bogosluženjima, kada se u svim molitvama izražava samo jedno: pokajanje, skrušenost i tuga zbog grehova, i osvetljenje je minimalno: ponegde gori usamljena sveća ili kandilo. U praznične dane – kao naprimer za Vaskrs, kada se proslavlja pobeda Hrista Spasitelja nad smrću i djavolom, ili naprimer kada se proslavljaju ljudi koji su posebno ugodili Bogu, crkva ispoljava svoje slavlje velikom svetlošću. Tada se već pale polikandila, ili kako kod nas kažu panikadila, što u prevodu sa grčkog znači veliki broj kandila. Na najveći hrišćanski praznik – svetlo Hristovo Vaskrsenje ne samo da se osvetljava cela crkva, već i svi pravoslavni stoje sa upaljenim svećama.

Dakle, što je radosnije i svečanije Bogosluženje u crkvi, to ima i više svetla. Crkveni Ustav propisuje da se pri radosnijim i svečanijim službama pali više sveća, a pri manje svečanim, ili tužnim, posnim – manje. Zbog toga na povečerju, polunoćnici, i časovima gori manje svetiljki, nego na večernji, jutrenju i Liturgiji.

Za vreme čitanja Šestopsalmija, sveće u crkvi se gase. To se radi zbog toga da bi se psalmi, koji izražavaju svest o svom grehovnom stanju, i velikom broju neprijatelja koji traže da pogube dušu i telo, slušali sa pažnjom i strahom, kako su pisali sveti Oci, kako bi svako ko stoji u mraku mogao da uzdahne i zaplače.

Mrak za vreme čitanja Šestopsalmija posebno doprinosi usredsredjenosti i obraćenosti u unutrašnjost sopstvene duše. U sredini Šestopsalmija je sveštenik, koji kao da uzima na sebe zvanje Zastupnika i Iskupitelja celog ljudskog roda, izlazi na oltar i pred Carskim Vratima, kao pred zatvorenim rajem, prinosi Bogu molitvu za sve ljude, čitajući tajno svetlosne molitve. Jedno od objašnjenja svetlosnih molitvi ukazuje na to da se one tako nazivaju zbog toga što u sebi sadrže blagodarenje Bogu za noćnu svetlost, koja nam se daruje u svećama, i molitvu da nas Gospod pod vidom materijalne svetlosti poučava i nauči da hodimo u istini. O takvom blagodarenju i molitvi piše sveti Vasilije Veliki: “Naši oci su našli za shodno da ne primaju sa ćutanjem Božiju blagodat, već da zahvaljuju čim se ona pojavi”. U proročkom stihu “Bog Gospod i javisja nam” se proslavljaju dva Hristova Dolaska: prvi, kao da je ujutru, u telu i siromaštvu, i drugi, u slavi, koji kao da će se desiti noću, kada nastupi kraj sveta.

U vreme uznošenja mirne jektenije pale se sve sveće u crkvi, simbolišući tako da ih je obasjala slava Gospodnja. Na Liturgiji se kao na najsvečanijem Bogosluženju, u toku svih dana u godini (to jest radnim danima i na praznike) pali više sveća nego na drugim službama. Prva sveća se pali na tom mestu gde počinje Bogosluženje, a to je Žrtvenik. Zatim se pale sveće na Prestolu. «Sveće koje gore na Prestolu izobražavaju nestvorenu Trojičnu Svetlost, jer Gospod živi u svetlosti nepristupnoj (1 Tim. 6), i Božanski oganj spaljuje nečastivost i grehe naše» (sv.pravedni Jovan Kronštatski). Te sveće pali djakon ili sam sveštenik. Posle toga se pale sveće pred ikonama Spasitelja, Majke Božije, Svetitelja kome je crkva posvećena i drugih Svetih.
Na početku čitanja Sv.Jevandjelja, sveće se kao i u drevna vremena, pale u celoj crkvi, simbolišući Hristovu svetlost koja prosvećuje celu zemlju.

Paljenje sveća u crkvi je deo službe, to je prinošenje žrtve Bogu, i kako se nedostojnim ponašanjem ne sme narušavati crkveni poredak, tako se ne sme stvarati nered, predajući svoju sveću kroz celu crkvu za vreme službe, ili što je još gore, gurati se prema svećnjaku da bi sami postavili sveću.

Ukoliko želite da upalite sveću onda dodjite pre početka službe. Tužno je videti ljude koji su zakasnivši, došli na polovinu službe, i kako oni onda u najvažnijim i najsvečanijim trenucima Bogosluženja, kada se svi pogružavaju u blagodarenje Bogu, narušavaju crkveni poredak, predajući svoje sveće i odvlačeći pažnju drugih vernika.
Ako je neko zakasnio na službu, neka sačeka kraj Bogosluženja, a zatim ako ima takvu želju ili potrebu, upali sveću, ne odvlačeći pažnju drugih i ne narušavajući crkveni poredak.

Sveće i kandila se ne pale samo u Crkvi, već i u kućama blagočestivih hrišćana. Prepodobni Serafim, veliki zastupnik pred Bogom za žive i upokojene, je ovako objasnio veliki značaj sveća i kandila: “Imam …mnogo osoba, koji se staraju o meni i čine dobro mojim siroticama. Oni mi donose ulje i sveće I mole me da se pomolim za njih. I onda ih ja kada počnem da čitam svoje pravilo pominjem pojedinačno. Ali pošto zbog velikog broja imena ne mogu da ih pominjem na svakom mestu pravila, gde treba, jer tada ne bih imao vremena da završim svoje pravilo, onda ja upalim sve te sveće za njih kao žrtvu Bogu, za svakoga po jednu sveću, a za druge neprekidno palim kandila; i na mestu u pravilu na kome treba da ih pomenem kažem: “Gospode, pomeni sve te ljude, sluge Tvoje, za čije duše sam Ti ja ubogi upalio ove sveće i kandila”. A da to nije moja, ubogog Serafima, ljudska izmišljotina, ili prosto moje staranje, ni na čem Božanskom zasnovano, navešću vam za to kao potvrdu reči iz Svetog Pisma. U Bibliji se kaže da je Mojsej čuo glas Gospodnji, koji mu je rekao: “Mojsije, Mojsije! Reci bratu tvojemu Aaronu, da upali preda Mnom kanidla u toku dana i noći: jer Mi je ta žrtva ugodna i blagoprijatna”. Eto zbog čega je Sveta Božija Crkva prihvatila kao običaj da se u svetim hramovima i kućama vernih hrišćana pale kandila, pred svetim ikonama Gospoda, Majke Božije, Svetih Angela i Svetih ljudi, koji su ugodili Bogu”.

Kao što vidimo, crkvena sveća je sveto nasledje Pravoslavlja. Ona je simbol našeg duhovnog saveza sa svetom Majkom-Crkvom.

Sveća nas podseća na naše krštenje. Tri sveće se stavljaju na samu krstionicu, u čast Svete Trojice, u ime koje se vrši krštenje. Naši kumovi, su izgovarajući u naše ime zavete odricanja od satane i sjedinjenja sa Hristom, sa svećama u rukama stajali pored te krstionice. Sveće, koje su oni držali u rukama su pokazivale veru u to, da ta Tajna daje prosvećenje duši onoga koji se krsti, da taj čovek ide od tame ka svetlosti i postaje sin svetlosti, zbog čega se i samo krštenje naziva prosvećenjem.

Sveća nas podseća na naše sklapanje braka. Sveće se daju onima koji se zaručuju i venčavaju. Upaljene sveće u rukama onih koji se sjedinjuju u Tajni braka svedoče o čistoti njihovog života. Posredstvom sveća, koje su upalili novovenčani, kao da sija čistota braka. Sa svećama se služi i Tajna jeleosvećenja. Oko kandila ili nekog drugog suda sa vinom i uljem se pali sedam sveća koje izobražavaju sedam darova Duha Svetoga, a svi vernici drže u rukama upaljene sveće u znak svoje plamene molitve.

Sa svećama se služi i obred pogrebenja, i sveća nas podseća da ćemo i mi ležati u grobu, okruženi sa četiri svećnjaka sa upaljenim svećama, koje simbolizuju krst, a naši rodjaci i bližnji će za vreme parastosa držati u rukama upaljene sveće, koje izobražavaju Božansku svetlost, kojom je hrišćanin prosvećen na krštenju.
Jedan pogled na crkvenu sveću može u duši pravoslavnog čoveka da izazove najdublje misli o životu i smrti, o grehu i pokajanju, o tuzi i radosti. Mnogo, mnogo govori crkvena sveća i osećaju i umu vernika.

 Pouke.org