Свети aпостол Тома – Томиндан

 

Српска православна црква и верници 19. oктобра (6. октобра по јулијанском календару) прослављају Светог Тому, који је по бројности свечара на дванаестом месту слава код Срба. Портал Порекло честита свима који славе.

Томиндан је дан посвећен Св. Апостолу Томи. Овог Апостола зову и „неверни Тома“, јер није поверовао у Васкрснуће Господа, па се Исус Христос поново јавио ученицима, а Томи посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро, тако да више не буде неверан. Тома није био само неверан, већ је и са временом имао проблема. Остало је записано да је једини од Апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице, па је на његово инсистирање отворен гроб. Тада се видело да је њен гроб празан, да се Богородица вазнела на небо, и да је у гробу остао само свети покров који је касније пренесен у цркву у Цариграду.

Томиндан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник.

Срби за Св. Тому причају да кад су свеци делили улоге да је он узео печат од облака, али не доноси олују већ драгоцену кишу. Верује се да Св. Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Богородица, то неће бити ускоро. Славе га у многим крајевима као Крсну славу. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу, па на тај дан ништа не раде. Св. Тома је био вешт дрводеља тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке, па поче да га искушава.Св. Тома се загледа у њу, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару.

Народне приче

У селу Пурачићу под Озреном живео је неки Мијалко, богобојажљив и домаћин човек. Имао је само једну ману: плашио се вукова. Крио је тај страх колико је могао, али ништа није вредело. Било је довољно да неко, потпуно безазлено, у друштву спомене вука, па да Мијалка ухвати дрхтавица. У планину кад је по дрва одлазио, два крста и безброј амајлија је на себи носио. Била су ту крила слепог миша, медвеђе канџе, кора хлеба од Деветог уторка, а црвене вунице на себи је имао да џемпер исплете и то са дугачким рукавима. Ал’ кад не вреди – не вреди. У свакој сенци, сваком шушњу, „виђао“ би вука, и нанрат-нанос, бежао из планине необављена посла, све успут вичући „вуци, вуци – помагај народе“. Гледа све то Св. Тома, па му једног дана дојади, оде до Св. Саве, позајми два хрома вука и оде сељаковој кући. Кад их Мијалко угледа, изгуби памет и начисто паде мртав. Прекрсти га Св. Тома, поврати и рече „Твој страх је безразложан. И вукови су Божија створења. Не узимај их више никада у уста и они ти неће нажао учинити“. Како то рече, неста заједно са вуковима, а нестаде и Мијалковог страха. Од тада се у Републици Српској, на Томиндан, не спомињу вукови.

Вредну књигу о овој слави и породицама које је славе Томиндан написао је наш етнолог Александар Бачко (заједно са Драгишом Максимовићем). Посебан значај Бачкове књиге „Родови који славе Светог Тому“ је у томе што је то први такав рад о пореклу појединачних српских породица, у којем су кориштени и резултати генетичих истраживања.

Ево шта Александар Бачко пише у уводном тексту своје књиге „Родови који славе Св. Тому“:

„Томиндан, празник посвећен св. апостолу Томи, прославља се 19. октобра по новом календару (6. октобра по старом). Овај празник се, као породична крсна слава, јавља код релативно малог процента српских фамилија. Код једног дела тих породица се не може тачно утврдити заједничко порекло у даљој старини. Ипак, може се уочити, да међу породицама које славе овог свеца, знатан део чине оне, које воде порекло од неколико старих родова, који од давнине празнују Томиндан“.

Књига „Родови који славе св. Тому“ може да се нађе у антикваријату у Бранковој улици у Београду (поред седишта Агенције за привредне регистре).

ИЗВОР: pravoslavlje.net, „Родови који славе Св. Тому“, Александар Бачко

текст у целости преузет са сајта Порекло.рс